Википедија

Impičment

процес за подизање оптужнице против јавног функционера за кривична дела од стране законодавног тела

Impičment (engl. impeachment) je posebna vrsta pravnih optužbi, koja sa sobom pokreće sudski postupak, najčešće protiv državnih činovnika koji su pod zaštitom pravnog imuniteta.[a][2][3][4] Najčešće se radi o vrlo složenoj proceduri u kojoj zakonodavna (a ne sudska) vlast obavlja suđenje, a presuda se vrši glasanjem izabranih narodnih poslanika koji zamenjuju porotu.[5] U nekim zemljama, pojedinac je privremeno udaljen s dužnosti, a u drugim on može ostati na dužnosti tokom suđenja. Kada se jednom izvrši optužba, pojedinac se mora suočiti sa mogućnošću presude po optužbi glasanjem u zakonodavnom telu. To se može shvatiti kao jedinstven proces koji uključuje i političke i pravne elemente.[6][7][8]

Predsjednica Brazila Dilma Rusev i predsjednica Južne Koreje Park Gun-hje prošle su kroz impičmente koji su doveli do njihovog opoziva 2016.

Budući da opoziv i osuda zvaničnika podrazumijevaju poništavanje normalnih ustavnih postupaka kojima pojedinci stiču visoke dužnosti (izbori, ratifikacija ili imenovanje) i s obzirom na to da zahtijevaju kvalifikovanu većinu, obično su rezervisani za one za koje se smatraju da su počinili ozbiljne zloupotrebe položaja.[9] Impičment postoji po ustavnom pravu u mnogim zemljama svijeta, kao što su: Brazil, Francuska, Indija, Irska, Filipini, Rusija, Južna Koreja i Sjedinjene Države. Razlikuje se od procedure za izglasavanje nepoverenja koja je dostupna u nekim zemljama, a kojom se glasanje o nepoverenju može koristiti za smenu vlade i njenih ministara sa dužnosti. Takav postupak nije primenljiv u zemljama sa predsedničkim oblicima vlasti poput Sjedinjenih Država.[10]

U Evropi i Latinskoj Americi impičment obično biva ograničen na ministarske zvaničnike[11] jer jedinstvena priroda njihovih pozicija može dovesti ministre van domašaja zakona po kome bi se krivično gonili, ili njihovo loše ponašanje nije kodifikovano u zakonu kao krivično delo osim kroz jedinstvena očekivanja njihove visoke funkcije. Međutim, „premci i obični ljudi“ su bili predmet procesa.[12] Od 1990. do 2020. godine podignute su najmanje 272 optužbe za opoziv protiv 132 različita šefa država u 63 zemlje.[13] Većina demokratija (sa značajnim izuzetkom Sjedinjenih Država) uključuje sudove (često nacionalni ustavni sud) na neki način.[14][3]

Budući da opoziv uključuje odstupanje od uobičajenih ustavnih procedura kojima pojedinci ostvaruju visoke funkcije (izbor, ratifikacija ili imenovanje) i zato što je generalno potrebna velika većina, oni su obično rezervisani za one za koje se smatra da su počinili ozbiljne zloupotrebe svog položaja.[15] U Sjedinjenim Državama, na primer, opoziv na saveznom nivou je ograničen na one koji su možda počinili „izdaju,[16] podmićivanje ili druge teške zločine i prekršaje“ — poslednja fraza se odnosi na prekršaje protiv vlade ili ustava, teške zloupotrebe vlasti, narušavanja poverenja javnosti ili drugih političkih zločina, čak i ako nisu krivična dela za koje postoji optužnica.[7][17] Prema Ustavu Sjedinjenih Država, Predstavnički dom ima isključivu moć opoziva, dok Senat ima isključivu moć da sudi za opoziv (tj. da oslobodi ili osudi); validnost suđenja za opoziv je političko pitanje koje je neopravdivo (tj. ne može se preispitati od strane suda).[18] U Sjedinjenim Državama, impičment je korektivan, a ne kazneni proces,[18][19]‍:8 namenjen „efikasnom 'održavanju ustavne vlade' uklanjanjem pojedinaca nepodobnih za funkciju”;[19]‍:8 osobe koje podležu opozivu i uklanjanju ostaju „odgovorne i podležu optužnici, suđenju, presudi i kazni, u skladu sa zakonom.”[19]

Impičment u SAD uredi

Najvidljiviji primer impičmenta je onaj u SAD koja se vrši nad predsednikom. Impičment započinje u Komitetu za pravosuđe Predstavničkog doma, a završava se u Senatu, koji u svojstvu Vrhovnog suda donosi odluku o impičmentu dvotrećinskom većinom. Da bi optužba bila pravovaljana, Predstavnički dom mora doneti Bill of Impeachment.[20]

