Ilegalna štamparija i sklonište PK KPJ za Srbiju u Beogradu

U kući poštanskog službenika Cirila Žužeka i njegove supruge Ljubice, u Šumadijskoj ulici broj 187. (ova ulica je u to vreme nazivana i Avalski drum, a danas je to Bulevar Oslobođenja) tokom 1941. godine se nalazila ilegalna štamparija Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, a kasnije je ova kuća, do oktobra 1943. korišćena samo kao sklonište PK KPJ za Srbiju.

Ovaj članak je deo serije članka o Beograd u Narodnooslobodilačkoj borbi.

Istorijat uredi

Ilegalnu štampariju je početkom maja 1941. godine organizovao Svetozar Vukmanović Tempo, koji je rukovodio tehnikom Centralnog komiteta KPJ. Tada je u kući ispod stepeništa koje je vodilo na gonji sprat, izgrađeno sklonište u koje se ulazilo kroz pokretni pod ostave za namirnice. U ovom skloništu trebalo je u slučaju policijske provale sakriti mašinu i ilegalni materijal. Ova kuća je imala dva stana, u jednom je stanovala porodica Žužek, a drugi u kom se nalazila štamparija, je bio fiktino izdat doktoru Radomiru Geriću, koji se za ove potrebe venčao s Branom Perović. Pored njih u ovom stanu je ilegalno živeo i Vladeta Popović Pinecki, španski borac, koji je radio u štampariji. Štamparija je najpre bila namenjena Centralnom komitetu KPJ, ali pošto su u međuvremenu, bili obnovljeni radovi na kući na Banjičkom vencu, koja je bila određena za sedište ilegalne štamparije CK KPJ, ova štamparija je predata na upotrebu Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju.

Prilikom masovnog hapšenja komunista u Beogradu, kao i širom okupirane Jugoslavije, koje je usledilo posle napada Nemačke na Sovjetski Savez, 22. juna 1941. godine, Specijalna policija je odlučila da pretrese kuću Cirila Žužeka, koji je kao komunista bio hapšen neposredno pre 27. marta. Prilikom pretresa kuće, 23. juna agent Đorđe Kosmajac je prepoznao bivšeg španskog borca Vladetu Popovića Pineckog i uhapsio ga, zajedno sa vlasnikom kuće Cirilom Žužekom i doktorom Radomirom Gerićem. Pinecki i Žužek su ubrzo početkom jula streljani, dok je doktor Gerić bio zatočen u Banjičkom logoru. Prilikom pretresa kuće, policija nije otkrila sklonište u kom se nalazila štamparska mašina i ilegalni materijal. Pošto su se uhapšeni dobro držali pred policijom i nisu ništa odali, ova ileglna štamparija je ubrzo ponovo nastavila sa radom.

Štamparija je radila sve do oktobra 1941. godine, a kuća je potom služila isključivo kao sklonište za ilegalce. Tokom jula u ovoj štampariji štampani su proglasi Centralnog komiteta KPJ i Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, među kojima je i proglas CK KPJ o pozivu na ustanak od 4. jula, koji je odštampan 12. jula.

Pored porodice Žužek, u proleće 1942. godine u drugi stan se uselio se inženjer Miroslav Pavlović sa ženom Danicom i njenim sestrama Ljubicom i Nevenkom Dabić, koje su početkom 1942. godine izbegle iz Nezavisne Države Hrvatske. U ovom stanu, gotovo dve godine, uspešno su se sklanjali od policije razni partijski funkcioneri, pretežno članovi Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju.

Posle hapšenja Vasilije Buhe, člana Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju i Vere Miletić, sekretara Mesnog komiteta KPJ za Beograd, oktobra 1943. godine, koji su se pred policijskim islednicima veoma loše držali i odali mnoge partijske veze i skloništa usledila je čuvena „oktobarska provala“ u kojoj je uhapšen veliki broj članova KPJ, aktivista Narodnooslobodilačkog pokreta (NOP), kao i simpatizera. Prilikom otkrivanja ovoga ilegalnog skloništa, 8. oktobra 1943. godine bili su uhapšeni Miroslav Pavlović sa ženom Danicom, zatim Nevenka i Ljubica Dabić i Ljubica Žužek. Svi oni su kasnije bili streljani kao zatočenici Banjičkog logora.

Posle oslobođenja jula 1948. godine Mesni komitet Komunističke partije Srbije za Beograd je na kući postavio spomen-ploču sa natpisom - U ovoj kući u kojoj je bila ilegalna štamparija radio je Pokrajinski komitet Komunističke partije Jugoslavije za Srbiju od oktobra 1941. do oktobra 1943. godine.

Učesnici u radu štamparije i skloništa uredi

Ovde se nalaze kratke biografije samo nekih od učesnika u radu ilegalne štamparije i skloništa PK KPJ za Srbiju u Šumadijskoj ulici broj 187:

Danica Dabić-Lončar (1910—1944), profesor. Rođena je u Rujevcu, kod Dvora na Uni. Radila je kao profesor u Pakracu, gde je i postala član KPJ. Početkom 1942. godine je izbegla iz NDH u Beograd i uključila se u NOP. Od aprila 1943. je bila kurir PK KPJ za Srbiju i živela je u kući u Šumadijskoj ulici br 187, u stanu koji se vodio na njenog zeta Miroslava Pavlovića. Uhapšena je 8. oktobra 1943. godine i krajem godine prebačena je u Banjički logor. Streljana je zajedno sa sestrama Nevenkom i Ljubicom, 7. septembra 1944. godine.

Ciril Žužek (1896—1941), poštanski službenik. Član KPJ od 1939. godine. Uhapšen 23. juna 1941. godine i u policiji se dobro držao i nioga nije odao. Streljan je 17. jula 1941. godine u Marinkovoj Bari.

Ljubica Žužek (1895—1944), krojačka radnica i supruga Cirila Žužeka. Rođena u Petrovcu na Mlavi. Tokom rada štamparije, a kasnije skloništa Ljubica se brinula o ishrani stanara i ilegalaca. Takođe im je pomagala u radu i često služila kao kurir. Uhapšena je 8. oktobra 1943. godine i u policiji se dobro držala i ništa nije odala. Krajem aprila 1944. prebačena je u Banjički logor i streljana 7. septembra iste godine.

Vladeta Popović Pinecki (1911—1941), student medicine. Rođen u Svrljigu. Tokom studija prišao revolucionarnom studentskom pokretu i postao član KPJ. Od 1936. do 1939. bio učesnik Španskog građanskog rata. Od maja 1941. ilegalno stanovao i radio u štampariji. Uhapšen 23. juna 1941. godine i u policiji se dobro držao i nioga nije odao. Streljan je 17. jula 1941. godine u Marinkovoj Bari.

Literatura uredi

Gerić, Radomir (1961). „Rad u ilegalnoj štampariji 1941. u Beogradu” (PDF). Godišnjak grada Beograda. Beograd. VIII: 161—168. ^{[mrtva veza]}
Srbija u Narodnooslobodilačkoj borbi - Beograd. „Prosveta“, Beograd i „Nolit“, Beograd 1964. godina.
Dragan Marković „Otpisani“. „Prosveta“ Beograd 1977. godina.
Žene Srbije u NOB. „Nolit“ Beograd. 1975. godina.