Ernst Kaltenbruner

Ernst Kaltenbruner (nem. Ernst Kaltenbrunner; Rid im Inkrajs, 10. oktobar 1903 — Nirnberg, 16. oktobar 1946) je bio nacistički zvaničnik tokom Drugog svetskog rata.

Ernst Kaltenbruner
Dr. Ernst Kaltenbruner u sudnici u Nirnbergu
Datum rođenja	(1903-10-10)10. oktobar 1903.
Mesto rođenja	Rid im Inkrajs  Austrougarska
Datum smrti	16. oktobar 1946.(1946-10-16) (43 god.)
Mesto smrti	Nirnberg  Nemačka

Detinjstvo i mladost

Kaltenbruner je rođen u Rid im Inkrajsu, gradiću u Austriji, kao sin advokata. Obrazovanje je stekao u državnoj opštoj gimnaziji u Lincu, i na univerzitetu u Gracu. Krenuo je očevim stopama, i 1926. godine i sam postao advokat. Ipak, na tom poslu se kratko zadržao (1926—1928), i to po austrijskim gradovima Salcburgu i Lincu. Bio je visok dva metra.

Pridružio se Nacističkoj partiji i SS-u u Austriji 1932, a imao je ulogu predstavnika okruga (nem. Gauredner), i glavnog savetnika 8. SS divizije. U januaru 1934. godine kratko je zadržan u zatvoru s ostalim nacistima. Kasnije te godine je opet zatvoren pod sumnjom u veleizdaju i umešanost u ubistvo tadašnjeg premijera Austrije, Engelberta Dolfusa, koji je bio zaslužan za prvo Kaltenbrunerovo zatvaranje. No, većina optužbi je otpala, i Kaltenbruner je proveo u zatvoru samo šest meseci zbog zavere.

Kaltenbrunerov uspon u nacističkom svetu

Kaltenbruner (skroz levo), Hajnrih Himler, August Eigruber, i drugi zvaničnici SS u poseti Koncentracionom logoru Mathauzen, 1941. godine u društvu komandira logora, Franca Cierajsa.

Sredinom 1935. godine Kaltenbruner je postao vođa austrijskog SS-a. Zbog velike pomoći u sprovođenju Anšlusa, Hitler ga je unapredio u vođu austrijskog dela SS-a (nem. Brigadeführer), na dan kada je Anšlus uspešno izveden. 11. septembra 1938. godine postao je vođa paravojnih jedinica. Takođe je bio član Rajhstaga od 1938. godine. U aprilu 1941. godine unapređen je u čin Glavnog policijskog generala. Nakon ubistva Rajnharda Hajdriha u Pragu 1942. godine zamenio ga je na čelu RSHA.

Što se kraj rata više bližio, Kaltenbrunerova pozicija je bila sve bliže samom vrhu, što se najviše videlo kada se desio napad na Hitlera 20. jula 1944. godine. Govorilo se da se Kaltenbrunera boji čak i Hajnrih Himler, a postojale su glasine da je upravo on odgovoran za Ajhmanov neuspeh u dobijanju čina pukovnika SS-a.

9. decembra Kaltenbruner dobija Gvozdeni krst. U to vreme, Kaltenbrunerove titule su bile Vođa elitne grupe SS-a (nem. Obergruppenführer), General policije i Šef tajne policije. Takođe mu je dodeljen Blutorden (Red krvi).

Nirnberški proces

Na Nirnberškom sudu je optužen za udruživanje sa namerom izvršavanja dela protiv svetskog mira, ratne zločine i zločina protiv čovečnosti. Najzapaženiji svedok je bio Rudolf Hes, zapovednik koncentracionog logora u Aušvicu. Kaltenbrunerova kontrola snaga SS-a značila je da je direktno odgovoran za sledeće optužbe:

• Masovna ubistva civila iz okupiranih država.
• Provera zarobljenika logora i pogubljivanje politički i/ili rasno nepoželjnih.
• Deportacija civilnih građana okupiranih zemalja i prisiljavanje na rad.
• Pogubljivanje zarobljenih komandosa ili kopnenih vojnika, i pomilovanje civila koji bi linčovali zarobljene protivničke vazduhoplovce.
• Odvođenje civila na tajna suđenja u Nemačku i izvršavanje kazni.
• Kažnjavanje građana okupiranih teritorija kriminalnim načinom.
• Pogubljivanje ljudi u koncentracijskim logorima čije bi zločine priznali njihovi rođaci.
• Prisvajanje tuđeg privatnog vlasništva.
• Progon Jevreja.
• Uništavanje crkvi.

Proglašen je krivim za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, i potom osuđen na smrt vešanjem. Pogubljen je oko 1.40 ujutro dana 16. oktobra 1946. Poslednje reči su mu bile: „Srećno, Nemačka!“

Spoljašnje veze

• Video iz Praga sa Kaltebnrunerovim govorom 1931.
• Svedočenje Rudolfa Hesa na Nirnberškom sudu