Википедија

Konrad Cuze

Немачки проналазач.

Konard Ernest Oto Cuze (nem. Konrad Ernst Otto Zuse * 22. jun 1910. - † 18. decembar 1995.) je bio nemački građevinski inženjer, pronalazač i računarski pionir. Njegov najveći uspeh je bio prvi programabilan računar na svetu; funkcionalan, kontrolisan pomoću programa, i Tjuring-kompletan Z3 je postao operativan u maju 1941. godine. Zahvaljujući ovoj mašini i njenim sledbenicima, Cuze se često smatra izumiteljem modernog računara.[2][3][4][5][6][7]

Konrad Cuze
Konrad Cuze 1992. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1910-06-22)22. jun 1910.
Mesto rođenjaBerlin,  Nemačko carstvo
Datum smrti18. decembar 1995.(1995-12-18) (85 god.)
Mesto smrtiHinfeld, Nemačka
ObrazovanjeTehnički univerzitet u Berlinu
Naučni rad
PoljeInformatika
InstitucijaInstitut za aerodinamiku
Poznat poZ3, Z4, Plankalkül
NagradePrsten Verner fon Simens 1964.

Memorijalna nagrada Hari H. Gude 1965. (zajedno sa Džordžom Stibicom)
Medalja Vilhelm Eksner 1969.[1]
Orden za zasluge u Saveznoj Republici Nemačkoj 1972.

Muzej računarske istorije Saradnička nagrada 1999.
Potpispotpis_alt}}}

Cuze je takođe zaslužan za stvaranje S2 računarske mašine, koja se smatra prvim računarom sa kontrolisanim procesima. Osnivač je jednog od najranijih računarskih preduzeća 1941. godine, proizvodio je Z4, koji je postao Prvi svetski komercijalni računar. Od 1943. godine do 1945. godine stvorio je prvi programski jezik visokog nivoa, Plankalkul (nem. Plankalkül).[8][9] Godine 1969. predlaže koncept univerzuma zasnovanog na računarima u svojoj knjizi "Računanje prostora" (nem. Rechnender Raum).

Veći deo njegovih ranih radova finansiran je od strane njegove porodice i trgovine, ali nakon 1939. godine dobija sredstva od strane vlade Nacističke Nemačke.[10][11] Zbog Drugog svetskog rata Cuzeov rad proticao je nezapaženo u Velikoj Britaniji i SAD. Najverovatnije je njegov prvi dokumentovani uticaj na Američku kompaniju bila IBM opcija na njegovim patentima 1946. godine.

Postoji replika računara Z3, kao i originalnog Z4, u Nemačkom muzeju u Minhenu. Tehnički muzej u Berlinu poseduje izložbu posvećenu Cuzeu, gde je predstavljeno 12 njegovih mašina, uključujući i repliku Z1 i nekoliko Cuzeovih slika.

Rad pre Drugog svetskog rata i Z1 uredi

 
Replika Cuzeove mašine Z1

Rođen je u Berlinu, Nemačka, 22. juna 1910,[12] a sa svojom porodicom se preselio, 1912, u Branjevo, Istočna Pruska, gde je njegov otac bio poštanski službenik. Cuze je išao u Kolegijum Hosijanum u Branjevu. Porodica se preselila u Hojersverda, 1923, gde je položio maturu 1928, čime se kvalifikovao za ulazak na univerzitet.

Upisao se u Tehnički fakultet u Berlinu i istraživao je kako inženjering tako i arhitekturu, ali su mu bile dosadne. Cuze je onda upisao građevinarstvo, na čemu je i diplomirao 1935.[12] Jedno vreme je radio za Ford Motor kompaniju, koristeći svoje značajne umetničke veštine u dizajnu reklama[13]. On je počeo da radi kao projektant u fabrici aviona "Henčel" u Šenefelda u blizini Berlina. To je zahtevalo računanje mnogih performansi ručno, što je njemu bilo jako dosadno, što ga je navelo da sanja o mašini koja će to obavljati.

