Википедија

Konstantin Voronjec

Konstantin Petrovič Voronjec (rus. Константин Петрович Воронец; Kijev, 30. januar 1902 — Beograd, 19. oktobar 1974) bio je srpski univerzitetski profesor i akademik. Voronjec je bio profesor na Mašinskog fakulteta u Beogradu a od 1963. biran je za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

Konstantin Voronjec
Prof. dr. Konstantin Voronjec
Lični podaci
Datum rođenja(1902-01-30)30. januar 1902.
Mesto rođenjaKijev, Ruska Imperija (danas Ukrajina)
Datum smrti19. oktobar 1974.(1974-10-19) (72 god.)
Mesto smrtiBeograd, SFR Jugoslavija

Biografija uredi

Rođen je 17./30. januara 1902. godine u Kijevu, Ruska Imperija. Sin profesora Kijevskog politehničkog instituta Kijevskog univerziteta, šefa katedre za mehaniku, dr Petra Vasiljeviča Voronjeca (Petr Vasilьevič Voronec), rođ. u Carskom selu (22.6.1871-1922), specijaliste u oblasti teorijske mehanike. Poreklom iz naslednog dvorjanstva (plemstva) Smolenske gubernije (grana starog roda poreklom od šljahte sa grbom Ljubič, zapisana u 6. poglavlju rodoslovnih knjiga Smolenske i Voronješke gubernije).

Konstantin Petrovič Voronjec je završio osnovnu školu i kijevsku gimnaziju. Nakon završene gimnazije mobilisan je u Belu Armiju sa kojom se preko Rumunije povlačio i došao u Beograd, dok je porodica ostala u Kijevu. Po dolsku u Beograd upisuje Prirodno-matematički fakultet u Beogradu (oblast mehanike i matematike) i završava ga 1925. godine. Umro je 19. oktobra 1974, Beogradu, kao penzionisani profesor Univerziteta u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

Radna biografija uredi

Odmah nakon diplomiranja na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu K. Voronjec dobija posao profesora matematike u gimnaziji u Kruševcu u kojoj radi od avgusta meseca 1925. godine do novembra meseca 1930. godine. Profesorski ispit polaže 1929. godine a sve vreme rada u gimnaziji radi i na svom usavršavanju tako da je u to vreme izradio doktorsku disertaciju iz racionalne mehanike sa nazivom: Kotrljanje čvrstog tela po elastičnoj podlozi [1] koju je odbranio 1930. godine, pred komisijom tada najeminentnijih naših profesora M. Petrovića, M. Milankovića i A. Bilimovića. Već u novembru iste godine odlazi u Pariz radi daljeg usavršavanja i zapošljava se u Institutu za mehaniku fluida pri Univerzitetu u Sorboni gde je imao prilike da sarađuje sa poznatim profesorom D. Rjabušinskim. Iako je posao dobio kao matematičar da pomogne u rešavanju matematičkih problema mehanike fluida rad sa profesorom Rjabušinskim uticao je na mladog K. Voronjeca tako da je mehanika fluida postala njegovo životno opredeljenje. Iz te oblasti je 1934. godine odbranio doktorsku disertaciju na Univerzitetu u Parizu pod naslovom: Sur les perturbations provoquées dans le mouvement d´un fluide par des variations de la temperature[2] i stekao titulu doktora matematičkih nauka.

Po povratku u zemlju 1935. godine zapošljava se u osiguravajuće društvo Jugoslovenski Feniks i ubrzo postaje u njemu šef matematičkog odeljenja. Pred sam rat prelazi u Zadružno osiguranje Saveza nabavljačkih zadruga državnih službenika gde radi tokom cele okupacije. Posle oslobođenja postaje šef matematičkog odeljenja DOZ-a (Državni osiguravajući zavod) gde radi do juna 1947. godine kada je izabran za stalnog honorarnog nastavnika na Mašinskom fakultetu u Beogradu na kome radi sve do penzionisanja .

Godine 1949. je postavljen za honorarnog saradnika Matematičkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), a malo kasnije i za spoljneg saradnika Mašinskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) izabran je 30. januara 1958. godine a za redovnog člana 5. decembra 1963. godine.

Nastavna delatnost uredi

Nastavnu delatnost je K. Voronjec započeo u gimnaziji u Kruševcu 1925. godine, kao profesor matematike, odmah nakon diplomiranja na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, prvo je bio suplent a zatim i profesor. Profesorski ispit polaže 1929. godine a u gimnaziji radi sve do novembra meseca 1930. godine kada odlazi u Pariz na dalje usavršavanje.

Po oslobođenju zemlje u junu mesecu 1947. godine biva izabran za stalnog honorarnog nastavnika na Mašinskom fakultetu u Beogradu za predmet Mehanika fluida, a 1951. godine izabran je i postavljen za vanrednog profesora na istom fakultetu. Godine 1954. godine je izabran za redovnog profesora i sa te funkcije je otišao u penziju. Za vreme svog rada na Mašinskom fakultetu u Beogradu profesor K. Voronjec je formiraljo katedru za Mehaniku fluida kojom je rukovodio do odlaska u penziju, jedno vreme je na fakultetu pored svih dužnosti obavljao i funkciji prodekana za nastavu Mašinskog fakulteta.[3]

Nastavno-pedagoška aktivnost prof. K. Voronjeca nije se ograničila samo na Univerzitet u Beogradu već se širi i na fakultete u unutrašnjosti zemlje kao i na inostranstvo, gde je povremeno držao specijalističke kurseve i kratka predavanja o savremenim temama iz oblasti mehanike fluida, i na taj način prenosio svoja bogata iskustva na stručni i naučni podmladak.

