Шлагер је термин за стил или врсту забавне музике.[2] Настао у првој половини 20. века, имао је знатан утицај на забавну музику. Шлагери су популарне вокалне композиције са једноставном инструменталном пратњом. Шлагери су били популарне арије и песме из оперета извођене ван музичке сцене. Касније настају и оригиналне композиције. Отуда и израз шлагер (немачки Schlag-удар), што значи песма чија мелодија брзо, „на препад“, осваја љубитеље забавне музике, претежно омладину.[3]

Шлагер
Стилско пореклоОригинал Накнадно:
Културолошко порекло1950-те, Западна Немачкиа,[1] Источна Немачкиа и Аустрија
Поджанрови
Плесни бенд
Регионалне сцене
Музика Немачке

У Југославији су шлагери били веома популарни у периоду од 1960. до 1990. године. У то време је био веома познат музички фестивал Ваш шлагер сезоне у Сарајеву.

Шлагер је позајмљеница из немачког. Дошао је и на неке друге језике (као што су дански, норвешки, шведски, холандски, чешки, мађарски, литвански, летонски, естонски, српски, турски, руски,[4] хебрејски и румунски,[5] на пример), где задржао је значење „(музичког) хита”. Стил је често био заступљен на такмичењу за песму Евровизије[6][7][8] и популаран је од почетка такмичења 1956. године,[2] иако га постепено замењују други стилови поп музике.

Централна Европа уреди

Корени немачког шлагера су стари. Првобитно је то значило погодити или ударити. Прва употреба речи примењена на музику, у њеном првобитном значењу, била је у критици уводне вечери у новинама Виенер Фремден-Блатт 17. фебруара 1867. о Плавом Дунаву од Јохана Штрауса Млађег.[9] Један од предака шлагер музике у њеном садашњем значењу може бити оперета, која је била веома популарна почетком двадесетог века. Током 1920-их и 1930-их, Comedian Harmonists и Руди Шурике су поставили темеље за ову нову музику.[10] Познати шлагер певачи 1950-их и раних 1960-их су Лале Андерсен, Фреди Квин, Иво Робић, Герхард Вендланд, Катарина Валенте, Маргот Ескенс и Кони Фробос . Шлагер је достигао врхунац популарности у Немачкој и Аустрији 1960-их (са Питером Александром и Ројем Блеком ) и почетком 1970-их. Од средине 1990-их до раних 2000-их, шлагер је такође доживео опсежно оживљавање у Немачкој од стране, на пример, Гилда Хорна,[2] Дитера Томаса Куна, Мишел и Петра Перле. Плесни клубови би свирали низ наслова шлагера током вечери, а формирани су и бројни нови бендови специјализовани за шлагер верзије 1970-их и новији материјал.

У Хамбургу 2010-их, обожаватељи шлагера су се и даље окупљали сваке године на стотине хиљада,[11] обучени у одећу из 1970-их за уличне параде под називом „Schlager Move“. Ознака Schlager Move се такође користи за низ мањих музичких журки у неколико већих немачких градова током целе године.[12] (Овај препород се понекад повезује са кичем и кампом.)

Немци виде шлагер као своју кантри музику, а америчка кантри и тексашко-мексичка музика су главни елементи у култури шлагера. („Is this the way to Amarillo (Да ли је ово пут за Амарило)“ се редовно пушта у шлагер контексту, обично у оригиналу на енглеском језику.)

Стилски, шлагер наставља да утиче на немачки „парти поп“ или „парти-шлагер“ (нпр. „Лајла“, 2022):[13] то јест, музика која се најчешће чује у скијалишним баровима и масовним дискотекама Мајорка. Савремени шлагер се често меша са забавном музиком. Ако није део ироничног оживљавања кича, укус за оба музичка стила се обично повезује са народним пабовима, сајмовима забаве и просторима за куглање. На енглеском говорном подручју, најпопуларнија група која је укључила елементе шлагера у свој стил је вероватно ABBA, бенд који је комбиновао традиционалну шведску музику, шлагер и поп-рок да би створио сопствени звук.[14]

Између 1975. и 1981. шлагер у немачком стилу постао је диско оријентисан, на много начина стапајући се са матичном диско музиком тог времена. Певачи као што је Маријан Розенберг снимили су шлагере и диско хитове. Песма „Москва“ немачког бенда Џингис Кан била је једна од најранијих модерних плесних шлагера, која је поново показала како се шлагер из 1970-их и раних 1980-их спојио са матичном диско и евродиско музиком. Џингис Кан, који је првенствено био евродиско бенд, такође је свирао шлагере под утицајем дискотека.[15][16]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Creekmur, Corey K., and Linda Y. Mokdad. The International Film Musical. Edinburgh University Press, 2012.
  2. ^ а б в Raykoff & Deam Tobin 2007, стр. 37–58
  3. ^ „Zabavna muzika- istorija”. sites.google.com. Архивирано из оригинала 29. 10. 2020. г. Приступљено 24. 1. 2019.  Историја забавне музике
  4. ^ Шлягер (Shlyager) in the Great Soviet Encyclopedia, 1969–1978 (in Russian)
  5. ^ „Dexonline”. Dexonline.ro. Приступљено 8. 7. 2018. 
  6. ^ Jaquin, Patrick (1. 12. 2004). „Eurovision's Golden Jubilee”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 11. 8. 2004. г. Приступљено 18. 7. 2009. 
  7. ^ „Eurovision: About us – who we are”. Eurovision Song Contest. Приступљено 28. 6. 2020. 
  8. ^ Sommerlad, Joe (18. 5. 2019). „Eurovision 2019: What exactly is the point of the annual song contest and how did it begin?”. The Independent. Приступљено 27. 6. 2020. 
  9. ^ Norbert Linke: Musik erobert die Welt. Wie die Wiener Familie Strauß die „Unterhaltungsmusik“ revolutionierte. Herold, Wien 1987, ISBN 3-7008-0361-3. стр. 204..
  10. ^ Alsmann, Götz (8. 5. 2008). „Der Schlager hat sich selbst entmannt”. Der Spiegel (на језику: немачки). Приступљено 26. 9. 2015. 
  11. ^ „"Schlagermove" - Atlantic Alliance”. Archive.today. 21. 7. 2012. Архивирано из оригинала 21. 7. 2012. г. Приступљено 20. 11. 2018. 
  12. ^ „Schlagermove - Home”. Schlagermove.de. Приступљено 8. 7. 2018. 
  13. ^ Koch, Tanit; mattwithers (2022-07-27). „Germansplaining: The song of the silly season”. The New European (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-10. 
  14. ^ Harrison, A., "Why are ABBA so popular?," BBC Online, 21 October 2014. Retrieved 5 August 2022.
  15. ^ „Dschinghis Khan: Deutscher Mongolen-Pop beim ESC”. Eurovision Song Contest. Приступљено 24. 1. 2022. 
  16. ^ „Talent in Germany 82: Bringing Home”. Billboard. 26. 12. 1981. Приступљено 13. 1. 2017. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

  •   Медији везани за чланак Шлагер на Викимедијиној остави