Karlos II od Španije
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Karlos II od Španije (šp. Carlos II de España) je bio poslednji španski kralj iz dinastije Habzburga.
| Karlos II od Španije | |
|---|---|
 Karlos II od Španije, poslednji španski kralj iz dinastije Habzburga | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Karlos II od Španije |
| Datum rođenja | 6. novembar 1661. |
| Mesto rođenja | Madrid, Španija |
| Datum smrti | 1. novembar 1700. (38 god.) |
| Mesto smrti | Madrid, Španija |
| Porodica | |
| Supružnik | Marija Lujza Orleanska, Marija Ana od Nojburga |
| Roditelji | Filip IV od Španije Marijana od Austrije |
| Dinastija | Habzburg |
| Prethodnik | Filip IV od Španije |
| Naslednik | Filip V od Španije |
| Potpis |  |
 Grb Karlosa II od Španije | |
Biografija
urediRođen je 6. novembra 1661, u Madridu, u Španiji, a umro je 1. novembra 1700, takođe u Madridu. Bio je kralj Španije, Napulja, Sicilije i gotovo cele Italije (izuzev Pijemonta, Papske države i Venecije) kao i španskih prekomorskih poseda od Meksika do Filipina. On je bio jedini živi naslednik Filipa IV i njegove druge žene i rođake Marijane od Austrije koja je takođe bila iz porodice Habzburg. Njegovo rođenje je obradovalo Špance koji su se pribojavali podele u slučaju da Filip nema muških potomaka.
U španskoj istoriji Karlos je poznat pod nazivom Omađijani (šp. El Hechizado) što dolazi od ondašnjeg verovanja da je delovanje natprirodnih sila odgovorno za njegove psiho-fizičke poremećaje. Međutim, razlozi su bili drugačije prirode: Karlosova grana loze Habzburga imala je čitav niz slučajeva kada su sestričine ostavljale potomstvo sa svojim ujacima: Karlosova majka je bila sestričina njegovog oca i ćerka Marije Ane od Španije (1606 — 1646) i cara Ferdinanda III. Tako je Marija Ana njemu istovremeno bila i tetka i baba.
Karlos je bio poslednji kralj iz loze španskih Habzburga, fizički nesposoban i mentalno retardiran. Jezik mu je bio predugačak pa je njegov govor bio teško razumljiv. Takođe je bolovao od akromegalije.
Jedina aktivnost koju je energično obavljao bilo je streljaštvo.
Godine Karlosove vladavine bile su izuzetno teške za Španiju. Ekonomija je stagnirala, glad je harala, a moć španske monarhije je opadala u brojnim provincijama imperije. Karlos je upao u vrtlog dvorskih intriga i stranih, naročito francuskih uticaja.
Dok je bio maloletan, regent mu je uglavnom bila majka. Ona je bila proterana od strane kraljevog nezakonitog brata Huana od Austrije Mlađeg ali se vratila na dvor nakon njegove smrti 1679. godine.
Sporazumom u Lisabonu 1668. sa Portugalijom severnoafrička enklava Seuta je pripala Španiji i to je bila mala nadoknada za gubitak Portugala i portugalskih poseda koje je Filip IV izgubio u korist vojvode od Braganze nakon uspešnog šezdesetogodišnjeg otpora habzburškoj vladavini.
Tokom Karlosove vladavine cvetala je španska inkvizicija koja je 1680. sudila 120 ljudi a 21 je spaljen na lomači. Povodom ovog događaja objavljena je i velika, raskošno opremljena knjiga. Krajem života, u jednoj od nekoliko samostalnih odluka, Karlos je osnovao Veliku huntu (šp. Junta Magna) sa ciljem da ispita delovanje španske inkvizicije.
Godine 1679. osamnaestogodišnji Karlos oženio se Marijom Lujzom Orleanskom (1662 — 1689), starijom ćerkom Filipa I, vojvode od Orleana i njegove prve žene princeze Henrijete od Engleske. U ovo vreme ona je bila poznata kao simpatična mlada žena. Nisu imali dece pošto je Karlos bio impotentan. Marija Lujza je postala depresivna i umrla je u 27. godini nakon deset godina braka. Karlos je bio duboko potresen. Ipak zbog neophodnosti da dobije naslednika naredne godine se oženio Marijom Anom od Nojburga, ćerkom Filipa Vilhelma, izbornika Palatinata svastikom Leopolda I, cara Svetog rimskog carstva. Ipak ni u ovom braku nije bilo potomaka.
