Википедија

Žika Todorović (1925−1969)

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Srđan Žika Todorović.

Žika Todorović (Aranđelovac, 1925 — Beograd, 1969) bio je srpski strip crtač, pisac i boem. Poznatiji je bio pod različitim drugim nadimcima i pseudonimima,[a] a najpoznatiji su Žika Strip (kao autor stripova) i Žak Sebastijan (u književnosti). O njemu se veoma malo zna, pa je tako ostala i nedoumica oko njegovog pravog imena. Bogdan Tirnanić piše o Živojinu, Branislav V. Nedeljković Živoradu, a on sam potpisivao se jednostavno kao Žika.[3]

Žika Todorović
Autoportret Žike Todorovića (objavljen u reizdanju romana „Spavači”; Rende, 2017)
Lični podaci
Puno ime(Živojin ili Živorad) Todorović
Druga imenaŽak Sebastijan
Žika Strip
Datum rođenja(1925-00-00)1925.
Mesto rođenjaAranđelovac, Kraljevina SHS
Datum smrti1969.(1969-Nedostaje neophodni parametar 1, mesec!-00) (43/44 god.)
Mesto smrtiBeograd, SFRJ
Umetnički rad
Period1946—1969
PoljeStrip, Slikarstvo, Ilustracija, Književnost,
Najvažnija dela
Romani: Spavači
Pokeraši
Noćne ptice

Bio je jedan od prvih srpskih ilustratora stripa u periodu posle Drugog svetskog rata, s kraja 50-tih i početkom 60-tih godina. Osim toga bavio se i ilustrovanjem knjiga, slikao ulja na platnu, pisao krimi romane, šlagere i tri kratka autobiografska romana, svojevrsne hronike koje svedoče o Beogradu tog vremena. Kao čuveni beogradski boem družio se sa mnogim tadašnjim poznatim ličnostima iz sveta kulture i umetnosti, ali i različitim ljudima sa dna društvene lestvice. O njemu su svojevremeno pisali Momo Kapor, Slobodan Novaković, Jaša Grobarov, Branislav V. Nedeljković, a stihove ispevali Matija Bećković, Slobodan Marković, Brana Petrović, Duško Radović i Božidar Šujica. Bogdan Tirnanić mu je, u svojoj knjizi Beograd za početnike, posvetio celo jedno poglavlje (19. poglavlje).[4] Umro je relativno mlad, u 44. godini i bio gotovo zaboravljen, sve dok 2017. godine izdavačka kuća Rende nije ponovo objavila njegov prvi autobiografski roman „Spavači”.[5]

Biografija uredi

 
Zgrada na Terazijama u kojoj je, u malom stanu u potkrovlju, živeo i umro Žika Todorović

Žika Todorović (Žak Sebastijan, Žika Strip), rođen je 1925. godine u Aranđelovcu. Njegov otac Ilija Todorović, kujundžija po zanatu, za život porodice zarađivao je prodajući po vašarima različitu robu, pa Žikino detinjstvo nije bilo ni malo lako, jer je morao je da pomaže ocu i starijoj braći u teškim poslovima. Ipak, vrlo rano u životu otkrio je svoje talente — da dobro crta, komponuje, ali i boksuje. Krišom je crtao na pak-papiru u koji je bila umotana roba koja je stizala njegovom ocu, naučio da svira usnu harmoniku i na njoj, kao 11-togodišnjak, komponovao svoju prvu pesmu „Himna Beogradu”.

Kada su početkom rata ljotićevci streljali njegovog starijeg brata Raju, roditelji su Žiku sklonili u Beograd. Nastavio je školovanje u Trećoj muškoj gimnaziji i učio crtanje u Josićevoj umetničkoj školi.[2] Kao 19-togodišnjak borio se na Sremskom frontu. Po završetku rata sa svojom jedinicom vratio se u Kruševac, gde je demobilisan i odakle se vratio u Beograd.[6]

