Zofija Strijenska

Zofija Strijenska (rođena Lubańska) (13. maj 1891, Krakov − 28. februar 1976. Ženeva) - bila je poljska slikarka, ilustratorka, grafički dizajner, scenograf, predstavnik ar dekoa. Zajedno sa Olgom Boznanskom i Tamarom de Lempickom, bila je jedna od najpoznatijih poljskih umetnica u međuratnom periodu. Tridesetih godina bila je nominovana za prestižni Zlatni lovor Poljske akademije za književnost, ali je odbila ponudu.

Zofija Strijenska
Lični podaci
Datum rođenja	(1891-05-13)13. maj 1891.
Mesto rođenja	Krakov, Austrougarska
Datum smrti	28. februar 1976.(1976-02-28) (84 god.)
Mesto smrti	Ženeva, Švajcarska
Umetnički rad
Najvažnija dela	Bread Almost Every Day (memoir)

Biografija

Strijenska je bila najstarije od šestoro dece Frančišeka Lubanjskog. Kao dete često je crtala i slikala. Prvo je pohađala zanatsku školu, zatim učiteljsku bogosloviju, a do 1909. privatnu umetničku školu Leonarda Strojnovskog. 1909. godine započela je studije slikarstva u ženskoj školi likovnih umetnosti Marije Njiđelske. Diplomirala je 1911. godine sa odličom ocenom za slikarstvo i primenjenu umetnost. 1910. pridružila se ocu na putovanju u Italiju preko Austrougarske, tokom kojeg su posetili galerije i muzeje u Beču i Veneciji. Kao mlada devojka radila je za časopise kao što su „Uloga“ i „Glas naroda“.

Dana 1. oktobra 1911. primljena je na Akademiju likovnih umetnosti u Minhenu; primljeno je samo 40 od oko 200 kandidata. Koristila je ime svog brata, Tadeuša i oblačila se kao mladić, jer u to vreme akademija nije prihvatala žene. Posle godinu dana, njene kolege studenti počeli su da postaju sumnjičavi. Vratila se u Krakov, gde je radila na slikarstvu i književnosti. Njen prvi umetnički uspeh bio je 1912, kada je Krakovsko društvo prijatelja likovne umetnosti na svoju izložbu uvrstilo 18 njenih akvarelnih ilustracija poljskih basni.

U maju 1913. Jerži Varhalovski, umetnički kritičar poljskog časopisa „Vreme“, opširno je raspravljao o Zofiji Lubanjski, čineći je poznatom i započinjući njenu karijeru. U to vreme se porodica preselila u boemski Krakov, gde je upoznala Zelenskog, Zdislava Jahimeckog, Pušetova i Vojčeha Kosaka. Sprijateljila se sa Magdalenom Samozvanjec i njenom sestrom Marijom Pavlikovskom-Jasnoževskom.

Međuratni period

Istorijska stambena kuća na pijaci u Starom gradu Varšave sa freskama koje je slikala Strijenska

Poljski paviljon u Parizu 1925. godine ukrasila je Zofija Strijenska.

Dana 4. novembra 1916. Zofija se udala za Karola Strijenskog, arhitektu zakopanskog stila. Imali su troje dece: ćerku Magdu i blizance Jaceka i Jana. Strijenski je svoju suprugu predstavio svojim prijateljima, umetnicima i predstavnicima svetske književnosti. Upoznala je, između ostalog, Vladislava Skočilasa, Henrika Kunea, Stefana Žeromskog, Vladislava Rejmonta, Stanislava Ignaci Vitkjeviča i kasnije nekoliko pesnika iz Skamander grupe.

U periodu 1921 - 1927. živela je u Zakopanima, gde je njen suprug radio kao direktor Škole za drvnu industriju. Ovaj period je započeo srećno i sa obilnom kreativnošću. Međutim, sa godinama se sve više udaljavala od Karola, što je na kraju dovelo do otvorenog sukoba i razvoda 1927. godine. Karol je umro 1932.

Nakon razvoda preselila se u Varšavu, gde se 1929. godine udala za glumca Artura Klemensa Soča. Brak je ubrzo okončan, jer je otkrila da on pati od sifilisa. Krajem tridesetih godina bila je povezana, takođe na kratko, sa arhitektom i bonvivanom Ahilesom Brezom, a zatim sa putnikom i piscem Arkadijem Fidlerom.

