Википедија

Ilja Glazunov

Ilja Glazunov (rus. Илья Глазунов: 10. jun 1930 — 9. jul 2017) je ruski umetnik poreklom iz Petrograda. Osnivač je Ruske akademije slikarstva, vajarstva i arhitekture u Moskvi (rus. Российская академия живописи, ваяния и зодчества) gde je, takođe, imao službu rektora sve do svoje smrti. Nosilac je titule Ruski narodni umetnik.

Ilja Glazunov
Ilja Glazunov prima počasti
Lični podaci
Puno imeIlja Sergejev Glazunov
Datum rođenja(1930-06-10)10. jun 1930.
Mesto rođenjaLenjingrad[1], SSSR
Datum smrti9. jul 2017.(2017-07-09) (87 god.)
Mesto smrtiMoskva, Rusija
NacionalnostRus
Porodica
SupružnikNina Vinogradova-Benoa
DecaIvan i Vera, takođe, ostvareni umetnici.
Umetnički rad
NagradeNarodni umetnik Rusije

Slike Ilje Glazunova sadrže, uglavnom, istorijske i religijske teme. Poznata dela ulljučuju: Rusija večno, Misterija dvadesetog veka, Rušenje hrama na uskršnju noć i ilustracije likova dela Fjodora Mihajloviča Dostojevskog.

Biografija uredi

Ilja Glazunov je rođen u Lenjingradu, danas Sankt Peterburg od oca Sergeja Fjodoriviča Glazunova i majke Olge Konstantinovne Glazunove (devojačko Flug).[2] Oba roditelja su pripadali ruskom plemstvu.[3] Njegov otac je bio istoričar.[4] Kao dete pohađao je osnovnu školu umetnosti, a zatim srednju umetničku školu u istorijskoj Petrogradskoj oblasti.

Tokom Velikog otadžbinskog rata preživeo je opsadu Lenjingrada . Njegovi otac, majka i drugi rođaci to nisu preživeli. Godine 1942. sa nepunih jedanaest godina transportovan je iz opkoljenog Lenjingrada ''putem života'' . Ostao je u selu Greblo u Novgorodskoj regiji. Godine 1944. se vratio u Lenjingrad i učio u lenjingradskoj srednjoj školi (gimnazija) umetnosti. Od 1951. god do 1957. god studirao je umetnost na Ilje Repina Institut živopisi, vaяniя i arhitekturы pod rukovodstvom profesora Borisa Logansona.[2]

Godine 1956. oženio se Ninom Vinogradova-Benoa. Lik Nine je naslikao u puno svojih radova. Nina Aleksandrovna je potomak Benoa porodice Benois family, poznate u istoriji umetnosti. Njen stric je bio umetnički direktor opere La Scala u Milanu 30 godina. Dana 24. maj 1986. Nina Vinogradova-Benoa je izvršila samoubistvo, samo nekoliko dana pre otvaranja izložbe svoga muža u Moskvi (moskovski Veliki manjež). Njihova deca, Ivan i Vera, su oboje postali ostvareni umetnici.

Uspeh Ilje Glazunova, na internacionalnom takmičenju mladih umetnika u Pragu, podstakao je otvaranje njegove prve samostalne izložbe u Moskvi 1957. godine. Ubrzo nakon 1960. god otputovao je u Italiju, po prvi put, da slika portrete mnogih glumaca i glumica, uključijući Đinu Lolobriđidu i Anitu Ekberg. Takođe je naslikao portrete mnogih političkih vođa, uključijući Indiru Gandi, Leonida Brežnjeva, Jurija Luškova i Andreja Gromikova. Godine 1978. Ilja Glazunov počinje da predajae na Moskovskiй universitet iskustv. Godine 1987. osniva: Rossiйskaя akademiя živopisi, vaяniя i zodčestva Russian Academy of Painting, Sculpture and Architecture.

Ilja Glazunov je bio poznat po svom aktivnom političkom stavu zasnovanom na njegovim patriotskim, monarhističkim i antidemokratskim pogledima.[5] Tokom 1970-ih godina usprotivio se sprovođenju generalnog plana za obnovu Moskve, koji je pretio da uruši istorijske temelje (izgled, značaj, položaj, smisao, duh...) Moskve. Zajedno sa Vjačeslavom Ovčinjinikovim Vyacheslav Ovchinnikov prikupio je potpise uglednih naučnih i kulturnih radnika, protestno pismo je poslao Politbirou. Projekat je tada javno objavljen, žestoko kritikovan i, kao rezultat toga, otkazan. To je dovelo do stvaranja civilne komisije, koja je pratila druge planove za rekonstrukciju.[6] Glazunov je bio jedan od glavnih zagovornika obnove Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi (Cerkovь Hrista Spasitelя) i jedan od suosnivača sveruskog društva za zaštitu istorijskih i kulturnih spomenika (VOOPIiK).[7]

Ilja Glazunov je umro od srčane insuficijencije 9. jul 2017. u 87-oj godini života.[8] Sahranjen je 11. jula na groblju Novodevičje (rus. Новодевичье кладбище).[9]

Dela uredi

  • Veliki eksperiment — epsko platno Glazunova o Rusiji u dvadesetom veku.
  • "Legenda Velikog Inkvizitora" triptih

Ilustracije likova iz romana F. M. Dostojevskog: Zločin i kazna, Idiot, Zli dusi, Mladić, Braća Karamazovi.

