Википедија

Звоно (list)

политички дневни лист

Zvono je list koji je Pavle Ranković pokrenuo 26. juna 1908. godine u Beogradu kao "politički dnevni list", koji se vrlo brzo profilisao kao satirično i šanjivo glasilo.[1] [2]

Zvono
Tiphumoristički list
UrednikPavle Ranković
Osnivanje26. jun 1908.
Jeziksrpski
Ukidanje1929.
SedišteBeograd

Istorijat

uredi

Pavle Ranković je list izdavao od 1908. do 1911. godine i od 1914. do 1915. godine, a posle rata obnovio ga je novi vlasnik Dušan Janović i izlazio je od 1923. do 1929. godine.[3] [2]

Periodi u kojima je list izlazio mogu se podeliti u tri vremenska okvira:

  1. 1908-1911.
  2. 1914-1915.
  3. 1923-1929.

Posle prekida u 1910. Zvono je produžilo da izlazi u 1911. godini. No, ubrzo je nastala još duža pauza od tri godine. Zvono je obnovljeno 6. aprila 1914. godine da bi u 1915. preraslo u zvanični – "ozbiljan politički i satirički list".[2]

Zbog ratne situacije Pavle Ranković je 1915. ponovo morao da obustavi izlaženje svog lista.

List je imao nekoliko odrednica uz naziv:

"Politički dnevni list" – 1908.

"Nezavisni politički list" – 1910.

"Ozbiljan politički i satirički list" – 1915.

Politička pozadina

uredi

Pavle Ranković je pripadao stranci Radikalne demokratije, pa je u listu Zvono okupio članove i simpatizere stranke koji su sebe nazivali "Moralnom žandarmerijom" ili kako su ih još zvali "Samostalci". List demokratski orijentisan, napadao je radikale.

Zvono je bilo veoma čitan list. Kralj Petar Karađorđević je čak primao ovo šaljivo glasilo. On je bio i glavni junak karikaturista i aforističara Zvona.[1]Zvono je napadalo i kraljevića Đorđa Karađorđevića, kao i političara Nikolu Pašića. Kraljevića Đorđa Karađorđevića saradnici Zvona su zvali "Novi Neron", "ludi princ", "krvavi Đorđe". [1]Umesto da karikiraju, što bi se od jednog šaljivog lista očekivalo, o Aleksandru Karađorđeviću su saradnici lista pisali sve najlepše.[1]

Vlasnik lista, urednici i saradnici lista su često bili osuđivani, a Zvono zabranjivano.

Posle 1911. godine Zvono je prestalo da piše o kralju Petru. Tada se promenio odnos redakcije lista prema kralju Petru.[1]

Periodičnost izlaženja

uredi

List je u prvom periodu izlazio svakog dana, popodne.[3] Kasnije je izlazio dva puta nedeljno a zatim jednom nedeljno.[4]

Od br. 114 (1909) izlazi svakog dana pre podne.

Izgled lista

uredi

Zvono je bilo dimenzija 47X32cm.

Mesto i godina izdavanja

uredi

Beograd - (1908-1911); (1914-1915); (1923-1929)

Štamparije

uredi

Štampa Pavle Ranković – (1908)

Štamparija „Merkur“ – od br. 53 (1908)

Štamparija "Srbija" – od br. 14 (1909)

Štamparija Naumovića i Stefanovića - od br. 254 (1909)

Štamparija Milorada Stefanovića - od br. 203 (1910)

Štamparija "Balkan" - od br. 241 (1910)

Štamparija Munca i Karića - od br. 1 (1910)

Štamparija "Merkur" - od br. 59 (1911)

Štamparija Đorđa Munca i M. Karića - od br.1 (1914)

Štamparija "Mlada Srbija" - od br. 1 (1915)

Štamparija "Sveti Đorđe" St. Ivkovića - od br. 34 (1915).[3][5]

Tematika

uredi

Šaljivi članci

Dosetke

Šale

Anegdote

Rubrike

uredi
  • Savremeni aforizmi

Jedan od njih je i sledeći zbog koga je list bio odmah zabranjen:

  • Kakav će da izgleda čovek u 21. veku
  • Štamparske greške
  • Pronalasci
  • Sveštenički aforizmi
  • Aforizmi - Pitalice
  • Vesti iz Stradije
  • Automobilske pesme[1]

Rubrika je nastala posle saobraćajne nesreće koju je izazvao kraljević Đorđe i tom prilikom bio na meti lista.

Karikature

uredi

Junak svih karikaturista u ovom listu je bio kralj Petar Prvi Karađorđević.

List je bio više od tri puta zabranjivan zbog jedne karikature koja je objavljena 14. septembra 1910. godine.

O toj zabrani Zvono piše:

"Posle jučerašnje zabrane Zvona - Da ponovimo sliku kad je već vlada traži."

