Википедија

Korisnik:Strale00/pesak

Atletiko Banfild (šp. Club Atlético Banfield) jeste argentinski sportski klub iz okruga Banfild u Buenos Ajresu. Klub je osnovan 21. januara 1896. godine od strane britanskog stanovništva. Klub je uglavnom poznat po svom fudbalskom timu, koji se takmiči u Prvoj ligi Argentine, najvišem rangu argentinskog fudbala. Utakmice kao domaćin igra na stadionu Florensio Sola, kapaciteta 34.901 mesta. Najveći uspeh kluba je osvajanje titule šampiona države 2009. godine.

Atletiko Banfild
CA Banfield (2014)
Puno imeClub Atlético Banfield
NadimakBušilica (El Taladro)
Osnovan21. januara 1896.
StadionStadion Florensio Sola
Kapacitet34,901
PredsednikEduardo Spinosa
MenadžerHavijer Sangineti
LigaPrva liga Argentine
Veb-sajtclubabanfield.org

Istorija

uredi

Poreklo i osnivanje

uredi

21. januara 1896. godine je grupa profesionalaca i engleskih trgovaca odlučila da osnuje klub, kome su dali ime po selu, koje je dobilo ime po železničkoj stanici, osnovanoj 1873. godine. Ova železnička stanica je dobila ime po Edvardu Banfildu.[1] Na čelu grupe osnivača su bili Danijel Kingslend i Džordž Barton. Teren je bio polje za ispašu. Nalazio se na dva bloka od železničke stanice, pored koloseka na istočnoj strani. Sa Kingslendom kao predsednikom, kriket je bio glavni sport, ostavljajući fudbal u drugom planu, što je rezultovalo lošim nastupima kluba na fudbalskim šampionatima .u periodu od 1897. do 1898. godine.

Prvi uspesi

uredi
 
Ekipa Banfilda iz 1899. godine

Ovakva situacija je trajala do 1899. godine, kad je Alfredo Gud, koji je bio fudbalski entuzijasta imenovan za predsednika. Te godine osvaja Banfild titulu šampiona Primere B. Banfild je i dalje jedini klub Fudbalskog saveza Argentine koji je osvojio titulu u 19. veku.

Svi Banfildovi igrači su rođeni u Velikoj Britaniji, osim centarhalfa i kapitena Džejmsa Dodsa Votsona, Argentinca rođenog u Buenos Ajresu. Sledeće, 1900. godine, pošto još uvek nije bilo promocije, klub zadržava titulu šampionata Druge divizije. Banfild je osvojio titulu bez poraza. Ključni igrači u osvajanju te titule bili su: Edvard "Nevidljivi" Poter, poznati dribler Čarls Daglas Mofat, kapiten Dods Votson, kao i golman/predsednik Gud.

Nakon tog uspeha, klub je počeo da propada sve do decembra 1904. godine, kada je došlo do reorganizacije kluba. Od tada pa sve do svoje smrti 1928. godine klubom je predsedavao Džordž Barton, pravi i istinski zaljubljenik u fudbal.[2]

1908. godine je prvi tim, koji je igrao u Trećoj diviziji, osvojio prvenstvo. U decembru 1910. godine, ekipa Banfilda sa igračima kao što su: Vilijam Peterson, Rodžer Jakobeli, Amador Garsija, Karlos Ljoveras, Galup Lanus, Bartolomej, suočila se sa ekipom Rasinga u dvomeču za mesto u najvišoj diviziji. Prvi meč je završen rezultatom 0:0, dok je Rasing pobedio u drugom meču, golom u produžecima. Godine 1912. pod vođstvom kapitena Adolfa Pelensa, klub osvaja šampionat i na taj način obezbeđuje povratak u Drugu diviziju. Međutim, reformisanje turnira prouzrokovalo je prvu podelu u argentinskom fudbal, poslavši Banfild direktno u najviši rang.

Banfild se dobro pokazao na turnirima 1913. i 1914. godine, ali kada je Prvi svetski rat počeo, mnogi igrači tima, koji su bili britanskog porekla, upisani su u britansku vojsku i poslati na bojište u Evropi. 1919. godine, Banfild se vraća u Prvu ligu Argentine, nakon pobede u poslednjoj utakmici nad Del Platom (klubom koji više ne postoji).

