Ernest Ejper
Ernest Ejper (sloven. Ernest Eypper; Ljubljana, 23. decembar 1914 — Ljubljana, 1. maj 1942), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.
| ernest ejper | |
|---|---|
 Ernest Ejper | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 23. decembar 1914. |
| Mesto rođenja | Ljubljana, Austrougarska |
| Datum smrti | 1. maj 1942. (27 god.) |
| Mesto smrti | Ljubljana, Kraljevina Italija |
| Profesija | pravnik |
| Delovanje | |
| Član KPJ od | 1941. |
| Učešće u ratovima | Narodnooslobodilačka borba |
| Služba | NOV i PO Jugoslavije |
| Heroj | |
| Narodni heroj od | 27. novembra 1953. |
Biografija uredi
Rođen je 23. decembra 1914. godine u Ljubljani. Otac mu je bio građevinski inženjer, Francuz iz Alzasa, do Prvog svetskog rata nemački podanik. Izvodio je građevinske radove u tadašnjim austrougarskim zemljama, a kada je, 1918. godine, Alzas ponovo postao deo Francuske, vratio se u domovinu i razveo od Ernestove majke koja se, posle nekoliko godina, preudala. Ernest je završio osnovnu školu u Trnovu, predgrađu Ljubljane. Položio je veliku maturu 1935. godine u Prvoj državnoj realnoj gimnaziji u Ljubljani i otišao u Francusku, u Bezanson, da bi kao francuski građanin odslužio vojsku. Posle odsluženja dvogodišnjeg vojnog roka, otišao je u Pariz, da na Sorboni studira međunarodno pravo. Ubrzo je ostao bez sredstava za život, jer otac nije hteo da ga izdržava, pa se vratio u Ljubljanu, gde se upisao na Pravni fakultet.
Kao student, glumio je u amaterskim kazalištima. Francuska vlada ga je, 1939. godine, primila u konzularnu službu, i poslala u Bejrut. Kada je 1940. godine Francuska kapitulirala, on se preko Turske vratio u Ljubljanu, gde je još neko vreme radio u francuskom konzulatu. U to vreme, već je u krugu napredne studentske omladine važio za simpatizera Komunističke partije Jugoslavije.
U leto 1941. godine, Ernest je postao član udarne grupe u Trnovu i učestvovao u mnogim akcijama. Neke su bile loše pripremljene, zbog neiskustva članova grupe. Tako su u jednoj akciji ranili izdajnika, koji je potom policiji dao podatke tko bi sve mogao da bude napadač. I Ernest je bio uhapšen, ali se vešto branio i uskoro je pušten. Kad je bio već na slobodi, pronašli su nove dokaze, i ponovo hteli da ga uhapse, ali je on uspeo da pobegne i da se sakrije. Od tada je bio ilegalac.
Izvesno vreme je radio u Rajonskom odboru Osvobodilne fronte, odgovoran za rad po vojnoj liniji. Krajem 1941. određen je na rad u VOS-u. Radio je u Specijalnoj obaveštajnoj službi, pod neposrednim rukovodstvom Zdenke Kidrič. U to vreme već je bio član KPJ.
U proleće 1941. godine, Zdenka Kidrič je uspostavila vezu s nekim bivšim jugoslovenskim obaveštajnim oficirima, koji su se pretvarali da su pristalice borbe protiv okupatora. Oni su, u saradnji s italijanskom policijom, počeli da prate Zdenku i sve one s kojima je održavala vezu. Tako su pratili i Ernesta, koji se po gradu često kretao preobučen u sveštenika.
Marta 1942. godine, karabinijeri su na ulici uhvatili Ernesta s lažnim ispravama. Pronašli su mu i izveštaj o dvojici izdajnika. Sutradan je, na isti način bila uhapšena i Zdenka Kidrič. Uskoro je policija otkrila da su Ernestove isprave lažne, a jedan od izdajnika, o kome je govorio zaplenjeni izveštaj kod Ernesta, nađen je mrtav, a drugi ranjen. U međuvremenu je Zdenku Kidrič iz bolnice spasila udarna grupa. Sve je to italijansku policiju učvrstilo u uverenju da je Ernest važna ličnost u VOS-u. U zatvoru su ga tukli pokušavajući da od njega nešto saznaju, ali Ernest nije progovorio.
Streljan je 1. maja 1942. godine, na vojnom strelištu Suhi bajer, u Ljubljani. Nekoliko dana posle streljanja, nepoznati italijanski vojnik doneo je Ernestovoj majci oproštajno pismo, a posle rata pronađen je i italijanski policijski zapisnik o „slučaju Ejper“ u kome se, pored ostalog, navodi da je Ernest, pred streljanje, na francuskom jeziku rekao: „Koliko vrediš, slobodo, zna jedino onaj koji daje za tebe svoj život“.
Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 27. novembra 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja.
Literatura uredi
- Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975.