Krijumčarenje izbeglica preko Sredozemnog mora

Krijumčarenje izbeglica preko Sredozemnog mora predstavlja jednu od najsmrtonosnijih ruta krijumčarenja ljudi na svetu.

Prema Ujedinjenim nacijama, krijumčarenje ljudi je definisano kao „usluga, u cilju sticanja, direktno ili indirektno, finansijske ili druge materijalne koristi, od nezakonitog ulaska osobe u državu čije to lice nije državljanin ili stalni stanovnik“. Geografski, ekonomski i demografski faktori stvaraju različite migracione obrasce i rute tokom vremena. U 2020. godini, širom sveta je bilo 281 milion međunarodnih migranata, što je činilo 3,6% svetske populacije. Iako je ovo mali procenat ukupne populacije, broj pojedinaca koji borave u državama izvan mesta gde su rođeni više se nego utrostručio od 1970. godine. Gledajući najnovije migracijske događaje na Sredozemlju, prelazak mora je bio primarni metod koji krijumčari koriste za ulaz migranata u Evropu. Od migracione krize 2015. godine, region centralnog Sredozemlja je proglašen za najsmrtonosniju migracionu rutu na svetu. Skoro 28.000 neregularnih migranata stiglo je u Evropu 2024. godine, a preko 11.000 je prešlo Sredozemno more u tom procesu.

Migraciona kriza 2015. godine

Grafikon dolazaka migranata u EU preko Sredozemnog mora od 2008. godine

Više od 1,3 miliona migranata stiglo je do evropskih obala samo u 2015. godini, a više od 3.500 osoba je poginulo pokušavajući da pređu. Broj poginulih je verovatno mnogo veći, jer se pretpostavlja da postoji veliki broj pojedinaca čija tela nikada nisu izvučena iz mora. Više od 75% ovih migranata bežalo je od sukoba u Siriji, Avganistanu i Iraku. Glavni faktori koji su doprineli tome mogu se pratiti do 2011. godine sa početkom Arapskog proleća i ratova velikih razmera na Bliskom istoku. U 2016. godini više od 1,3 miliona pojedinaca je zatražilo azil u Evropskoj uniji, Norveškoj i Švajcarskoj, što je više nego udvostručilo prethodni rekord koji je postavljen 1992. godine.

Migracione rute

Većina migranata koristi slične metode i puteve za ulazak u Evropu. Jedna od najčešće korišćenih ruta je morski prelaz iz Libije u Italiju, pri čemu bezbednost nije zagarantovana. Od 1988. godine, preko 20.000 osoba je poginulo pokušavajući da pređe ovaj deo Sredozemlja. Da bi rasvetlili ovo pitanje, zvaničnici su pokušali da steknu uvid u operacije i rute krijumčarskih mreža koje profitiraju od krijumčarenja ljudi. Procenjuje se da je crno tržište krijumčarenja migranata u Sredozemlju vredno više milijardi dolara, preko kog se procenjuje da dolazi do 90% neregularnih ulazaka u Evropu.

Postoji nekoliko migracionih puteva preko Sredozemlja i svaki nosi svoje izazove i opasnosti. Zapadnomediteranska ruta između Maroka i Španije bila je primarna ulazna tačka za migrante iz Severne Afrike i Podsahare. Međutim, došlo je do smanjenja korišćenja ove rute zbog toga što ove dve zemlje primenjuju strožije mere kontrole. Migranti koji koriste Centralnu rutu polaze iz Libije i imaju za cilj da čamcem stignu do obala Malte ili južne Italije. Korišćenje istočnomediteranske rute je povećano od 2015. godine, posebno od strane pojedinaca iz ratom razorenih zemalja poput Sirije i Avganistana. Svaki način dolaska nosi svoje rizike, ali Centralno-mediteranska ruta se ističe kao najsmrtonosnija, oduzimajući hiljade života godišnje.

Krijumčarenje migranata

U migrantskim zajednicama, krijumčarenje se često smatra jedinim načinom za postizanje sigurnosti i ulazak u Evropi. Krijumčari su prikazani kao pružaoci usluga, olakšavajući putovanja koja bi inače za mnoge bilo nemoguće sami da organizuju i sprovedu. Preko 100.000 pojedinaca koriste centralno-mediteransku rutu svake godine, što čini ove migracije izuzetno velikim. Većinu migranata čine odrasli muškarci, iako je povećan broj migranata koji su maloletnici bez pratnje. Ove osobe su prvenstveno dečaci tinejdžeri, ali se mali broj mladih devojaka takođe prokrijumčari ovim rutama svake godine.