U prvoj polovini 1930-ih bila je zaboravljeni umetnik. Strijenska nije želela da traži priznanje. Novac joj je bio preko potreban, jer je prodala malo slika. Tek 1938. godine dobila je nekoliko narudžbi poljskog Ministarstva spoljnih poslova, uključujući jednu za ćilim za japanskog cara Hirohita. Učestvovala je u unutrašnjem uređenju poljskih putničkih brodova „Batori“ i „Pilsudski“ i unutrašnjem uređenju Vedelove kafane. Ljudi su ponovo počeli da kupuju njene slike slovenske i istorijske tematike.

Drugi svetski rat provela je u Krakovu. 1943. godine otkrila je da ima sifilis koji joj je zahvatio oči tako da ponekad nije mogla da slika. Početkom 1945. godine Rusi su ušli u grad uspostavljajući komunistički režim. Strijenska je odlučila da napusti Poljsku. Pridružila se svojoj deci u Ženevi. Posle mnogo godina u Parizu, nastanila se u Ženevi, gde su živele njena ćerka i sinovi. Pokušala je da ode u SAD, tražeći pomoć od fondacije Košćuško. Međutim, odbor Fondacije ju je odbio. Nastavila je da živi vrlo skromno u Ženevi, pomagala su je deca. Ostala je emocionalno povezana sa Poljskom i poljskom kulturom, Švajcarska joj je ostala strana. Umrla je 1976. u Ženevi i sahranjena na lokalnom groblju Šene-Burg.

Umetnički rad

Strijenska je bila deo umetničke grupe „Ritam“. Na nju je uticala i Mlada Poljska (Młoda Polska), stilski raznovrstan umetnički pokret aktivan između 1890. i 1918. godine. Uglavnom se koristila tehnikom tempere, proizvodeći litografije, crteže, postere, dizajnirajući igračke, tapiserije, scenske postavke, scenske kostime i praveći ilustracije knjiga.

Među njenim najpoznatijim delima su: pastorala, ciklus slovenskih idola i Passover, kao i ilustracije pesme biskupa Krasickog „Monahomahi“, „Godišnja doba“, Božićne pesme, Četiri poljska plesa i sakramenti.

Ukrasila je deo poljskog paviljona na izložbi Internationale des Arts Decoratifs et Industriels Modernes u Parizu 1925. godine, seriju od šest slika tokom dvanaest meseci, koje su prikazivale život na selu i sezonske promene. Ovo delo donelo joj je evropsku slavu i pet nagrada Svetske trgovine. Napravila je seriju slika na kojima su prikazani poljski umetnici narodnih plesova 1927.

Priznanje

1930. godine vlada joj je dodelila najvišu nagradu, Polonia Restituta. 1936. Poljska akademija književnosti dodelila joj je Zlatni akademski venac za doprinos poljskoj umetnosti uopšte. Posle Drugog svetskog rata odbila je da se pridruži komunističkom Savezu poljskih pisaca. Stoga je zvanična politika bila da je ignoriše kao umetnicu i sistematski je naziva beznačajnom. Pa ipak, vlada je reprodukovala njenu umetnost ne plaćajući joj honorare. Nije se žalila na propušteni prihod, ali je žalila zbog lošeg kvaliteta reprodukcija. Tek 1989. godine rehabilitovana je u Poljskoj i ponovo prepoznata kao velika poljska umetnica. Marija Gronska je 1991. godine predstavila njen rad u monografiji. 2008. godine, Nacionalni muzej u Krakovu organizovao je sjajnu retrospektivnu izložbu dela Strijenske. Izložba je 2009. posetila Nacionalni muzej u Poznanju i Nacionalni muzej u Varšavi. Izložbu je pratio bogato ilustrovani katalog i bibliografija, koje je uredio Svjatoslav Lenartovič, kustos izložbe. 2011. godine, Strijenska je na poljskom komemorativnom novčiću od 2 zlota.

Vidi još

• List of Polish painters
• List of Poles

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Zofija Strijenska na Vikimedijinoj ostavi