1920-e

uredi
 
Ekipa Banfilda iz 1920. Osvojen počasni opštinski kup

Nedavno promovisan, Banfild je sezonu završio na drugom mestu iza šampiona Boke juniors. Iste godine je igrao počasni opštinski kup Buenos Ajresa. Svoj prvi meč je odigrao protiv Almagra. U regularnom delu, nakon 30 minuta igre, rezultat je bio 1:1. U produžecima je Almagro pobedio sa 1:0 i tako je Banfild eliminisan. Boka juniors je stigla do polufinala, gde se susrela sa Njuels old bojsom, klubom koji se takmičio u Ligi Rosario. Lanus nije odigrao svoj meč, jer je napustio Argentinski fudbalski savez. Banfild je osvojio bodove protiv Estudijantesa de la Plate, koji se nije pojavio i porazio Sportivo Barakas i Portenjo. U polufinalu se Banfild susreo sa ekipom Tiro federal. U finalu je Bušilica pobedila ekipu Boke.[3] Nakon prvog poluvremena, ekipa Boke juniors je vodila 1:0 golom Marselina Martineza. U nastavku utakmice, ekipa Banfilda golovima Bernarda Pambruna i Adolfa Lopeza preokreće rezultat i osvaja titulu.

1928. godine je umro predsednik klub Džordž Barton. Bio je na čelu kluba 20 godina. Negovao je i vatreno podržavao amaterski duh sporta.

1930-e i 1940-e

uredi
 
Ekipa Banfilda iz 1939. godine. Prvaci Druge lige Argentine

Grupa klubova odlučila je da osnuje profesionalnu fudbalsku ligu u Argentini. Stoga je stvorena Argentinska fudbalska liga. Ovo udruženje je okončalo prikriveni profesionalizam, koji je do tada postojao i ostalo kao protivničko telo, tako da je Argentinski fudbalski savez (AFA) bio još uvek amaterski.

Banfild je bio pozvan da se priključi Argentinskoj fudbalskoj ligi, kako bi igrao sopstveno takmičenje (nazvano "Prva divizija"), ali su njegovi čelnici verovali da će profesionalizam brzo propasti, te su doneli odluku da nastave da učestvuju na amaterskom turniru. Igrači Banfilda su odmah dobili ponude od sada već profesionalnih klubova i odmah napustili tim.

Sa desetkovanim sastavom, Banfild je učestvovao na amaterskom turniru Fudbalskog saveza Argentine do 1934. godine, kada mu se priključila Fudbalska liga Argentine. Banfild se 1935. godine priključio AFA i bio raspoređen u Drugu diviziju. Zbog loše kampanje, tim je pratilo manje od 300 navijača po utakmici. 1938. godine je tim završio na poslednjem mestu, što je značilo da ispada u niži rang.

Krajem 1938. godine grupa članova je predložila mladom preduzetniku Florensiju Soli da preuzme mesto predsednika kluba; iako je situaciju u klubu bila kritična, Sola je ipak prihvatio. Sola je sudelovao u tome da spreči ispadanje u Treću diviziju. Pravila Druge divizije nalagala su da će šest najbolje plasiranih ekipa na kraju prvenstva igrati turnir, čiji će pobednik biti promovisan u Prvu ligu. Banfild se kvalifikovao za taj turnir, iako je otkriveno da je menadžer kluba Alberto Toreaga podmitio dvojicu fudbalera Barakas sentrala. Banfild je taj mučio dobio rezultatom 3:2. Okosnicu tog tima činili su igrači pozajmljeni od drugih klubova. Banfild je pobedom na tom turniru ostvario plasman u viši rang, u Prvu ligu.

Banfild je sezonu 1940. počeo sa renomiranim timom. U tim su stigli: Rafael Sanz, Eduardo Silvera, Džon Batist Buzuco, Alfredo de Teran, Armando Faro... Novine El Pampero su im dali nadimak Bušilica (El Taladro)[4], koji je ostao zvaničan nadimak klub do današnjih dana.