Počev od 1935. godine eksperimentisao je u izgradnji računara u stanu njegovih roditelja u Wrangelstraße 38, pa se sa njima preselio u njihov novi stan na Methfesselstraße 10, ulica koja vodi do Kreuzberga, Berlin.[14] Rad u stanu svojih roditelja 1936. godine, njegov prvi pokušaj, nazvan je Z1, bio binarni mehanički kalkulator pokretnog zareza ograničene programabilnosti, čitajući uputstva sa izbušenog filma od 35 mm.[13] Cuze je objavio dva patenta koja su prethodila fon Nojman arhitekturi, 1937. Završio je Z1 1938. Z1 sadrži oko 30.000 metalnih delova i nikada nije dobro radila zbog nedovoljne mehaničke preciznosti. Dana 30. januara 1944. godine, Z1, i njegovi originalni nacrti, je uništen u roditeljskom stanu zajedno sa mnogo okolnih zgrada u britanskom bombardovanju Berlina u Drugom svetskom ratu.[15]

Između 1987. i 1989. godine, Cuze je ponovo izgradio Z1, ali je pretrpeo srčani udar na pola puta kroz projekat. To je koštalo 800.000 maraka, (oko $500.000) i traži četiri osobe (uključujući Cuzea) da se montira. Sredstva za ovaj projekat retroračunara dodelio je Simens i konzorcijum pet kompanija.

1939–1945 uredi

Godine 1939, Cuze je pozvan u vojnu službu, gde su mu dati resursi da konačno napravi Z2.[10] U septembru 1940, Cuze je predstavio Z2, koji je zauzimao nekoliko soba u roditeljskom stanu, stručnjacima Deutsche Versuchsanstalt für Luftfahrt (DVL; Nemački istraživački institut za avijaciju).[16] Z2 je bila revidirana verzija Z1 koristeći telefonske releje.

Nemačka vlada je 1940. godine počela da finansira njega i njegovu kompaniju preko Aerodynamische Versuchsanstalt (AVA, Aerodinamički istraživački institut, preteča DLR),[17] koji je koristio njegov rad za proizvodnju jedrećih bombi. Cuze je napravio računarske mašine S1 i S2, koje su bile uređaji posebne namene koji su izračunavali aerodinamičke korekcije na krilima radio-kontrolisanih letećih bombi. S2 je imao integrisani analogno-digitalni konvertor pod programskom kontrolom, što ga je činilo prvim procesom kontrolisanim računarom.[18]

Godine 1941, Cuze je pokrenuo kompaniju Zuse Apparatebau (Cuze konstrukcija aparata) za proizvodnju svojih mašina,[19] iznajmivši radionicu na suprotnoj strani u Methfesselstraße 7 i protežući se kroz blok do Belle-Alliance Straße 29 (preimenovane i prenumerirane u Mehringdam 84 u 1947).[16]

