Википедија

Korisnik:TaraK22/pesak

Jezero Matano
Jezero Matano zalazak sunca
Koordinate2° 17′ 27″ S; 121° 07′ 12″ I / 2.2907° S; 121.12000° I / 2.2907; 121.12000
2° 17′ 27″ S; 121° 07′ 12″ I / 2.2907° S; 121.12000° I / 2.2907; 121.12000
TipTektonsko jezero
OtokeReka Penten
Zemlje basenaIndonezija
Maks. dužina28 km
Maks. širina8 km
Površina161.1 km2
Pros. dubina290 m
Maks. dubina590 m
Nad. visina382 m
Jezero Matano na karti Indonezije
Jezero Matano
Jezero Matano

Jezero Matano (Indonežanski: Danau Matano), takođe poznato kao Matana, je tropsko jezero u Regenstvu Istočni Luv, provincija Južni Sulavest, Indonezija, vredno pažnje zbog jedinstvene životne sredine u svojim dubljim slojevima.

Sa dubinom od 590 metara, to je najdublje jezero u Indoneziji ( rangirano po maksimalnoj dubini), jedanaesto jezero po dubini u svetu i najdublje jezero na ostrvu po maksimaloj dubini. Nadmorska visina površine u odnosu na srednji nivo mora je samo 382 metra, što znači da je najdublji deo jezera ispod nivoa mora ( kriptodepresija). To je jedno od dva najveća jezera (drugo je jezero Tovuti) u sistemu jezera Malili[1]. Jezero Matano se smatra drevnim jezerom, a formirano je u tektonskom rovu pre oko 1 do 2  miliona godina.[2]

Jezero Matano i područje  njegovog  sliva imaju puno endemske flore i faune. Zemljište i stene područja sliva čine da jezero ima relativno visoku količinu gvožđa. Zbog toga što se temperatura  na Sulavesi ostrvu ne menja mnogo tokom godine, epilimnion se nikada ne ohladi dovoljno da bi se mešao sa hipolimnionom. Životno okruženje u hipolimnionu je vredno pažnje zbog svoje moguće sličnosti  sa okeanima u arhejskom i paleoproterozoik eonu, pre Velike oksidacije. Biogeohemijska aktivnost u hipolimnionu je proučavana kao model za ove okeane.

Životno okruženje

uredi

Sliv

uredi

Sliv jezera Matano je oko 436 kilometara kvadratnih ili oko 2,7 puta veći od površine jezera. Sliv se sastoji od zemljišta sa sadržajem  oksida gvožđa/hidroksida koji može premašivati 20% , što objašnjava visok sadržaj gvožđa u jezeru Matano. Količina stena karbonata vredna pažnje je prisutna  južno od  jezera. [1]. Svakih deset godina, na oko 2% područja sliva jezera Matano se vrši krčenje šuma, da bi se stvorilo novo poljoprivredno zemljište. Poljoprivredno zemljište u slivu bi moglo da služi kao izvor hranljivih materija, sa mogućnošću da izazove eutrofikaciju. Ovo bi na kraju moglo da poremeti jedinstvenu životnu sredinu jezera i da smanji broj  endemskih vrsta. Jezero Matano je već podložno primanju antropogenskog azota iz atmosfere zbog svoje geografske lokacije. [2]

Klima i kruženje vode

uredi

Jezero Matano je locirano u tropskoj klimatskoj zoni i ima dva godišnja doba, mokro i suvo godišnje doba, sa prosečnom konstantnom temperaturom cele godine. Zbog konstantne temperature okruženja, voda u epilimnionu ne može dovoljno da se ohladi za razmenu sa hipolimnionom. Relativno visoka koncentracija ukupnih rastvorenih čvrstih čestica u dubljim slojevima, povećava njihovu gustinu, dalje sprečavajući mešanje slojeva. Zapaženo je da se gustina epilimniona, koji se proteže do oko 100 metara ispod površine, povećava tokom suvog godišnjeg doba ( mada ne do dovoljnog nivoa za mešanje), a smanjuje tokom mokrog godišnjeg doba. [1] Ispod epilimniona, gustina je generalno konstantna tokom godine. Zbog toga što hipolimnion ne prima vodu od epilimniona, fizičko i hemijsko okruženje u hipolimnionu se u velikoj meri razlikuje od okruženja u epilimnionu [1][3].