Od svih predsednika SAD samo ih je četvoro impičovano u donjem domu, ali niti jedan nije osuđen: Endru Džonson, Bil Klinton, Ričard Nikson (bio je najbliži; podneo ostavku pre nego što bi Senat najverovatnije opozvao)[21] i Donald Tramp (dva puta).[22][23]

U istoriji ove države, ukupno 13 funkcionera je osuđeno posle pokretanja impičmenta.”[20]

Impičment predsednika SAD uredi

Ako Predstavnički dom odobri barem jedan od članova impičmenta, predsednik je tehnički impičovan i celi proces dolazi u nadležnost Senata. Predstavnički dom onda imenuje članove Kongresa da deluju kao tužioci. Suđenje predsedniku odvija se u Senatu. Samim procesom, umesto predsedavajućeg Senata (potpredsednika SAD) predsedava Predsednik Vrhovnog suda SAD. Predsednik ima pravo na branioca po svom izboru. Može da prisustvuje lično ili da prepusti svoju odbranu braniocima. Senat može da sprovodi suđenje ili da delegira ovlašćenje posebnom komitetu, koji će sve dokaze protiv predsednika prenositi Senatu u celosti.”[21]

Rezolucije o optužbi, koje podnose članovi Predstavničkog doma, predaju se Komitetu za pravosuđe, koji odlučuje da li rezolucija i njene optužbe na račun predsednika, zavređuju prosleđivanje Predstavničkom domu. Nakon toga Predstavnički dom glasa, za ili protiv, istrage o optužbi. Neophodna je samo prosta većina glasova kako bi se procedura pokrenula. Ako je istraga odobrena, Komitet za pravosuđe sprovodi istragu da utvrdi (slično kao porota) postoji li dovoljno dokaza koji bi opravdali primenu članova optužbe protiv predsednika. Komitet zatim donosi Nacrt optužbe potkrepljen dokazima. Komitet glasa o svakom članu optužbe ponaosob kako bi utvrdio da li bi trebalo da se proslede Predstavničkom domu na odlučivanje. Ako Komitet za pravosuđe prosledi jedan ili više članova impičmenta, celi Predstavnički dom odlučuje prostom većinom glasova o tome da li član/članovi optužbe zavređuju suđenje pred Senatom.[21]

U raznim jurisdikcijama uredi

Italija uredi

U Italiji, prema članu 90 Ustava, predsednik Italije može se opozivati većinom glasova Parlamenta na zajedničkoj sednici za veleizdaju i za pokušaj rušenja Ustava. Ako bude opozvan, predsedniku republike tada sudi Ustavni sud, integrisan sa šesnaest građana starijih od četrdeset godina, izabranih žrebom sa liste koju Skupština sastavlja svakih devet godina.

Italijanske novinarske i političke snage koristile su izraz „impičment“ za pokušaj nekih članova parlamentarne opozicije da pokrenu postupak predviđen članom 90 protiv predsednika Frančeska Kosiga (1991),[24] Đorđa Napolitana (2014)[25] i Serđa Matarela (2018).[26]

Napomene uredi

  1. ^ Upotrebljavaju se i termin opoziv i optužba.[1]

