Википедија

Institut Mihajlo Pupin

Institut Mihajlo Pupin je naučno-istraživački institut koji se bavi istraživanjem u oblasti: elektronika, automatika, procesno upravljanje, računarstvo, telekomunikacije, digitalna obrada signala, informacioni sistemi, softversko inženjerstvo i robotika.[1]

Oblast delovanja uredi

Institut je u vlasništvu Republike Srbije. Naučno-istraživačke projekte koje sprovodi institut finansira svojim sredstvima uz pomoć Ministarstva za nauku Republike Srbije.

Institut se bavi velikim brojem proizvoda i usluga. Razvija specifična hardverska i softverska rešenja u informaciono-komunikacionim tehnologijama, usluge konsaltinga, inženjeringa, izrade prototipova, projektovanja i integracije složenih sistema.

Ponuda Insituta “Mihajlo Pupin” obuhvata brojna rešenja u domenu informaciono – komunikacionih tehnologija među kojima se ističu:

  • Upravljanje procesima – DCS i SCADA sistemi (hardver i softver), optimizovani za velike i geografski rasprostranjene sisteme u elektroprivredi, vodoprivredi i sl, kao i sistemi za kontrolu i upravljanje u procesnoj industriji.
  • Menadžerski informacioni sistemi – Alati za odlučivanje i podršku u donošenju investicionih odluka, namenski sistemi za pretraživanje baza podataka, višenamenske ERP aplikacije, GIS
  • Upravljanje saobraćajem – Sistemi za naplatu putarine na auto-putevima, upravljanje saobraćajem u velikim gradovima, automatsko praćenje vozila bazirano na GPS tehnologiji, ITS
  • Zaštita informacija – Kripto uređaji, rešenja za zaštitu komunikacija u telefonskim i radio mrežama.
  • Telekomunikacije – Oprema za prenos podataka po vodovima visokog napona; Uređaji za obradu i snimanje govora; VF komunikacije; Dizajn telekomunikacionih mreža
  • Komponente za selekciju i stabilizaciju frekvencije – za standardne industrijske i specifične namene, uključujući kristalne jedinke, kristalne oscilatore, kristalne filtre i magnetne materijale.

Istorija uredi

Institut je osnovan 1946. godine, kada Srpska Akademija Nauka osniva dva instituta i to: Institut za telekomunikacije i Institut za elektroniku.

Iz sastava ova dva instituta Vlada FNRJ osniva 1947. godine Centralni radio-institut Vlade FNRJ, a potom 1948. godine, iz njegovog sastava Ministarstvo za elektroprivredu osniva Institut za elektroprivredu.

Srpska Akademija Nauka 1950. godine objedinjuje ova četiri instituta u Institut „Nikola Tesla“ za ispitivanje električnih pojava.

Izvršno veće Narodne skupštine Narodne Republike Srbije 1959. godine iz sastava Instituta „Nikola Tesla“ odvaja grupu naučnika i istraživača, i osniva Institut za elektroniku i telekomunikacije „Mihajlo Pupin“ i tada se prvi put pominje u nazivu Instituta ime našeg velikog naučnika Mihajla Pupina.

Izvršno veće Skupštine Narodne Republike Srbije i suosnivači: Elektrotehnički fakultet, Ei Niš i Energoprojekt, izdvajaju 1961. godine dve laboratorije iz Instituta za nuklearne nauke „Boris Kidrič“ i to: Laboratoriju za automatiku i Laboratoriju za digitalnu tehniku, i priključuju ih Institutu za automatiku i telekomunikacije „Mihajlo Pupin“ i pri tome istovremeno vrše njegovu temeljnu reorganizaciju.

U periodu od 1961.--1998. godine Institut „Mihajlo Pupin“ prolazi organizacione promene od: Organizacije udruženog rada do sadašnjeg Društvenog naučnoistraživačkog preduzeća Institut „Mihajlo Pupin“ 1998, koji čini sistem od jednog matičnog i sedam zavisnih preduzeća.

