Википедија

Zapaljenje optičkog živca

Zapaljenje optičkog živca (ZOŽ) ili optički neuritis je bilo kojim uzrokom izazvana upala ili oštećenje vidnog (optičkog) nerva - snopa nervnih vlakana koji prenosi vidne informacije od oka do optčkih centara u mozgu.

Zapaljenje optičkog živca
Zapaljenje optičkog živca nakon febrilne infekcije kod mlade žene
Specijalnostioftalmologja, neurologija
Simptomigubitak vida, gubitak vida za boje, bol koji se pogoršava pri pokretima očiju
Frekvencija5/100.000

Uobičajeni simptomi ZOŽ uključuju bol sa pokretima očiju i privremeni gubitak vida na jednom oku.[1][2]

Može biti povezano sa demijelinizirajućim bolestima, i infektivnim ili inflamatornim procesima.[3] Poznat je i kao optički papilitis (kada je zahvaćena papila vidnog živca), neuroretinitis (kada postoji kombinovano zahvaćenost optičkog diska i okolne mrežnjače u makularnoj zoni) i retrobulbarni neuritis (kada je uknjučen zadnji deo živca).

Najčešće se povezuje sa multiplom sklerozom, kod koje može dovesti do potpunog ili delimičnog gubitka vida na jednom ili oba oka.[4] Iako se ZOŽ najčešće povezuje sa multiplom sklerozom (koja može dovesti do potpunog ili delimičnog gubitka vida na jednom ili oba oka), ne isključuju se i drugi uzroci među kojima se navode: idiopatski, nasledni parainfektivni, infektivni i autoimuni.[5][6]

Kod većine pacijenata sa jednom epizodom ZOŽ na kraju dolazi do oporava vida bez lečenja. Ponekad steroidni lekovi mogu ubrzati oporavak vida nakon ZOŽ.[1]

Nazivi

uredi

Zapaljenje optičkog živca - Zapaljenje optičkog nerva - Optički neuritis - Retro-bulbarni neuritis - Optički neuritis u multiploj sklerozi.[7]

Relevantna anatomija

uredi
 
Anatomij vidnog ili optičkog nerva

Vidni ili optički živac ili očni nerv (lat. nervus opticus) je drugi kranijalni nerv, koji grade aksoni nervnih ćelija koje se nalaze u ganglionarnom sloju mrežnjače oka. Živac polazi od zadnjeg dela očne jabučice, ili koluta ili papile optičkog živca (lat. discus nervi optici) na mrežnjači, i zatim se probija kroz sudovnjaču i beonjaču i ulazi u očnu duplju. Nakon toga, živac se prostire vijugavo unazad kroz masno tkivo očne duplje i u predelu njenog vrha ulazi u koštani optički kanal (lat. canalis opticus). Pre ulaska u kanal, u sastav nerva ulazi središnja arterija mrežnjače, a zajedno sa njim u kanal ulazi i oftalmična arterija.[8]

Posle prolaska kroz optički kanal, živac ulazi u srednju lobanjsku jamu i pruža se unazad i unutra do optičke raskrsnice (lat. chiasma opticum). Na tom mestu se ukrštaju pojedina vlakna desnog i levog nerva.[9]

Epidemiologija

uredi

Optički neuritis pretežno pogađa mlađe odrasle osobe između 18 i 45 godina (a najčešće između 30 i 35 godina). Među pacijentima preovlađuju žene. Godišnja incidencija je približno 5/100.000, sa prevalencijom procenjenom na 115/100.000 (0,12%).[10]

 
ZOŽ u Nemačkoj 2021. Na grafikonu je prikazan broj hospitalizacija (u smislu prevalencije) u odnosu na starost i na celokupnu nemačku populaciju

Etiopatogeneza

uredi

Optički nerv se sastoji od aksona koji potiču iz mrežnjače i prenose vizuelne informacije do primarnih vizuelnih jezgara, a odatle do okcipitalnog korteksa mozga gde se „prerađuju“ u vid. Upala optičkog nerva uzrokuje gubitak vida zbog otoka ili oštećenja mijelinskog omotača koja prekriva optički nerv.[4] Oštećenje samih aksona takođe u mnogim slučajevima može igrati ulogu u oštećenju nerava.

