Komunistička partija Austrije

Komunistička partija Austrije (nem. Kommunistische Partei Österreichs) je politička partija u Austriji. Osnovana je 1918. godine, a njeno delovanje je bilo zabranjeno u periodu austrofašizma 1933—1945. godine. Odigrala je važnu ulogu u austrijskom antifašističkom pokretu otpora.

Komunistička partija Austrije Kommunistische Partei Österreichs
Vođa	Mirko Mesner
Osnovana	3. novembra 1918.
Sedište	Beč Austrija
Broj članova (2004)	3.500
Ideologija	komunizam, evrokomunizam
Politička pozicija	krajnja levica
Evropsko članstvo	Partija evropske levice
Boje	crvena
Nacionalno veće Austrije	0 / 183
Savezno veće Austrije	0 / 62
Evropski parlament	0 / 18
Veb-sajt
http://www.kpoe.at

Istorija

Komunistička partija Austrije osnovana je 3. novembra 1918. godine pod uticajem ideja Oktobarske revolucije i nezadovoljstva stanovništva zbog nedostatka osnovnih životnih namirnica. Austrijski komunisti osnivali su sopstvene Sovjete širom Austrije, ali samo u industrijski razvijenijim centrima. Mala grupa njih pokušala je da 12. novembra 1918. izvrši puč, ali pošto nije bio dobro pripremljen i neodobren od strane Lenjinove vlade, bio je ugušen u roku od nekoliko časova.

Tokom postojanja Prve austrijske republike, KP Austrije imala je slab uticaj među društvom, budući da je Socijaldemokratska partija Austrije kontrolisala većinu sindikata i imala kadrove koji su znali kako da organizuju radnike u borbi za njihova prava.

Austrofašistička vlada Engelberta Dolfusa zabranila je 1933. legalno delovanje KP Austrije, čiji su članovi nastavili rad u ilegali (bili su pripremljeni na ovakav scenario još od kraja 1920-ih). Bila je zabranjena i SDP Austrije, pa su neki njeni članovi usko sarađivali s komunistima. Austrijski komunisti su učestvovali u veliki radničkim demonstracijama 1934. godine, što je bio poslednji pokušaj da se vrati demokratija u Austriju.

Austrijski komunisti odbili su da usvoje Staljinovu osudu socijaldemokrata na kongresu Kominterne, zbog čega je nakon zabrane njihove partije dosta razočaranih austrijskih socijaldemokrata pristupilo KP Austrije. Tako je broj članova KPA sa 4.000 porastao na 16.000.

KP Austrije zagovarala je austrijski identitet kao zaseban od nemačkoga.

Nakon sovjetsko-nemačkog sporazuma 1939. godine, Sovjeti su pojedine austrijske komuniste u egzilu u Sovjetskom Savezu predali nacistima, a nakon nemačkog napada na SSSR 1941, pružili su podršku austrijskim komunistima.

Tokom nemačke okupacije Austrije, komunisti su delovali u antifašističkom pokretu otpora zajedno sa hrišćanskim socijalistima, katolicima, monarhistima i seljačkim strankama. Ukupno je tokom rata u borbama protiv fašizma poginulo oko 2.000 austrijskih komunista.

Posle rata 1945, KP Austrije imala je 7 zastupnika u koalicionoj vladi Karla Renera. Iako su misili da će osvojiti više, na parlamentarnim izborima 1945. austrijski komunisti su osvojili samo 5,4% glasova i dobili 4 zastupnika u parlamentu.

KP Austrije učestvovala je u velikim radničkim demonstracijama 1950. godine zbog čega su se vladajući uplašili da bi komunisti mogli iskoristiti štrajkove kao izliku za puč.

Austrija je od 1945. do 1955. godine bila podeljena u okupacione zone među Saveznicima. Nakon odlaska Sovjeta i zaoštravanja Hladnog rata, uticaj KP Austrije u politici zemlje je opao. Nasilno gušenje mađarske revolucije 1956. uticalo je na smanjenje broja članova u KPA.

Austrijski komunisti su 1968. prvobitno bili osudili intervenciju Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj, ali su od 1971. podržali SSSR u tom činu.

Zbog opadanja članstva i uticaja, KP Austrije je od 1970-ih počela da prihvata politiku evrokomunizma i prilagodila se novim političkim tokovima u Zapadnoj Evropi.

Partija je nakon raspada Istočnog bloka i dalje suočena s odlivom članstva i novim izazovima u evropskoj politici.

KPA je članica Partije evropske levice i Ujedinjene evropske levice-Nordijske zelene levice.

Literatura

• Autorenkollektiv: Die Kommunistische Partei Österreichs. Beiträge zu ihrer Geschichte und Politik Globus-Verlag. Wien 1989
• Walter Baier und Franz Muhri: Stalin und wir Globus-Verlag, Wien. 1991. ISBN 978-3-901421-51-8.
• Heinz Gärtner: Zwischen Moskau und Österreich. Die KPÖ - Analyse einer sowjetabhängigen Partei. In: Studien zur österreichischen und internationalen Politik 3 - : Braumüller, Wien 1979
• Helmut Konrad: KPÖ u. KSC zur Zeit des Hitler-Stalin-Paktes Europa-Verlag, Wien München Zürich 1978, (Veröffentlichung des Ludwig Boltzmann Inst. f. Geschichte d. Arbeiterbewegung)
• Manfred Mugrauer: Die Politik der KPÖ in der Provisorischen Regierung Renner Studien-Verlag (erscheint im September 2006). ISBN 978-3-7065-4142-8.
• Wolfgang Mueller: Die sowjetische Besatzung in Österreich 1945-1955 und ihre politische Mission Boehlau Verlag, Wien. 2005. ISBN 978-3-205-77399-3.
• Wolfgang Mueller, A. Suppan, N. Naimark, G. Bordjugov (Ed.). Sowjetische Politik in Österreich 1945–1955: Dokumente aus russischen Archiven. ISBN 978-3-7001-3536-4. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza) [1]