Zaviša Crni
Zaviša Crni od Garbova (polj. Zawisza Czarny z Garbowa), takođe poznat i kao Crni Vitez, bio je čuveni poljski vitez i diplomata. Pobednik je mnogih viteških turnira i važi za simbol viteza i viteštva. Rodio se 1379. godine u Garbovu (polj. Garbów), a prilikom napada na Golubac 1428. godine, Turci ga zarobljavaju i ubijaju.
Zaviša Crni | |
|---|---|
 Zaviša Crni u bici kod Grinvalda, detalj slike Jana Matejka | |
| Datum rođenja | 1379. |
| Mesto rođenja | Stary Garbów |
| Datum smrti | 1428. |
| Mesto smrti | Golubac |
Nadimak i poreklo uredi
Zaviša je nadimak Crni dobio zbog svoje tamne kose i tamnog tena, a prema nekim verovanjima, zbog svog crnog oklopa.[1] Otac mu je bio Bernat od Garbova (polj. Biernat z Garbowa), dok mu je majka nepoznata. Pripadali su rodu Sulima (polj. Sulima), čiji su grb nosili. Njihov posed Garbov se nalazilo u blizini Sandomježa.
Biografija uredi
Nakratko u službi Tevtonskog reda, ubrzo ga se odrekao,[2] pa je 1410. godine učestvovao u bici kod Grunvalda na poljskoj strani. Učestvovao je 1410. godine u bici kod Grinvalda protiv Tevtonskih vitezova. Nakon bitke bio je inicijator potpisivanja mira (Ljubovski mir iz 1411. godine) između poljskog kralja Vladislava II i ugarskog kralja Žigmunda. Naredne godine bio je u pratnji svog kralja na velikom skupu monarha u Budimu, što je iskoristio za učešće u jednom od najvećih takmičenja onog doba.
Između 1410. do 1420. oženio se Barabarom Rozen (polj. Barbara Rozen), ćerkom Pjotra Rozena (polj. Piotr Rozen) od roda Grifa (polj. Gryf). Pjotr je sagradio zamak u Rožnovu (polj. Roznów) i dao ga kao miraz Zaviši.
Na saboru u Konstanci 1414. godine predvodio je poljsku delegaciju, a 1416. godine se našao u pratnji, tada već, nemačkog kralja Žigmunda u Aragon. Prilikom te posete učestvovao je na turniru u Perpinjanu, na kom je pobedio čuvenog viteza Jovana od Aragona. Tokom 1417. godine postaje starosta (polj. starosta) Kružvića (polj. Kruszwica). Kao predstavnik svog kralja, on 1419. godine odlazi kod Žigmunda da isprosi udovicu Vaclava IV (Žigmundovog brata, kralja Bohemije) Ofku. Ostaje kod Žigmunda i pruža mu pomoć u borbama protiv Husita, ali nakon poraza na Kutnoj Gori (češ. Kutná Hora) biva zarobljen. Ubrzo je oslobođen plaćanjem visokog otkupa i 1420. godine postaje starosta Spica (polj. Spisz). Prilikom krunisanja Sonke, četvrte žene Vladislava II, Zaviša priređuje veliku gozbu u Krakovu za evropske monarhe i vlastelu. Pridružio se Žigmundovim pohodima protiv Turaka na Balkanu i prilikom opsade Golupca, 1428. godine, Turci ga zarobljavaju i ubijaju.
Iza Zaviše je ostala supruga Barbara i njihova deca:
Mit o Zaviši Crnom uredi
Tokom svog života smatran je uzorom viteških vrlina.[5] Zahvaljujući hrabrosti i odanosti, postao je poljski narodni junak, poput Marka Kraljevića kod Srba. Tome su posebno doprineli Jan Dlugoš (istoričar iz 15. veka), Jakob Švinka (pesnik i kanonik Gnjezna), kao i sam kralj Žigmund Luksemburški. U poljskom jeziku postoji izreka Osloni se na njega, kao na Zavišu (polj. Polegaj jak na Zawiszy), što je postao i moto poljskih izviđača.
Nasleđe uredi
U rekonstruisanoj tvrđavi Golubac nalazi se stalna postavka u čast vitezova koji su branili tvrđavu, sa posebnim delom posvećenim Zaviši.[6][7] U Beogradu, glavnom gradu Srbije, u naselju Senjak (Ulica Zaviše Crnog/Ulica Zaviše Crnog) postoji ulica koja nosi njegovo ime.[8]
Reference uredi
- ^ „Najmężniejszy rycerz króla Polski – Zawisza Czarny”. trojka.polskieradio.pl (na jeziku: poljski). 19. 6. 2018.
- ^ August von Kotzebue: Preußens Ältere Geschichte, str. 408, na sajtu Gugl knjige, Riga 1808: Schwarze Sawisch
- ^ informacje z zeszytu historycznego Rzeczpospolitej "Batalie i wodzowie wszech czasów", Nr 21, "Władysław III pod Warną", 7 czerwca 2008, str. 13 – "Zgubna decyzja Władysława"
- ^ „Zawisza Czarny z Grabowa – Herbu Sulima”. Arhivirano iz originala 01. 09. 2012. g. Pristupljeno 30. 01. 2024.
- ^ Obszerny życiorys, wg informacji ze strony 77 DSH im. Zawiszy Czarnego (hufiec Bytom)
- ^ Dragoljub Stevanović (30. 9. 2018). „Kruzeri pod Golubačkom tvrđavom - Legende uz med i vino” [Cruisers under the Golubac Fortress - Legends with honey and wine]. Politika-Magazin, No. 1096. str. 20—21.
- ^ Andrijana Cvetićanin (14. 1. 2018). „Zanimljiva Srbija: Golubački grad - Bele kule na Dunavu” [Interesting Serbia: Golubac Fortress - White towers on the Danube]. Politika-Magazin, No. 1059. str. 20—21.
- ^ Službeni list Grada Beograda, broj 119/18 [Official Gazette of City of Belgrade, No. 119/18]. Službeni List Grada Beograda. Belgrade: City of Belgrade: 80. 21. 12. 2018. ISSN 0350-4727.
Literatura uredi
- Beata Możejko; Sobiesław Szybkowski; Błażej Śliwiński (2003). Zawisza Czarny z Garbowa herbu Sulima. Wydawn. WiM. ISBN 978-83-918873-4-9.
- Anna Klubówna (1974). Zawisza Czarny w historii i legendzie. Ludowa Spółdzielnia Wydawnicza.
- Katarzyna Beliniak (2007). Zawisza Czarny - człowiek legenda. De Agostini Polska. ISBN 978-83-248-0627-0.
- Stefan M. Kuczyński (1983). Zawisza Czarny: powieść historyczna. Śląsk. ISBN 978-83-216-0317-9.
- Ignacy Kozielewski (1928). Zawisza Czarny. Dobra Prasa.