Banfildov stadion, kasnije nazvan Florensio Sola, izgrađen je 1940. u Banfildu. Kako bi proslavili svečano otvaranje, igrači Banfilda su odigrali utakmicu protiv Independijentea, koju su izgubili rezultatom 1:0, golom Arsenija Erika. Naredne, 1941. godine, Banfild biva kažnjen oduzimanjen 16 bodova zbog pokušaja podmićivanja. Klub nije ispao iz lige, zahvaljujući pobedi protiv Rosario sentrala u poslednjem kolu.

Nakon sezona 1942. i 1943, ekipa je doživela nekoliko udaraca i klub je ispao iz Prve lige 1944. godine. Na čelu kluba u tom trenutku se nalazio Džozef Agula. U međuvremenu, ekipa je imala sjajnu kampanju u Drugoj diviziji, ali zbog krize u klubu, mesto predsednika je pripalo Remiđu Soli, bratu Florensija Sole. Pod Remiđivom upravom, formiran je solidan tim za sezonu 1946. Sezona je završena osvajanjem vicešampionske titule i postavljanjem rekorda sezona, za koji je bilo potrebno više od 40 godina da bude oboren.

1948. godine Florensio Sola dobija drugi mandat na mestu predsednika. Pod njegovom komandom, Banfild je angažovao mnogo igrača u cilju formiranja jakog tima. To nije donelo potrebne rezultate, jer je klub bio na rubu ispadanja. Da situacija bude još gora, profesionalni igrači su objavili štrajk, pa su svi timovi morali da izvedu omladince. Trener Banfilda tokom tog perioda je bio Renato Cezarini. Osvajanje 9 od 10 bodova u poslednjih par kola je omogućilo klubu da opstane u glavnoj diviziji.

1950-e i 1960-e

uredi

1950. Banfild sezonu završava kao sedmi. 1951. sa Hoseom Ildefonsom Martinezom i Feliksom Zurdom je zauzeo prvu poziciju, ali je tu poziciju morao da podeli sa Rasingom, iako je Banfild imao bolju gol-razliku i više dobijenih utakmica. Upravo je zbog gol-razlike Banfild trebalo da bude šampion, ali je na kraju morao da odigra dvomeč sa Rasingom, iz kojeg je izašao kao gubitnik. Rezultat je bio 1:0 u korist Rasinga. El Pampero je Banfild proglasio moralnim pobednikom.

Sa skoro istim timom, Banfild je završio na petom mestu u sezoni 1952. Godine 1953. je ključni igrač ovog tima Eliseo Murinjo prešao u Boku juniors, što će značajno uticati na tim: sledeće godine Banfild završava na poslednjem mestu i ispada u niži rang. Nakon sedam godina, Florensio Sola nije želeo da nastavi sa vođenjem kluba, te su 1955. prvi put u istoriji održani predsednički izbori.

U periodu od 1950. do 1953. godine na domaćem terenu Banfild nije izgubio 49 uzastopnih utakmica (3 godine i 17 dana).[5] Počevši od 1960. godine, pod vođstvom Benisija Akoste, ali i uz doprinos velikog fudbalskog znanja, Valentin Suarez je započeo proces, koji je doveo do promocije nakon sjajne sezone 1962. Dolazak kvalitetnih igrača kao što su: Edibert Rigi, Norbert Rafo, Oskar Lopez, Luis Maidana i Roberto Zarate, upotpunjeni domaćim igračima Adolfom Vaskezom i Oskarom Kaliksom, omogućio je stvaranje moćnog tima, koji je prvenstvenu trku 1960. završio kao treći, 1961. kao drugi i 1962. kao prvi. Osim sezone 1973, klub je proveo punih 16 sezona u Prvoj ligi.

Prve četiri godine, Banfild je imao odlične sezone. U sezonama 1963. i 1964. završavao je na sedmom mestu. Tim se polako obnavljao. 1967. godine su stigli Hulio San Lorenco, Anakleto Peano Dijego Bej, Nelson Lopez, Ruben Hugo i Hose Sanfilipo. Pored njih, okosnicu tima činili su i Horhe Karaskoza, Ruben Flota i Hose Manuel Ramos Delgado.

1969. godine je Banfild izbegao ispadanje u Drugu ligu.