Nagrade i počasti uredi

Mala planeta, 3616 Glazunov, otkrivena od strane sovjetskog astronoma Ljudmile Zuravljove 1984. godine, nazvana je po njemu.[10]

  • Orden zasluga za otadžbinu:
    • Prve klase (10. jun 2010) — za izvanredan doprinos razvoju nacionalne umetnosti, višegodišnje kreativne i obrazovne aktivnosti[11][12]
    • Druge klase (11. oktobar 2005) — za izvanredna dostignuća na polju domaće umetnosti i obrazovanja
    • Treće klase (9. jun 2000) — za izvanredan doprinos razvoju nacionalne umetnosti[13]
    • Četvrte klase (29. maj 1995) — za služenje državi, dostignuća u radu i značajan doprinos jačanju prijateljstva i saradnje među narodima
  • Orden Crveni Barjak za Rad (1985)
  • Narodni umetnik SSSR (1980)
  • Počasni umetnik RSFSR (1973)
  • Državna Nagrada Ruske Federacije (1997) za restauraciju Moskovskog kremlja
  • Značka „Za služenje Moskvi” — za njegove velike usluge u umetnosti i umetničkom obrazovanju
  • Orden St. Andrej Rubljev prve klase (Ruska pravoslavna crkva, 4. decembar 2010) — za izvanredan doprinos razvoju ruske umetnosti, na osamdesetu godišnjicu njegovog rođenja
  • Počasni član istorijskog i patriotskog udruženja „Ruski Barjak” (1989)
  • Doživotni rektor Ruske akademije slikarsrva, vajarstva i arhitekture.
  • Član akademije menadžmenta u obrazovanju i kulturi (1997)
  • Nagrada: "Najistaknutiji umetnik dvadesetog veka", po anketi građana (1999)
  • UNESCO: "Zlatna medalja za izvanredan doprinos svetskoj kulturi".
  • Član Ruske akademije umetnosti (2000)

Reference uredi

  1. ^ „Postanovlenie CIK RF № 98/785-6, 9 fevralя 2012”. Arhivirano iz originala 05. 07. 2017. g. Pristupljeno 23. 05. 2018. 
  2. ^ a b Biography at the official website
  3. ^ Ilya Glazunov . Crucified Russia. — Moscow: Olymp. 2004. ISBN 978-5-7390-1317-0.
  4. ^ „Ilья Glazunov: «ŽITЬ V ROSSII»”. Arhivirano iz originala 17. 06. 2012. g. Pristupljeno 23. 05. 2018. 
  5. ^ A Conservative Russian Lion With Real Mass Influence – The Painter Ilya Glazunov article by Russia Insider, September 11, 2016
  6. ^ Valentin Novikov. Vyacheslav Ovchinnikov: «Let's start at least with small deeds» Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. maj 2018) article at the Writers' Union of Russia official website (in Russian)
  7. ^ History of the VOOPIiK at the official website (in Russian)
  8. ^ „Umer hudožnik Ilья Glazunov” (na jeziku: ruski). BBC Russian. 9. 7. 2017. Pristupljeno 9. 7. 2017. 
  9. ^ Today at the Sretensky Monastery people say goodbye to Ilya Glazunov Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. jun 2019) by Russia-K, July 10, 2017 (in Russian)
  10. ^ Schmadel 2003, str. 304.
  11. ^ „Ilья Glazunov, hudožnik: "Lakei ne mogut pravitь stranoй"”. Arhivirano iz originala 9. 2. 2012. g. Pristupljeno 10. 5. 2009. 
  12. ^ „Andreй Vandenko predstavlяet. Intervью s Ilьeй Glazunovыm”. Arhivirano iz originala 9. 2. 2012. g. Pristupljeno 10. 5. 2009. 
  13. ^ Ukaz Prezidenta Rossiйskoй Federacii ot 29 maя 1995 goda № 533 «O nagraždenii gosudarstvennыmi nagradami Rossiйskoй Federacii rabotnikov akcionernыh obщestv, predpriяtiй i organizaciй»

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иља_Глазунов&oldid=27674683”