Kiškunlachaza
Kiškunlachaza (mađ. Kiskunlacháza) je naselje u centralnoj Mađarskoj. Kiškunlachaza je veće naselje u okviru peštanske županije.
| Kiškunlachaza mađ. Kiskunlacháza | |
|---|---|
 Ime naselja pisano rovaškim pismom | |
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Mađarska |
| Region | Centralna Mađarska |
| Županija | Pešta |
| Srez | Rackeve |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2018. | 8.672[1] |
| — gustina | 93 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 47° 07′ S; 19° 01′ I / 47.12° S; 19.01° I |
| Vremenska zona | UTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST) |
| Površina | 93,5 km2 |
  Kiškunlachaza Kiškunlachaza na karti Mađarske | |
| Poštanski broj | 2340 |
| Pozivni broj | (+36) 24 |
| Veb-sajt | |
| http://www.kiskunlachaza.hu/ | |
Geografija uredi
Lokacija uredi
Kiškunlachaza se nalazi južno od Budimpešte, na levoj obali Rackevei-Dunava.
Susedna naselja: Aporka sa severa, Delegihaza sa severoistoka, Buđi sa istoka, Apaj sa jugoistoka, Demšed sa juga, Rackeve sa jugozapada i Sigetsentmarton sa severozapada, poslednja dva naselja se nalaze na drugoj strani rečice Rackeve-Dunav, na ostrvu Čepel. Njena periferija se pruža daleko od centra u pravcu severa, pa se u tom pravcu čak i graniči sa Majošazom, koja je udaljenija.
Poreklo imena uredi
Prvi deo njenog imena odnosi se na pejzažnu celinu (Kiškunšag), dok je Lachaza dobila ime Lachaza (Lacháza) od bivšeg vlasnika sela (ranije poznatog kao Santo), Kološovog sina Lacka i Lacfiak iz Salte koji su njegovi potomci.
Istorija uredi
Naselje i okolina su naseljeni od vremena naseljavanja Mađara u ove krajeve. Njegovo prvo poznato ime bilo je Santo. Ime je dobio po kraljevskim slugama rapskog pluga.
Oko 1020. godine kralj Stefan I Ugarski dao je Santo ženskom manastiru u Vespremvolđi, kako se vidi iz grčkog temeljnog pisma, a iz njegove latinske obnove, selo Santo, koje se nalazi pored Dunava, sa 30+20 slugu robova, i sa njim, subotnji prelazak Dunava sa 7 večera i [subotnja] pijaca sa carinom i 12 dunavskih ribara.
Oko 1272–1290. kralj Ladislav IV Kumanac je dao zemljište dvorcu Fehervar, (pored Bekove zemlje, koja nije imala naslednika), Petru, Abramu, Jakabu i Herboldu, kraljevskim magacionerima i batlerima (tavarnici et dapifer) i opisao njegove granice.
Tokom daljnjih vekova zemljište i mesto su često menjali vlasnike.
Postao je grad od 1. septembra 2021. godine.[2]
Stanovništvo uredi
Tokom popisa 2011. 86,3% stanovnika se izjasnilo kao Mađari, 0,3% kao Bugari, 1,7% kao Romi, 0,5% kao Nemci i 0,4% kao Rumuni (13,5% se nije izjasnilo).
Verska distribucija je bila sledeća: rimokatolici 36,8%, reformisani 25,5%, luterani 0,3%, grkokatolici 0,3%, nekonfesionalni 10,3% (26% se nije izjasnilo).[3]
Reference uredi
- ^ [1]. Központi Statisztikai Hivatal, 2018. szeptember 3. (Pristupljeno: 2018. szeptember 4.).
- ^ „A köztársasági elnök 409/2021. (VIII. 3.) KE határozata városi cím adományozásáról”. Magyar Közlöny.
- ^ Kiskunlacháza Helységnévtár
Spoljašnje veze uredi
- Zvanični veb-sajt
- Ansambl narodnih igara Kiškun Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. januar 2023)
- Omladinski duvački orkestar Kiškunlačaz