1970-e i 1980-e

uredi
 
Ekipa Banfilda iz 1973. Plasman u Prvu ligu Argentine

1972. godine igrači Banfilda nisu uspeli da izbegnu ispadanje. Naredne godine tim predvođen Oskarom Lopezom i Oskarom Kavaljerom osvaja naslov prvaka Druge lige. Ključni igrači tima su bili Rikardo La Volpe, Ugo Mateos, Silvio Sotelo, Eduardo i Huan Alberto Taverna. 6. oktobra 1974. ostvarena je najveća pobeda u istoriji kluba - pobeda nad ekipom Puerto Komersijal de Baija Blanka rezultatom 13:1. Banfild je tada postao prvi i jedini tim koji je postigao 13 i više golova na jednom utakmici.

Sa svojih 7 golova, Huan Alberto Taverna je postavio rekord kao igrač koji je postigao veliki broj golova na jednom profesionalnom meču.[6]

Nakon povratka u Prvu diviziju, učinak tima je bio promenljiv, dostigavši vrhunac 1976. godine u nacionalnom prvenstvu. Adolfom Pedernerom, ovaj tim je imao zapaženog napadača, kog su integrisali Feliks Lorenco Orte, Roberto Sakoni, Pedro Raul Gomez Vila, Migel Anhel Korvo i Migel Gonzales.

Međutim, radost nije dugo potrajala, jer je usledio 1978. godine usledio loš period za klub i ispadanje iz lige. Naime, u meču za opstanak u Prvoj ligi, Banfild je izgubio od Platensea.

1985. godine dolaskom Anhela Kape na mesto tehničkog direktora, sačinjeno je jezgro tima koji se plasirao u viši rang 1987.

Ovu ekipu su sačinjavali iskusni igrači poput Ektora Klajda Dijaza, Hosea Luisa Zutiona, Feliksa Lorenca Orte, zatim omladinci Orasio Garsija, Marselo Benitez, Danijel Akino, kao i dva urugvajska igrača Migel Robinson Ernandez i Ruben Solari, koji su stigli sa Ebertom Birijelom.

1990-1999: Rekonstrukcija

uredi
 
Ekipa Banfilda iz 1993, koja je osvojila Primeru B i plasirala se u Primeru A

Ovu deceniju Banfild nije započeo dobro. Jedini značajniji trenutak tih godina desio se u sezoni 1990/1991, kada je klub igrao baraž za ulazak u viši rang, iako se u isti nije mogao plasirati. U sezoni 1992/1993. je po peti put za predsednika izabran Valentin Suarez. Klub je angažovao Karlosa Babingtona na mesto trenera i doveo iskusne igrače poput bivšeg golmana River Plejta Gabrijela Puentedure, veziste Fabija Lengite i defanzivca Ivara Stafuza (1980-ih godina igrao za Boku juniors). Ovi fudbaleri, plus neki domaći igrači kao Havijer Sangineti (rekorder kluba po broju nastupa - 450 odigranih utakmica) i vezista Horhe Himenez, pomogli su Banfildu da postane šampion Druge lige Argentine i vrati se u Primeru.[7] U finalu za plasman u viši rang, ekipa Banfilda je pobedila ekipu Kolona de Santa Fe, nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca - 5:4.

Kada se tim vratio u Primeru, Banfild je angažovao dvojac Oskara Lopeza i Oskara Kavaljera kao trenere, pojačavajući tim Oskarom Akostom i Anhelom Komicom, kog je tadašnji trener River Plejta Danijel Pasarelja otpustio. Ali mladi Havijer Zaneti će biti otkrovenje tima na kraju sezone. Klub je ispao iz Primere 1997. godine.

Iste godine je angažovan Patrisio Ernandez na mesto menadžera kluba, ali tim i dalje nije postizao dobre rezultate pod njegovim vođstvom. 1998. godine je biznismen Karlos Portel preuzeo dužnost novog predsednika, nadmašivši Horasija Solu, sina Florensija Sole, koji je bio protivkanditat.

Falčonijeva era

uredi
 
Hulio Sezar Falčoni. Kao trener Banfilda je ostvario najveći uspeh u istoriji kluba osvajanjem titule šampiona Aperature u sezoni 2009/2010.

