Википедија

Корисник:Andrijanrt420/песак

Persona
Logo Shin Megami Tensei: Persona, ponovno izdanje prve igre serijala. Svaka igra koristi svoj font i stilizaciju.
Žanr(ovi)Rol-plej, socijalna simulacija, borbena
Razvijač(i)
Izdavač(i)
Tvorac
Kompozitor(i)
  • Šođi Meguro
  • Acuši Kitađo
  • Tošiki Koniši
  • Rjota Kozuka
  • Kenići Cućija
PlatformePlejstejšn, Majkrosoft Vindouz, Plejstejšn 2, Plejstejšn 2, Plejstejšn Vita, Nintendo 3DS, Arkada, Plejstejšn 3, Iksboks 360, Plejstejšn 4, Nintendo Svič
Prva igraOktrovenja: Persona
20. Septembar, 1996.
Poslednja igraPersona 5 Strajkeri
20. Februar 2020.

Persona, ranije poznata i kao Šin Megami Tensei: Persona (engl. Shin Megami Tensei: Persona) van Japana, je serijal video igara koju je napravio i objavio Atlus (engl. Atlus), podkompanija Sega kompanije. Fokusirajući se na serijal igara sa rol-plej (engl. roll-play) elementima, Persona je spin-of (engl. spin-off) Atlus Megami Tensei franšize. Prva igra u serijalu, Otkrovenja: Persona (engl. Revelations: Persona), objavljena 1996. godine za Plejstejšn (engl. PlayStation) konzole. Serijal je proizveo nekoliko igara od tada, sa najnovijim glavnim izdanjem iz 2019. godine, Persona 5 Rojal (engl. Persona 5 Royal).

Persona je započela kao varijanta dobro prihvaćene srednjoškolske tematike igre "Šin Megami Tensei: Ukoliko..." (engl. Shin Megami Tensei: If...) iz 1994. godine. Glavni motivi Persona igara uključuju grupu studenata kao glavne aktere, tihog protagonistu sličnog onom iz Megami Tensei serijala i borbu koristeći Persone. Od 2006. godine, kada je izašla Persona 3, Socijalne veze (engl. Social Links) postaju jedna od funkcija igre, koje su direktno povezane sa razvićem Persona. U dizajnu karaktera učestvovali su Kazuma Kaneko (Persona i Persona 2 duologija) i Šigenori Soeđima (Persona 3 pa na dalje). Glavna tema je razotkrivanje čovečije psihe i kako akteri pronalaze svoje "pravo ja" (engl. true self). Koncepti i elementi koji se stalno pojavljuju u serijalu uključuju Jungovu psihologiju, psihološke Persone i tarot karte, kako religiju, tako i mitologiju kao i značajne reference iz literature.

Otkrovenje: Persona je prva rol-plej Megami Tensei igra koja je objavljena van Japana. Persona 2: Večna Kazna (engl. Persona 2: Eternal Punishment) je bila prva lokalizacija na engleskom jeziku i nakon nje, ostale lokalizacije su bile verodostojne japanskim verzijama pod pritiskom Atlus-a. Serijal je doživeo veliku internacionalnu popularnost i postaje najbolje-poznata verzija Megami Tensei-a i time se ostvaruje Atlus i Megami Tensei franšiza u Severnoj Americi. Nakon objave Persona 3 i Persona 4, serijal takođe uspeva da privuče pažnju u Evropi. Sa preko 15 miliona kopija prodatih širom sveta, uspeva da nadjača u prodaji svoju roditeljsku franšizu. Izašao je veliki broj adaptacija kao i anime serijala, filmova, novelizacija, mangi, predstava, radio drama i muzičkih koncerata.

Igre

uredi

Glavni serijal

uredi
  • Otkrovenje: Persona je prvo izdanje u serijalu i biva objavljen u Japanu i Severnoj Americi za Plejstejšn (engl. PlayStation) konzole 1996. godine.[1][2] Izdanje za Majkrosoft Vindouz je objavljeno u Japanu 1999. godine.[3] Igra je kasnije portovana na Plejstejšn Portabl (PSP): i objavljena 2009. godine u Japanu i Severnoj Americi u fizičkom i digitalnom izdanju, a 2010. u Evropi, ali samo u digitalnom izdanju.[4][5] Igra prati priču u Mikage-čo gradu, male grupe srednjoškolaca koji idu u Sv. Hermelin srednju školu, koji su primorani da se sukobe sa najezdom demona u svom rodnom gradu.[6]
  • Persona 2: Nevin Greh (engl. Persona 2: Innocent Sin) je drugo izdanje u serijalu, objavljeno u Japanu za Plejstejšn konzolu 1999. godine.[1] Nakon uspeha portovanja (engl. port) Persone na PSP, port Nevinog Greha je odlično prihvaćen. Ovo izdanje, u odnosu na prvo, je imalo razliku što je bilo nastavak na prethodno, zajedno sa nekim novim elementima i novim scenarijom.[7][8][9] Port je objavljen 2011. godine u svim regionima.[10] U priobalnom gradu Sumaru, priča prati Tacuju Suou, učenika Seven Sisterz Haj srednje škole dok se suočava sa fenomenima kreiranim od strane tračeva koji menjaju stvarnost.[11]
  • Persona 2: Večna Kazna (engl. Persona 2: Eternal Punishment) je treće izdanje glavnog serijala, objavljeno u Japanu i Severnoj Americi za Plejstejšn konzole 2000.[12] godine. Kao i Nevin Greh, ponovno je napravljen za PSP, i obuhvatao novi scenario pravljenog od glavnog pisca igre.[13] Ponovno izdanje je objavljeno u Japanu 2012. godine, ali ne dolazi do Zapada. Originalna verzija je ponovo objavljena širom sveta za Plejstejšn Netvork (engl. PlayStation Network) 2013 kao odgovor na izdanje u Japanu iz 2012.[13] Priča se nastavlja malo nakon dešavanja sa kraja Nevinog Greha, gde Maja Amano, prateći lik prošle igre, se susreće i suprotstavlja sličnoj pretnji zasnovanoj na tračevima sa Tacujom. [14]
  • Persona 3 je četvrto izdanje glavnog serijala. Napravljeno za Plejstejšn 2 (engl. PlayStation 2), objavljeno je 2006. godine u Japanu, 2007. godine u Severnoj Americi i 2008 u Evropi.[1][15][16] Persona 3 FES (engl. Persona 3: FES), izdvojeni odeljak koji obuhvata nov sadržaj i novi epilog objavljen je 2007. godine u Japanu i 2008. godine u Severnoj Americi i Evropi.[17] Glavni deo Persona 3 FES-a je kasnije portovan na PSP u Japanu 2009. godine, u Severnoj Americi 2010. godine kao Persona 3 Portabl (engl. Persona 3 Portable) : ona je obuhvatala nadogradnje poput ženskih glavnih aktera kao i sposobnost da se kontrolišu svi akteri tokom borbe. Neki sadržaj je prilagođen ili uklonjen kako bi mogao stati u prenosivi format.[18] Priča počinje u gradu Ivatodai, prateći grupu studenata poznatih kao "S.E.E.S" koja se bori protiv čudovišta koja se pojavljuju za vreme "crnog sata".[19]
  • Persona 4 je peto izdanje glavnog serijala, objavljeno za Plejstejšn 2008. godine u Japanu i Severnoj Americi i 2009. godine u Evropi.[20] Uspeh Persone 3 Portabl inspirisao je kreaciju portabilne verzije Persone 4, nazvana Persona 4 Golden. Iz razloga što bi portovanje na PSP uklonilo previše sadržaja, portabilna verzija je napravljena za Plejstejšn Vitu, koja je dozvolila nove elemente i sadržaj. Port Goldena je objavljen za Majkrosoft Vindouz 2020. godine. Persona 4 počinje u ruralnom gradu zvanom Inaba, gde grupa studenata istražuje seriju ubistava povezanih sa dimenzijom zvanom "Ponoćni Kanal".[21]
  • Persona 5 je šesta u nizu izdanja glavnog serijala i objavljena je za Plejstejšn 3 i Plejstejšn 4. Objavljeno je 2016. godine u Japanu i 2017. godine u Severnoj Americi i Evropi.[1][22] Persona 5 Rojal (engl. Persona 5 Royal), unapređena verzija igrice sličnoj Personi 4 Golden, objavljena je 2019. godine u Japanu a godinu kasnije i širom sveta.[23][24] Persona 5 prati priču koja se odvija u Tokiju gde grupa studenata se prerušava u kako bi se suprotstavili korupciji njihovog grada kako bi dostigli slobodu od raznih društvenih pritisaka.[25]