U Beogradu se Žika Todorović nastanio u jednom potkrovlju na Terazijama broj 38. Živeo je boemskim životom i bavio se različitim stvarima. Družio se sa mnogim tadašnjim poznatim ličnostima iz sveta kulture i umetnosti, ali i različitim ljudima sa dna društvene lestvice. Njegova mansarda postala je čuveno okupljalište beogradskih boema, što je opisao u svom romanu „Spavači”. Njegovo omiljeno mesto za izlazak bila je kafana „Bezistan” na Terazijama.[b] Kada, zbog bolesti, više nije mogao da hoda prijatelji su ga na rukama tamo odnosili i noću vraćali kući. Umro je usamljen na svom potkrovlju 1969. godine. Svoj život opisao je u tri autobiografske hronike.[7]

Karijera uredi

Ovaj kontroverzni boem i kockar promenio je više zanimanja. Zbog bolesti koja ga je zadesila okrenuo se slikarstvu, ilustraciji, reklami, ekonomskoj propagandi, pisanju kriminalističkih romana i crtanju stripova.[4] Vasa Pavković, u svom autorskom tekstu u časopisu Vreme za njega kaže da je bio „andergraund pre andergraunda i neoavangardist pre neoavangarde”.[8]

Ilustrator i strip-crtač uredi

Žika Todorović, u svetu stripa najpoznatiji kao Žika Strip, bio je jedan od prvih domaćih ilustratora stripa u vremenu komunizma u SFRJ, s kraja 50-tih i početkom 60-tih godina. Borio se protiv predrasuda da je sve što dolazi sa Zapada loše.[9] Još pre rata, kao gimnazijalac, bio je saradnik strip-magazina „Mikijevo carstvo”.[v] Posle oslobođenja počeo je da sarađuje kao ilustrator u raznim listovima i časopisima. Svojim crtežima opremio je i nekoliko knjiga, a šezdesetih godina ilustruje naučno-fantastičnu priču „Pravac Mars”. Pored toga radio je reklamne plakate i etikete i uređivao sajamske štandove.[11]

Pored poslova od kojih je zarađivao za život Žika se povremeno vraćao i stripu. Godine 1951. u listu „Lokomotiva” objavljena mu je jedna tabla. Tih godina Slobodan Glumac, tadašnji glavni urednik tek osnovanih „Večernjih novosti”, prihvata njegovu ponudu za naučno fantastični strip „Let na Veneru”,[2] koji je izlazio tri meseca.[12] Godine 1959. zajedno sa Marom Ratić izdaje jednu svesku svog naučno-fantastičnog stripa „Dirigovana planeta — fantastičan strip o veštačkom satelitu“.[13] Njih dvoje pokrenuli su krajem 1960. zabavnik „Raketa“. uspeli su da objave pet brojeva. U svim brojevima kao izdavač potpisan je „Zenit“ iz Subotice, izuzev četvrtog u kome su kao izdavači naznačeni autori.[4] U „Raketi” je Žika stripovao i svoje kriminalističke roto-romane romane „Telefon ubica” i „Telefon smrti”.[14]

Pisac uredi

Pored stripova Žika Todorović je sa Marijom Ratić započeo izdavanje kriminalističkih i naučno-fantastičnih roto romana.[14] Ipak, najznačajnija njegova dela su tri autobiografske hronike u kojima je opisao svoj život, ali i vredno svedočanstvo o boemskom život posleratnog Beograda:[7]

Ova tri kratka romana napisao je pred sam kraj života. Sam ih je ilustrovao i objavio. Prvi roman „Spavači” 2017. godine reizdala je izdavačka kuća Rende:[8] Sva tri romana objavio je pod pseudonimom Žak Sebastijan.

U prvom romanu „Spavači” opisuje svoj život u malom stanu u potkrovlju, u kom je utočište pružao mnogim likovima sa društvene margine, ali i poznatim beogradskim umetnicima sa kojima se družio. U njegovo mansardi spavali su razni glumci, slikari, barske dame, prostitutke, tapkaroši, studenti, jedan docent, jedan pukovnik, jedan epileptičar, bacač noževa, pevač u crkvenom horu, najmanji čovek u Jugoslaviji...[19] Svoj život i stan u kojem je živeo u knjizi opisuje ovako:[20]

Drugi roman „Pokeraši” posvećen je Todorovićevom kockarskom ludilu, poroku kojem se odao tokom rata i sa kojim nije mogao da prekine do kraja života. U romanu opisuje zabavnu, ali i patološku stranu kockarskog života.