Flora i fauna

uredi

Flora

uredi

Tropske Kišne Šume

uredi

Okolina Jezera Matano prekrivena je gustim tropskim kišnim šumama koje čine srž biodiverziteta ovog područja. Ove šume su bogate vrstama koje su se prilagodile visokim nivoima vlažnosti i konstantnim temperaturama. Drveće poput dipterokarpa (porodica Dipterocarpaceae) dominira ovim šumama, stvarajući visoke krošnje koje omogućavaju razvoj različitih biljaka u nižim slojevima. Tropske kišne šume su dom mnogim vrstama palmi, paprati, orhideja i liana. Palme poput kokosove palme i areke (Areca catechu) igraju važnu ulogu u lokalnoj ekonomiji i kulturi. Paprati, kao što su Cyathea i Asplenium, često prekrivaju tlo i drveće, dodajući složenost vegetacijskom pokrovu.

Vodena Flora Jezera

uredi

Jezero Matano je poznato po svojoj kristalno čistoj vodi, što omogućava rast specifične vodene flore. U jezeru se nalaze različite vrste vodene trave i alge koje su prilagođene životu u dubokoj vodi sa visokim sadržajem kiseonika. Najznačajnije biljke uključuju vrste iz roda Vallisneria i Ceratophyllum koje su bitne za održavanje ekosistema jezera pružajući sklonište i hranu za mnoge ribe i vodene organizme. Alge, kao što su zelenih alga Chloportuha i dijatomeja (Bacillariophyta), ključne su za proizvodnju kiseonika u vodi i igraju vitalnu ulogu u prehrambenom lancu jezera. Njihova prisutnost ukazuje na visoku kvalitetu vode i stabilnost ekosistema.

Mangrovske Šume

uredi

U blizini Jezera Matano, u nižim obalnim predelima, mogu se naći mangrovske šume koje igraju ključnu ulogu u očuvanju ekološke ravnoteže. Mangrove vrste kao što su Rhizophora apiculata i Avecnnia marina razvile su se u brakičnim vodama i štite obalu od erozije. Njihovi složeni koreni omogućavaju taloženje sedimenta i stvaranje novih zemljišta, dok pružaju stanište za mnoge vodene vrste. Mangrovi su od suštinske važnosti za lokalne zajednice jer štite obalu od oluja i poplava, filtriraju zagađivače i obezbeđuju resurse kao što su drvo i med. Očuvanje ovih šuma je ključno za održavanje zdravih ekosistema i zaštitu biodiverziteta.

Planinske Šume i Endemične Vrste

uredi

Planinski predeli oko Jezera Matano pružaju dom specifičnim biljnim vrstama koje su prilagođene hladnijim i sušnijim uslovima na većim nadmorskim visinama. Ove šume sadrže mnoge endemične vrste koje ne mogu preživeti u nižim, toplijim područjima. Rododendroni (Rhododendron) su među najpoznatijim vrstama koje rastu u planinskim predelima. Njihovi jarkocvetni cvetovi dodaju boju i lepotu ovim oblastima. Takođe, orhideje su česte, a neke vrste, poput Paphiopedilum, su poznate po svojoj retkosti i lepoti. Mahovine i lišajevi prekrivaju tlo i stene, pomažući u zadržavanju vlage i pružanju staništa za manje organizme.

Ekonomski Važne Biljke

uredi

Flora oko Jezera Matano ima značajnu ekonomsku vrednost za lokalne zajednice. Poljoprivreda je važna aktivnost, a mnoge biljke koje rastu u ovom regionu koriste se za ishranu, lekove i zanatstvo. Pirinač (Oryza sativa) je osnovna hrana i uzgaja se na terasastim poljima, dok voćke kao što su mango (Mangifera indica) i durian (Durio zibethinus) obezbeđuju dragocene plodove.Pored prehrambenih biljaka, lokalne zajednice koriste i lekovite biljke za tradicionalnu medicinu. Biljke poput kurkume (Curcuma longa), đumbira (Zingiber officinale) i neem (Azadirachta indica) koriste se za lečenje raznih bolesti i zdravstvenih stanja. Ova tradicija biljne medicine duboko je ukorenjena u kulturi i predstavlja važan aspekt lokalnog znanja i prakse.

Paprat

uredi

Velika raznolikost vrsta paprati je prisutna u basenu jezera Matano. Ove vrste dolaze iz nekoliko familija, kao što su  Adiantaceae, Davalliaceae, Dennstaedtiaceae, i Schizaeaceae. Neke, kao Schizaeaceae, se nalaze samo ispod Volasove linije, na mestima kao što je Nova Gvineja. Druge, uključujući Adiantaceae, se obično nalaze iznad Volasove linije, u mestima kao što je Borneo.