Galerija logo-a Persona igara

uredi
  •  
    Šin Megami Tensei: Persona (engl. Shin Megami Tensei: Persona) logo
  •  
    Persona 2 (engl. Persona 2) logo
  •  
    Persona 3 (engl. Persona 3) logo
  •  
    Persona 3 Portabl (engl. Persona 3 Portable) logo
  •  
    Persona 4 (engl. Persona 4) logo
  •  
    Persona 4 Golden (engl. Persona 4 Golden) logo
  •  
    Persona 5 (engl. Persona 5) logo
  •  
    Persona 5: Strajkers (Persona 5: Skrembl u Aziji) logo
  •  
    Persona Triniti duša (engl. Persona Trinity Soul) logo
  •  
    Persona Q: Senka lavirinta (engl. Persona Q: Shadow of the labyrinth) logo

Alternativne verzije

uredi

Persona 3 je dobila alternativnu verziju samo za japansko tržište nazvana Persona 3: Veče pre (engl. Persona 3: The Night Before). Ova verzija prati sličan ciklus svakodnevnih aktivnosti i noćnih borbi kao i originalna igra, gde se svake noći jedan akter bira za lidera grupe.[26] Nakon zatvaranja 2008. godine nova besplatna brauzer igra nazvana Persona Ain Sof (engl. Persona Ain Soph) je objavljena te godine. Njen stil igre se fokusirao na spajanje Persona i suočavanje sa pretnjom zvanom Klifot. Do svog zatvaranja u Junu 2010. godine, ostaje ekskluzivna u Japanu.[27] Borbena igra koja predstavlja nastavak Persone 4, Persona 4 Arena objavljena je u arkadama u Japanu 2012. godine.[28] Konzolne verzije su objavljene iste godine u Japanu i Severnoj Americi, a 2013. godine i u Evropi.[29][30][31] Nastavak iste igre, Persona 4 Arena Ultimaks, takođe je objavljena u arkadama širom Japana, a potom objavljena za sve regione za konzole 2014. godine.[32][33] Samostalna alternativa za Nintendo 3DS, Persona Q: Senka Lavirinta objavljena je 2014. godine[1] i obuhvata sve aktere iz Persone 3 i Persone 4 i klasifikovana je kao zvanična kanon igra Persona serijala od strane Atlusa.[34] Nastavak, Persona Q2: Nov Bioskopski Lavirint (engl. Persona Q2: New Cinema Labyrinth) sadržao je i sve aktere Persone 5 i biva objavljen 2018. godine u Japanu, a godinu kasnije širom sveta. Ritam igra Persona 4: Plesanje Celo Veče (engl. Persona 4: Dancing All Night), zasnovana na događajima nakon igre Persona 4 Arena objavljena je širom sveta 2015. godine. Dve igre koje se nastavljaju na Plesanje Celo Veče, Persona 3: Plesanje na Mesečini (engl. Persona 3: Dancing in the Moonlight) i Persona 5: Plesanje pod Zvezdanim Nebom (engl. Persona 5: Dancing in the Starlight) objavljene su zajedno 2018. godine.[35][36][37] Akciona rol-plej igra nalik igri Ratnici Dinastije (engl. Dynasty Warriors), koja je takođe nastavak Persone 5, Persona 5 Strajkers (engl. Persona 5: Strikers) objavljena je u Japanu 2020. godine a širom sveta godinu kasnije.[38][39]

 
Štand Sega kompanije i njen logo zajedno sa Atlus logo-om na Taipei Gejm Šou-u.

Nekokliko Persona igara za telefone su napravljene u partnerstvu sa ostalim Japanskim telefonskim kompanijama poput BBMF. Prvo partnerstvo bilo je 2006. godine sa razvojem i objavljivanjem Megumi Ibunroku Persona: Poglavlje Strane Kule Praznine (engl. Megami Ibunroku Persona: Chapter of the Foreign Tower of Emptiness), 3D dandžn kroler igra rađena u scenariju prvih Persona igara.[40] Kompanije su kasnije sarađivale na još dve igre za telefone, Persona 2: Innocent Sin - Izgubljena Sećanja 2007. godine i Persona 2: Večna Kazna - Beskonačna Maska 2009. godine. Obe igre su imale iste stilove igre i funkcionalnosti kao i originalne igre, samo prilagođene za mobilne telefone. Mnogo alternativnih verzija povezanih sa Personom 3: jedna od njih je rpg (engl. Role Playing Game) žanra i predstavlja sporednu priču, pod nazivom Persona 3 Em (engl. Persona 3 Em), druga je akciona igra koja je nastavak koji se dešava 10 godina pre događaja Persone 3, Egida: Prva Misija i alternativna verzija Persone 3 koja ima druge aktere zvana Persona 3 Socijal. Nekoliko pazl igara sa Persona 3 tematikom je napravljeno.[41][42][43] Onlajn mobilna rpg (engl. Role Playing Game) igra koja se dešava oko srednje škole iz Persone 3, zvana Persona Mobil Onlajn (engl. Persona Mobile Online), objavljena je 2009. godine. Persona 4 je takođe dobila igru za mobilne telefone koja se zasniva na kartaškim igrama i nazvana je Persona 4 Kartaška Borba (engl. Persona 4 The Card Battle).[44]

Uspeh

uredi
Tabela ocena igara
Logo Igra Godina izdavanja Metacritic
 
 Oktrovenja: Persona 1996 78/100 (desktop računar)[45]

78/100 (PSP)[46]

 
 Persona 2: Nevin Greh 1999 75/100 (PSP)[47]
Persona 2: Večna kazna 2000 83/100 (desktop računar)[48]
  Persona 3 2006

2007

2009

86/100[49]

89/100 (FES)[50]

89/100 (Portabl)[51]

 
 Persona 4 2008

2012

90/100[52]

93/100 (Golden)[53]

 
 Persona 5 2016

2019

93/100[54]

95/100 (Rojal)[55]