U najčešće autoimuni poremećaji koji su povezani sa optičkim neuritisom spadaju:

Multipla skleroza
 
Primer kako je ZOŽ zahvatilo jedno oko bolesnika sa multiplom sklerozom

Multipla skleroza je bolest u kojoj vaš autoimuni sistem napada mijelinsku ovojnicu koja pokriva nervna vlakna u vašem mozgu. Kod ljudi sa optičkim neuritisom, rizik od razvoja multiple skleroze nakon jedne epizode ​​optičkog neuritisa je oko 50% tokom života. Rizik od razvoja multiple skleroze nakon optičkog neuritisa se dodatno povećava ako MR skeniranje pokaže lezije na vašem mozgu.

Upala nerva iza oka koja nosi naziva retrobulbarni neuritis i može biti prvi znak multiple skleroze. U 20 do 30% slučajeva multipla skleroza počinje optičkim neuritisom, a procenjuje se da 35-50% pacijenata sa multiplom sklerozom razvije retrobulbarni neuritis u nekom stadijumu bolesti.

Optički neuromijelitis

U ovom stanju, zapaljenje utiče na optički nerv i kičmenu moždinu. Optički neuromijelitis ima sličnosti sa multiplom sklerozom, ali za razliku od nje ne uzrokuje oštećenje nerava u mozgu toliko često kao multipla skleroza. Ipak, optički neuromijelitis je teži od MS, jer češće dovodi do smanjenog oporavka nakon napada u poređenju sa MS .

Poremećaj antitela na mijelinski oligodendrocit glikoprotein (MOG)

Ovo stanje može izazvati upalu optičkog nerva, kičmene moždine ili mozga. Slično kao kod MS i neuromijelitisa optičkog nerva, mogu se javiti kao ponovni napadi upale. Oporavak od MOG napada obično je bolji od oporavka od optički neuromijelitisa.

Ostali uzroci

Ostali uzroci uključuju:[3]

  • idiopatski (kod koga se uzrok ne može utvrditi).
  • nasledni (npr Leberova bolest),
  • parainfektivni (povezan sa virusnim infekcijama kao što su boginje, zauške, vodene boginje, veliki kašalj i glandularna groznica),[5]
  • bakterijske infekcije (sinusitis povezan sa groznicom mačjih ogrebotina, tuberkulozom, lajmskom bolešću i kriptokoknim meningitisom kod pacijenata sa AIDS-om),[5]
  • neki lekovi i toksini, povezani su sa razvojem optičkog neuritisa (npr hloramfenikol, etambutol, lek koji se koristi za lečenje tuberkuloze, i metanol, uobičajeni sastojak antifriza, boja i rastvarača)
  • vaskularnu upalu (vaskulitis) krvnih sudova koji snabdevaju optički nerv.
Manje uobičajeni uzroci

Manje uobičajeni uzroci su:

  • otok (edem) papile,
  • tumor mozga ili apsces u potiljačnoj regiji,
  • cerebralna trauma ili krvarenje,
  • meningitis,
  • arahnoidalne adhezije,
  • sinusna tromboza,
  • disfunkcija jetre ili kasna bolest bubrega.
Podaci o približnim uzrocima (Ostale bolesti na TOP rang listi uključuju: rak, bolesti srca, respiratorne organe, moždani udar, dijabetes, Alchajmerovu bolest, bolest bubrega, Parkinsonovu bolesti, samoubistvo)
Uzrok i rang na osnovu smrti Godišnji broj slučajeva (SAD) (2011) Godišnji slučajevi koji dovode do optičkog neuritisa Procenat Prognoza i lečenje
Multipla skleroza (rang 33) 400, 042 146,232 45% Najčešći uzrok, skoro svi pacijenti će doživeti neki oblik disfunkcije vida. Delimični gubitak vida može nastati tokom trajanja bolesti, potpuni gubitak vida se javlja u teškim slučajevima i kasnim stadijumima
Krvni ugrušak (rang 29) 17,000 16,777 5% Reverzibilno ako rano i pre smanjenog protoka krvi izaziva trajno oštećenje.
Uklještenje nerva, (0) Nije prijavljeno 4% Obično leči sam, tretman nije potreban
Povreda optičkog nerva (uključujući trovanje, metanolom) (0) 23,827 20,121 <1% Zavisi od težine
Disfunkcija jetre (rang 19) Ako se ne leči može dovesti do otkaza (rang 8) 141,211 11,982 7% Loši rezultati i napredak i mogu dovesti do potpunog gubitka vida
Smanjena funkcija bubrega (lečivo promenom ishrane) (rang 67 – ako se ne leči, može napredovati u kasnu fazu sa mnogo većom stopom smrtnosti. 509,898 16,281 9% Dobri rezultati ako su rani, i obično se mogu lečiti promenama u ishrani, napreduju i mogu dovesti do potpunog gubitka vida
Kasni stadijum bubrežne insuficijencije (rang 7) 33,212 1,112 2% Loši ishodi - Obično trajno oštećenje nerva u ovoj fazi
Papilarni edem, (tumor mozga ili apsces) (rang 10) 45,888 9,231 3% Zavisi od težine
Meningitis (rang 61) 2,521 189 <1% Zavisi od težine
Druge infekcije (ne od apscesa) 5,561 <1% Dobri rezultati, mogu se lečiti antibioticima ili drugim mikrobnim lekovima
Dijabetes (rani stadijum koji se leči) Kasni stadijum ima lošiju prognozu (rang 6) 49,562 21,112 15% Tip 1 ima lošu prognozu, tip 2 se može lečiti i vid se može vratiti
Nepoznato 2%

Faktori rizika

uredi

Kao mogući faktori rizika za razvoj optičkog neuritisa navode se:

Staros

Optički neuritis najčešće pogađa odrasle od 20 do 40 godina.

Pol

Žene imaju mnogo veću verovatnoću da razviju optički neuritis nego muškarci.

Rasa

Optički neuritis se češće javlja kod belaca.

Genetske mutacije

Određene genetske mutacije mogu povećati rizik od razvoja optičkog neuritisa ili multiple skleroze.

Klinička slika

uredi

Glavni simptomi su iznenadni gubitak vida (delimičan ili potpun), iznenadni zamućen ili „zamagljen“ vid i bol pri pokretu zahvaćenog oka.[1] Rani simptomi koji zahtevaju istragu uključuju simptome multiple skleroze (trzanje, nedostatak koordinacije, nejasan govor, česte epizode delimičnog gubitka vida ili zamagljen vid), epizode „poremećenog/pocrnelog“ umesto zamućenogoka ukazuju na umereni stadijum i zahtevaju hitnu medicinsku pomoć kako bi se sprečio dalji gubitak vida.

Drugi rani simptomi su smanjeni noćni vid, fotofobija i crvene oči. Mnogi pacijenti sa optičkim neuritisom mogu da izgube deo svog vida za boje u zahvaćenom oku (naročito crvene), a boje izgledaju suptilno isprane u poređenju sa drugim okom.

Pacijenti takođe mogu iskusiti poteškoće u proceni kretanja u dubinu, što može biti posebno problematično tokom vožnje ili sporta.

Takođe, česta su pritužba prolazno pogoršanje vida sa povećanjem telesne temperature (Uthoffov fenomen) i onesposobljenost za bleštanje.