2001. godine klub se vraća u Prvu ligu, nakon pobede u seriji plej-ofa protiv Kilmesa, sa plejmejkerom Hoseom Luisom Garafom Sančezom kao najkorisnijim igračem tima. Tim je predvodio argentinski stručnjak Ramon Ektor Ponse. U prvim godinama igranja u najvišem rangu argentinskog fudbala, Banfild je često bio u zoni ispadanja, iako je postigao neke istorijske rezultate, kao što je pobeda protiv najtrofejnijeg argentinskog kluba River Plejta sa 5:0 u Aperaturi 2002. godine. Urugvajac Luis Garisto je bio trener Banfilda u tom periodu.

Hulio Sesar Falčoni je postavljen za trenera početkom Aperature 2003. godine.[8] Promovisao je neke igrače poput Rodriga Palasija i Danijela Biloš. Te godine u Klausuri je Banfild osvojio 62 boda, čime je obezbedio međunarodna takmičenja (Kopa Sudamerikanu 2004.[9] i Kopa Libertadores 2005[10]). U Kopa Libertadores, Banfild se kvalifikovao u nokaut fazu, nakon što je završio na drugom mestu iza ekipe UANL Tigres. Tim je onda elimisao Independijente Medeljin u osmini finala rezultatom 5:0, da bi u narednoj rundi, u četvrtfinalu, ispao od River Plejta. Tim je završio na 7. mestu, dostigavši 23. mesto na FIFA svetskoj rang-listi klubova.

U tom periodu, Banfild je odigrao 5 međunarodnih kupova u tri godine, što im je omogućilo da se nađu među 8 najboljih timova na kontinentu. Zahvaljujući takvim uspesima, klub je prodao igrače evropskim klubovima kao što su Viljareal, Arsenal, Olimpik iz Marseja, Liverpul i Anderleht.

2009. godine, nakon dobrog nastupa u Klasuri, Banfild je igrao i u Aperaturi, sa Falčonijem kao trenerom. Klub je imao uspešan start, pobedivši šampiona Klasure iz sezone 2008/2009. godine Velez Sarsfild, Njuels old bojs i igrajući nerešeno sa Rosario sentralom. Kako je sezona odmicala, tako se i Banfild konsolidovao. Najveći konkurent za titulu u tom trenutku je bila ekipa Njuels old bojsa. U poslednje kolo se ušlo sa dva boda prednosti u odnosu na Njuels. 13. decembra 2009. godine pored poraza od Boke juniors, Banfild osvaja svoju prvu i za sada jedinu titulu šampiona Prve lige Argentine.[11][12][13][14] Razlog tome jeste poraz direktnog konkurenta od San Lorenca. 40.000 hiljada ljudi je izašlo da proslavi titulu sa igračima i članovima stručnog štaba Banfilda. Kapiten Kristijan Luketi je tada rekao: „To je ostvarenje sna, to je čudo”.

Banfild je 2010. godine igrao grupnu fazu Kopa Libertadores i završio kao drugi u grupi iza Nasionala iz Montevidea. U osmini finala je ekipa Banfilda elimisana od Internasionala, koji će kasnije postati i šampion. U Klausuri je klub zabršio na petom mestu.

Iste godine, nakon ispadanja iz Kopa Libertadores, igrao je Kopa Sudamerikanu. Ispao je u osmini finala od kolumbijske ekipe Deportes Tolime. Nakon što su završili kao 15. u Aperaturi, Falčoni je dao ostavku, uspešno okončavši svoj drugi mandat u klubu.

Nazadovanje i ispadanje

uredi

Januara 2010. godine Sebastijan Mendez je imenovan za menadžera kluba. U Klausuri 2011. su završili na 8. mestu, a naredni turnir, Aperaturu 2011. su započeli sa četiri poraz, što je dovelo do toga da Mendez da ostavku. Nakon nekoliko privremenih zamena na mestu trenera, Rikardo La Volpe je postavljen za menadžera tima. Na tom mestu se nije dugo zadržao, jer je nakon samo tri meseca otpušten.

Horhe da Silva, urugvajski menadžer koji je prethodnio vodio ekipu Godoj Kruza (igrali kvalifikacije za Kopa Libertadores), angažovan je da zameni La Volpea 2012. godine. Banfild nije beležio dobre rezultate, te je Da Silva napustio klub i vratio se u Urugvaj. Nasledio ga je Eduardo Asevedo. I pored toga, Banfild je imao lošu sezonu, osvojio je samo 7 bodova od 42.