Česti elementi

uredi

Stil igre

uredi

Stil igre Persona serijala se zasniva na borbi protiv raznih tipova neprijatelja: Demoni, Senke i Persone.[56][57][58][59] Glavno borba se odvija u segmentima kada se ide kroz tamnice na raznim lokacijama. Bitke započinju raznim nasumičnim susretima (Persona i Persona 2) ili pri naletanju na modele koji predstavljaju neprijateljske grupe (Persona 3 pa na dalje). Bitke su vođene naizmeničnim sistemom igranja, gde grupa koju vodi igrač i neprijateljska grupa napadaju jedna drugu. Akcije u toku borbe uključuju obične fizičke napade koristeći oružja na blizinu ili oružija na daljinu, magične napade, korišćenje predmeta, branjenje, i u određenim uslovima bežanje iz borbe. U toku borbe, bilo koja strana može da napadne slabost neprijatelja, i takav napad je efektivniji i čini više štete od ostalih napada.[11][21][60][61][62] Od Persone 3, moguća je pojava kritičnih napada koji dozvoljavaju akteru još jednu akciju. Ukoliko su svi neprijatelji srušeni od strane kritičnih napada, grupa može da izvede "Zajednički Napad", gde svi članovi grupe napadaju u istom trenutku i čine ogromnu štetu. Svaki član grupe je kontrolisan ručno od strane igrača u svim igrama sem jedne: Persone 3, gde je cela grupa, sem glavnog lika, kontrolisana od strane kompjutera. Uglavnom, stil igre je ostao konzistentan u svim Persona igrama.[11][21][62][63][64][65]

Svaka Persona igra takođe uključuje unikatne elemente.[56] U Personi, bitke se dešavaju na mrežastom bojnom polju, gde se kretanje svih likova, bilo prijateljskih ili neprijateljskih, zasnima na mestu na bojnom polju. Ovaj sistem je napušten kod Persona 2 igara gde je grupa mogla da se kreće bilo gde po bojnom polju i omogućen je set pokreta koji se mogu promeniti u meniju u toku i van bitke.[11][66] U Personi i Personi 3, postoji lunarna faza koja je vezana za stil igre, vremenski tok i zaplet. U Personi 4, ovo je promenjeno na sistem koji zavisi od vremena, gde vremenske promene direktno utiču na tok priče i neprijateljsko ponašanje.[63][67][68] Persona 5 predstavlja elemente poput platformi i skrivanja tokom istraživanja tamnica.[56][62] Zajednički napad je moguće inicirati u "Hold-ap" sesiji, koja se aktivira kada su svi neprijatelji srušeni.[69]

Persone

uredi
 
Slika Karla Gustava Junga, psihologa čiji je rad inspirisao većinu elemenata Persona igara.

Definišući aspekt serijala je korišćenje "Persona", koje su uglavnom fizička manifestacija čovečije psihe i podsvesti koja se koristi za vreme borbi.[70] Glavne Persone korišćene za aktersku ekipu u Personi 3 inspirisane su grčko-rimskom mitologijom.[71][72] Persone korišćene u Personi 4 su bazirane na japanskim božanstvima, dok u Personi 5, korišćene su persone koje su zasnovane na fikcionim ili istorijskim odmetnicima i lopovima. Ritual za prizivanje Persona u toku bitki se razlikuje od igre do igre: u ranijim igrama, grupa dobija mogućnost prizivanja Persone kroz kratki ritual nakkon igranja salonske igre; u Personi 3, akteri pucaju sebi u glavu uređajima koji podsećaju na pištolje zvanim "Izazivač" kako bi prevazišli svoj kukavičluk; u Personi 4, oni prizivaju svoje Persone uništavanjem Tarot karti; u Personi 5, prizvane su skidanjem maski aktera.[73]

Persone se koriste za fizičke i magične napade, kao i za akcije isceljivanja, lečenja i nanošenja statusnih efekata.[11][21][61][63][74] U svim Persona igrama, svi akteri dobijaju inicijalnu Personu, koja može evoluirati u drugu Personu prateći događaje priče i korišćenja tokom bitke.[11][65][75] U mnoštvu Persona igara, dve ili više Persone mogu se prizvati odjednom da bi se izvela moćna Fuziona Magija.[11][65][66] U Personi 3, 4 i 5, samo glavni lik može koristiti i birati između više Persona; ostali likovi koriste jednu Personu.[21][75] Tokom igre, igrač stiče više Persona kroz sistem "Skil" (engl. Skill) karata, zastupljene Glavnim Arkana Tarot kartama. Svaka skil karta predstavlja drugu Persona porodicu, koje imaju sopstvene mogućnosti svojstvene porodicama koje predstavljaju. Više Persona je moguće spojiti kako bi se stvorila nova Persona sa unapređenim i naslednim osobinama: u Persona 2 duologiji je moguće spojiti dve Persone dok je u Personi 4 moguće je spojiti i do 12 Persona.[11][21][61][75][76] Počevši od Persone 3, protagonista svake igre ima sposobnost zvanu "Divlja Karta" (engl. Wild Card), koja omogućuje prizivanje više Persona zastupljene Arkanom Budale.[77]

Socijalne Veze i Pregovaranje

uredi

"Socijalne Veze" (engl. Social Links) je sistem predstavljen u Personi 3, koji predstavlja formu interakcije između likova povezanom sa rastom Personi koje poseduju. Tokom vremena van borbe, glavni lik može interagovati i gajiti izabranu Socijalnu Vezu, koja predstavlja nezavistan sistem razvitka karaktera povezanim sa Persona porodicom ili Arkanumom.[21][60] Kako veza glavnog karaktera i karaktera koji predstavlja Socijalnu Vezu raste, njen rank se uvećava i moguće je prizivati i spajati jače Persone povezane sa Arkanumom Socijalne Veze. Osobine poput akademskih i socijalnih sposobnosti, glavnog aktera povezanim sa njegovim socijalnim životom se mogu iskoristiti kako bi unapredile sposobnosti Persone.[21][75] Unapređena verzija sistema Socijalnih Vezi, poznat i kao "Konfidanti" se pojavio u Personi 5.[59]

U Personi, Persona 2 duologiji i Personi 5, takođe postoji mogućnost "Pregovaranja" koja je preneta iz Megami Tensei Serijala, za vreme koje karakteri igrača pričaju sa svojim neprijateljima i izazivaju određene reakcije zavisne od njihovih odluka za vreme dijaloga. Neki odgovori daju skil karte koje je moguće iskoristiti pri kreiranju novih Personi.[11][56] Pregovaranje je izbačeno iz Persone 3 i Persone 4, i ako su zaposleni Atlus-a smatrali sistem Socijalnih Veza i aspekte spajanja Persona kao prerušena verzija istog. U Personi 5, pregovaranje je moguće pokrenuti za vreme "Hold-ap" sesije; Senke je moguće nagovoriti da se pridruže grupi kao nova Persona ukoliko je regovaranje uspešno, ako igrač nema već istu, i ako je na odgovarajučem nivou.[69][78]

Okolina i tematika

uredi

Persona serijal se odvija u modernom Japanu i fokusira se na grupu srednjoškolaca, sa izuzetkom Večne Kazne, koja se fokusira na grupu odraslih ljudi. Okolina se opisuje kao urbana fantazija, sa neobičnim dešavanjima na inače normalnim lokacijama.[79] Grad je biran za tipičnu lokaciju priči u serijalu, sa jedinim izuzetkom u Personi 4 gde je iskorišćen ruralno naselje. Iako su uglavnom nezavisne igre koje dele samo neke zajedničke tematske elemente, Persona igre dele kontinuitet, sa elementima iz ranijih igara koji se pojavljuju u kasnijim. Persona i Persona 2 igre dele narativne elemente koji se završavaju sa Večnom Kaznom, tako da Persona 3 kreće sa novom lokacijom i grupom aktera. Prva u serijalu je Persona, koja se dešava 1996. godine. Na to se nadovezuju događaji Nevinog Greha i Večne Kazne 1999. godine. Na kraju Nevinog Greha, glavni likovi uspevaju da izbegnu uništenje Zemlje prepravljanjem događaja i stvarajući realnost Večnog Greha, čija prava realnost postaje izolovana na Drugoj Strani. Persona 3 i naredne igre polaze od Večne Kazne.[6][80] Persona 3 se dešava u 2009. i 2010. a Persona 4 u 2011 i 2012. godini.[6][81][82] Persona 4 Arena igrice i Plesanje Cele Noći se dešavaju u mesecima nakon Persone 4. Nasuprot prethodnim, Persona 5 se dešava u nenaznačenoj godini "20HH".[83] Persona Q serijal se dešava u odvojenom i zatvorenom svetu u kome likovi iz Persone 3, 4 i 5 bivaju ubačeni iz svojih vremena.[84] Dijalog u Q2 sugeriše da se Persona 5 dešava samo nekoliko godina nakon Persone 4.

