Kujbiševska vojnomedicinska akademija Crvene armije
Kujbiševska vojnomedicinska akademija Crvene armije (KVMA) (rus.Kuйbыševskuю Voenno-medicinskuю akademiю RKKA) bila je jedna od privremenih vojnomedidicinskih ustanova u vreme Drugog svetskog rata od 1939. do 1942. godine.[1]
| Kujbiševska vojnomedicinska akademija Crvene armije | |
|---|---|
| Kuйbыševskaя voenno-medicinskaя akademiя RKKA | |
 Vila Suroshnikov M.A. u kojoj se nalazila Uprava KVMI | |
| Lokacija | |
| Koordinate: 53° 12′ 00″ N 50° 11′ 00″ E / 53.20000° S; 50.18333° I | |
| Mesto | Kujbiševo (danas Samara) (Samara, Pionerskaя ulica, 22 ) |
| Država | Rusija |
| Istorija | |
| Osnovana | april 1939. |
| Zatvorena | oktobar 1942. |
| Organizacija | |
| Finansiranje | Ministarstvo odbrane Sovjetskog Saveza |
| Vrsta bolnice | državna bolnica |
Proistekla iz Kujbiševskog medicinskog instituta u kome su radili brojni lekari profesori Vojnomedicinske akademije S. M. Kirov iz Sankt Peterburga i nastavnici Kujbiševskog medicinskog instituta, rasformirana je naredbom NPO N 0660 od 28. septembra 1942. godine i premeštena u Samarkand..[1]
Položaj
urediKujbiševska vojnomedicinska akademija Crvene armije nalazila se u Kujbiševu na ušću reke Samare u Volgu. Grad koji je osnovan 1586. godine od 1935. do 1991. nosio je ime Kujbišev po Valerijanu Kujbiševu, sovjetskom političaru, a danas nosi ime Samara.
U vreme Drugog svetskog rata grad je bio rezervna prestonica Sovjetskog Saveza kada su Nemci ugrozili Moskvu. U oktobru 1941. Komunistička partija Sovjetskog Saveza i vladine ustanove, diplomatske misije stranih država, vodeće kulturne ustanove i njihovo osoblje su bili evakuisani u grad.[2]
Istorija
urediPribližavanje Drugog svetskog rata nametnulo je s kraja 1930-tih postepenu reformu Radničko-seljačke Crvene armije (RSCA), kojoj je hitno bio potreban sve veći broj obučenih vojnih lekara za jačanje odbrambenih sposobnosti zemlje. Vojni sukobi na jezeru Hasan i bitka na reci Halhin Gol u velikoj meri otkrili niz slabosti u organizaciji celokupnog sistema vojne medicine u Crvenoj armiji. Ove slabosti nametnule su proširenje broja obrazovnih ustanova u kojima bi se za kratko vreme obučilo medicinsko osoblje za vojsku. Stoga je u aprilu 1939. Kujbiševski medicinski institut reorganizovan u Kujbiševsku vojnomedicinsku akademiju Crvene armije.[3]
Kujbiševski vojnomedicinski institut je 1939. godine, u skladu sa ukazom Saveta narodnih komesara SSSR od 1. februara 1939. godine i naredbom NPO SSSR broj 035 od 3. aprila 1939. godine o organizaciji u zemlji prerastao je u Kujbiševsku vojnomedicinsku akademije i u sklopu 5 kurseva obućavao je1.500 studenata.
Stalni sastav nastavnika KVMA bio je popunjen osobljem VMA S. M. Kirov iz Sankt Peterburga(tadašnjeg Lenjingrada) i nastavnicima Kujbiševskog medicinskog instituta. Dok su studenti odabrani tako što su i hitno, u potrebnom broju, pozvani na služenje vojnog roka studenti sa drugih medicinskih instituta u SSSR. Istaknuti naučnici, organizatori Vojno-medicinske službe Crvene armije i drugi vojni specijalisti M. A. Ahutin , V. N. Arkhangelski, A. I . Barabanov, A. S. Georgievski , T. E. Boldirev imenovani su za šefove odeljenja i nastavnike.
Formiranje akademije pomogli su i poznati naučnici i veliki organizatori vojnog zdravstva kao što su I. A. Kliuss , A. N. Berkutov, S. I. Banaitis, N. I. Zavalishin i mnogi drugi.
Nastava na akademiji počela je 1. septembra 1939. godine.
U avgustu – oktobru 1941. kao i u martu i septembru 1942. godine vršene su redovne mature vojnih lekara.
Značaj i rezultati
urediVeliki otadžbinski rat nije bio samo tragični događaj u životu sovjetskog naroda, već i manifestacija uspona patriotskih i građanskih osećanja, solidarnosti sa narodima koji su se borili protiv fašizma. Kujbiševski medicinski naučnici zauzimali su posebno mesto u zajedničkoj borbi protiv neprijatelja. Dobili su najvažniji zadatak – da razviju takav sistem i pronađu takva sredstva za lečenje ranjenih i bolesnih vojnika Crvene armije i mornarice, koja bi im obezbedila brz povratak na dužnost.