U junu 2012. klub ispada u drugu ligu, nakon poraza od ekipe Kolona. U Aperaturi i Klausuri je završao na poslednjem mestu (19. od 19 timova). Tim je dobio samo 5 utakmica, 7 puta odigrao nerešeno i izgubio čak 26 puta. Predsednik Karlos Portel, kao i rukovodstvo kluba su napustili klub. Predsednički izbori su održani u julu 2012. Ubedljivo je pobedio Eduardo Spinoza.

Rekonstrukcija

uredi

U sezoni 2012/2013, igrajući u Drugoj ligi Argentine, Banfild, predvođen Danijelom Garnerom, bio je na korak od plasmana u najviši rang argentinskog fudbala. Međutim, loši rezultati su doveli do njegove smene, te postavljanja Matijasa Almeide na čelo stručnog štaba. Klub završava na 4. mestu, ali dolazi do promocije mnogih igrača iz mlađih kategorija u prvi tim.

U sezoni 2013/2014, Matijas Almeida je formiran veoma konkurentan tim. U želji da se vrate u Primeru A, vratili su se igrači poput Nikolasa Taljafika, Nikolasa Bertola i Enrikea Bolonje. Pored njih, klubu su se pridružili Nikolas Domingo, Nikolas Bjanki Arse i Santijago Salčedo. U pauzi sredinom prvenstva, Valter Erviti se vratio u klub. Nakon dve godine, klub se vraća u Prvu ligu Argentine, pobedom nad Taljaresom, rezultatom 2:1.[15] Klub je sačuvao osnovu tima i trenera. U toj sezoni se ističu pobeda nad San Lorencom, kao i remi protiv Boke juniors.

Povratak u međunarodna takmičenja

uredi

Do 2015, sa 30 timova u Prvoj ligi, cilj je bio povratak u međunarodna takmičenja. Nakon dugog prvenstva, ispali su Argentinos juniors i Aldosivi, a Banfild se kvalifikvao u Kopa Sudamerikanu 2016.

Te, 2016. godine, Banfild je proslavio 120 godina postajanja. Tada su se, pre svih, izdvojili Ivan Rosi, Horhe Rodrigez, Aleksis Soto i Emanuel Čekini.

Hulio Falčoni je zamenio Klaudija Vivasa na mestu tehničkog direktora, koji je postao menadžer tima umesto Matijasa Almeide.

Sezone 2016/2017 klub se vraća na međunarodni nivo kratkim učešćem na Kopa Sudamerikani. Banfild se plasirao u kvalifikacije za Kopa Libertadores.

U sezoni 2017/2018 se Banfild pripremao da se suoči sa izazovom koji nameće takmičenje kao što je Kopa Libertadores. U klub je došao vezista Hesus Datolo. Mnogo igrača iz mlađih kategorija je promovisano u prvi tim, od kojih se ističu Erik Remedi, Adrijan Sporle i Hulijan Karanza, koji su postali važan deo tima. Nakon učešća na Kopa Libertadores, Banfild je igrao drugu fazu Kopa Sudamerikane.

Simboli

uredi

Zeleno i belo: Zelena i bela su prihvaćene 1904. godine, umesto braon i boje starog zlata. Novinar Horhe Sezar Paskvato je smatrao da je zelena boja posledica irskog porekla nekih njegovih igrača. Od 1907. jakna ekipe Banfilda je bila zeleno-bela sa palicama, iako je pretrpela brojne promene. Pod uticajem holandske fudbalske reprezentacije iz 1974. godine, Banfild je uveo i narandžastu boju. Pomešana je uvek sa zelenom i belom.

Nadimak "Bušilica": 1940. godine je Florensio Sola potpuno obnovio tim. Sa igračima poput Rafaela Sanza, Eduarda Silveire, Alfreda de Terana, Armanda Fara i drugih, Banfild je sproveo iznenađujuću i netipičnu taktiku, zbog čega im je list "El Pampero" dao nadimak "Bušilica", nadimak koji je ostao kao zvaničan pseudonim kluba. Postoje i druge verzije o nadimku Banfilda.

