Википедија

Eukaliptus

род зимзеленог дрвећа

Eukaliptus (Eucalyptus) je rod zimzelenog drveća, ređe žbunja, iz familije mirti (Myrtaceae). Obuhvata oko 600 vrsta, rasprostranjenih uglavnom na Australijskom kontinentu i u Tasmaniji.[4][7] Ime roda nastalo je od grčkih reči ευ=dobro i κάλυπτος=pokriven, što se odnosi na cvetne pupoljke koji su pokriveni drvenastim poklopcem.[8]

Eukaliptus
Eucalyptus globulus
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Myrtales
Porodica: Myrtaceae
Pleme: Eucalypteae
Rod: Eucalyptus
L'Hér.
areal prirodnog rasprostranjenja
Na Novoj Gvineji raste jedina vrsta eukaliptusa na severnoj hemisferi.[1] To je eukaliptus duga (Eucalyptus deglupta) koji nije jedinstven samo po arealu, već i po boji kore, po kojoj je i dobio ime — duga. Naime, spoljašnji slojevi kore neprestano se ljušte u dugim trakama, a ispod ljih se pojavljuju novi slojevi, jarko zelene boje. Ovi delovi vremenom tamne i menjaju boju u plavu, ljubičastu, preko narandžaste do kestenjastocrvene. Kako se delovi kore ljušte sukcesivno, tokom cele godine, na kori se istovremeno mogu videti pruge svih ovih boja.[2][3] Ovaj eukaliptus se može gajiti i u drugim podnebljima sličnog klimata, ali boje kore nigde nisu tako intenzivne kao u prirodnom arealu.[1]
Vrsta Eucalyptus globulus ima veliku moć transpiracije, pa se često upotrebljava za isušivanje močvara.[4] Polovino 19. veka plantaže ovog eukaliptusa sadile su se širom sveta u malaričnim krajevima, kako bi se sprečilo širenje tada smrtonosne bolesti malarije.[5]
Jedno od zvanično najviših stabala na svetu je carski eukaliptus (Eucalyptus regnans) nazvan „Centurion”, koji sa svojom visinom od 99,8 m raste u Dolina Arve, u Tasmaniji.[6]
Eukaliptusov list čini osnovu ishrane koala i opstanak ovih životinja zavisi upravo od stanja šuma eukaliptusa.

Rasprostranjenost i stanište uredi

U okviru svoga areala eukaliptusi rastu u različitim klimatskim oblastima:

  • u umereno hladnoj klimi visokih planina suptropskih oblasti,
  • u vlažnoj i toploj tropskoj klimi i
  • u klimi pustinja.[4]

Prema zemljištu različite vrste imaju veoma različite zahteve. Dok jedne ne biraju zemljište i mogu rasti na vrlo kamenitim i siromašnim, druge mogu da rastu samo na dubokom i plodnom, čak močvarnom, a neke vrste, kao Eucalyptus camaldulensis podnose i zaslanjena zemljišta primorske peskove.[4][8]

Eukaliptusi širom sveta uredi

Osim na prirodnim staništima eukaliptusi se danas gaje širom sveta, u klimatski sličnim uslovima. Tako se može naći i u severnoj i južnoj Africi, Indiji, južnoj Evropi, odnosno oko Mediterana[4][7], a u Sjedinjenim Američkim Državama eukaliptusi se mogu naći u toplijoj klimatskoj zoni, na Havajima i u južnim delovima Kalifornije, Teksasa i Floride.[1]

Izgled uredi

Najčešće su brzorastuće vrste, a pojedine se ubrajaju među najviše drveće na svetu. Dostižu visinu i do 100 m.[4]

Eukaliptusi su uglavnom vrste nepravilne krošnje. Kora je, u zavisnosti od vrste, glatka ili više ili manje grubo ispucala, nekada vlaknasta i sl.[4]

Listovi su goli, mirišljavi, veoma različitog oblika, ne samo od vrste do vrste, već i u okviru iste vrste, pa i kod jednog istog stabla. Na mladim izdancima, kod mnogih vrsta, lišće je naspramno i sedeće, dok je kod starih stabala na peteljkama i spiralno raspoređeno, retko kada sedeće i naspramno.[4]

Cvetovi su, zavisno od vrste, beli, žućkasti ili crveni, u cvastima, retko pojedinačni. Plod je čaura koja se otvara na vrhu sa 3-6 poklopaca. Seme je mnogobrojno, sitno, sazreva krajem godine, a čaure se otvaraju u drugoj ili trećoj godini.[4]