 
Prikaz Njarlatotepa, fikcionog čudovišta iz H.P. Lovkraftovog mitosa.

Centralni koncept serijala je kolektivna podsvest, deo koji je nastao zahvaljujući srcima čovečanstva i iz koje su rođene Persone.[6][80] Po tome što piše u Persona Klub P3 knjizi, kolektivna podsvest je generisana od strane primitivnih jedinki na Zemlji kako bi se zatvorila spiritualna esencija Niks-a, bića koje je stvoreno u svemiru čije bi postojanje bilo razlog završetka svog života na Zemlji. Njeno telo je oštećeno time i postalo je mesec, dok je njena psiha ostala na površini zaključana u srcu kolektivne podsvesti. Delići Niksine psihe, poznate i kao "Senke" su i pretnja i krucijalni deo egzistencije čovečanstva. Kako bi još više pomogli pri odbrani od neprijateljski nastrojenih Senki, ljudi su kreirali božanstva koja postoje u kolektivnoj podsvesti, mnoga koja se manifestuju u Persone. Niks se pojavljuje u Personi 3 kao antagonista.[85] Glavne lokacije u tamnici u svakoj igri su kreirane zahvaljujući skrivenim željama i prohtevima ljudi i uglavnom druge sile ih koriste za svoje potrebe.[86] Česta lokacija koja se ponavlja u većini igara serijala je "Somotska Soba", mesto između stvarnosti i podsvesti koje je kreirao Filemon koji menja svoju formu u zavisnosti od psihe trenutnog gosta sobe. Njeni stanovnici, vođeni enigmatičnim starcem Igorom, pomažu glavnim likovima da poboljšaju sposobnosti svojih Persona. Iako uobičajeno nepristupačna i nevidljiva svima sem onima koji su potpisali ugovor sa sobom, moguće je prizvati druge u prisustvu gosta, namerno ili slučajno.[87][88][89][90]


 
Žuang Žou, drevni kineski filozof čija je priča "San leptira" korišćena često u Persona serijalu i čiji je fizički izgled bio uzor za Igora, domaćina somotske sobe.

Glavni lik svake Persona igre je ćutljiv protagonista koji predstavlja igrača, koji ima manerizme "tihog i kul" karaktera, kako to opisuje direktor serijala.[91] Kada je pisac nove priče za Večnu Kaznu za PSP verziju želeo da glavni lik ima igrani dijalog, dobija veto jer to ide protiv tradicije serijala.[92] Dva aktera koja se stalno ponavljaju i koji su generisane od strane kolektivne podsvesti su Filemon i Njarlatotep, a oni predstavljaju pozitivne i negativne osobine čovečanstva.[6] U Nevinom Grehu, ovo dvoje otkrivaju da su u proksi takmičenju koje daje za pitanje da li će čovečanstvo prihvatiti svoja kontradiktorna osećanja i pronaći svoj viši cilj pre nego što samo sebe uništi.[93] Filemon se pojavljuje u kasnijim Persona igrama kao plavi leptir.[94][95] Mnogo glavnih antagonista serijala su personifikacije smrti kreirane od strane kolektivne podsvesti.[95] Centralna tematika Persona serijala je istraživanje ljudske psihe i kako glavni lik pronalazi svoje "pravo ja".[96] Priče se često fokusiraju na međuljudske odnose glavnih aktera i njihovih psihologija.[97] Takođe postoji suptilan fokus na ljudsku dušu[98].

Mnogi koncepti koje obuhvata serijal (Persone, Senke, Filemon) koriste Jungovsku psihologiju i arhetipove.[88] "Maska" koju ljudi nose tokom svog svakodnevnog života je ponavljajući motif, koji se povezuje sa njihovim Personama. Ovaj motif je očigledno prikazan u Personi 5 gde glavni akteri koriste maske kako bi se prerušili u lopove.[91] Dualni život glavnih aktera je direktno inspirisan ovim tematikama.[99] Svaka igra takođe koristi sepcifične tematike i motife. Persona 2 se fokusira na efekte glasina koje direktno utiču na stvarnost (efekat koji kreatori nazivaju "moć Kotodame"); Persona 3 koristi temu depresije i tame unutar ljudi; Persona 4 posmatra kako tračevi i medije utiču na ljudske poglede na druge; a Persona 5 pokazuje kako glavni likovi jure svoju ličnu slobodu u restriktivnom modernom društvu.[79][94][100] Element koji se ponavlja u ranijim izdanjima, "Leptirov San", je čuvena priča kineskog filozofa Žang Žou-a. Ona se povezuje sa tematikom serijala i sa čestom pojavom Filemona u obliku leptira.[6] Filemonov originalan izgled je zasnovan na Žuan Žou-u.[88] Njarltotep karakter je zasnovan na karakteru istog imena iz H. P. Lavkreftovog Katulu Mitosa, i celog Mitosa koji se često referencira u Personi 2.[94][101] Somotska Soba je zasnovana na Crnoj Kolibi iz Tvin Piks-a, dok su Igor i njegovi asistenti nazvani po karakterima iz novele Meri Šelijinog Frankeštajna i njenih adaptacija.[88][102]

Razvoj

uredi

Persona serijal je prvo začet nakon objave Šin Megami Tensei: Ukoliko... za Super Famikom (engl. Super Famicom). Kako je okruženje za Ukoliko... pozitivno prihvaćeno, Atlus je odlučio da kreira posvećen sabserijal koji se fokusira na unutrašnje muke mladih.[103] Fokus na srednjoškolski život je takođe odlučen zbog iskustva kreatora serijala, Kođi Okade i Kazume Kaneka: po njihovim rečima, kako skoro svako iskusi studentski život u nekom trenutku svog života, bilo je to nešto sa čime bi ljudi mogli da se poistovete, što predstavlja i učenje i ličnu slobodu. Zbog toga, ovaj pristup je pomogao da igrači prihvate tematike serijala i raznovrsnost ideja svakog izdanja. Kaneko je pogotovo pokušao da rekreira njegova iskustva i uticaj koji je ovaj period imao na njega kroz ovaj serijal.[104] Glavni koncept prve igre je Megami Tensei izdanje koje je bilo pristupačno za nove i obične igrače u suprotnosti sa glavnim serijalom. Izobilje kežual igara na Plejstejšnu je potvrdilo ovu odluku.[88][105] Megami Ibunroku, naziv igre, predstavljao je status igre kao direktna alternativa serijala.[106] Kasnije odbačen kako bi se dalje Persona prihvatila kao nezavisan serijal.[107] Nakon uspeha Persone, Nevin Greh je počeo sa razvojem, zadržavajući mnogo prethodnih zaposlenih. Tokom pisanja priče Nevinog Greha, odlučeno je da svet Persone 2 je morao da ima drugačiju perspektivu u odnosu na perspektivu protagoniste. Odluka je služila kao temelj za Večnu Kaznu.[107][108] Prateći to, Persona serijal je ušla u čekanje dok je fokus bio na drugim projektima, jedan od kojih je i Šin Megami Tensei 3: Nokturn.[109]