Neke vrste, kao što je Lindsea pellaeiformis, su najverovatnije endemske za Sulavesi ostrvo, gde se nalazi jezero Matano. [4]

Dijatomeje

uredi

Otprilike, petina dijatomeja u jezeru Matano je endemska; najveći broj vrsta dijatomeja u sistemu Malali jezera pripada rodu Surirellla. Iako voda iz jezera Matano teče preko reka do jezera Mahalona i jezera Tovuti, izgleda da ovaj tok ne širi dijatomeje iz jezera Matano u ova jezera, jer je udeo taksona svakog od ova dva jezera, kao i za jezero Matano [5] ( otprilike pola) isti kao i za jezero Masapi, još jedno jezero na Sulavesi ostrvu, odvojeno od jezera Matano. Nekoliko primera taksona dijatomeja koji se nalaze samo u jezeru Matano su Surirellla biseriata heteropolis, Surirella celebesiana [6] matanensis i Gomphonema matanensis,koji služe kao primer gigantizma dijatomeja.[7]Još jedna endemska vrsta je Cymbells distinguenda, raspravlja se o tome da ova vrsta može da čini poseban rod đajtomeja.

Fauna

uredi

Jezero Matano je dom mnogim vrstama endemskih riba i drugih životinja (na primer Caridina škampi[8], Parathelphusid [9] rakovi i Tylomelania[10] puževi). Endemske ribe Matana se porede sa jatima vrsta ostrva doline Rift u Africi. Iako ne tako raznovrsne, smatra se da su sve nastale iz jedne vrste predaka i da su se razvile u brojne druge vrste, koje sada popunjavaju mnoge od ranije upražnjenih ekoloških niša,kao što se može videti u porodici Telmatherinidae[11]. Endemske i skoro endemske ribe iz drugih porodica uključuju  Glossogobius matanensis, Mugilogobius adeia, Nomorhamphus weberi i Oryzias matanensis. Mnoge endemske vrste su ozbiljno ugrožene usled zagađenja i predatorstva/ konkurencije od strane širokog spektra uvedene ribe, uključujući flowerhorn ciklade[12] Vodena zmija Enhydris matannensis je poznata samo u blizini jezera Matano i na Muna ostrvu.[13]

Mikrobna i biohemijska aktivnost

uredi

Trakaste formacije gvožđa

uredi
 
Prikazana je molekularna struktura bakteriohlorofila e. Porodica bakterije Chlorobiaceae, vrsta zelenih sumpornih bakterija koristi bakteriohlorofil e za anoksigenu fotosintezu u dubljoj anoksičnoj zoni.

Životna sredina u jezeru Matano u hipolimnionu se smatra uporedivom sa životnom sredinom u okeanu u arhejskom eonu, kao i na početku proterozojskog eona, pre Velike oksidacije.To je zato što su ovim okeanima, poput jezera Matano, verovatno nedostajali sulfati i kiseonik i verovatno su imali veliku količinu Fe (II) . Trakaste formacije gvožđa koje imaju Fe( II) i Fe ( III) deponovane su u takvim sredinama. Način formiranja u takvim sredinama je nejasan, jedna mogućnost je fotoferotrofija. Kao i u okeanima pre Velike oksidacije, postojala je niska dostupnost fosfata, ograničavajući količinu života koju epilimnion može da podrži. Zbog ovoga, postoji dovoljno zračenja sa Sunca za fotosintezu zelenih sumpornih bakterija sa bakteriohlorofilome, čak i na dubinama većim od 100 metara. U okruženju kao što je jezero Matano, fotoferotrofija takvih bakterija je opisana ovom jednačinom:

 

Gvožđe bi imalo oksidaciono stanje od +3, što potencijalno objašnjava Fe(III) u trakastim formacijama gvožđa. [11]Smatra se da je većina Fe ( III) prekrivena sa Fe ( II) , a ne izložena organizmima za upotrebu. [3] Međutim, mala količina Fe( III) dovoljna  da se potroši trideseti deo organskog ugljenika, smanjuje se pomoću mikroorganizama za disanje.[12]