Profil krijumčara je raznolik, u rasponu od lokalnih operativaca do većih transnacionalnih mreža koje koriste ne toliko stroge sporazume da bi olakšale međusobnu saradnju. Iako u poslu dominiraju muškarci, žene takođe igraju značajnu ulogu u zapošljavanju i logističkom radu. Naknade za usluge krijumčarenja variraju u zavisnosti od faktora kao što su državljanstvo, pol, starost i ekonomski status. Cena putovanja kreće se od nekoliko stotina evra do nekoliko hiljada evra po osobi. Krijumčarske operacije samo u Libiji donose stotine miliona evra godišnje, naglašavajući razmere ovog crnog tržišta širom Sredozemlja.

Mreže krijumčara su veoma fleksibilne i efikasno rade na tržištu pojedinaca koji žele da napuste svoje zemlje porekla. Često su sastavljene od nezavisnih i porodičnih organizacija koje se udružuju na kratke periode kako bi obavile svoj zadatak. Dok neki migranti angažuju krijumčare da im pomognu samo na posebno teškom delu njihovog putovanja, drugi su angažovani da pomognu na svakom koraku. Obe vrste usluga su plaćene usluge koje se odnose na prevoz, falsifikovanje dokumentacije i smeštaj. Većina migranata plaća u hodu, što znači da krajnje odredište nije unapred određeno, a pravac i brzina njihovog prolaska zavise od toga koliko brzo mogu da plate ono što krijumčari traže. Drugi finansiraju u potpunosti unutar zemlje porekla pre nego što krijumčar realizuje usluge potrebne da ih dovede do željenog odredišta. Oni koji prežive transport su često oni koji promovišu njegov nastavak, jer će ohrabriti prijatelje i porodicu da koriste slične metode za ulazak u Evropu.

Studija iz 2018. godine naglašava decentralizovanu prirodu operacija krijumčarenja u Sredozemlju, posebno između Libije i italijanskog ostrva Lampeduza. Prisluškivani razgovori otkrili su lanac krijumčarenja koji povezuje Rog Afrike sa Severnom Evropom, a koji se sastoji od 292 osobe. Većina krijumčara bili su muškarci, a primarne uloge su bile organizator ili pomoćnik. Platnim sistemima je nedostajala centralizacija, oslanjajući se na neformalne transfere novca. Mreže za krijumčarenje migranata su takođe povezane sa mnogim drugim lancima organizovanog kriminala, uključujući trgovinu ljudima i pranje novca. Iz spektra ponuđenih usluga procenjuje se da je godišnji promet od krijumčarenja ljudi samo u 2015. godini dostigao 3-6 milijardi evra, ali neki smatraju da je cifra mnogo veća. Decentralizacija mreža krijumčarenja predstavlja izazov za vlasti, zahtevajući koordinirane napore, razmenu informacija, politiku, angažovanje i saradnju sa svim zemljama duž rute.

Opasnosti

Ovakva vrsta prelazaka preko mora je opasna, jer migranti često plaćaju unapred i moraju čekati duge vremenske periode do realizacije usluge krijumčarenja. Za to vreme, migranti ostaju u skrivenim kućama gde se mogu suočiti sa eksploatacijom i nasiljem bez resursa koji bi im pomogli. Ako budu uhvaćeni, uslovi u pritvorskim centrima, pogotovo u Libiji, opasni su po život. Ako migranti uspeju da napuste obalu, putovanje preko mora je opasno. Često dobijaju minimalne informacije o rizicima koji su uključeni, migranti se suočavaju sa ekstremnom opasnošću od prenatrpanih i nesigurnih plovila, nedostatka hrane i vode i mogućnosti da se izgube na moru.

Kritike i predložena rešenja

Mnogi svetski lideri kritikovali su Tursku zbog njene blage politike protiv krijumčarenja ljudi. Predsednik Grčke Prokopis Pavlopulos rekao je: „Izuzetno se plašim da turski šverceri imaju podršku vlasti, posebno graničnih organa koji se ponašaju kao da ništa nisu videli“. Drugi kritičari krize krijumčarenja ljudi na Mediteranu kažu da se ovo pitanje nastavlja zbog neujednačenih napora evropskih zemalja da zaustave krijumčare. Predsednik Evropskog instituta Kristof Celenberg izjavio je „Pozivanjem [ljudi], ali zatvaranjem svih staza, mi gradimo poslovni model za trgovce ljudima“. Fransoa Krepo, specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija, sugeriše „Ono što je potrebno je da države povrate tržište mobilnosti iz ruku krijumčara nudeći bezbedna, legalna i jeftina rešenja za mobilnost mnogima, i da izgrade otvoreno, ali režimski kontrolisane mobilnosti tokom jedne generacije“.

Talasi migracija će se i dalje pojavljivati u budućnosti, tako da potreba za reformom politike krijumčarenja migranata u Sredozemnom moru ostaje stvar kojom se mora hitno stabilizovati. Događaji kao što su oni iz 2015. postaće sve češći jer pitanja poput klimatskih promena postaju sve važnija i podstiču pojedince da traže bolje uslove života i ekonomski prosperitet.