 
Persona Q: Senka Lavirinta (engl. Persona Q: Shadow of the Labyrinth) logo

Koncept Persone 3 je dostavljen Atlusu 2003. od strane Kacure Hašina, koji je radio kao dizajner više Megami Tensei igara i bio direktor Nokturna. Dobijajući odobrenje koncepta od Atlusa, razvoj je započet iste godine, nakon završetka Nokturna i duologije Digital Devil Sage (engl. Digital Devil Saga).[110][111][112] Persona 3 je bio Atlusov pokušaj plasiranja svog proizvoda na publiku i van Japana.[109] Ideje o Personi 4 su kružile, ali zvaničan razvoj igre je krenuo tek nakon objavljivanja Persone 3.[113] Pripreme za razvoj Persone 5 je počeo tek 2010. godine. Tim je odlučio da se posveti težim temama priče, navodeći da bi to bilo drastičnije iskustvo od Persone 3.[114][115] Persona 4 Arena i njen nastavak su prvi "ne-RPG" kolaborativni projekti serijala; ovaj uspeh jeo inspirisao kreiranje Persone Q i Plesanje Cele Noći.[116][117]

Prve tri Persona igre razvijene su uz pomoć Atlusovom R&D1 studija, isti koji je odgovoran za originalne Megami Tensei igre.[118] Počevši od Persone 3, posvećen tim originalno nazvan drugo Kreativno Produkciono odeljenje počinje da aktivno radi na razvijanju serijala. Tim je 2012. premenjen u P-Studio.[119][120][121] Hašino ostaje u glavni u studiju do objavljivanja Persone 5 2016. godine, kada se preselio u novo odeljenje, Studio Zero, da radi na projektima nevezanim za Personu.[122][123] Pored Atlusa, drugi su takođe pomogli u razvoju izdanja Persona serijala. Za vreme pre-produkcije scene za Personu 4 Arena, Hašino prilazi Ark Sistem Vorksu (engl. Arc System Works) nakon što biva oduševljen njihovim radom na BlazBlu (engl. BlazBlue) serijalu.[124] Razvoj Plesanja Celu Noć inicijalno je rađen od strane Dingo-a, ali zbog zabrinutosti za kvalitet, Atlus preuzima primarni razvoj, dok Dingo biva ostavljen kao propratni kreator.[125]

Dizajn izgleda

uredi

Dva karakter umetnika Persona serijala su Kazuma Kaneko, centralni umetnik u glavnom Megami Tensei serijalu koji je dizajnirao karaktere za prve tri Persona igre, i Šigenori Sođima, koji je radio kao pored Kaneka i preuzeo njegovo mesto u dizajnu karaktera od Persona 3 pa na dalje.[88][126][127] Pri dizajniranju karaktera za Personu, Kaneko je bio inspirisan poznatim ličnostima, fikcionim karakterima tog vremena i članovima Atlusovih zaposlenih. U Personi i Nevinom Grehu, glavni likovi su svi nosili iste školske uniforme, tako da je Kaneko odlučio da ih razdvoji koristeći modne aksesoare.[88] Glavni likovi Večne Kazne su odrasli, tako da je Kaneko morao da osmisli drugu dizajn proceduru. Nakon nekog vremena je usvojio koncept običnih odraslih i dao im dizajn kojim bi se isticali u igri.[104]

 
Kosplej Persona 3 likova with Aigis (levo) and Makoto Juki/Protagonista (desno) na Anime Ekspo-u 2014.

Sođimin prvi ozbiljan rad serijala je rad na karakterima Persone pored Kaneka.[128] Kaneko je zadužio Sođimu za umetnički pravac nakon Persone 2, jer nije želeo da utisne svoj crtački stil na Persona serijal, a hteo je i da Sođima dobije iskustvo.[126] Sođima je osetio značajan pritisak dobijajući svoju novu ulogu, od kako je serijal akumulirao popriličnu popularnost tokom Kanekinog mandata.[129] U kasnijem intervju-u, Sođima govori da iako je poštovao i divio se Kaneku, nikada nije svesno imitirao njegov rad i nakon određenog vremena odabrao ulogu usluživanja ljubitelja Persona serijala, prilazeći karakterskom dizajnu sa idejom da kreira nešto novo, a ne nešto što je podsećalo na Kanekin rad.[68] Za njegov karakter dizajn, Sođima koristi prave ljude koje je upoznao ili video, posmatrajući šta njihov fizički izgled govori o njihovoj ličnosti. Ako njegov dizajn bude previše sličan ljudima koje je video, pravi nov skeč imajući u vidu ličnost osobe.[130] Pri radu na Personi Q, njegovom prvom pokušaju rada sa deformisanim Čibi stilom zbog veze sa Etrijan Odiseja (engl. Etrian Odyssey) serijalom, Sođima uzima u obzir šta fanovi ljubitelji osećaju prema likovima. Deo od izuzetne važnosti za njegovu tehniku dizajna je oktrivanje po čemu se određeni lik ističe, a potom prilagođavanje tih osobina kako bi ostao prepoznatljiv čak i nakon ponovnog dizajniranja.[130][131]

Naposletku Persone 3, svaka Persona igra bila bi definisana određenom estetikom i ključnom bojom. Jedna od prvih umetničkih odluka tima je da Persona 3 ima mračnu atmosferu i ozbiljne likove, tako da je primarna boja postala plava, kako bi odrazila ove osobine i urbanu okolinu. Nasuprot njoj, Persona 4 ima svetlije tonove i likove, ali takođe ima misteriju ubistva u zapletu, tako da je odabrana boja bila žuta kako bi predstavljala kako svetle tonove tako i izazvati signal opreza.[130] Kako navodi Sođima, plava je boja adolescencije, a žuta je boja sreće.[68] Boja odabrana za Personu 5 je crvena, kako bi izazvala grubu kontrast u odnosu na prethode Persona igre i povezala teme koje se nalaze u priči. Njen umetnički stil je opisan kao prirodna evolucija na Persona 4 stil.[132]

Muzika

uredi

Muziku Persona serijala su pravili razni kompozitori. Jedan od istaknutijih je Šođi Meguro, koji je počeo sa radom na Personi neposredno nakon što se pridružio Atlus kopmaniji 1995. godine. Njegova prva kompozicija za igru bila je "Arija Duše", tema za somotsku sobu koja se ponavlja kroz serijal.[133][134][135] Tokom njegovog inicijalnog rada na serijalu, Meguro se osećao ograničeno zbog malog fizičkog prostora na diskovima Plejstešn sistema, tako da kada je počeo komponovanje za Personu 3, koja je dozvolila "zvučni striming" zbog poboljšanog hardverskog kapaciteta, mogao je potpuno pokazati svoj muzički stil. Njegova glavna briga za muziku u Personi 3 i 4 je pevačev izgovor engleskog teksta.[68] Nije mogao da radi na Persona 2 igrama zbog svog zauzeća na drugim projektima, jedan od kojih je i Maken H (engl. Maken X).[136] Meguro takođe biva glavni kompozitor Persone 5, koristeći elemente esid džeza (engl. Acid Jazz), i teme igre za inspiraciju odgovarajuće atmosfere.[137] Muziku Nevinog Greha i Večne Kazne je radio Tošiko Tasaki, Kenići Cućija i Masaki Kurokava. Cućija je inače malo radio na Personi, jer mu je komponovanje bilo naporno.[138][139][140] Alternative poput Persone Q i Plesanje sabserijala su radili drugi kompozitori, naime Kitađo, Tošiki Koniši i Rjota Kozuka.[141]