Kruženje metana

uredi

Metan je praktično odsutan iznad otprilike 105 m, njegova koncentracija zatim stalno raste do oko 200 m pre nego što se stabilizuje na oko 1,25 m mol/L. Količina ugljenika-14 u metanu uzetom iz jezera sugeriše da je metan star samo oko 2 milenijuma i da nije mogao nastati zbog hidrotermalne aktivnosti. δ13C-CH4 u jezeru Matano je oko -70 permila, što sugeriše da je ugljenik u metanu verovatno došao iz organizma. Metanogeneza u jezeru Matano ispod 110 m je anaerobna i verovatno se javlja usled metabolizma acetata ili redukcije ugljen-dioksida sa H2. Svaki kiseonik koji bi stigao u anoksičnu zonu bi verovatno abiotički oksidirao Fe(II), a ne metan. Nejasno je kako se oksidacija metana može desiti na 122 m , pošto praktično nema sulfata ili nitrata. Spajanje sa katalizovanom redukcijom gvožđa i mangan hidroksida je jedna od mogućnosti.[3]

δ13C-CO2 je na oko -8 permila ispod epilimniona. CO2 bi mogao biti iscrpljen do ove mere jer ugljenik u ovom CO2 dolazi oksidacijom osiromašenog CH4[3],  ili zato što ima do sada nepoznat izvor. [12]Osiromašen je na 104 m i 122 m, što verovatno ukazuje na biotičku oksidaciju metana. Područje manje osiromašenog δ13C-CO2 na oko 110 m može biti posledica metabolizma CO2 od strane zelenih sumpornih bakterija.[3]

U oksidnim sredinama, kao što su one prisutne u većini modernih ekosistema, metanogeni su nadmašeni za metabolizam organskog ugljenika, tako da se svake godine više od 99% organskog ugljenika ne metabolizira u metan. Pošto je većina ovih konkurentskih organizama aerobna, verovatno je da takva konkurencija nije postojala u anoksičnim sredinama koje su bile prisutne pre Velike oksidacije, a koje su prisutne na mestima kao što je hipolimnion u jezeru Matano, u istoj meri. Zbog ovog relativnog nedostatka konkurencije, više organskog ugljenika se metaboliše u metan. Procenat metabolizma u metan je nejasan; predloženi su iznosi od 5-10%[13][12] do 80%[3].

Spoljšnje veze

uredi

Vidi još

uredi

Literatura

uredi
  • Autori: John Patrick Kociolek i  Dmitry Kapustin članak "Diatom Research" godina izdanja  2016.   
  • Autori: Andrew J. Bramburger  i Paul B. Hamilton  članak "Hydrobiologia" godina izdanja  2008.
  • Autori: Fabian Herder  i Jobst Pfaender  članak "Evolution" godina izdanja  2009.
  • Autori: Crowe, Sean A.; O’Neill, Andrew H.; Katsev, Sergei; Hehanussa, Peter; Haffner, G. Douglas; Sundby, Bjørn; Mucci, Alfonso; Fowle, David A. članak  "The biogeochemistry of tropical lakes" godina izdanja  2008.