Reference uredi

  1. ^ Rowe, Suzana (2007). Sezamov englesko-srpski rečnik. Beograd: Beoknjiga. str. 398. ISBN 978-86-86003-37-9. 
  2. ^ Vujaklija, Milan (1992). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta. str. 325. ISBN 86-07-00672-X. 
  3. ^ a b „impeachment | Definition, Process, History, & Facts”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-15. 
  4. ^ Landau, Sidney; Brantley, Sheila; Davis, Samuel; Koenigsberg, Ruth, ur. (1997). Funk & Wagnall's Standard Desk Dictionary (na jeziku: engleski). 1 (1996 izd.). United States: Harper & Row, Publishers, Inc. str. 322. ISBN 978-0-308-10353-5. „1. To charge (a high public official) before a legally constituted tribunal with crime or misdemeanor in office. 2. To bring discredit upon the honesty or validity of.” 
  5. ^ „Procedura impičmenta - Savremena procedura impičmenta”. Američki izbori (na jeziku: srpski). Pristupljeno 27. 1. 2020. 
  6. ^ Michael J. Gerhardt. „Impeachment is the law. Saying 'political process' only helps Trump's narrative.”. Washington Post. „while it's true that politics are bound up in how impeachment plays out, it’s a myth that impeachment is just political. Rather, it's the principal legal remedy that the Constitution expressly specifies to hold presidents accountable” 
  7. ^ a b Michael J. Gerhardt (2019). The Federal Impeachment Process: A Constitutional and Historical Analysis (3d izd.). University of Chicago Press. str. 106—07. ISBN 9780226554976. „The ratification debates support the conclusion that 'other high Crimes and Misdemeanors' were not limited to indictable offenses but rather included great offenses against the federal government. ... Justices James Wilson and Joseph Story expressed agreement with Hamilton's understanding of impeachment as a political proceeding and impeachable offenses as political crimes.” 
  8. ^ Gerhardt, Michael (2018). Impeachment: What Everyone Needs to Know. New York, N.Y.: Oxford University Press. str. 20. ISBN 978-0190903657. LCCN 2018013560. „Impeachment has elements of both legal and political proceedings. As a result, it is a unique process.” 
  9. ^ Erskine, Daniel H. (1. 1. 2008). „The Trial of Queen Caroline and the Impeachment of President Clinton: Law As a Weapon for Political Reform”. Washington University Global Studies Law Review (na jeziku: engleski). 7 (1): 1—33. ISSN 1546-6981. Pristupljeno 2. 2. 2020. 
  10. ^ Hauss, Charles (29. 12. 2006). „Vote of confidence”. Britannica. Pristupljeno 9. 2. 2021. 
  11. ^ Davidson, Roger (2005). „Impeachment”. World Book Encyclopedia (na jeziku: engleski). I 10 (2005 izd.). Chicago. str. 92. ISBN 0-7166-0105-2. 
  12. ^ „Impeachment”. UK Parliament Glossary (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 2. 2021. „Impeachment is when a peer or commoner is accused of ‘high crimes and misdemeanours, beyond the reach of the law or which no other authority in the state will prosecute.’” 
  13. ^ Lawler, David (19. 12. 2019). „What impeaching leaders looks like around the world”. Axios. Pristupljeno 8. 2. 2021. 
  14. ^ Huq, Aziz; Ginsburg, Tom; Landau, David. „Designing Better Impeachments: How other countries' constitutions protect against political free-for-alls”. Boston Review. Pristupljeno 8. 2. 2021. „Constitutions in 9 democracies give a court—often the country’s constitutional court—the power to begin an impeachment; another 61 constitutions place the court at the end of the process.” 
  15. ^ Erskine, Daniel H. (2008). „The Trial of Queen Caroline and the Impeachment of President Clinton: Law As a Weapon for Political Reform”. Washington University Global Studies Law Review (na jeziku: engleski). 7 (1). ISSN 1546-6981. 
  16. ^ Ustav Sjedinjenih Američkih Država. 1787 — preko Vikizvornika. 
  17. '^ Peter Brandon Bayer (23. 5. 2019). „The Constitution dictates that impeachment must not be partisan”. The Conversation. „Noted scholars Ronald Rotunda and John Nowak explain that the Framers wisely intended the phrase "or other high Crimes and Misdemeanors" to include undermining the Constitution and similar, “great offenses against the federal government (like abuse of power) even if they are not necessarily crimes.' For instance, Alexander Hamilton asserted that, while likely to be criminal acts, impeachable wrongdoings 'are those offenses which proceed from the misconduct of public men ... from the abuse or violation of some public trust.' James Madison urged that impeachment is appropriate for 'loss of capacity, or corruption ... [that] might be fatal to the republic.” 
  18. ^ a b „Impeachment”. U.S. Constitution Annotated. Congressional Research Service — preko Legal Information Institute, Cornell Law School. 
  19. ^ a b v Cole, J. P.; Garvey, T. (29. 10. 2015). „Report No. R44260, Impeachment and Removal” (PDF). Congressional Research Service. str. 15—16. Arhivirano (PDF) iz originala 19. 12. 2019. g. Pristupljeno 22. 9. 2016. 
  20. ^ a b Vasović, Vučina. Savremene demokratije (I tom). str. 210—1. 
  21. ^ a b v „Istorija Impičmenta - Predsednik SAD - Američki izbori 2020”. Američki izbori (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-01-27. 
  22. ^ Milićević, Ivana (2020-06-22). „Moguće svedočenje Boltona: nova “runda” impičmenta?”. Američki izbori (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-01-27. 
  23. ^ Lukić, Nikola (2021-01-12). „Kongres danas o rezoluciji, sutra pokreće novi impičment?”. Američki izbori (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-01-27. 
  24. ^ Cowell, Alan (1991-12-13). „President of Italy is Making Political Waves”. The New York Times. 
  25. ^ „Italy parliament rejects bid to impeach President Napolitano”. Reuters. 2014-02-11. 
  26. ^ Horowitz, Jason (2018-05-28). „Italian President's Loyalty to the Euro Creates Chaos”. The New York Times. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Импичмент&oldid=27450719”