Vidi još

uredi

Eksterni linkovi

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b v g d „Persona series sales top six million”. Gematsu (na jeziku: engleski). 2015-05-11. Pristupljeno 2022-05-14. 
  2. ^ „女神異聞録 ペルソナ (PS)の関連情報 | ゲーム・エンタメ最新情報のファミ通.com”. www.famitsu.com. Pristupljeno 2022-05-14. 
  3. ^ ASCII. „【お知らせ】アスキー、『女神異聞録ペルソナ』をWindowsに移植! しかも、おまけつき!”. ASCII.jp (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2022-05-14. 
  4. ^ „Persona remake set for PSP”. Andriasang. Pristupljeno 2022-05-14. 
  5. ^ „GadgetellSolutions Media”. GadgetellSolutions Media (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-14. 
  6. ^ a b v g d đ ペルソナ倶楽部P3 [Persona Club P3] (in Japanese). Famikon Tsūshin Henshūbu, ファミコン通信編集部. Tōkyō: Atorasu. 2006. str. str. 4-11. ISBN 4-7577-3095-0. OCLC 674960838. 
  7. ^ „Atlus Putting More Money Into Persona 2 Remake”. Andriasang. Pristupljeno 2022-05-14. 
  8. ^ „First Look: Persona 2 Innocent Sin”. Andriasang. Pristupljeno 2022-05-14. 
  9. ^ „One More Persona 2 Innocent Sin Quest Example”. Andriasang. Pristupljeno 2022-05-14. 
  10. ^ „Persona 2 PSP Hits Tomorrow!”. Andriasang. Pristupljeno 2022-05-14. 
  11. ^ a b v g d đ e ž z „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Pristupljeno 2022-05-14. 
  12. ^ Staff, I. G. N. (2000-05-12). „E3: Atlus' Secret U.S. RPG”. IGN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-14. 
  13. ^ a b „Persona 2: Eternal Punishment announced for PSP”. Gematsu (na jeziku: engleski). 2012-02-29. Pristupljeno 2022-05-14. 
  14. ^ „ペルソナ2 罰”. web.archive.org. 2001-11-18. Pristupljeno 2022-05-14. 
  15. ^ „Sony PS2 Japanese Ranking”. web.archive.org. 2008-12-16. Pristupljeno 2022-05-14. 
  16. ^ „Koei to bring Persona 3 to Europe”. Eurogamer.net (na jeziku: engleski). 2008-01-29. Pristupljeno 2022-05-14. 
  17. ^ Moriarty, Colin (2012-04-06). „Persona 3 FES Coming to PlayStation Network”. IGN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-14. 
  18. ^ McNeice, Kiera (2011-09-01). „Persona Mania: Developer Reveals New Details”. IGN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-14. 
  19. ^ Persona 3 FES Severno-američki priručnik. Atlus USA. 2008. str. 04–05.
  20. ^ „ペルソナ4 (PS2)の関連情報 | ゲーム・エンタメ最新情報のファミ通.com”. www.famitsu.com. Pristupljeno 2022-05-14. 
  21. ^ a b v g d đ e ž Persona 4 Severno-američki priručnik. Atlus USA. 2008. str. 5–28 (5–7, 10–11, 14–15, 19, 23, 25, 28). SLUS-21782B.
  22. ^ „Persona 5 delayed to April 4 in the west, free Japanese voice-over DLC announced”. Gematsu (na jeziku: engleski). 2016-11-16. Pristupljeno 2022-05-14. 
  23. ^ Cryer, Hirun (2019-04-24). „Persona 5: The Royal Japanese Release Date Revealed, Features New Characters and Areas”. USgamer (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-14. 
  24. ^ Purslow, Matt (2019-04-24). „Persona 5 Royal Coming in 2020 With New Characters and a Third Semester”. IGN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-14. 
  25. ^ „Persona 5 director discusses characters, themes, and development - Gematsu”. web.archive.org. 2015-09-06. Pristupljeno 2022-05-15. 
  26. ^ „「ペルソナ3」の無料ミニオンラインゲーム「ザ・ナイト・ビフォア」がバージョンアップ”. ねとらぼ (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2022-05-14. 
  27. ^ Inc, Aetas. „アトラス，ブラウザベースの無料オンラインRPG「ペルソナ アインソフ」公開”. 4Gamer.net (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2022-05-14. 
  28. ^ „Persona 4: The Ultimate In Mayonaka Arena Arrives In Arcades This March - Siliconera”. web.archive.org. 2013-10-20. Pristupljeno 2022-05-15. 
  29. ^ „Persona 4 Arena Home Release Date Set”. Andriasang. Pristupljeno 2022-05-14. 
  30. ^ „Summon the fighter within: Persona 4 Arena (360, PS3) coming to N.America this summer - Atlus U.S.A. Forums”. web.archive.org. 2013-11-11. Pristupljeno 2022-05-14. 
  31. ^ „Sony removes Persona 4 Arena from European PSN”. Destructoid (na jeziku: engleski). 2014-05-22. Pristupljeno 2022-05-14. 
  32. ^ „Persona 4 Arena sequel strikes Japanese arcades”. Destructoid (na jeziku: engleski). 2013-11-29. Pristupljeno 2022-05-14. 
  33. ^ „Sega to publish Persona 4 Ultimax in Europe”. Destructoid (na jeziku: engleski). 2014-09-19. Pristupljeno 2022-05-14. 
  34. ^ „Persona Q: Shadow Of The Labyrinth's Story Is Canon - Siliconera”. web.archive.org. 2014-12-05. Pristupljeno 2022-05-15. 
  35. ^ „Persona 4: Dancing All Night story, characters detailed”. Gematsu (na jeziku: engleski). 2013-12-02. Pristupljeno 2022-05-14. 
  36. ^ „Persona 4: Dancing All Night delayed to 2015”. Gematsu (na jeziku: engleski). 2014-09-20. Pristupljeno 2022-05-14. 
  37. ^ „Persona 4: Dancing All Night coming to Europe this fall”. Gematsu (na jeziku: engleski). 2015-06-29. Pristupljeno 2022-05-14. 
  38. ^ „Persona 5 Scramble: The Phantom Strikers first gameplay, new details”. Gematsu (na jeziku: engleski). 2019-11-04. Pristupljeno 2022-05-14. 
  39. ^ „Pre-order Persona 5 Strikers Digital Deluxe to Play Early”. Siliconera (na jeziku: engleski). 2020-12-11. Pristupljeno 2022-05-14. 
  40. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Pristupljeno 2022-05-14. 
  41. ^ „『ペルソナ3ソーシャル』のスマートフォン版が配信開始 - ファミ通App”. m.famitsu.com. Pristupljeno 2022-05-14. 
  42. ^ „S！アプリ『イラストパズル ペルソナ3』配信開始”. インサイド (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2022-05-14. 
  43. ^ 電撃オンライン. „PS2『ペルソナ3』を題材にしたブロック崩しのiアプリが登場”. 電撃オンライン (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2022-05-14. 
  44. ^ „Persona 4 Social Game Announced For GREE”. Andriasang. Pristupljeno 2022-05-14. 
  45. ^ „Persona series sales top 15 million - Persona 5 Royal at 1.8 million, Persona 5 Strikers at 1.3 million, and Persona 4 Golden for PC at 900,000 [Update]”. Gematsu (na jeziku: engleski). 2021-06-30. Pristupljeno 2022-05-15. 