Međutim, nekoliko studija slučaja kod dece pokazalo je odsustvo bola u više od polovine slučajeva (otprilike 60%) u njihovoj populaciji pedijatrijskih studija, pri čemu je najčešći simptom prijavljen jednostavno kao „zamućenost“.[11][12]

Razlike između prikaza optičkog neuritisa kod odraslih u poređenju sa pedijatrijskim slučajevima uključuju češću pojavu unilateralniog optičkog neuritisa kod odraslih, dok su deca uglavnom prisutna sa bilateralnim promenama.

Na medicinskom pregledu glava optičkog nerva se lako može vizualizovati pomoću prorezne lampe sa visoko pozitivnim sočivom ili korišćenjem direktne oftalmoskopije; međutim, često nema abnormalnog izgleda glave nerva kod optičkog neuritisa (u slučajevima retrobulbarnog optičkog neuritisa), iako može biti otečeno kod nekih pacijenata (prednji papilitis ili ekstenzivniji optički neuritis).

U mnogim slučajevima, samo jedno oko je zahvaćeno i pacijenti možda neće biti svesni gubitka vida boja dok se od njih ne zatraži da zatvore ili pokriju zdravo oko.

Glavni klinički znaci ZON.[1]
Znak ili simptom Opis
Bol Većina pacijenata koji razviju ZON imaju bol u oku koji se pogoršava pokretom očiju.
Ponekad se bol oseća kao tup bol iza oka.
Gubitak vida na jednom oku Većina pacijenata ima barem privremeno smanjenje vida, ali stepen gubitka varira.
Primetan gubitak vida se obično razvija tokom nekoliko sati ili dana i poboljšava se tokom nekoliko nedelja ili meseci.
Gubitak vida je trajan kod nekih ljudi.
Gubitak vidnog polja Gubitak bočnog vida može se desiti po bilo kom obrascu, kao što je gubitak centralnog vida ili gubitak perifernog vida.
Gubitak vida za boje ZON često utiče na percepciju boje.
Možda će pacijent primetiti da boje izgledaju manje živo od uobičajenih.
Treptanje svetla Neki ljudi sa optičkim neuritisom prijavljuju da vide treperenje ili treperenje svetla sa pokretima očiju.

Dijagnoza

uredi
 
Očno dno kod zapaljenja optičkog nerva

Prisustvo lezija na mijelinskom omotaču bele materije na MRI nalazu u vreme optičkog neuritisa je snažan pokazatelj razvoja klinički dijagnostikovane multiple skleroze. Skoro polovina pacijenata sa optičkim neuritisom ima lezije na beloj materiji koje ukazuju na multiplu sklerozu. Nakon pet godina od prvog pregleda i postavljanja dijagnoze ZON, ukupan rizik od razvoja multiple skleroze je 30% kod pacijenata sa ili bez oštećenja potvrđeno na MR tomogragiji. Međutim i drugi pacijenti sa urednim nalazom naMR tomografiji još uvek mogu naknadno razviti multiplu sklerozu (16%), ali mnogo ređe u poređenju sa pacijentima sa tri ili više oštećenja na MRI nalazu (51%). Međutim, skoro polovina (44%) pacijenata sa oštećenjem mijelinskog omotača na MRI nalazu ne razvije multiplu sklerozu deset godina kasnije.[3]

Delimičan, prolazni gubitak vida (koji traje manje od jednog sata) može biti indikacija ranog početka multiple skleroze.[13] Druge moguće dijagnoze uključuju šečernu bolest, nizak nivo fosfora ili hiperkalemiju.

Tokom lekarskog pregleda, papila optički nerv se lako može videti pomoću oftalmoskopa. Međutim, kod optičkog neuritisa često nema abnormalnosti na papili nerva, iako kod nekih pacijenata može biti otečeno. U mnogim slučajevima, samo jedno oko je pogođeno i pacijenti nisu svesni gubitka boje na vidiku sve dok lekar ne zatraži od njih da pokriju zdravo oko.

