Записи о моме народу

„Zapisi o mome narodu” je zbirka pripovedaka srpske književnice Isidore Sekulić. Knjiga je objavljena 1948. godine u izdanju beogradske izdavačke kuće Prosveta. Zbirka se sastoji iz šest dužih pripovedaka: „Šumanovići”, „Marica”, „Skloništa, životinje i ljudi, i gospodin Mića”, „Drug Maksim Gorki”, „Dinići”, i „Deda Maša”, kao i jedne refleksivne pesme pod naslovom „Svetle noći su palih heroja nebo”, što je jedan od retkih zapisa Isidore Sekulić napisanih u stihu. Zbirka je posvećena poginulim Srbima u ratovima tokom perioda od 1912. do 1945. Posveta odgovara tematsko-motivskom registru zbirke, pošto se u njoj pripoveda o etičkim dilemama srpskih vojnika i civilnog stanovništva tokom Balkanskih ratova, Prvog svetskog rata i Drugog svetskog rata. Stil je naglašeno realističan, pun faktografije života jednog vremena.

Naslovna strana prvog izdanja
Nastanak i sadržaj
Autor	Isidora Sekulić
Zemlja	Jugoslavija
Jezik	srpski
Žanr / vrsta dela	zbirka pripovedaka
Izdavanje
Izdavanje	1948

Radnja

Posveta

Rad ovaj posvećujem izginuloj mojoj braći 1912-1945. Sa mnogo minuta ćutanja, do u grob.

Svetle noći su palih heroja nebo

Pesma je napisana u slobodnom stihu i u neoromantičarskom stilu. U pesmi je opevana metafizička istorija srpskog naroda sagledana kao lanac heroja zavetovanih da „ne mogu živeti bez pravde u slobodi“.

Šumanovići (Vojvodina – Srbija 1912—1914)

Pripovetka je ispripovedana u prvom licu. Ivan Šumanović je potpukovnik austrougarske vojske, čiji su preci generacijama služili kao vojnici Austrougarske kraljevine. Ivan ima dvojicu sinova, Bogdana i Slavka. Od njih se očekuju da nastave očevim stazama. Međutim, Slavko doživljava nacionalno buđenje i odlučuje da iz Vojvodine prebegne u oslobođenu Srbiju. Tamo je učestvovao i bio odlikovan u Balkanskim ratovima. Kada izbije Prvi svetski rat, braća se nalaze na različitim zaraćenim stranama; Slavko u srpskoj, a Bogdan u austrougarskoj vojsci. Pripovetka se završava vestima o pogibiji obojice na bojnom polju.

Marica (Srbija 1914)

Pripovetka je ispripovedana u prvom licu. Neimenovana junakinja, koja je ujedno i pripovedačica, nalazi se u Sokobanji u prvoj godini Prvog svetskog rata. Ona postaje bliska sa Maricom, lokalnom zemljoradnicom iz Crne Gore, kojoj je poginuo stariji sin Pavle u ratu. Pripovetka se završava vojnom regrutacijom i Maričinog mlađeg sina Jovana.

Skloništa, životinje i ljudi, i gospodin Mića (Beograd 1943—1944)

Pripovetka je ispripovedana u trećem licu. U njoj se opisuju različite reakcije i život Beograđana prilikom savezničkog bombardovanja Beograda u Drugom svetskom ratu. Pripovedački fokus posebno leži na Mići, plitkom i gramzivom bogatašu. Dok se beogradskom čaršijom sve više širi glas da dolaze Rusi, Mića i dalje veruje da će Srbiju da oslobode četnici. Dolazak partizana i ruskih vojnika budi osećaj razočarenja kod Miće koji zaključuje da je očekivao drugačiju vrstu slobode.

Drug Maksim Gorki (Srbija 1912—1945)

Pripovetka je ispripovedana u trećem licu. Pripovedanje u njoj obuhvata širi vremenski period koji opisuje prijateljstvo Vladislava Đurića i Miše Katića u Prvom svetskom ratu i Vaska i Peke u Drugom svetskom ratu. Pošto su Vladislav i Vasko iz bogatih, građanskih porodica, a Miša i Peko iz najsiromašnijijih slojeva ondašnjeg srpskog stanovništva, veliki temetski prostor je dat slikanju međuklasnih odnosa u međuratnoj Srbiji. Takođe, prikazan je uticaj stvaralaštva Maksima Gorka na srpsku omladinu.

Dinići

Pripovetka je ispripovedana u trećem licu i podeljena je na tri dela: „Ded, otac i sin”, „Usvojenac Dinić” i „Nana”. U prvom delu se pripoveda o muškim članovima seoske porodice Dinić tokom tri generacije, sa naglaskom na ratna stradanja. Najstariji Vlasta gine tokom povlačenja srpske vojske kroz Albaniju u Prvom svetskom ratu, njegovog sina Radovana ubijaju nacisti u rodnoj kući tokom Drugog svetskog rata, a unuk Dragi gine kao partizan u antifašističkoj borbi. U drugom delu se pripoveda o Matiji, sestriću Radovana koga je ovaj seoski gazda usvojio i othranio u svome domu. Matiji su u partizanskoj borbi stradale oči, te on sada leži u bonici i čeka rezultate operacije očiju. U ovom delu, pored psihološkog stanja mladog čoveka koji treba da se pomiri sa novonastalim invaliditetom, data je i šira panorama jednog bolničkog odeljenja za očne bolesti. U trećem delu pripoveda se o Mari Josimovoj, Vlastinoj ženi, to jest majci Radovana i baki Matije i Dragog. Pripoveda se o teškom životu plemenite seljanke od okolnosti njene udaje do konačne smrti u starosti, zajedno sa njenim reakcijama na stradanje svojih najmilijih članova porodice.

Deda Maša (Beograd 1870—1944)

Pripovetka je ispripovedana u trećem licu. U pitanju je saga o bogatoj beogradskoj porodici. Kao i prethodna pripovetka, ona obuhvata tri generacije. Priča je posvećena najstarijem pripadniku porodice, deda Maši, osuđenom, da, poput seljanke Mare, doživi smrt treće generacije u ratu.

Literatura

• Novaković, B. (1959). Lik i delo Isidore Sekulić. Beograd: Nolit.