  46. ^ „Shin Megami Tensei: Persona”. Metacritic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  47. ^ „Shin Megami Tensei: Persona 2 - Innocent Sin”. Metacritic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  48. ^ „Persona 2: Eternal Punishment”. Metacritic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  49. ^ „Shin Megami Tensei: Persona 3”. Metacritic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  50. ^ „Shin Megami Tensei: Persona 3 FES”. Metacritic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  51. ^ „Shin Megami Tensei: Persona 3 Portable”. Metacritic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  52. ^ „Shin Megami Tensei: Persona 4”. Metacritic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  53. ^ „Persona 4 Golden”. Metacritic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  54. ^ „Persona 5”. Metacritic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  55. ^ „Persona 5 Royal”. Metacritic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  56. ^ a b v g „RPGamer > Staff Review > Shin Megami Tensei: Persona”. web.archive.org. 2013-03-27. Pristupljeno 2022-05-15. 
  57. ^ Persona 3 FES Severno-američki priručnik. Atlus SAD. 2008. str. 20–21.
  58. ^ „RPGamer > Staff Review > Persona 4”. web.archive.org. 2014-11-16. Pristupljeno 2022-05-15. 
  59. ^ a b „Persona 5 protagonist, first Persona, and more detailed in Famitsu - Gematsu”. web.archive.org. 2015-04-06. Pristupljeno 2022-05-15. 
  60. ^ a b „Shin Megami Tensei: Persona 3 Review”. GameSpot (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  61. ^ a b v „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Pristupljeno 2022-05-15. 
  62. ^ a b v „Analyzing the Persona 5 Trailer”. Kotaku (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  63. ^ a b v „RPGamer > Staff Review > Persona 4”. web.archive.org. 2014-11-16. Pristupljeno 2022-05-15. 
  64. ^ Persona 3 FES Severno-američki priručnik. Atlus SAD. 2008. str. 31–32.
  65. ^ a b v „Persona 4 Golden Review”. GameSpot (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  66. ^ a b „Persona 2: Eternal Punishment Review”. GameSpot (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  67. ^ Revelations: Persona Severno-američki priručnik. Atlus SAD. 1996. str. 15.
  68. ^ a b v g „Play: “The horrors of reality TV… Persona 4””. 女神転生・学 (na jeziku: engleski). 2013-09-29. Pristupljeno 2022-05-15. 
  69. ^ a b „'Persona 5' Gameplay News: All-Out Attack, 1 More Are Back & More Combat Details”. web.archive.org. 2016-08-11. Pristupljeno 2022-05-15. 
  70. ^ „What Is Shin Megami Tensei: Persona?”. 
  71. ^ „Behind The Design Of Persona 4 - Siliconera”. web.archive.org. 2014-09-19. Pristupljeno 2022-05-15. 
  72. ^ „Persona 5 introduces three new party members [Update] - Gematsu”. web.archive.org. 2016-05-11. Pristupljeno 2022-05-15. 
  73. ^ „Persona 5 release date pushed back to summer 2016 | Shacknews”. web.archive.org. 2015-09-28. Pristupljeno 2022-05-15. 
  74. ^ Persona 3 FES Severno-američki priručnik. Atlus SAD. 2008. str. 26–27.
  75. ^ a b v g Persona 3 FES Severno-američki priručnik. Atuls SAD. 2008. str. 26–27.
  76. ^ „Persona 5 Details Its Randomly Generated Dungeon, Persona Leveling, Fusing, And Sacrificing - Siliconera”. web.archive.org. 2016-08-16. Pristupljeno 2022-05-15. 
  77. ^ Farokhmanesh, Megan (2016-09-14). „The Persona series, explained”. Polygon (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  78. ^ Farokhmanesh, Megan (2016-06-15). „Persona 5 will let you chat with Shadows, get a job and hang with your cat”. Polygon (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  79. ^ a b „What You Need To Know About The Great Urban Fantasy Series Persona”. Gizmodo (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  80. ^ a b Perusona wārudo gaidansu : Encyclopedia britanica. Shībīzu purojekuto, CB'Sプロジェクト. Tōkyō: Sofutobankupaburisshingu. 2001. ISBN 4-7973-1498-2. OCLC 166509655. 
  81. ^ „Ah, That's Why Mitsuru And Akihiko Are In Persona 4: The Ultimate In Mayonaka Arena - Siliconera”. web.archive.org. 2013-12-31. Pristupljeno 2022-05-15. 
  82. ^ „Persona 4: Dancing All Night story, characters detailed”. Gematsu (na jeziku: engleski). 2013-12-02. Pristupljeno 2022-05-15. 
  83. ^ „I translated the new Persona 5 trailer, so let's analyze it”. Destructoid (na jeziku: engleski). 2016-05-12. Pristupljeno 2022-05-15. 
  84. ^ 電撃オンライン. „『ペルソナQ』をストーリー中心にレビュー。初めて遊ぶ人も大事にした、丁寧なキャラ描写を高評価”. 電撃オンライン (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  85. ^ Perusona kurabu P3. Famikon Tsūshin Henshūbu, ファミコン通信編集部. Tōkyō: Atorasu. 2006. str. str. 174-179. ISBN 4-7577-3095-0. OCLC 674960838. 
  86. ^ Kotzer, Zack (2016-05-06). „The creator of Persona on life, Japanese culture, and the unconscious”. Kill Screen - Previously (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  87. ^ „『ペルソナ3ポータブル』クリエーター’s BLOG 【第7回】副島 成記氏 - 『ペルソナ3ポータブル』クリエーター's BLOG”. www.famitsu.com. Pristupljeno 2022-05-15. 
  88. ^ a b v g d đ e Megami Ibunroku Persona Digital Collection: Persona World. ASCII Media Works. 1993. str. str. 6–11. ISBN 978-4-7572-0014-2. 
  89. ^ Farokhmanesh, Megan (2016-09-14). „The Persona series, explained”. Polygon (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  90. ^ Atlus (August 14, 2007). Persona 3. Junpei: Hey, wait a second! What's going on here!? This isn't the front of the dorm! / Aigis: Everyone!? What's going on...? / Igor: There is no need to worry. I only summoned you here that we might say our farewells. I am rather surprised, though...I did not expect your friends to follow you here.
  91. ^ a b Wallace, Kimberley. „New Persona 5 Details You Won’t Find Anywhere Else”. Game Informer (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  92. ^ „ペルソナ２ 罪”. アトラス公式サイト (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  93. ^ Perusona wārudo gaidansu : Encyclopedia britanica. Shībīzu purojekuto, CB'Sプロジェクト. Tōkyō: Sofutobankupaburisshingu. 2001. ISBN 4-7973-1498-2. OCLC 166509655. 
  94. ^ a b v Shin Megami Tensei: Persona 4 The Official Strategy Guide. DoubleJump Publishing. 1. 12. 2006. str. str. 302–303. ISBN 978-0-9798848-6-3. 
  95. ^ a b Farokhmanesh, Megan (2016-09-14). „The Persona series, explained”. Polygon (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  96. ^ „アトラス・エクスプレス | アトラスネット”. web.archive.org. 2014-04-07. Pristupljeno 2022-05-15. 
  97. ^ Loe, Cassy (February 2010). "The Demon Whisperer". Nintendo Power. Future US (251): 70–72.
  98. ^ „Interview - Katsura Hashino :: playmagazine.com :: your source for games, anime, media, and more”. web.archive.org. 2012-03-28. Pristupljeno 2022-05-15. 