Pedagoška delatnost prof. K. Voronjeca se ogleda, pre svega u obrazovanju velikog broja inženjera i naučnih kadrova širom zemlje kao i rukovođenju velikim brojem doktorskih disertacija, što je kao rezultat dalo veliki broj naučnih i stručnih sledbenika tako da je i u svetu postala poznata kao Beogradska škola Mehanike fluida čiji je rodonačelnik bio prof. K. Voronjec. Njegov pristup je bio sledeći:

Danas se pod Mehanikom fluida podrazumeva nauka koja se bavi proučavanjem zakonitosti u kretanju tečnosti i gasova kroz ma kakav prostor ili pri opstrujavanju čvrstih tela. Značaj Mehanike fluida u savremenoj civilizaciji veoma je veliki jer nema, takoreći, grane tehnike gde se ne bi koristili rezultati dobiveni proučavanjem kretanja tečnosti ili gasova. Niz mašina, kao što su pumpe, turbine, kompresori, motori sa unutrašnjim sagorevanjem i dr., iskorišćavaju snagu vode, pare ili gasova. Proračun vodovodnih i kanalizacionih postrojenja osnova se na proučavanju kretanja vode u cevima. Plovni kanali, kade za navodnjavanje, prelivi, brane, nasipi, akumulacijska jezera, lučka postrojenja i druga ne bi mogli biti sagrađeni kada se ne bi poznavala fizička svojstva vode i zakoni njenog kretanja. Građenje brodova, podmornica, aviona, raketa i njihovo iskorišćavanje zasniva se, takođe na fizičkim zakonima koji su otkriveni istraživanjima u oblasti Mehanike fluida. ...

iz pristupne besede Mehanika fluida je grana i matematičkih i tehničkih nauka održane u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) 1963. godine.[4]

U našem narodu postoji izreka „Ispod hrasta trava ne raste.", porodica Voronjec pripada izuzecima iz ovog pravila. Otac profesora K. Voronjeca, Petar Vasiljevič Voronjec je bio profesor teorijske mehanike na Kijevskom univerzitetu, a sin profesora K. Voronjeca, Dimitrije K. Voronjec je takođe bio profesor na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i uspešan naučni radnik.[5]

Knjige uredi

U toku svog rada prof. Konstantin Voronjec je pored naučno stručnih radova, objavljenih u zemlji i inostranstvu (oko 40), napisao je i 5 univerzitetskih udžbenika iz raznih grana mehanike fluida, od kojih su neki prvi put štampani na srpskom jeziku.[6]

  • Voronjec, Konstantin (1951). Tehnička hidromehanika (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Naučne knjiga. 
  • Voronjec, Konstantin; Obradović, Nikola (1960). Mehanika fluida (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Građevinska knjiga. str. 338. 
  • Voronjec, Konstantin (1969). Dopuna kursu Mehanike fluida (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Mašinski fakultet. str. 230. 
  • Voronjec, Konstantin (1969). Dinamika gasova : poslediplomski kurs na Mašinskom fakultetu (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Mašinski fakultet. str. 154. 

Priznanja uredi

Za svoj dugogodišnji rad akademik Konstantin Voronjec je dobio sledeća priznanja:

  • Orden rada sa crvenom zastavom 1965, i
  • Brojne plakete i zahvalnice.

Bio je takođe član mnogih domaćih i stranih strukovnih društava kao što su:

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Doktori nauka na Matematickom fakultetu”. Pristupljeno 5. 4. 2013. 
  2. ^ SANU (1963). Godišnjak LXVIII za 1961. (na ((sr))). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. pp. 205-207.
  3. ^ Vesović, M; D. Popović (1973). Mašinski fakultet u Beogradu o ravitku nastave i nauke - u razdoblju 1945—1973. (na ((sr))). YU-Beograd: Mašinski fakultet.
  4. ^ Voronjec, Konstantin (1964). Mehanika fluida je grana i matematičkih i tehničkih nauka (na ((sr))). YU-Beograd: SANU (Posebna izdanja)- Spomenica knjiga 377. pp. 41-44.
  5. ^ „Dimitrije K. Voronjec - biografija”. Pristupljeno 9. 4. 2013. 
  6. ^ „Udžbenici”. Pristupljeno 5. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. januar 2012)

Literatura uredi

  • Voronjec, Dimitrije; Janićijević,, Dušan-urednik (1994). „Sećanje na mog oca Konstantina Petroviča Voronjeca”. Rusi bez Rusije - Srpski Rusi (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd - Beočin: Dunaj & Efekt. str. 197—206. ISBN 978-86-82465-02-7. 
  • Vesović, M.; Popović, D. (1973). Mašinski fakultet u Beogradu o razvitku nastave i nauke - u razdoblju 1945—1973. (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Mašinski fakultet. 
  • Voronjec, Konstantin (1964). Mehanika fluida je grana i matematičkih i tehničkih nauka (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: SANU (Posebna izdanja)- Spomenica knjiga 377. str. 41—44. 
  • SANU (1963). Godišnjak LXVIII za 1961. (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. str. 205—207. 
  • Obradović, N. (1976). „Konstantin Voronjec (31.januar 1902—14. oktobar 1974)”. Godišnjak LXXXI za 1974. (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. str. 229—231. 

Spoljašnje veze uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Константин_Вороњец&oldid=27700628”