Зумбул
Zumbul (tur. sümbül; lat. Hyacinthus) roda je monokotiledonih skrivenosemenica iz istoimene familije Hyacinthaceae, kao i jedine vrste tog roda, koja prirodno (spontano) raste u predelima jugozapadne Azije, od Male Azije, preko Sirije, Libana, Izraela i Iraka do Irana[1][2]. Postoje supspontane populacije u Dalmaciji[1] i Grčkoj. Prirodna staništa zumbula su kamenjari od primorja do visokih planina (2000m n. v.)[3].
| Zumbul | |
|---|---|
| |
| zumbul, Hyacinthus orientalis | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Potporodica: | Hyacinthoideae
|
| Pleme: | Hyacintheae
|
| Rod: | Hyacinthus |
| vrsta | |
|
Hyacinthus orientalis L. | |
| Sinonimi | |
|
Hyacinthus albulus Jord. | |
Pojedini autori dve vrste srodnog roda Hyacinthella (H. litwonowii и H. transcaspicus) svrstavaju u rod zumbula kao vrste Hyacinthus litwinowii i Hyacinthus transcaspicus, respektivno.
Opis biljke [1] uredi
Zumbul je višegodišnja zeljasta biljka sa podzemnim stablom u vidu lukovice. Visine je do 50cm, sa 4-12 prizemnih listova i jednom cvetnom stabljikom koja nosi grozdastu cvast. Broj cvetova u cvasti je do 15 kod samoniklih i supspontanih biljaka, dok se kod gajenih kultivara može videti i po 50 cvetova. Cveta tokom proleća, cvetovi su veoma mirisni, plave, ružičaste, žute ili bele boje, hermafroditni. Listići perigona su srasli u cev, sa režnjevima koji štrče ili se povijaju te daju zvonast izgled čitavom cvetu. Oprašivanje vrše insekti. Plod je okrugla lokulicidna čaura. Seme je mrko-crno boje, sa belim arilusom. Zumbul je mirmekohorna biljka.
Značaj zumbula uredi
U istočnom Sredozemlju zumbul se gaji od davnina, zahvaljujući jakom mirisu cvetova i zahtevanjem malo pažnje pri uzgoju. Veći značaj i popularnost postiže u 18. veku u Evropi, kada se u Holandiji stvara preko 2000 kultivara i hibrida. Preporučene radnje tokom uzgoja [4] su sađenje lukovica tokom septembra/oktobra, dodavanje veštačkih đubriva tokom cvetanja (najčešće u martu) i uklanjanje svelih stabljika i listova (april-jun) kako bi se više energije/hrane magacioniralo u lukovice.
Esencijalno ulje zumbula se koristi u parfimeriji [5][6]. Iz cvetova se dobija plava boja[7]. Biljni sok stabla može izazvati kontaktni dermatitis[8], a lukovica je bogata toksinima i otrovna za sisare[9].
Zumbul u kulturi uredi
Latinsko ime rodu dato je po Hijakintu iz grčke mitologije, a širom prirodnog areala zumbuli imaju veliku ulogu u ljudskoj kulturi i umetnosti. Iranci njime ukrašavaju haft sin stolove pri dočeku Persijske nove godine (Norouz). Prorok Muhamed je govorio: „da imam dva komada hleba, prodao bih jedan i kupio zumbule, jer oni će mi dušu nahraniti".
Naziv za biljku je u srpski jezik verovatno došao iz turskog (tur. sümbül — zumbul). U našoj narodnoj književnosti zumbul je čest motiv — od metafore za lepotu (npr. zumbul devojče, u pesmi Stojanke, bela Vranjanke) do alegorije (pesma Ljubavni rastanak). Motiv zumbula je prisutan i u lirici Alekse Šantića (pesme Omar, Behar, Emina) i Đure Jakšića (Na Liparu).
Reference uredi
- ^ a b v Diklić, N. 1975. Rod Hyacinthus L.. In: Josifović, M.(ed.) Flora SR Srbije. SANU:Beograd.
- ^ USDA, ARS, National Genetic Resources Program. Germplasm Resources Information Network - GRIN (Online Database). National Germplasm Resources Laboratory, Beltsville, Maryland. URL: http://www.ars-grin.gov/cgi-bin/npgs/html/taxon.pl?19427 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. фебруар 2009) (07 September 2007)
- ^ Davis, P.H. 1965. Flora of Turkey. Edinburgh University Press.
- ^ Missouri Botanical Garden's Kemper Center for Home Gardening. Online[1]
- ^ Usher, G. (1974). A Dictionary of Plants Used by Man. Constable. ISBN 978-0-09-457920-0.
- ^ Hill, A.F. 1952. Economic Botany. The Maple Press
- ^ Grae, I. (1974). Nature's Colors - Dyes from Plants. New York: MacMillan Publishing Co. ISBN 978-0-02-544950-3.
- ^ Cooper, M. & Johnson, A. 1984. Poisonous Plants in Britain and their Effects on Animals and Man. HMSO. ISBN 978-0-11-242529-8.
- ^ Huxley, A. (1992). The New RHS Dictionary of Gardening. MacMillan Press. ISBN 978-0-333-47494-5.