  •  
    List - Eucalyptus polyanthemos subsp. vestita
  •  
    List, juvenilna forma - Eucalyptus polyanthemos subsp. vestita
  •  
    Cvet - Eucalyptus cosmophylla
  •  
    Plod - Eucalyptus globulus

Upotreba uredi

Drvo eukaliptusa uglavnom se upotrebljava kao tehničko drvo, za izradu pragova, parketa, zatim u brodarstvu i kolarstvu.[4] U mnogim zemljama, a naročito na Filipinima, eukaliptus se uzgaja radi dobijanja sirovine za izradu hartije.[9]

Još polovinom 18. veka primećeno je da isparenja sa listova vrste Eucalyptus globulus rasteruju insekte, posebno komarce, a naročito tokom vrućih letnjih dana. Ipak, tek polovinom 19. veka započeta su ozbiljnija naučna istraživanja i počela je sadnja ovog eukaliptusa na močvarnim zemljištima u malaričnim područjima širom sveta. Godine 1865. započinje i upotreba etarskog ulja eukaliptusa u medicinske svrhe. Lišće vrste Eucalyptus globulus bogato je etarskim uljem, taninom, gorkim materijama, smolom i voskom. Etarsko ulje destiluje se iz svežih listova prikupljenih sa starijih grana. Snažan je antiseptik i koristi se za lečenje bolesti disajnih organa.[5]

Etersko ulje raznih vrsta eukaliptusa koriste se i u industriji parfema. Najviše se koristi Eucalyptus citriodora čiji listovi emituju divan miris limuna. Eucalyptus odorata koristi se u Australiji u industriji sapuna. Kora vrste Eucalyptus Staigeriana takođe se odlikuje veoma prijatnim mirisom nalik limunu, dok je miris lišća Eucalyptus Sturtiana sličan mirisu divljih jabuka.[7]

Mnoge vrste eukaliptusa rado se koriste u toplim podnebljima širom sveta kao dekorativne vrste.[4][8]

Eukaliptus i koale uredi

Od stanja šuma eukaliptusa u velikoj meri zavisi opstanak koala, biljojeda čiju osnovnu hranu čini upravo lišće ovog drveća.[10][11] Iako na raspolaganju imaju oko 600 vrsta eukaliptusa, koale preferiraju oko 30.[12] Najomiljenije vrste su im Eucalyptus microcorys, Eucalyptus tereticornis, i Eucalyptus camaldulensis, koje čine više od 20% njihove ishrane.[13] Kako listovi eukaliptusa imaju visok sadržaj vode, koale nemaju potrebu da često piju. Njihove dnevne potrebe za vodom kreću se od 71 do 91 ml / kg telesne težine.[11] Etersko ulje eukaliptusa sadrži jedinjenja koja, iako moćna sredstva za dezinfekciju, u većim količinama mogu biti otrovna. Koale i nekoliko vrsta oposuma tokom evolucije postali su relativno otporni na ove sastojke i stekli sposobnost da neškodljive vrste biraju preko čula mirisa.[14]