Reference uredi

  1. ^ Editor, ÖGV. (2015). Wilhelm Exner Medal. Austrian Trade Association. ÖGV. Austria.
  2. ^ PDF Raúl Rojas: Konrad Zuse’s Legacy: The Architecture of the Z1 and Z3
  3. ^ [1] „Raúl Rojas: How to make Zuse's Z3 a universal computer”. 
  4. ^ RTD Net |url=http://citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/download;?doi=10.1.1.37.665&rep=rep1&type=pdf: "From various sides Konrad Zuse was awarded with the title "Inventor of the computer"."
  5. ^ GermanWay Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. maj 2013): "(...)German inventor of the computer"
  6. ^ Monsters & Critics Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. maj 2013): "he [Zuse] built the world's first computer in Berlin"
  7. ^ About.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. jun 2020): "Konrad Zuse earned the semiofficial title of 'inventor of the modern computer'"
  8. ^ Inception of a universal theory of computation with special consideration of the propositional calculus and its application to relay circuits (Zuse, Konrad, (1943) "Ansätze einer Theorie des allgemeinen Rechnens unter besonderer Berücksichtigung des Aussagenkalküls und dessen Anwendung auf Relaisschaltungen"), unpublished manuscript, Zuse Papers 045/018.
  9. ^ A book on the subject: (full text of the 1945 manuscript) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. februar 2012)
  10. ^ a b & Hambling 2006, str. 82
  11. ^ Hambling 2006, str. 82.
  12. ^ a b Schofield, Jack (20. 12. 1995). „Konrad Zuse: First on the digital track”. The Guardian. str. 13. 
  13. ^ a b Govor Horst Cuzea u Računarskom konzervativnom društvu u Muzeju nauke u Londonu 18. novembra 2010
  14. ^ Hasso Spode, „Der Computer – eine Erfindung aus Kreuzberg, Methfesselstraße 10/Oranienstraße 6“, in: Geschichtslandschaft Berlin: Orte und Ereignisse: 5 vols., Helmut Engel, Stefi Jersch-Wenzel, Wilhelm Treue (eds.), vol. 5: 'Kreuzberg', Berlin: Nicolai, (1994). str. 418–429, here. . 1994. str. 418. ISBN 978-3-87584-474-0.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  15. ^ Hasso Spode, „Der Computer – eine Erfindung aus Kreuzberg, Methfesselstraße 10/Oranienstraße 6“, in: Geschichtslandschaft Berlin: Orte und Ereignisse: 5 vols., Helmut Engel, Stefi Jersch-Wenzel, Wilhelm Treue (eds.), vol. 5: 'Kreuzberg'. . Berlin: Nicolai. 1994. pp. 426. ISBN 978-3-87584-474-0. 
  16. ^ a b Spode, Hasso (1994). Engel, Helmut; Jersch-Wenzel, Stefi; Treue, Wilhelm, ur. Der Computer – eine Erfindung aus Kreuzberg, Methfesselstraße 10/Oranienstraße 6. Geschichtslandschaft Berlin: Orte und Ereignisse (5 volumes) (na jeziku: nemački). 5: Kreuzberg. Berlin, Germany: Nicolai. str. 418—429. ISBN 3-87584-474-2. 
  17. ^ "Mathematicians during the Third Reich and World War II", Technical University of Munich. Retrieved 14 March 2010.
  18. ^ Zuse, Konrad (1993). Wössner, Hans, ur. The Computer, My Life. Berlin/Heidelberg, Germany: Springer-Verlag. str. 12—13, 75. ISBN 978-3-540-56453-9. „The only problem was that the progressive spirit at our school did not always correspond to my parents' ideas. This was particularly true for religious instruction, which now and again seemed even to us pupils to be rather too enlightened. After the 'Abitur' my parents wanted to go to communion with me; it was a terrible disappointment to them when I wouldn't go. They had lived under the illusion that I was a good student when it came to religion, too, which wasn't the case. […] I remember a poem presented by a student, which made a great impression on me. The essence of the poem read, "Basically, you are always alone". I have forgotten the name of the poet, but have often experienced the truth of these words in later life.” 
  19. ^ Lippe, Wolfram-M. „Kapitel 14: Die ersten programmierbaren Rechner” [Chapter 14: The First Programmable Computer]. Die Geschichte der Rechenautomaten [The History of Computing Machines]. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 5. 2008. g. Pristupljeno 21. 6. 2010. 