Krajem života Karlos je postajao sve osetljiviji i čudniji. Jednom prilikom je zahtevao da se ekshumiraju tela članova njegove porodice kako bi mogao da posmatra leševe. Zaplakao je kada je video telo svoje prve žene Marije Lujze.
Kada je Karlos umro 1700. godine i s njim je iščezla loza španskih Habzburga. Svoju imperiju zaveštao je Filipu Burbonskom, vojvodi od Anžuja (unuku Luja XIV i Karlosove polusestre Marije Tereze od Španije- Luj je i sam polagao prava na španski tron jer je njegova majka bila ćerka Filipa III).
Druge evropske sile bile su protiv toga da čitava španska imperija pripadne Burbonima pa je otpočeo Rat za špansko nasleđe. Rat je završen tako što je deo španske imperije pripao austrijskim Habzburzima, pojedine teritorije i povlastice pripale su Ujedinjenom Kraljevstvu i Ujedinjenim provincijama ali je Filip V ostao kralj Španije i tako otpočeo lozu španskih Burbona.
Rodoslov
uredi| 16. Karlos V, car Svetog rimskog carstva | ||||||||||||||||
| 8. Filip II od Španije (8=28) | ||||||||||||||||
| 17. Izabela Aviz | ||||||||||||||||
| 4. Filip III od Španije (4=14) | ||||||||||||||||
| 18. Maksimilijan II, car Svetog rimskog carstva | ||||||||||||||||
| 9. Ana Austrijska (9=29) | ||||||||||||||||
| 19. Marija Habzburška | ||||||||||||||||
| 2. Filip IV od Španije | ||||||||||||||||
| 20. Ferdinand I Habzburški | ||||||||||||||||
| 10. Karl II Štajerski (10=24=30) | ||||||||||||||||
| 21. Ana Jagelonska | ||||||||||||||||
| 5. Margareta od Austrije (5=15) | ||||||||||||||||
| 22. Albert V, vojvoda bavarski | ||||||||||||||||
| 11. Marija Ana Bavarska (11=25=31) | ||||||||||||||||
| 23. Ana Austrijska | ||||||||||||||||
| 1. Karlos II od Španije | ||||||||||||||||
| 24. Karl II Štajerski (10=24=30) | ||||||||||||||||
| 12. Ferdinand II Štajerski | ||||||||||||||||
| 25. Marija Ana Bavarska (11=25=31) | ||||||||||||||||
| 6. Ferdinand III Habzburški | ||||||||||||||||
| 26. Vilijam V, vojvoda bavarski | ||||||||||||||||
| 13. Marija Ana od Bavarske | ||||||||||||||||
| 27. Renata od Lorejna | ||||||||||||||||
| 3. Marijana od Austrije | ||||||||||||||||
| 28. Filip II od Španije (8=28) | ||||||||||||||||
| 14. Filip III od Španije (4=14) | ||||||||||||||||
| 29. Ana Austrijska (9=29) | ||||||||||||||||
| 7. Marija Ana od Španije | ||||||||||||||||
| 30. Karl II Štajerski (10=24=30) | ||||||||||||||||
| 15. Margareta od Austrije (5=15) | ||||||||||||||||
| 31. Marija Ana Bavarska (11=25=31) | ||||||||||||||||
Zanimljivosti
uredi- Grad Šarlroa u Belgiji je nazvan po kralju Karlu Drugom od Španije. Osnovan je 1666. godine.
- Admiral Fransisko Lazeano nazvao je Karolinska ostrva u Pacifiku po ovom španskom kralju 1686. godine.
Literatura
uredi
- Baviera, Adalberto de. Mariana de Neoburgo, Reina de España Espasa-Calpe, Madrid, 1938.
- Calvo Poyato, José. La vida y epoca de Carlos II el Hechizado Planeta, Barcelona, 1998.
- Contreras, Jaime. Carlos II el Hechizado. Poder y melancolía en la Corte del último Austria. Temas de Hoy, Madrid, 2003.
- Maura Gamazo, Gabriel. Vida y reinado de Carlos II Espasa-Calpe, Madrid, 1942.
- Pfandl, Ludwig. Carlos II Afrodisio Aguado, Madrid, 1947.
- Ribot, Luis. El arte de gobernar. Estudios sobre la España de los Austrias. Alianza, Madrid, 2006.