Hulio Sezar Falčoni: Tvorac najvećeg uspeha u istoriji kluba. Osvojio je titulu šampiona Aperature 2009. godine. Neprikosnoveni idol Banfilda. Banfildovi navijači smatraju falčionizam najboljom filozofijom igre i sebe nazivaju falčionostima. Čuvena fraza koja se uvek viđa na jednoj od zastava koju navijači kače na tribine stadiona jeste: „Najbolji dani su bili u vreme falčonizma”.

Navijači

uredi

Navijači Banfilda su raspoređeni na jugu Velikog Buenos Ajresa, kao i u samom Buenos Ajresu. Prema istraživanju koje je sproveo časopis „El Grafiko”, u novembru 1998. godine Banfild je imao 0,3% navijača u Argentini, što je ekvivalento 104.000 ljudi u to vreme

Derbiji i rivalstva

uredi

Derbiji

uredi

Utakmice između Lanusa i Banfilda se naziva Derbi juga. Klasiko je kao takav počeo da se osparava krajem 1980-ih i početkom 1990-ih. Banfild je u prednosti u odnosu na Lanus.[16]

Drugi najvažniji klasiko za navijače Banfilda je protiv Kilmesa, tima iz južnog dela predgrađa Buenos Ajresa. Posle Lanusa, Banfild je sa Kilmesom odigrao najviše utakmica.

"Bušilica" ima prednost nad "Pivarima".

Rivalstva

uredi

Još jedan važan rivalitet je sa ekipom Temperlija, trećim timom u Južnoj zoni sa najviše odigranih utakmica. Drugi važni rivali jesu Taljares, El Porvenir, Los Andes, Defensa i hustisija i Arsenal Sarandi.

Stadion [17]

uredi
 
Stadion Florensio Sola

Stadion Banfilda je izgrađen 1940. Dobio je ime po bivšem predsedniku kluba u najslavnijem periodu Banfilda: Florensiju Soli. Na otvaranju stadiona, odigrali su meč protiv Independijentea, koji se završio pobedom gostiju od 1:0. Stadion se u to vreme smatrao naprednim, jer je imao betonske tribine, čak i pre nekih velikih timova.

Stadion prima više od 34.000 gledalaca.

Sastavljen je plan za proširenje stadiona. Upravni odbor kluba je odlučio da odobri projekat i radovi su počeli 2011. Prema tom planu, stadion bi trebalo da ima sedišta za 45.326 gledalaca.

Sedište kluba se nalazi u Ulici Valentina Vergare 1635 (Banfild). Tu se održavaju sastanci upravnog odbora.

Timski rekordi

uredi
  • Sezone u Primeri A: 73
  • Najubedljivije pobede:
    • u Primeri A: 13:1 protiv ekipe Puerto Komersijal de Baija Blanke (6. oktobar 1974)
    • u Nasionalu B: 10:2 protiv ekipe Union de San Huana
    • u Primeri B: 8:0 protiv ekipe Ol Bojsa (1987)
    • u međunarodnim takmičenjima: 4:1 protiv ekipe El Nasionala
  • Najubedljiviji porazi:
  • Najbolja pozicija u ligi: 1. mesto
  • Najgora pozicija u ligi: 19. mesto
  • Najbolji strelac: Gustavo Albelja
  • Igrač sa najviše odigranih utakmica: Havijer Sangineti - 423 utakmice (1993 − 2008)
  • Međunarodna takmičenja:
    • Kopa Sudamerikana 2004: prva runda (eliminisan od Arsenal Sarandija)
    • Kopa Libertadores 2005: četvrtfinale (eliminisan od River Plejta)
    • Kopa Sudamerikana 2005: eliminisan od Fluminensea
    • Kopa Sudamerikana 2006: prva runda (eliminisan od San Lorenca)
    • Kopa Libertadores 2007: prva runda
    • Kopa Libertadores 2010: šesnaestina finala (eliminisan od Internasionala)
    • Kopa Sudamerikana 2010: šesnaestina finala (eliminisan od Deportes Tolime)
    • Kopa Sudamerikana 2016: druga faza (eliminisan od San Lorenca)
    • Kopa Libertadores: 2018: treća faza (eliminisan od Nasionala)
    • Kopa Sudamerikana: 2018: šesnaestina finala (eliminisan od Defense i hustisije)