  99. ^ Kotzer, Zack (2016-05-06). „The creator of Persona on life, Japanese culture, and the unconscious”. Kill Screen - Previously (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  100. ^ „Persona 5 details: If you've played P3 and P4, you 'should feel right at home'”. PlayStation Universe (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  101. ^ Jēkē boisu; JK・Voice (2000). Perusona tsū tsumi kōshiki gaidobukku kanzenban. Tōkyō: Atorasu. ISBN 4-7577-0081-4. OCLC 166447399. 
  102. ^ Farokhmanesh, Megan (2016-09-14). „The Persona series, explained”. Polygon (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  103. ^ „Interview - Katsura Hashino :: playmagazine.com :: your source for games, anime, media, and more”. web.archive.org. 2012-03-28. Pristupljeno 2022-05-15. 
  104. ^ a b "Interview with Cozy Okada and Kazuma Kaneko" Persona 2: Eternal Punishment (CD-Rom). Atlus. December 22, 2000.
  105. ^ 女神転生10年史: DDS 10th Anniversary [Megami Tensei 10 Year History: DDS 10th Anniversary] (in Japanese) (2 ed.). CB's Project. Tōkyō: Atlus. 28. 6. 2000. str. str. 72. ISBN 4-7577-0120-9. OCLC 674608491. 
  106. ^ 首都崩壊するまで7日新たな女神異聞録がここから紡ぎ出される. Famitsu Weekly (in Japanese). Enterbrain (1040): 23. November 7, 2008.
  107. ^ a b Jēkē boisu; JK・Voice (2000). Perusona tsū tsumi kōshiki gaidobukku kanzenban. Tōkyō: Atorasu. ISBN 4-7577-0081-4. OCLC 166447399. 
  108. ^ Perusona 2 batsu kōshiki gaidobukku : Kanzenban. Tōkyō: Atorasu. 2000. ISBN 4-7577-0219-1. OCLC 675156739. 
  109. ^ a b Inc, Aetas. „「ペルソナ5」橋野 桂氏インタビュー。“心を盗む怪盗”をテーマにした本作と，20周年を迎える「ペルソナ」シリーズに込められた思いを聞いた”. 4Gamer.net (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  110. ^ „橋野 桂 [プロデューサー&ゲームディレクター] | スタッフ Voice”. web.archive.org. 2015-05-30. Pristupljeno 2022-05-15. 
  111. ^ „ヒューマンアカデミーのイベントで『ペルソナ3』開発者がスタッフにキレられないコツを伝授!?　 / ファミ通.com”. www.famitsu.com. Pristupljeno 2022-05-15. 
  112. ^ „A message from Persona Team’s Katsura Hashino”. Gematsu (na jeziku: engleski). 2013-08-14. Pristupljeno 2022-05-15. 
  113. ^ „Interview - Katsura Hashino :: playmagazine.com :: your source for games, anime, media, and more”. web.archive.org. 2012-03-28. Pristupljeno 2022-05-15. 
  114. ^ „Persona Developers Making New...Persona”. Kotaku (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  115. ^ „Persona 5 uses new internal engine”. Gematsu (na jeziku: engleski). 2011-08-31. Pristupljeno 2022-05-15. 
  116. ^ „『ペルソナQ』がいっそう味わい深くなる開発者インタビュー【週刊ファミ通より全文掲載】”. コミニー[Cominy]. Pristupljeno 2022-05-15. 
  117. ^ Webster, Andrew (2015-09-29). „How one of the PlayStation 2’s best RPGs turned into a dancing game”. The Verge (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  118. ^ „Company | Atlus West Official Website”. Atlus West (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  119. ^ Persona3 : official design works = Parusona 3 : kōshiki settei shiryōshū. Shigenori Soejima, M. Kirie Hayashi, Inc Atlus U.S.A. (English ed izd.). Richmond Hill, Ont.: Udon Entertainment Corp. 2012. str. 2. ISBN 978-1-926778-43-3. OCLC 759176033. 
  120. ^ „開発スタッフ募集 | ペルソナチーム”. web.archive.org. 2015-06-09. Pristupljeno 2022-05-15. 
  121. ^ 電撃オンライン. „『P5』＆『P4D』情報満載の『ペルソナマガジン』最新号が本日発売！ 付録は『P4D』特製クリアファイル!!”. 電撃オンライン (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  122. ^ „Atlus’ Katsura Hashino Expects Project Re Fantasy To “Take A Long Time Until Completion” - Siliconera”. web.archive.org. 2017-06-06. Pristupljeno 2022-05-15. 
  123. ^ Frank, Allegra (2017-05-04). „Longtime Persona director hands off series after more than a decade”. Polygon (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  124. ^ McNeice, Kiera (2011-09-01). „Persona Mania: Developer Reveals New Details”. IGN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  125. ^ Martin, Michael (2014-09-21). „TGS 2014: Atlus Takes Over Lead Development On Persona 4: Dancing All Night”. IGN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  126. ^ a b Kemps, Heidi (August 2008). "Game King: An Interview with Kazuma Kaneko". Otaku USA. Sovereign Media. 2 (1): 120–123.
  127. ^ Wallace, Kimberley. „A Glimpse Into The Mind of Persona's Art Director”. Game Informer (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  128. ^ „PlayStation.com(Japan)｜PS World｜インタビュー 副島成記さん”. web.archive.org. 2008-07-24. Pristupljeno 2022-05-15. 
  129. ^ Soejima, Shigenori (2011). Soejima, Shigenori art works 2004-2010. Yu Odaka, Hirokazu Mamamura, M. Kirie Hayashi. Richmond Hill, Ont.: Udon Entertainment. str. 145-153. ISBN 978-1-926778-32-7. OCLC 721824899. 
  130. ^ a b v Wallace, Kimberley. „A Glimpse Into The Mind of Persona's Art Director”. Game Informer (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  131. ^ Parish, Jeremy (2014-10-17). „How You Helped Design Persona Q”. USgamer (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  132. ^ „Persona 5 is a game about attaining freedom”. Gematsu (na jeziku: engleski). 2014-02-05. Pristupljeno 2022-05-15. 
  133. ^ „RocketBaby's interview w/Shoji meguro”. web.archive.org. 2002-08-26. Pristupljeno 2022-05-15. 
  134. ^ „Persona 3 Original Soundtrack. Music, game soundtrack Persona 3 Original Soundtrack”. web.archive.org. 2015-04-18. Pristupljeno 2022-05-15. 
  135. ^ „GameSetWatch Sound Current: 'Reaching Out to the Truth - Vocal Tracks in Persona 4'”. web.archive.org. 2014-08-20. Pristupljeno 2022-05-15. 
  136. ^ Perusona koshiki pafekuto gaido. Entaburein, エンターブレイン. Entaburein. 2009. ISBN 978-4-7577-4915-3. OCLC 676675971. 
  137. ^ „Persona 5's Soundtrack Comes From Some Acid Jazz Influences”. web.archive.org. 2015-02-10. Pristupljeno 2022-05-15. 
  138. ^ 電撃オンライン. „【ほぼ毎日特集＃60】アトラス最新作の情報も!? 『真・女神転生』『ペルソナ』シリーズを大解剖「教えて！土屋憲一先生」（前編・ミゲル）”. 電撃オンライン (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  139. ^ „Game Music :: Persona 2 Innocent Sin Original Soundtrack :: Album Information”. web.archive.org. 2012-04-10. Pristupljeno 2022-05-15. 
  140. ^ „Game Music :: Persona 2 Eternal Punishment Original Soundtrack :: Review by Chris”. web.archive.org. 2011-09-15. Pristupljeno 2022-05-15. 
  141. ^ „Music and soundtrack details for Persona Q”. VGMO -Video Game Music Online- (na jeziku: engleski). 2014-05-22. Pristupljeno 2022-05-15. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Andrijanrt420/песак&oldid=26539354”