Treća knjiga „Noćne ptice” posvećena je prostitutkama. Opisujući ih u suštini kao žrtve društva, zabeležio je mnoge životne priče i bizarne anegdote, uz dosta humora i tek malo ogorčenosti.[21]

Napomene uredi

  1. ^ Žika Todorović se osim pod pseudonimima Žak Sebastijan i Žika Strip, pojavljuje i kao Zyke Stryp, Ž. Strip, Strajp Žajk, Zike Stryp, a bio je poznat i kao Žika Turčin. Hroničar stripa Zdravko Zupan ukazuje da bi trebalo istražiti da li se u časopisu „Poletarac”, koji je izlazio od 1973. do 1975. i čiji je urednik bio Duško Radović,[1] stihovi Žike Todorovića pojavljuju potpisani pseudonimom Žak Zaks,[2] budući da je bio blizak sa nekima od ljudi koji su u časopisu radili ili sarađivali, kao što su Duško Radović ili ilustrator Novica Đukić.[3]
  2. ^ Pesnik Božidar Šujica posvetio je Žiki Todoroviću pesmu „Bezistan”,[4] koju je napisao 1963. Pesma je često govorena ali je objavljena samo jednom, 33 godine kasnije, u Politici.[2]
  3. ^ „Mikijevo carstvo” bio je strip-magazin koji je izlazio u Beogradu od 1939. do 1941. godine.[10]

Reference uredi

  1. ^ Lukić, Milja (31. 7. 2013). „Poletarac - prava stvar!”. Milja Lukić. Pristupljeno 1. 7. 2023. 
  2. ^ a b v g Čolić, Miloš (2. 5. 2022). „Foto-istorija: Žika Strip, slikar poratne beogradske margine”. Nova.rs. Pristupljeno 1. 7. 2023. 
  3. ^ a b Zupan 2017, str. 5
  4. ^ a b v g Zupan, Zdravko (mart 2006). „Strip u Srbiji 1955-1972”. Projekat Rastko. Pristupljeno 3. 7. 2023. 
  5. ^ Todorović, Žika. „Spavači”. COBISS. Narodna biblioteka Srbije. Pristupljeno 3. 7. 2023. 
  6. ^ Zupan 2017, str. 6
  7. ^ a b Todorić, Nikola (4. 3. 2020). „Gde su u Beogradu spavali boemi: Priča o neponovljivom Žiki Stripu”. NOIZZ. Pristupljeno 1. 7. 2023. 
  8. ^ a b Pavković, Vasa (19. 4. 2018). „Kad prošlost ipak potraje…”. Vreme. br. 1424. Pristupljeno 4. 7. 2023. 
  9. ^ „Žak Sebastijan”. Rende books. Pristupljeno 1. 7. 2023. 
  10. ^ Draginčić, Slavko; Zupan, Zdravko. „Mikijevo carstvo (1939–1941)”. Projekat Rastko. Pristupljeno 3. 7. 2023. 
  11. ^ Zupan 2017, str. 7
  12. ^ Zupan 2017, str. 8
  13. ^ „DIRIGOVANA PLANETA #1”. Pristupljeno 4. 7. 2023. 
  14. ^ a b Zupan 2017, str. 9
  15. ^ „Spavači”. Google books. 
  16. ^ „Spavači”. Rende books. Pristupljeno 4. 7. 2023. 
  17. ^ „Pokeraši”. Google books. 
  18. ^ „Noćne ptice”. Google books. 
  19. ^ „SPAVAČI”. Knjižare Vulkan. Pristupljeno 1. 7. 2023. 
  20. ^ Sebastijan 2017, str. 15
  21. ^ Rakezić 2017, str. 92-93

Literatura uredi

 
Žika Todorović na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жика_Тодоровић_(1925−1969)&oldid=26414665”