Karl Goldmark
Karl Goldmark (nem. Karl Goldmark, rođen Karolj Goldmark (mađ. Károly Goldmark; Keštelj, 18. maj 1830 — Beč, 2. januar 1915) bio je bečki kompozitor mađarskog porekla.
Život i karijera uredi
Goldmark potiče iz jevrejske porodice. Njegov otac, Ruben Goldmark, bio je čazan (pevač) jevrejske kongregacije u Keštelju, u Mađarskoj, gde je Karl rođen. Stariji brat Jozef postao je lekar i kasnije je bio uključen u revoluciju 1848. godine i bio primoran da emigrira u Sjedinjene Države. Karl Goldmark je na muzičkoj akademiji u Šopronu (1842–44) učio violinu.[1]
Dve godine kasnije otac ga je poslao u Beč, gde je učio osamnaest meseci kod Leopolda Janše pre nego što mu je ponestalo novca. Pripremao se za upis prvo na bečku tehničku školu, a zatim na Bečki konzervatorijum da uči violinu kod Jozefa Bema i harmoniju kod Gotfrida Prejera. Sve dok nije postao član bečkog Karlsteatra 1850. godine, Goldmark je preživljavao radeći sitne poslove. Revolucija 1848. primorala je Konzervatorijum da se zatvori. Goldmark je uglavnom bio samouk kao kompozitor, a izdržavao se u Beču svirajući violinu u pozorišnim orkestrima, u Karlsteatru i privatno podržanoj bečkoj instituciji Pozorište na Jozefštatu. To mu je dalo praktično iskustvo sa orkestracijom. Takođe je držao lekcije: čak je i Žan Sibelijus kratko učio kod njega.[2] Goldmarkov prvi koncert u Beču (1858) naišao je na loš prijem i on se vratio u Budimpeštu, vrativši se u Beč tek 1860. godine.
Da bi sastavio kraj s krajem, Goldmark je nastavio sporednu karijeru kao muzički novinar. „Njegovo pisanje je prepoznatljivo po njegovom ravnodušnom promovisanju Bramsa i Vagnera, u vreme kada je publika (i većina kritičara) bila čvrsto u taboru jednog ili drugog kompozitora i gledala one na protivničkoj strani sa neskrivenim neprijateljstvom" (citat od Libermana, 1997). Johanes Brams i Goldmark razvili su prijateljstvo kako je Goldmarkova viđenost u Beču rasla. Goldmark se, međutim, na kraju distancirao od Bramsa.
Među muzičkim uticajima koje je Goldmark upio bio je uticaj Riharda Vagnera, čiji je antisemitizam stajao na putu bilo kakvoj istinskoj toplini između njih. Ipak, 1872. godine Goldmark je preuzeo istaknutu ulogu u formiranju Bečkog Vagnerovog društva. Postao je počasni član Društva prijatelja muzike, dobio je počasni doktorat na Univerzitetu u Budimpešti i podelio sa Rihardom Štrausom počasno članstvo u Akademija di Santa Sesilija (Accademia di Santa Cecilia) u Rimu.[3]
Goldmarkova opera („Kraljica od Sabe“), Opus 27. slavio se za njegovog života i nekoliko godina nakon toga. Prvo je izveden u Beču 10. marta 1875, i pošto se delo pokazalo jako popularnim, ostalo je na repertoaru Bečke Državne opere neprekidno do 1938. godine. Napisao je i šest drugih opera (pogledajte listu na engleskoj verziji stranice o Karlu Goldmarku).
Rustična svadbena simfonija (nem. Ländliche Hochzeit), Opus 26 (premijerno izvedena 1876), je delo koje je na repertoaru držao ser Tomas Bičem, obuhvata pet stavova, poput svite sastavljene od pesama kolorističkih tonova: svadbeni marš sa varijacijama koje prikazuju svatove, svadbenu pesmu, serenadu, dijalog između mlade i mladoženja u bašti i plesni pokret.
