Википедија

Etiologija

Etiologija je učenje o poreklu i uzrocima. Reč etiologija potiče od dve grčke reči: etia (grč. αἰτία, što znači uzrok) i logija (grč. λογία, što znači reč, govor, nauka) koje zajedno čine reč etiologija (grč. αἰτιολογία), koja doslovno ima značenje „dati razloga, povoda“.[1] Reč se najčešće koristi u medicini i psihologiji gde se odnosi na činioce i mehanizme nastanka nekih fizičkih ili mentalnih bolesti ili poremećaja u ponašanju. U kliničkoj psihologiji i psihijatriji, izraz se odnosi na konstitucionalne, urođene i spoljašnje, socijalne činioce nastanka mentalnih poremećaja, duševnih bolesti i seksualnih devijacija. Koristi se još i u filozofiji, fizici, teologiji i bilogiji da ukaže na uzroke raznih pojava. Etiološki mit je mit namenjen objašnjavanju nekog imena ili stvaranju mitske istorije nekog mesta ili familije.

Medicina uredi

 
Antoni van Levenhuk, prvi čovek koji je upotrebio mikroskop da bi video bakteriju.

U užem smislu u medicini, ovaj izraz se odnosi na uzroke bolesti i patologija[2] i predstavlja granu medicine koja se bavi uzrocima pojedinih bolesti kako bi se što lakše utvrdio njen pravi izvor i olakšalo lečenje. Prvu ideju mikroorganizama je dao Marko Terencije Varon u knjizi „O poljoprivredi“[3] napisanoj u 1. veku p. n. e. Na etiologiju bolesti su kasnije uticali Galen i Hipokrat.[4] Srednjovekovni evropski doktori su uglavnom bili mišljenja da su bolesti povezane sa vazduhom i usvojili su miazmatički pristup etiologiji bolesti.[5] U „Medicinskom kanonu“, Avicena je otkrio da se uzrok prenosnih bolesti može širiti direktnim kontaktom, kroz vodu ili kroz zemlju.[6]

Ibn Zur (Avenzoar) je bio prvi lekar koji je ponudio naučnu etiologiju upale uha, i prvi koji je jasno raspravljao o uzrocima stridora.[7] Seciranjem je uspeo da dokaže da šugu izaziva parazit, a uspeo je i da ukloni parazita bez ikakvog pročišćavanja ili krvarenja.[8]

Kada je Crna smrt zadesila oblast Al Andaluz u 14. veku, Ibn Katima je dao ideju da infektivne bolesti uzrokuju mikroskopske čestice koje ulaze u ljudsko telo. Još jedan andaluzijski lekar, Ibn el Katib (1313—1374), je napisao spis „O kugi“ (engl. On the Plague) u kome kaže da se uzročnici bolesti mogu širiti preko odeće, plovila i naušnica.[9]

Bitno etiološko otkriće u medicini je i demonstracija Roberta Koha da je bacil tuberkuloze (Mycobacterium tuberculosis kompleks) uzročnik tuberkuloze, da je Bacillus anthracis uzročnik antraksa, a da Vibrio cholerae izaziva koleru. Ova linija razmišljanja, kao i dokazi, su izloženi u Kohovim postulatima. Ipak, i dalje je dokaz uzroka infektivnih bolesti bio ograničen na pojedinačne slučajeve koji su nudili eksperimentalni etiološki dokaz.

U epidemiologiji, potrebno je nekoliko različitih dokaza da se zaključi uzročnost i dublja razmišljanja da se odvoji uzročnost od obične povezanosti ili statističke korelacije. Razni događaji se mogu dešavati zajedno zbog čiste slučajnosti ili međusobne uslovljenosti, a ne zato što jedan događaj uzrokuje drugi. Takođe je bitno znati i koji od događaja je uzrok. Pažljiva odabiranja i merenja su značajnija od naprednih statističkih analiza da bi se ustanovio uzročnik. Eksperimentalni dokaz koji uključuje intervenciju (dodavanje ili uklanjanje pretpostavljenog uzroka) daje najprimamljivije dokaze za etiologiju.

