Википедија

Kiosk

Kiosk je, u savremenom značenju, manji samostalni montažni objekat u kome se nude roba i usluge. Može služiti za prodaju novina, cveća, voća, čak i pripremu hrane.[1]

Kiosk u današnjem zapadnjačkom značenju — mali samostalni objekat u kome se nude roba i usluge. Na slici je čuveni jugoslovenski „crveni kiosk”, zvanično Kiosk K67

U istorijskom smislu (odakle mu i ime potiče) kiosk predstavlja mali vrtni paviljon otvoren sa nekoliko ili svih strana. Bio je karakterističan u vrtovima u Persiji, na indijskom potkontinentu i u Otomanskom carstvu od 13. veka nadalje. Danas postoji nekoliko primera ove vrste kioska oko palate Topkapi u Istanbulu, a mogu se videti i u nekim balkanskim zemljama. Shodno tome izraz kiosk danas se ponekad koristi i za muzički paviljon[2] u parku.[3]

Poslednjih godina postaje popularan i interaktivni kiosk — računarska stanica postavljena u javnom prostoru i za javnu upotrebu.[4]

Etimologija uredi

Pojam „kiosk” potiče od persijske reči kušk (per. kūshk), sa značenjem palata ili vila, odnosno paviljon ili portik.[5] U srpski jezik ušla je kao turcizam, od turske reči košk (köşk=ugao, ćošak), a sa značenjima:

  • Orijentalni gazebo u vrtu;
  • Istaknuti deo na orijentalnim zgradama u obliku zatvorenog balkona;
  • Ulični paviljon od drveta, gvožđa ili stakla u kome se prodaju novine, duvan i drugo.[6]

Istorijski aspekt uredi

 
Nemačka fontana na hipodromu u Istanbulu predstavlja tipičan mali paviljon (Köşk)
 
Popločani paviljon (Çinili Köşk) pored palate Topkapi

Istorijski gledano, kiosk je otvoreni letnjikovac ili paviljon koji obično ima krov oslonjen na stubove između kojih mogu ili ne moraju biti zidovi. Kao građevinsku formu prvi su je uveli Seldžuci, a predstavljala je malu građevinu prigrađenu uz glavnu džamiju, koja se sastojala od kupole sa otvorenim stranama. Ovaj arhitektonski koncept je postepeno evoluirao u omanju rezidenciju koju su koristili otomanski sultani. Verovatno najpoznatiji primeri su Popločani paviljon (Çinili Köşk) i Bagdadski paviljon (Bağdat Köşkü) u okviru kompleksa palate Topkapi u Istanbulu. Prvi je 1473. godine sagradio Mehmed II Osvajač i sastoji se od dvospratne zgrade sa kupolom na vrhu i otvorenih strana koje gledaju na vrt oko palate. Bagdadski paviljon je izgradio Murat IV 1638–39. I ovo je otvorena građevina sa kupolom iz koje se pruža pogled na vrtove i park oko palate, kao i na arhitekturu Istanbula.

Sultan Ahmed III (1703–1730) takođe je u okviru palate Topkapi sagradio stakleni Paviljon sofa. Ovaj paviljon ima i neke zapadnjačke elemente, kao što je pozlaćeni mangal[a] koji je osmanskom ambasadoru poklonio francuski kralj Luj XV.[8]

Prvi pojam o turskom kiosku u Englesku je došao u prvoj polovini 18. veka preko supruge engleskog ambasadora u Istanbulu, koja u pismu napisanom 1. aprila 1717. pominje „chiosk“ opisujući ga kao „građevinu podignutu na 9 ili 10 stepenica i ograđenu pozlaćenim rešetkama”.[9] Evropski vladari takođe su usvojili ovakve građevine, pa je tako Stanislav Lešćinski, kralj Poljske i tast Luja XV, izgradio za sebe jedan takav paviljon na osnovu sećanja na svoje zatočeništvo u Turskoj.

Male prodavnice i kafići uredi

U zapadnjačkoj civilizaciji danas se pod pojmom kiosk podrazumeva mala prodavnica ili kafić. Kiosci mogu biti samostalni objekti na ulici, ali i separei u tržnim centrima otvoreni samo sa jedne strane. U ovim radnjama se najčešće prodaju sitnice, jeftina roba kao što su novine, časopisi, upaljači, mape ulica, cigarete, poslastice i drugo. Često se na kioscima prodaju hrana i piće „za poneti” na ulicama, plažama, u parkovima i sličnim mestima.[10][11][12] U kiosku često mogu biti smešteni informativni turistički štandovi.

