Игра стаклених перли
Igra staklenih perli (nem. Das Glasperlenspiel), poznat i pod prevodom Igra đinđuvama, roman je nemačko-švajcarskog književnika i nobelovca Hermana Hesea. Roman je nastajao duže od deset godina. Hese ga je započeo februara 1932, neposredno pre nego što se preselio iz Ciriha u Montanjolu. Iako su odlomci štampani u pojedinim književnim časopisima, roman je u celosti prvi put štampan 1943, kada ga je u dva toma objavila izdavačka kuća Frec und Vasmut u Cirihu, nakon što su nacisti zabranili Heseovoj dotadašnjoj kući S. Fišer Verlag da ga objavi u Nemačkoj.[1] Smatra se njegovim najboljim delom. Ujedno je i Heseov poslednji roman. Kada je 1946. Hese dobio Nobelovu nagradu, Švedska akademija je u obrazloženju naglasila da Igra staklenih perli zauzima posebno mesto u njegovom opusu.[2]
| Igra staklenih perli | |
|---|---|
.jpg) Naslovna strana prvog izdanja | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Das Glasperlenspiel |
| Autor | Herman Hese |
| Zemlja |  Švajcarska |
| Jezik | nemački |
| Žanr / vrsta dela | filozofski roman, obrazovni roman |
| Izdavanje | |
| Datum | 1943. |
| Prevod | |
| Prevodilac | Mihailo Smiljanić (Igra staklenih perli) Branimir Živojinović (Igra đinđuvama) |
Radnja romana se odigrava u budućnosti u izmišljenoj državi Kastaliji, gde su smešteni elitni univerziteti na kojima se podučava igra staklenih perli. Sama igra nije predstavljena konkretno, već putem metafora i aluzija. Igra je opisana metaforički kao univerzalni jezik i metod koji spaja nauku i umetnost, to jest, celokupno ljudsko stvaralaštvo u jedan jedinstveni oblik. U igri posebno mesto zauzima muzika. Njeni igrači žive asketski i u zajednici strogo hijerarhijski određenoj. Sam zaplet je oblikovan u formi obrazovnog romana, tokom kojeg čitalac prati odrastanje i intelektualno sazrevanje Johana Knehta, koji vremenom postaje legendarni Majstor igre. Knjiga se štampa zajedno sa Knehtovim pesmama i tri školska sastava. Filozofski i idejno Igra staklenih perli kombinuje zapadnu filozofiju (Fridrih Šiler, Fridrih Niče, Karl Gustav Jung) i dalekoistočnu kulturu i spiritualnost (budizam, meditacija, Ji Đing).
Srpski prevod Igre staklenih perli je prvi put štampan 1960. Prevod je načinio Mihailo Smiljanić. Drugi prevod načinio je Branimir Živojinović, koji je objavljen pod naslovom Igra đinđuvama 1992.
Reference
uredi- ^ Cornils 2009, str. 215.
- ^ „The Nobel Prize in Literature 1946 – Hermann Hesse: Award Ceremony Speech”. The Nobel Foundation. Pristupljeno 29. 08. 2016.
Literatura
uredi- Cornils, Ingo (2009). A Companion to the Works of Hermann Hesse. Camden House. ISBN 978-1-57113-330-4.