Njegov koncert za violinu br. 1 u a-molu, Opus 28, nekada je bio njegov najčešće svirani komad. Koncert je imao svoju premijeru u Bremenu 1877. godine. Veoma romantično delo, ima Mađarski marš, koji u prvom stavu ima odlomke koji podsećaju na Dvoržaka i Mendelsona u drugom i trećem stavu. Koncert je ponovo počeo da ulazi na repertoar sa snimcima istaknutih violinskih solista kao što su Jicak Perlman i Jošua Bel.
Goldmark je napisao drugi violinski koncert, koji nikada nije objavljen. Druga simfonija u Opus 35, mnogo je manje poznato delo. Goldmark je takođe napisao simfoniju u C-duru, oko 1858-60. godine. To delo nikada nije dobilo opus broj i izgleda da je samo skerco objavljivan.
_Wien02_Josef-Gall-Gasse005_Boecklinstrasse_Gedenktafel_Carl_Goldmark.JPG)
Goldmarkova kamerna muzika, u kojoj su uticaji Šumana i Mendelsona je bila jako cenjena. Uključuje Gudački kvintet u a-molu Opus 9 koji mu je doneo reputaciju u Beču, Sonata za violinu u D-duru Opus 25, dva klavirska kvinteta u B-duru, Opus 30 i ce-diš-mol, Opus 54, Sonata za violončelo op. 39, i delo koje je prvo dovelo Goldmarkovo ime do izražaja u bečkom muzičkom svetu, Gudački kvartet u B-duru Opus 8 (njegovo jedino delo u tom žanru). Takođe je komponovao horsku muziku, dve svite za violinu i klavir (u D-duru, Opus 11, i u Es-duru, Opus 43), i brojne koncertne uvertire, kao što je Sakuntala uvertira Opus 13 (delo koje je učvrstilo njegovu slavu nakon njegovog Gudačkog kvarteta), uvertira Pentezileja Opus 31, Uvertira u proleće op. 36, uvertira Prometej vezani Opus 38, uvertira Safo Opus 44, Uvertira U Italiji Opus 49, i uvertira Iz mladih dana (nem. Aus Jugendtagen), Opus 53. Ostala orkestarska dela uključuju simfonijsku poemu Zrini, Opus 47, i dva orkestarska skerca, u e-molu, Opus19, i u A-duru, Opus 45.[4]
Goldmarkov nećak Rubin Goldmark (1872–1936), Dvoržakov učenik, takođe je bio kompozitor, koji je svoju karijeru proveo u Njujorku.
Smrt uredi
Goldmark je umro u Beču i sahranjen je na Središnjem bečkom groblju, zajedno sa mnogim drugim značajnim kompozitorima. Mnogi od njegovih rukopisa nalaze se u kolekciji Nacionalne biblioteke Sečenji, sa kataloškim brojevima „G“ priloženim raznim delima (uključujući ona bez broja opusa).
Izvori uredi
- ^ Revers, Peter; Cherlin, Michael; Filipowicz, Halina; Rudolph, Richard L. (2004). The Great Tradition and Its Legacy. New York: Berghahn Books. str. 227. ISBN 1571811737.
- ^ „Studies in Vienna 1890-1891”. www.sibelius.fi. Pristupljeno 2022-06-25.
- ^ „sala accademica - Bibliomediateca - Accademia Nazionale di Santa Cecilia”. bibliomediateca.santacecilia.it. Pristupljeno 2022-06-25.
- ^ „GOLDMARK Symphonic Poems Volume 2 CPO 555 251-2 [JW] Classical Music Reviews: November 2020 - MusicWeb-International”. www.musicweb-international.com. Pristupljeno 2022-06-25.
Dodatna literatura uredi
- Hofer, Johann: Carl Goldmark: Komponist der Ringstrassenzeit. Wien: Edition Steinbauer, 2015. ISBN 978-3-902494-72-6
Spoljašnje veze uredi
- Bernard Jacobson, notes on the Violin Concerto - Archive Copy na sajtu Wayback Machine (arhivirano septembar 27, 2007)
- Doblinger Musikverlag: Composers Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. novembar 2016)
- Carl Goldmark String Quintet, Op.9 and Piano Trio No.2, Op.33 Sound-bites and short bio
- Karl Goldmark (besplatne pesme za subjekat) na sajtu IMSLP (jezik: engleski)