  • Različiti kiosci u Srbiji
  •  
    Različiti kiosci u centru Niša
  •  
    Kiosci u nizu
  •  
    Tipski metalni kiosk
  •  
    Moderni kiosk u kome je menjačnica
  •  
    Moderni drveni kiosk u rustičnom stilu
  •  
    Kiosk za pripremu i prodaju hrane u Nišu
  •  
    Kiosci-štandovi za prodaju suvenira u Nišu
  •  
    Kiosci-štandovi za prodaju suvenira u Grockoj
  •  
    Turističko-informativni kiosk u centru Niša

Interaktivni kiosci uredi

Interaktivni kiosk je prilično širok pojam koji se koristi u različitim industrijama u različitim situacijama, a sam sistem koristi različite vrste tehnologije.[13] To je najčešće računarski terminal koji često koristi prilagođeni softver dizajniran tako da omogućava korisnicima da ga lako koriste, istovremeno ih sprečavajući da pristupe funkcijama sistema. Neki kompjuterski kiosci pružaju besplatnu, informativnu javnu uslugu, dok drugi služe u komercijalne svrhe. Ekran osetljiv na dodir, trekbol, kompjuterska tastatura ili različiti tasteri su tipični uređaji za unos kod interaktivnih kompjuterskih kioska. Interaktivni kiosci smanjuju troškove, poboljšavaju efikasnost i kvalitet usluge. Njihova upotreba je neograničena — od frižidera sa pićima na ulici do različitih usluga na aerodromima, bioskopima, bibliotekama i sličnim mestima.

  •  
    Interaktivni kiosk sa ekranom osetljivim na dodir u Nemačkoj
  •  
    Samouslužno štampanje u biblioteci

Vidi još uredi

Napomene uredi

  1. ^ Mangal ili mangala (tur. mangal, arap. manqȁl[7]) je sud sa raspaljenim ugljem (žeravicom), obično od bakra, koji služi za zagrevanje prostorije ili podgrevanje jela. Lak je i zato podesan za prenošenje. (ref. https://vokabular.net/mangal/) 

Reference uredi

  1. ^ Gajić, Bane (2017-03-16). „Gde smo jeli noću na beogradskim ulicama 1980-ih”. Vice. Pristupljeno 2024-02-28. 
  2. ^ „kiosk”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 2024-02-28. 
  3. ^ „paviljon”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 2024-02-28. 
  4. ^ „Šta je interaktivni kiosk? - definicija iz tehopedije - Trendovi 2024”. Icy Science (na jeziku: srpski). 2024. Pristupljeno 2024-02-28. 
  5. ^ „kiosk | Etymology of kiosk by etymonline”. www.etymonline.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-28. 
  6. ^ Vujaklija, Milan (1986). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta. str. 424. 
  7. ^ Vujaklija, Milan (1986). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta. str. 531. 
  8. ^ Vujaklija, Milan. „Mangal”. vokabular.net. Pristupljeno 2024-02-29. 
  9. ^ R. Halsband, The complete letters of Lady Mary Wortley Montagu, Clarendon Press, Oxford, 1965
  10. ^ „Town Beach Marine Rescue and Kiosk”. Port Macquarie-Hastings Council. 9. 7. 2019. Arhivirano iz originala 15. 8. 2019. g. Pristupljeno 15. 8. 2019. 
  11. ^ „kiosk/cafe & bar/event space”. Beach house. Arhivirano iz originala 23. 10. 2021. g. Pristupljeno 15. 8. 2019. 
  12. ^ Fanning, Josh (6. 12. 2018). „A new take on Adelaide's old kiosk-by-the-lake: Loch & Quay is open for summer”. Photos: Andrè Castellucci. InDaily. Pristupljeno 15. 8. 2019. 
  13. ^ „Šta je interaktivni kiosk? - definicija iz tehopedije - Trendovi 2024”. Icy Science (na jeziku: srpski). 2024. Pristupljeno 2024-02-28. 

Spoljašnje veze uredi

 
Kiosk na Vikimedijinoj ostavi.
 
Potražite kiosk u Vikirečniku, slobodnom rečniku.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Киоск&oldid=27748808”