Literatura uredi

  • Spode, Hasso (1994). Engel, Helmut; Jersch-Wenzel, Stefi; Treue, Wilhelm, ur. Der Computer – eine Erfindung aus Kreuzberg, Methfesselstraße 10/Oranienstraße 6. Geschichtslandschaft Berlin: Orte und Ereignisse (5 volumes) (na jeziku: nemački). 5: Kreuzberg. Berlin, Germany: Nicolai. str. 418—429. ISBN 3-87584-474-2. 
  • Hambling, David (2006). Weapons Grade: How Modern Warfare Gave Birth to Our High-Tech World. Basic Books. str. 82. ISBN 978-0-7867-1769-9. 
  • Zuse, Konrad (28. 9. 1993). The Computer - My Life. Springer. ISBN 978-3-540-56453-9. .
  • Jürgen Alex, Hermann Flessner, Wilhelm Mons, Horst Zuse: Konrad Zuse: Der Vater des Computers. Parzeller, Fulda. Konrad Zuse: Der Vater des Computers. Parzeller. 2000. ISBN 978-3-7900-0317-8. 
  • Raul Rojas (eds.): Die Rechenmaschinen von Konrad Zuse. Springer, Berlin. Rojas, R. (1998). Die Rechenmaschinen von Konrad Zuse. Springer. ISBN 978-3-540-63461-4. .
  • Wilhelm Füßl (Ed.): 100 Jahre Konrad Zuse. Einblicke in den Nachlass, München. Füßl, Wilhelm (2010). 100 Jahre Konrad Zuse: Einblicke in den Nachlass. Dt. Museum. ISBN 978-3-940396-14-3. .
  • Jürgen Alex: Wege und Irrwege des Konrad Zuse. In: Spektrum der Wissenschaft (dt. Ausgabe von Scientific American) 1/1997, ISSN 0170-2971.
  • Hadwig Dorsch: Der erste Computer. Konrad Zuses Z1 – Berlin 1936. Beginn und Entwicklung einer technischen Revolution. Mit Beiträgen von Konrad Zuse und Otto Lührs. Museum für Verkehr und Technik, Berlin 1989.
  • Clemens Kieser: „Ich bin zu faul zum Rechnen“ – Konrad Zuses Computer Z22 im Zentrum für Kunst und Medientechnologie Karlsruhe. In: Denkmalpflege in Baden-Württemberg, 4/34/2005, Esslingen am Neckar, S. 180–184, ISSN 0342-0027.
  • Mario G. Losano (ed.), Zuse. L'elaboratore nasce in Europa. Un secolo di calcolo automatico, Etas Libri, Milano 1975, pp. XVIII-184.
  • Arno Peters: Was ist und wie verwirklicht sich Computer-Sozialismus: Gespräche mit Konrad Zuse. Verlag Neues Leben, Berlin. Peters, Arno (2000). Was ist und wie verwirklicht sich: Computer-Sozialismus: Gespräche mit Konrad Zuse. Neues Leben. ISBN 978-3-355-01510-3. .
  • Paul Janositz: Informatik und Konrad Zuse: Der Pionier des Computerbaus in Europa – Das verkannte Genie aus Adlershof. In: Der Tagesspiegel Nr. 19127, Berlin, 9. März 2006, Beilage Seite B3.
  • Jürgen Alex: Zum Einfluß elementarer Sätze der mathematischen Logik bei Alfred Tarski auf die drei Computerkonzepte des Konrad Zuse. TU Chemnitz 2006.
  • Jürgen Alex: Zur Entstehung des Computers – von Alfred Tarski zu Konrad Zuse. VDI-Verlag, Düsseldorf. Alex, Jürgen (2007). Zur Entstehung des Computers: Von Alfred Tarski zu Konrad Zuse: Zum Einfluss elementarer Sätze der mathematischen Logik bei Alfred Tarski auf die Entstehung der drei Computerkonzepte des Konrad Zuse: Tertium non datur. VDI Verlag. ISBN 978-3-18-150051-4. , ISSN 0082-2361.
  • Herbert Bruderer: Konrad Zuse und die Schweiz. Wer hat den Computer erfunden? Charles Babbage, Alan Turing und John von Neumann Oldenbourg Verlag, München 2012, XXVI, 224 Seiten. Bruderer, Herbert (21. 3. 2012). Konrad Zuse und die Schweiz: Wer hat den Computer erfunden?. Oldenbourg Wissenschaftsverlag. ISBN 978-3-486-71366-4. 

Spoljašnje veze uredi

 
Konrad Cuze na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Конрад_Цузе&oldid=27672917”