Terapija

uredi

U većini slučajeva, vid se vraća u normalu u roku od osam do deset nedelja, ali je moguć potpuni i trajni gubitak vida. Zbog toga se preporučuje intravenozno lečenje kortikosteroidima, koji mogu ubrzati zarastanje optičkog nerva, ali nemaju veći efekat na oštrinu vida za godinu dana u poređenju sa placebom. Intravensko lečenje kortikosteroidima takođe smanjuje rizik od multiple skleroze kod pacijenata sa povredama mijelinske ovojnice u naredne dve godine nakon što im se dijagnostikuje magnetnom rezonancom, ali se ovaj efekat gubi u trećoj godini.[14]

Paradoksalno, pokazalo se da oralni kortikosteroidi izazivaju češće napade nego kod nelečenih pacijenata (iako se steroidi generalno prepisuju pacijentima nakon intravenske terapije da bi ih odvikli od lekova). Ovaj efekat kortikosteroida je zabeležen samo u slučajevima optičkog neuritisa, a ne i kod drugih bolesti lečenih kortikosteroidima.[15]

Samo ponekad, ako istovremeno raste intrakranijalni pritisak, omotač oko optičkog nerva može da se preseče da bi se smanjio pritisak.

Kada je optički neuritis povezan sa vidljivim indikacijama multiple skleroze magnetnom rezonancom, onda se često propisuje opšta imunosupresivna terapija (intravenozni metilprednizolon koji može smanjiti napade; dok oralni prednizon može povećati učestalost pogoršanja zdravlja).[16]

Prognoza

uredi

Ljudi koji imaju optički neuritis bez bolesti kao što je multipla skleroza imaju dobre šanse za oporavak.[7]

Optički neuritis uzrokovan multiplom sklerozom ili drugim autoimunim bolestima ima lošiji izgled. Međutim, vid u zahvaćenom oku se adekvatnom i pravovremenom terapijom i dalje može vratiti u normalu.[7]

Komplikacije

uredi

Komplikacije koje proizlaze iz optičkog neuritisa mogu uključivati:[1]

Oštećenje optičkog nerva

Većina pacijenata ima trajno oštećenje optičkog nerva nakon epizode ​​optičkog neuritisa, ali oštećenje možda neće izazvati trajne simptome.[1]

Smanjena vidna oštrina

Većina ljudi povrati normalan ili skoro normalan vid u roku od nekoliko meseci, ali delimičan gubitak diskriminacije u boji može i dalje trajati. Za neke ljude gubitak vida i može i dalje da traje.[1]

Neželjeni efekti lečenja

Steroidni lekovi koji se koriste za lečenje optičkog neuritisa potiskuju imuni sistem, što dovodi do toga da telo pacijenta postaje podložnije infekcijama.[1]

Ostali neželjeni efekti

Ostali neželjeni efekti uključuju: promene raspoloženja i povećanje telesne težine.[1]