Etiologija je nekad ceo lanac uzroka. Etiološkom agensu bolesti nekad može trebati nezavisni kofaktor ili da bude dodatno izložen pokretaču bolesti. Primer ovoga je peptički ulkus koji pokreće stres, ali zahteva prisustvo kiseline u stomaku i ima primarnu etiologiju u Helicobacter pylori infekciji. Mnoge hronične bolesti nepoznatog uzroka se mogu proučavati u ovim okvirima da bi se objasnile višestruke epidemiološke povezanosti ili faktori rizika koji mogu, ali ne moraju biti uzročno povezani i da bi se našla prava etiologija.

Neke bolesti, kao šećerna bolest ili hepatitis su sindromski definisane preko svojih znakova i simptoma, ali uključuju različite prirode sa različitim etiologijama. Sa druge strane, jedna etiologija, kao na primer Epštajn-Bar virus može u različitim okolnostima dovesti do različitih bolesti, kao što su mononukleoza, nazofaringealni karcinom ili Burkitov limfom.

Mitologija uredi

Etiološki mit, ili mit porekla je mit namenjen objašnjavanju porekla verskih obreda, prirodnih pojava, imena i slično. Na primer, ime Delfi i njegovo pridruženo božanstvo Apolon iz Delfa su objašnjeni u Homerovih himnama koje govore o tome kako je Apolon nosio Krićane preko mora u obliku delfina (delphis) da bi od njih stvorio njegove sveštenike. I dok je Delfi u stvari povezan sa rečju delphus („materica“), mnogi etiološki mitovi su slično zasnovani na narodnoj etiologiji (izraz „Amazonke“, na primer koji su Grci izvlačili iz a + mazos = „bez dojke“, iako je u stvari ta reč srodna sa persijskim korenom *ha-mazan- koji znači „ratnik“). U Enejidi (objavljenoj oko 17. p. n. e.), Vergilije tvrdi da je julijevska dinastija Gaja Julija Cezara povezana sa mitskim herojem Enejom, i to preko njegovog sina Askanija, čije je drugo ime bilo Jul (Iulus). Prometejev trik iz Hesiodove Teogonije u kome Prometej vara Zevsa dajući mu kosti i salo prve žrtvovane životinje umesto mesa opravdava zašto su, posle žrtvovanja, stari Grci bogovima nudili kosti umotane u salo, dok su meso zadržavali za sebe.

Reference uredi

  1. ^ Aetiology. Oxford English Dictionary (2nd ed. izd.). Oxford University Press. 2002. ISBN 978-0-19-521942-5. 
  2. ^ Greene J (1996).}- The three C's of etiology Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. jun 2007) (jezik: engleski). Wide Smiles.
  3. ^ Varro On Agriculture 1,xii Loeb
  4. ^ Maimonides: an early but accurate view on the treatment of hemorrhoids -- Magrill and Sekaran 83 (979): 352 -- Postgraduate Medical Journal (jezik: engleski)
  5. ^ Case study: the history and ethics clean air Архивирано на сајту Wayback Machine (6. април 2020) (jezik: engleski)
  6. ^ George Sarton, Introduction to the History of Science.
    (cf. Dr. A. Zahoor and Dr. Z. Haq (1997), Quotations From Famous Historians of Science (jezik: engleski), Cyberistan.
  7. ^ Prof. Dr. Mostafa Shehata, "The Ear, Nose and Throat in Islamic Medicine", Journal of the International Society for the History of Islamic Medicine, 2003 (1): 2-5 [4].
  8. ^ Islamic medicine Архивирано на сајту Wayback Machine (8. фебруар 2012) (језик: енглески), Hutchinson Encyclopedia.
  9. ^ Ibrahim B. Syed, Ph.D. (2002). "Islamic Medicine: 1000 years ahead of its times" (jezik: engleski), -{Journal of the Islamic Medical Association 2, pp. 2–9.

Literatura uredi

  • Aetiology. Oxford English Dictionary (2. izd.). Oxford University Press. 2002. ISBN 978-0-19-521942-5. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Етиологија&oldid=25288151”