Koale nastanjuju četiri države Australije. U Kvinslendu su česte i najmanje ugrožene životinjske vrste,[15] a sličan status imaju i u Viktoriji, gde ih ima u velikom broju.[16] Nasuprot tome, u Južnoj Australiji koale su retke[17], kao i u Novom Južnom Velsu, gde imaju status ugrožene vrste.[18]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v Carroll, Jackie. „Can You Grow A Rainbow Eucalyptus Tree?”. www.gardeningknowhow.com/. Gardening : Know How. Pristupljeno 24. 02. 2016. 
  2. ^ Garner, LariAnn. „Under the Rainbow” (pdf). Pristupljeno 10. 01. 2007. 
  3. ^ Lee, David Webster (2007). Nature's palette: the science of plant color. University of Chicago Press. str. 228. Pristupljeno 22. 04. 2011. 
  4. ^ a b v g d đ e ž z i j Vukićević, Emilija (1982). Dekorativna dendrologija. Beograd: Privredno finansijski vodič. str. 595—597. 
  5. ^ a b Tucakov 1984, str. 328–329 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFTucakov1984 (help)
  6. ^ „Tassies Tallest Trees”. gianttrees.com.au. Arhivirano iz originala 07. 06. 2015. g. Pristupljeno 21. 02. 2016. 
  7. ^ a b v Grieve, Margaret (1931). A Modern Herbal. 
  8. ^ a b v Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga. 
  9. ^ „Notes on Eucalyptus” (PDF). National Resources Institute. Arhivirano iz originala (pdf) 27. 09. 2007. g. Pristupljeno 10. 01. 2007. 
  10. ^ Black, K.; Archer, M.; Hand, S. J. (2012). „New Tertiary koala (Marsupialia, Phascolarctidae) from Riversleigh, Australia, with a revision of phascolarctid phylogenetics, paleoecology, and paleobiodiversity”. Journal of Vertebrate Paleontology. 32 (1): 125—38. doi:10.1080/02724634.2012.626825. 
  11. ^ a b Jackson, S. (2010). Koala: Origins of an Icon (2nd izd.). Allen & Unwin. ISBN 978-1-74237-323-2. 
  12. ^ Martin, R. (2001). „Koala”. Ur.: Macdonald, D. Encyclopedia of Mammals (2nd izd.). Oxford University Press. str. 852–54. ISBN 978-0-7607-1969-5. 
  13. ^ Osawa, R. (1993). „Dietary preferences of Koalas, Phascolarctos cinereus (Marsupiala: Phascolarctidae) for Eucalyptus spp. with a specific reference to their simple sugar contents”. Australian Mammalogy. 16 (1): 85—88. 
  14. ^ Eschler, BM; Pass, DM; Willis, R; Foley, WJ (2000). „Distribution of foliar formylated phloroglucinol derivatives amongst Eucalyptus species”. Biochemical systematics and ecology. 28 (9): 813—824. PMID 10913843. doi:10.1016/S0305-1978(99)00123-4. 
  15. ^ Queensland Parks and Wildlife Service. „EPA/QPWS Koala designation”. Arhivirano iz originala 01. 07. 2009. g. Pristupljeno 27. 02. 2016. 
  16. ^ Department of Sustainability and the Environment. „Victorian Koala designation”. 
  17. ^ Foundation, Australian Koala. „Koala conservation status (FAQs)”. Arhivirano iz originala 19. 01. 2012. g. Pristupljeno 27. 02. 2016. 
  18. ^ New South Wales Parks and Wildlife Service. „NSWPWS Koala designation” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 04. 07. 2007. g. 

Literatura uredi

  • Tucakov, Jovan (1984). Lečenje biljem. Beograd: Rad. str. 328—329. 
  • Lee, David Webster (2007). Nature's palette: the science of plant color. University of Chicago Press. str. 228. Pristupljeno 22. 04. 2011. 
  • Vukićević, Emilija (1982). Dekorativna dendrologija. Beograd: Privredno finansijski vodič. str. 595—597. 
  • Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga. 
  • Tucakov, Jovan (1984). Lečenje biljem. Beograd: Rad. str. 328—329. 
  • Myburg, Alexander A.; et al. (2014). „The genome of Eucalyptus grandis”. Nature. 510 (7505): 356—362. PMID 24919147. doi:10.1038/nature13308. 
  • Bennett, Brett M. (2010). „The El Dorado of Forestry: The Eucalyptus in India, South Africa, and Thailand, 1850—2000”. International Review of Social History. 55: 27—50. doi:10.1017/S0020859010000489. 
  • Blakely, W.F., A Key to the Eucalypts: with descriptions of 522 species and 150 varieties. Third Edition, 1965, Forest and Timber Bureau, Canberra.
  • Boland, D.J.; M.I.H.; McDonald; M.W.; Chippendale; G.M.; Hall; N.; Hyland; B.P.M.; Kleinig; D.A. (2006). Forest Trees of Australia. Collingwood, Victoria: CSIRO Publishing. . (5th изд.). ISBN 978-0-643-06969-5. 
  • Brooker, M.I.H.; Kleinig, D. A. (2006). Field Guide to Eucalyptus. Melbourne: Bloomings. . (3rd изд.). ISBN 978-1-876473-52-5.  vol. 1. South-eastern Australia.
  • Kelly, Stan, text by G. M. Chippendale and R. D. Johnston, Eucalypts: Volume I. Nelson, Melbourne 1969, 1982, etc.
  • L'Héritier de Brutelles, C. L. (1789). Sertum Anglicum. Paris: Didot. 
  • Richard K. P. Pankhurst (1968). Economic History of Ethiopia. Addis Ababa: Haile Selassie I University. 

Spoljašnje veze uredi

 
Eukaliptus na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Eukaliptus.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Еукалиптус&oldid=27554532”