Fudbalski rekordi

uredi
  • U periodu između 1950. i 1953. ostali su neporaženi kod kuće u 49 uzastopnih utakmica (3 godine i 17 dana).
  • 20. juna 1951. je postao prvi tim koji je dao 5 golova Riveru Plejtu na Monumentalu.
  • 6. oktobra 1974. prvi tim koji je postigao 13 golova na jednom meču.
  • Huan Alberto Taverna je postao koji je postigao 7 golova na jednom profesionalnom meču.
  • Hames Rodrigez iz Banfilda je sa 17 godina postao najmlađi strani igrač koji je zaigrao u Prvoj ligi Argentine.

Uspesi [18]

uredi
  • Prva liga Argentine (1) : 2009. Aperatura
  • Počasni opštinski kup Buenos Ajresa (1) : 1920.
  • Nacionalna Primera B (3) : 1992/1993, 2000/2001, 2013/2014.
  • Druga divizija (1) : 1919.
  • Druga liga Argentine (6) : 1899, 1900, 1939, 1946, 1962, 1973.

Reference

uredi
  1. ^ Olé (2010-03-11). „Así nació el Taladro”. www.ole.com.ar (na jeziku: španski). Pristupljeno 2021-12-13. 
  2. ^ „Viejos Estadios: Banfield retira el alambrado de la tribuna Mouriño”. Viejos Estadios. Pristupljeno 2021-12-13. 
  3. ^ „Todos los campeones de Copas Nacionales de la historia del fútbol argentino | Goal.com”. www.goal.com (na jeziku: španski). Pristupljeno 2021-12-13. 
  4. ^ „El origen de los apodos del fútbol argentino”. AS.com (na jeziku: španski). 2017-04-11. Pristupljeno 2021-12-07. 
  5. ^ „The impenetrable fortress of Club Atlético Banfield”. Box To Box Football (na jeziku: engleski). 2021-02-04. Pristupljeno 2021-12-07. 
  6. ^ „1974. BANFIELD 13 - PUERTO COMERCIAL 1. EL DÍA QUE TAVERNA HIZO 7 GOLES”. El Gráfico (na jeziku: španski). Pristupljeno 2021-12-07. 
  7. ^ Vance, Paul (2020-01-29). „Who Are Club Atletico Banfield?”. Mount Royal Soccer (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-07. 
  8. ^ „Football club's history: Club Atlético Banfield”. Football club's history. Pristupljeno 2021-12-07. 
  9. ^ „Copa Sudamericana 2004”. worldfootball.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-07. 
  10. ^ „Copa Libertadores 2005 - Teams”. worldfootball.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-07. 
  11. ^ „Banfield win first Argentine league title”. Reuters (na jeziku: engleski). 2009-12-14. Pristupljeno 2021-12-07. 
  12. ^ „Banfield claim first ever Argentinian title”. World Soccer. 2009-12-14. Pristupljeno 2021-12-07. 
  13. ^ „Banfield Are Champions Of Argentina Despite Boca Juniors Defeat | Goal.com”. www.goal.com. Pristupljeno 2021-12-07. 
  14. ^ „Banfield Coach Julio Cesar Falcioni Dedicates 'Dream' Apertura Title Win To Family | Goal.com”. www.goal.com. Pristupljeno 2021-12-07. 
  15. ^ „Banfield venció a Talleres y es el campeón de la B Nacional”. La Capital. Pristupljeno 2021-12-07. 
  16. ^ „Clásico del Sur, Banfield vs Lanús”. Pibe de Barrio (na jeziku: engleski). 2016-10-11. Pristupljeno 2021-12-13. 
  17. ^ Rodríguez, Luis (2020-11-07). „Viajes en dron: así se ve hoy el estadio de Banfield”. Weekend (na jeziku: španski). Pristupljeno 2021-12-13. 
  18. ^ Salazar, Jo-Ryan. „The 100 Greatest Soccer Clubs in the World”. Bleacher Report (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-13. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Strale00/песак&oldid=24201423”