Ketamin je disocijativani anestetik koji se uglavnom koristi u veterinarskoj praksi.[2] Ketamin se obično ubrizgava intramuskularno. Ketamin deluje na vrstu receptora glutamat (NMDA receptor) pri proizvodnji svojih efekata.[3]

Ketamin
1 : 1 smeša (racemat)
IUPAC ime
(RS)-2-(2-Chlorophenyl)-2-(methylamino)-cyclohexan-1-one
Klinički podaci
Kategorija trudnoće
  • B
Način primeneIV, IM, Nazalno, oralno, topikalno
Pravni status
Pravni status
Farmakokinetički podaci
MetabolizamHepatički, primarno putem CYP3A4[1]
Poluvreme eliminacije2.5–3 časa
Izlučivanjerenalno(>90%)
Identifikatori
CAS broj6740-88-1 DaY
ATC kodN01AX03 (WHO) N01AX14
PubChemCID 3821
DrugBankAPRD00493
ChemSpider3689
Hemijski podaci
FormulaC13H16ClNO
Molarna masa237.725 g/mol
  • C1(=C(C=CC=C1)Cl)C2(CCCCC2=O)N(C)[H]
Fizički podaci
Tačka topljenja262 to 263 °C (504 to 505 °F) (HCl)
Deseto mililitarske boce ketamina (veterina)

Prema najnovijem istraživanju britanskih naučnika mala doza ketamina ima veoma pozitivan uticaj na pacijente koji pate od teške depresije. Test je obavljen na grupi pacijenata na koje čak šest vrsta konvencionalne terapije nije imalo uticaja. Ketamin je kod njih izazvao značajno smanjenje simptoma već u prvih 100 minuta nakon uzimanja. Za razliku od njega normalne terapije obično zahtevaju više dana redovnog uzimanja pre nego pokažu neke efekte.[4] Efekat jedne doze ketamina osećao se kod pacijenata čak oko nedelju dana.[5]

Intoksikacija malom dozom rezultuje pogoršanjem pažnje, sposobnosti učenja i pamćenja. U većim dozama, ketamine može izazvati bunilne faze i halucinacije, a u najvećim može izazvati ketamin bunilo i amneziju.

Izveštaji ljudi koji su koristili ketamin pokazuju da su ti ljudi pokazivali znakove bunila i ponašanje je slično kao što se vidi kod nekih kokainskih ili amfetaminskih zavisničkih grupa. Ketaminski korisnici mogu razviti znakove tolerancije i žudnje za drogom.[2]

Oboleli od ketaminskog predoziranja se leče kroz suportivnu brigu i negu tokom akutnih simptoma, sa posebnim naglaskom na srčane i disajne funkcije.[2]

Reference

uredi
  1. ^ Hijazi Y, Boulieu R (2002). „Contribution of CYP3A4, CYP2B6, and CYP2C9 isoforms to N-demethylation of ketamine in human liver microsomes”. Drug Metabolism and Disposition. 30 (7): 853—8. PMID 12065445. doi:10.1124/dmd.30.7.853. 
  2. ^ a b v „National Institute on Drug Abuse InfoFacts - Rohypnol and GHB” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 01. 05. 2009. g. Pristupljeno 19. 05. 2009. 
  3. ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ur. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. str. 635—6. ISBN 0781768799. 
  4. ^ Rovner, Sophie L. (2010). „Antidepressant's Unusual Speed Explained”. C&EN. ISSN 0009-2347. 
  5. ^ „Ketamin kao lek za depresiju” (na jeziku: engleski). Bi-Bi-Si. 


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).