Izvori

uredi
  1. ^ a b v g d đ e ž z „Optic neuritis - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-04. 
  2. ^ Petzold, Axel; Fraser, Clare L.; Abegg, Mathias; Alroughani, Raed; Alshowaeir, Daniah; Alvarenga, Regina; Andris, Cécile; Asgari, Nasrin; Barnett, Yael (2022-09-27). „Diagnosis and classification of optic neuritis”. The Lancet Neurology (na jeziku: engleski). 21 (12): 1120—1134. ISSN 1474-4422. doi:10.1016/S1474-4422(22)00200-9. 
  3. ^ a b v Prasad S, Balcer LJ. Abnormalities of the optic nerve and retina. In: Daroff RB, Jankovic J, Mazziotta JC, Pomeroy SL, eds. Bradley's Neurology in Clinical Practice. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 17.
  4. ^ a b Calabresi PA. Multiple sclerosis and demyelinating conditions of the central nervous system. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 26th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2020:chap 383.
  5. ^ a b v Moss HE, Guercio JR, Balcer LJ. Inflammatory optic neuropathies and neuroretinitis. In: Yanoff M, Duker JS, eds. Ophthalmology.  5th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2019:chap 9.7.
  6. ^ „Neuromijelitis optika spektar bolesti (NMOSB)”. Neuronet (na jeziku: srpski). 2023-10-16. Pristupljeno 2024-04-20. 
  7. ^ a b v „Optic neuritis: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. medlineplus.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-04. 
  8. ^ Jovanović,, Slavoljub V. Nadežda A. Jeličić (2000). Anatomija čoveka – glava i vrat. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0604-4.
  9. ^ Andrew M. Colman (2006). A dictionary of psychology. Internet Archive. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280632-1. 
  10. ^ Rodriguez, M.; Siva, A.; Cross, S. A.; O'Brien, P. C.; Kurland, L. T. (1995). „Optic neuritis: A population‐based study in Olrnsted County, Minnesota”. Neurology (na jeziku: engleski). 45 (2): 244—250. ISSN 0028-3878. doi:10.1212/WNL.45.2.244. 
  11. ^ Lucchinetti, C. F.; Kiers, L.; O'Duffy, A.; Gomez, M. R.; Cross, S.; Leavitt, J. A.; O'Brien, P.; Rodriguez, M. (1997). „Risk factors for developing multiple sclerosis after childhood optic neuritis”. Neurology. 49 (5): 1413—1418. PMID 9371931. S2CID 33205877. doi:10.1212/WNL.49.5.1413. 
  12. ^ Lana-Peixoto, Marco Aurélio; Andrade, Gustavo Cardoso de (2001). „The clinical profile of childhood optic neuritis”. Arquivos de Neuro-Psiquiatria. 59 (2B): 311—317. PMID 11460171. doi:10.1590/S0004-282X2001000300001. .
  13. ^ Khurana, A K; Khurana, Aruj K; Khurana, Bhawna P (2019). Comprehensive Ophthalmology (7th ed.). New Delhi: Jaypee Brothers Medical Publishers.
  14. ^ Beck, Roy W.; Cleary, Patricia A.; Trobe, Jonathan D.; Kaufman, David I.; Kupersmith, Mark J.; Paty, Donald W.; Brown, C. Hendricks (1993). „The Effect of Corticosteroids for Acute Optic Neuritis on the Subsequent Development of Multiple Sclerosis”. New England Journal of Medicine. 329 (24): 1764—1769. PMID 8232485. doi:10.1056/NEJM199312093292403. .
  15. ^ Beck, Roy W.; Cleary, Patricia A.; Anderson, Malcolm M.; Keltner, John L.; Shults, William T.; Kaufman, David I.; Buckley, Edward G.; Corbett, James J.; Kupersmith, Mark J.; Miller, Neil R.; Savino, Peter J.; Guy, John R.; Trobe, Jonathan D.; McCrary, John A.; Smith, Craig H.; Chrousos, Georgia A.; Thompson, H. Stanley; Katz, Barrett J.; Brodsky, Michael C.; Goodwin, James A.; Atwell, Constance W. (1992). „A Randomized, Controlled Trial of Corticosteroids in the Treatment of Acute Optic Neuritis”. New England Journal of Medicine. 326 (9): 581—588. PMID 1734247. doi:10.1056/NEJM199202273260901. .
  16. ^ Beck, Roy W.; Cleary, Patricia A.; Trobe, Jonathan D.; Kaufman, David I.; Kupersmith, Mark J.; Paty, Donald W.; Brown, C. Hendricks (1993). „The Effect of Corticosteroids for Acute Optic Neuritis on the Subsequent Development of Multiple Sclerosis”. New England Journal of Medicine. 329 (24): 1764—1769. PMID 8232485. doi:10.1056/NEJM199312093292403. .

Spoljašnje veze

uredi
Klasifikacija
Spoljašnji resursi
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Запаљење_оптичког_живца&oldid=27698437”