Reference

uredi
  1. ^ a b v g Crowe, Sean A.; O’Neill, Andrew H.; Katsev, Sergei; Hehanussa, Peter; Haffner, G. Douglas; Sundby, Bjørn; Mucci, Alfonso; Fowle, David A. (January 2008). "The biogeochemistry of tropical lakes: A case study from Lake Matano, Indonesia". Limnology and Oceanography. 53 (1): 319–331. doi:10.4319/lo.2008.53.1.0319. hdl:1808/16958. ISSN 0024-3590.
  2. ^ a b Hampton, Stephanie E.; McGowan, Suzanne; Ozersky, Ted; Virdis, Salvatore G. P.; Vu, Tuong Thuy; Spanbauer, Trisha L.; Kraemer, Benjamin M.; Swann, George; Mackay, Anson W.; Powers, Stephen M.; Meyer, Michael F.; Labou, Stephanie G.; O'Reilly, Catherine M.; DiCarlo, Morgan; Galloway, Aaron W. E. (September 2018). "Recent ecological change in ancient lakes". Limnology and Oceanography. 63 (5): 2277–2304. doi:10.1002/lno.10938. ISSN 0024-3590.
  3. ^ a b v g d đ Crowe, S. A.; Katsev, S.; Leslie, K.; Sturm, A.; Magen, C.; Nomosatryo, S.; Pack, M. A.; Kessler, J. D.; Reeburgh, W. S.; Roberts, J. A.; González, L.; Douglas Haffner, G.; Mucci, A.; Sundby, B.; Fowle, D. A. (January 2011). "The methane cycle in ferruginous Lake Matano". Geobiology. 9 (1): 61–78. doi:10.1111/j.1472-4669.2010.00257.x. PMID 20854329.
  4. ^ Hovenkamp, P.; De Joncheere, G. J. (1988). "Additions to the fern flora of Sulawesi". Blumea: Biodiversity, Evolution and Biogeography of Plants. 33 (2): 395–409.
  5. ^ Bramburger, Andrew J.; Hamilton, Paul B.; Hehanussa, Peter E.; Haffner, G. Douglas (2008). "Processes regulating the community composition and relative abundance of taxa in the diatom communities of the Malili Lakes, Sulawesi Island, Indonesia". Hydrobiologia. 615 (1): 215–224. doi:10.1007/s10750-008-9562-2. ISSN 0018-8158. S2CID 44194423.
  6. ^ Bramburger, Andrew J.; Haffner, G. Douglas; Hamilton, Paul B.; Hinz, Friedel; Hehanussa, Peter E. (2006). "AN EXAMINATION OF SPECIES WITHIN THE GENUS SURIRELLA FROM THE MALILI LAKES, SULAWESI ISLAND, INDONESIA, WITH DESCRIPTIONS OF 11 NEW TAXA". Diatom Research. 21 (1): 1–56. doi:10.1080/0269249X.2006.9705650. ISSN 0269-249X. S2CID 85145241.
  7. ^ Kociolek, John Patrick; Kapustin, Dmitry; Kulikovskiy, Maxim (3 April 2018). "A new, large species of Gomphonema Ehrenberg from ancient Lake Matano, Indonesia". Diatom Research. 33 (2): 241–250. doi:10.1080/0269249X.2018.1513868. ISSN 0269-249X. S2CID 91377564
  8. ^ Bramburger, Andrew J.; Hamilton, Paul B.; Hehanussa, Peter E.; Haffner, G. Douglas (leto 2008). „Processes regulating the community composition and relative abundance of taxa in the diatom communities of the Malili Lakes, Sulawesi Island, Indonesia”. Hydrobiologia (na jeziku: engleski). 615 (1): 215—224. ISSN 0018-8158. doi:10.1007/s10750-008-9562-2. 
  9. ^ Bramburger, Andrew J.; Haffner, G. Douglas; Hamilton, Paul B.; Hinz, Friedel; Hehanussa, Peter E. (zima 2006). „AN EXAMINATION OF SPECIES WITHIN THE GENUS SURIRELLA FROM THE MALILI LAKES, SULAWESI ISLAND, INDONESIA, WITH DESCRIPTIONS OF 11 NEW TAXA”. Diatom Research (na jeziku: engleski). 21 (1): 1—56. ISSN 0269-249X. doi:10.1080/0269249X.2006.9705650. 
  10. ^ Kociolek, John Patrick; Kapustin, Dmitry; Kulikovskiy, Maxim (2018-04-03). „A new, large species of Gomphonema Ehrenberg from ancient Lake Matano, Indonesia”. Diatom Research (na jeziku: engleski). 33 (2): 241—250. ISSN 0269-249X. doi:10.1080/0269249X.2018.1513868. 
  11. ^ a b Herder, Fabian; Pfaender, Jobst; Schliewen, Ulrich K. (zima 2009). „ADAPTIVE SYMPATRIC SPECIATION OF POLYCHROMATIC “ROUNDFIN” SAILFIN SILVERSIDE FISH IN LAKE MATANO (SULAWESI)”. Evolution. 62 (9): 2178—2195. ISSN 0014-3820. doi:10.1111/j.1558-5646.2008.00447.x. 
  12. ^ a b v g Herder, Fabian; Schliewen, Ulrich; Geiger, Matthias; Hadiaty, Renny; Gray, Suzanne; McKinnon, Jeffrey; Walter, Ryan; Pfaender, Jobst (jesen 2012). „Alien invasion in Wallace’s Dreamponds: records of the hybridogenic “flowerhorn” cichlid in Lake Matano, with an annotated checklist of fish species introduced to the Malili Lakes system in Sulawesi”. Aquatic Invasions. 7 (4): 521—535. ISSN 1818-5487. doi:10.3391/ai.2012.7.4.009. 
  13. ^ a b IUCN, Ana (zima 2009). Enhydris matannensis: Murphy, J.: The IUCN Red List of Threatened Species 2010: e.T176696A7285471 (Izveštaj) (na jeziku: engleski). International Union for Conservation of Nature. doi:10.1080/0269249X.2006.9705650. 

.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:TaraK22/песак&oldid=27796944”