Najznačajniji rezultati uredi

Od svog osnivanja institut je regionalni lider, a u nekim slučajevima i svetski lider u primeni novih tehnologija. Neki od najvažnijih projekata i rezultata su:

  • 2010: - Turbinski regulator termo bloka
  • 2009: - Projekat naplate mostarine i video nadzor na mostu Marešal mobutu u DR Kongo - Informacioni sistem Ministrarstva finansija – Poreska uprava
  • 2008: - Informacioni sistem Ministrarstva finansija – Uprave za sprečavanje pranja novca
  • 2007: - Informacioni sistem lokalne poreske administracije - OmniSajht – distributivni grafički displej sistem
  • 2006: - Sistemi za integrisano upravljanje tehničkim sistemima aerodroma - Računarsko upravljanja radom termoelektrane – DCS - Učešće u tri FP7 projekata (SARIB, PROMETEA i Web4Web) i dva Interreg/CADSES projekta (I2E i STRiM)
  • 2005: - Sistem za naplatu putarine bez zaustavljanja sa automatskim prepoznavanjem sadržaja registarskih tablica - Integrisani kripto telefon
  • 2004: - Sistem za nadzor i upravljanje termo blokom termoelektrane
  • 2003: - Minijaturni skrembler za Motoroline radio-stanice - Sajber Skul - softversko okruženje za učenje na daljinu
  • 2002: - Alat za investiciono planiranje i donošenje odluka - IVP – Zajednička projektna kancelarija sa Fraunhofer FIRST Institutom
  • 2001: - Digitalno rešenje za kripto zaštitu u telefoniji
  • 1998: - Evropska baza podataka za genetske sorte kukuruza - Sistemi za automatsko lociranje vozila
  • 1996: - Alati za obradu slike i vizuelnu kontrolu kvaliteta
  • 1995: - Sistem za kontrolu kretanja i prikupljanje podataka - Obrada i analiza mikroskopske slike
  • 1994: - Aktivna proteza kod natkolenih amputacija
  • 1993: - Merač koncentracije šećera u melasi na bazi piezotehnologije
  • 1992: - BEST Softverski alat za izgradnju ekspertnih sistema sa arhitekturom „školske table“-
ATLAS-TIM AT 32 - računar za upravljanje industrijskim procesima.
  • 1991: - Pulsator za mehaničko testiranje uređaja
- Softverski paket za simulaciju i razvoj sistema upravljanja - SIDECS
  • 1989: - Program ZEBRA za upravljanje saobraćajem
  • 1988: - Data - pumpa sa obradom signala
- Elektrohidraulički i elektromagnetski koračni motori upravljani digitalnim procesorom
- 32-bitni mikroračunarski sistem TIM-600.
  • 1987: - Strategija naučno tehnološkog razvoja Srbije do 2000. godine
  • 1986: - Programski paket - NEHOM za proračun telekomunikacionih parametara vodova visokog napona
  • 1985: - Etalonski vatmetar sa greškom manjom od .005%
- Izrada razvojne strategije Zavoda „Crvena Zastava“ najveće fabrike automiobila u Jugoslaviji
  • 1985: - Modem za prenos podataka po kratkotalasnom radio kanalu
  • 1984: - Softver za matematičko modeliranje i upravljanje manipulativnim i lokomotornim robotima
  • 1983: - Mikroprocesorski modem PP-4800 i TIM-001
- Elektronsko brojilo električne energije
- Sistem za računarsko generisanje slike u realnom vremenu za simulatore
  • 1982: - Mikroprocesorski kontroler liftova - Aktivna ortoza ruke za distrofičare
  • 1980: - Simulator za obuku pilota - Veštačka šaka za pacijente koji boluju od distrofije
  • 1978: - Antropomorfni industrijski robot UMS 1
  • 1977: - Hirodinamička spojnica do 600 kW
  • 1975: - Elektronski pretvarač električnih veličina visoke tačnosti
  • 1973: - Poluprovodnički semaforski integrisani sistem za upravljanje zelenim talasom
  • 1972: - Modem PP1200 za prenos podataka po telefonskom kablu
  • 1971: - Aktivni egzoskelet za paraplegičare; Hibridni računarski sistem ХРС-100
  • 1970: - Programski paket SFILC za projektovanje električnih filtara
  • 1968: - Uređaj za simultani prenos govora i podataka TGT
  • 1967: - Tranzistorski računar CER-22
  • 1966: - Elektromagnetski merač protoka
  • 1965: - Kapacitivni nivometar
  • 1964: - Računarski program za optimizaciju sistema putem dinamičkog programiranja
  • 1963: - Hidrodinamička spojnica - Temperaturno kompenzovan kristalni oscilator (TXCO)
  • 1962: - Uređaj za prenos signala po vodovima visokog napona
  • 1961: - Tranzistorizovani telemetrijski sistem ATLAS - Kristalni filter za selekciju frekvencije
  • 1960: - Prvi digitalni računar sa elektronskim cevima CER-10
  • 1958: - Uređaj za ispitivanje jonosfere
  • 1956: - Prva jedinka kristala kvarca za stabilizaciju frekvencije

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „INSTITUT MIHAJLO PUPIN”. 011 info. Pristupljeno 27. 1. 2019. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Институт_Михајло_Пупин&oldid=27385841”