Na slici je prestavljen kralj Petar Prvi kako mu jedan kolporter, nudeći novine, veli: 

"Молим лепо, извол‘те све новине! Извол‘те Звоно. Ево лепо Звонце, извол‘те..."

Na karikaturi, kralj se brani: 

"Та мани ме врагу! Звони ми и дан и ноћ и у глави и у ушима...Бежи од мене...Носи га мом најстаријем сину."

Ispod ove karikature dato je objašnjenje:

"Zabranjeno Zvono!"

Narednog dana, štampana je ova ista karikatura, samo što je sada kralj, na slici, "ostao" bez glave, što je bilo ovako objašnjeno:

"Posle treće zabrane Zvona. Da probamo ovako kad Stojan ne da drugače."

Na istoj strani štampano je i objašnjenje: "I juče zabranjeno Zvono!"[2][1]

Zvono je karikiralo i kralja Crne Gore - Nikolu Petrovića Njegoša.

Fotokarikature

uredi

U ovom listu se pojavljuje i fotokarikatura. Prilog "Balplacu" predstavlja austrijskog cara Franca, obučenog u kostim balerine. Tekst objašnjava ovu carsku travestiju: "Jedan amater fotografisao je kako car Franc "tancuje" pred Kajzerom na Balplacu". "Balplac" je naziv za Ministarstvo inostranih poslova Austrije. Ako je prikazano kako austrijski car "tancuje" pred nemačkim Kajzerom to pokazuje u kom položaju se nalazila Austrija u odnosu na Nemačku.[2]

Vlasnici i urednici

uredi
  • Pavle Ranković
  • Ljubomir Stevanović
  • Ratko Mitrović
  • Mihajlo Višeković
  • Ljubomir Mitrović
  • Jovan Bubalo
  • Jovan Dukić[3]

Saradnici

uredi

Oko Zvona su bili okupljeni najbliskiji prijatelji Radoja Domanovića. On je u to vreme već bio bolestan te nije mogao puno da sarađuje u listu. Satira Radoja Domanovića je ipak bila prisutna u listu stranke Radikalne demokratije - "moralne žandarmerije" kako su se oni sami nazvali. Tu su bili Jovan Skerlić, Ljubomir Stojanović, Milan Grol, Jaša Prodanović i svi su bili saradnici lista.[2]

U Zvonu su od poznatih pesnika i pisaca sarađivali i Brana Đ. Cvetković, Dragutin J. Ilić, Aleksa Šantić, Petar Kočić.[1]

Jedan od karikaturista u Zvonu je bio Dragoslav Stojanović.

Zanimljivosti

uredi

Urednik Zvona Pavle Ranković je zbog objavljenog aforizma dobio batine u redakciji lista i to od "junaka" svog aforizma. Uvređeni junak - činovnik aktuelne vlade Vojislav Rašić je izudarao "drskog" aforističara. Vest o toj tuči je izašla u dnevnom listu Politika od 29. avgusta 1908. godine na strani 2-3. pod naslovom "Tuča zbog Zvona".

Aforizam je iz rubrike "Kakav će da izgleda čovek u 21. veku" glasi: 

Човек 21. века ће бити "бистар - као Војислав Рашић"[2]

Komplet Zvona iz lične biblioteke kralja Petra Prvog Karađorđevića se čuvaju u Narodnoj biblioteci Srbije. O tome svedoči i kraljevski "ex libris" utisnut na ovom listu.[2][1]

Galerija

uredi



Reference

uredi
  1. ^ a b v g d đ e ž z Rošulj, Žarko (2011). Čas opisa časopisa V: Kraljevi i političari u srpskoj šaljivoj periodici (1868-1918). Novi Sad; Beograd: Matica Srpska; Institut za književnost i umetnost. str. 162—164; 166; 168—171; 173; 315—318 320. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z Rošulj, Žarko (2014). Čas opisa časopisa VI: Žanrovi u srpskoj šaljivoj periodici ( 1830-1918). Novi Sad; Beograd: Matica Srpska; Institut za književnost i umetnost. str. 149—152; 162—164; 190; 329—332; 339—342. 
  3. ^ a b v g Rošulj, Žarko (2017). Čas opisa časopisa VII: Leksikon srpske šaljive periodike (1830-1918). Novi Sad; Beograd: Matica Srpska; Institut za književnost i umetnost. str. 80—82. 
  4. ^ Kisić, Milica; Bulatović, Branka (1996). Srpska štampa : 1768-1995. : istorijsko-bibliografski pregled. Štampa i srpsko društvo 19. i 20. veka. Beograd: Medija centar. str. 169. ISBN 86-82827-01-8. 
  5. ^ „Zvono”. Digitalna Narodna biblioteka Srbije. Pristupljeno 18. 9. 2020. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Звоно_(лист)&oldid=26885380”