Krajem 1939. i početkom 1940. godine 300 studenata 5. godine i jedan broj nastavnika akademije poslat je u vojsku na sovjetsko-finski front . Za iskazanu hrabrost i junaštvo u borbama, ordenima i medaljama je odlikovalo 9 nastavnika i učenika.
Dana 23. juna 1941. godine, 200 studenata 5. godine poslato je kao lekari na Zapadni i Jugozapadni front, a ostali - u sastav Vazdušno- desantnih snaga i na raspolaganje Vojnom savetu Posebne Dalekoistočne vojne oblasti .
Tokom teških ratnih godina, osoblje Kujbiševske vojnomedicinske akademije (a potom i Kujbiševskog medicinskog instituta) živelo je i radilo zajedno sa celim sovjetskim narodom veoma hrabro, i ponašalo se po osnovnom i gvozdenom principu:
Možda jedan od najznačajnijih dokumenata koji se čuvaju u arhivi je sledeći telegram predsednika Državnog komiteta za odbranu direktoru medicinskog instituta, sekretaru partijskog biroa, profesorima, doktorima medicinskih nauka Kavetskom, Šilovcevu, Šljapnikovu, sekretaru komsomolskog komiteta:
Radnicima i službenicima Kujbiševskog državnog medicinskog instituta, koji su prikupili 181.780 rubalja u novcu i 56.380 rubalja državnih obveznica za sanitarne avione nazvan po Kujbiševskom državnom medicinskom institutu, moj bratski pozdrav i hvala Crvenoj armiji. Želja radnika i studenata instituta biće ispunjena. I. Staljin.
Od aprila 1939. do oktobra 1942. godine (za tri godine) u Vojnomedicinskoj akademiju u Kujbiševu obučeno je 1.793 vojnih lekara.
Prestanak rada
urediU oktobru 1942. odlukom Saveta narodnih komesara (naredba NVO br. 0660 od 28. septembra 1942.) Kujbiševska vojnomedicinska akademija je raspuštena. Odeljenja vojnomedicinskog bloka KVMA izmeštena su zajedno sa Vojnomedicinske akademije S. M. Kirov iz Sank Peterburga u Samarkand. Sa osobljem akademije u Samarkand je otišao i njen načelnik, general-major medicinske službe V. I. Vilesov.
Dana 3. septembra 1942. godine, u „organu Kujbiševskog oblasnog komiteta i Gradskog komiteta KPSS (b), oblasnih i gradskih sovjeta deputata radnog naroda” – novine „Volžskaja komuna” povodom raspuštanja KVMACA objavile su tekst sledećeg sadržaja:[4]„Maturanti VMA. Diplomirala je grupa studenata Kujbiševske vojnomedicinske akademije. Maturanti su dobijali zvanje vojnog lekara 3. reda. Svi oni idu u aktivnu vojsku. Odlikovanja studenata dodeljuje komanda akademije Efremov, Valeev, Kudravcev i drugi se šalju kao šefovi sanitarnih službi pukova.
Oproštajnu reč je uputio vršilac dužnosti načelnika akademije, vojni lekar 1. ranga, drug Saveljev. On je poželeo maturantima da postanu uzorni organizatori medicinske nege vojnika i komandanta Crvene armije.
Opraštajući se od svojih drugova sa kursa, sekretar Komsomolske organizacije drug Čaklin je pročitao njegove pesme. U ime diplomaca govorio je drug Uscov. On je zahvalio profesorima i nastavnicima na znanju stečenom u zidovima akademije, na vaspitanju mladih u duhu privrženosti i ljubavi prema otadžbini.
Pre raspuštanja Kujbiševska vojnomedicinska akademija Savet narodnih komesara SSSR-a 4. septembra 1942. godine, doneo je odluku da se umesto likvidirane Vojnomedicinske akademije, ponovo formiara Kujbiševski medicinski institut (sa petogodišnjim rokom studiranja) i isti potčini Narodnom komesarijatu zdravlja RSFSR-a, pukovniku medicinske službe i direktoru vanrednom profesoru V. I. Saveljevu. Novi univerzitet trebalo je da bude jedan od najvećih u zemlji. Planirano je da se na prvi kurs primi 200 ljudi, a da na preostalim kursevima rade studenti iz Rostova, Krasnodara i drugih evakuisanih univerziteta. Ukupno je trebalo da bude obučeno do 2.000 ljudi.
Priznanja
urediZa veliku pomoć frontu, značajan doprinos razvoju sovjetske medicine i zdravstva, brojni profesori i nastavnici akademije nagrađeni su državnim nagradama i diplomama Kujbiševskog regionalnog komiteta Svesavezne komunističke partije boljševika i regionalnog.
Od bivših šefova odeljenja akademije odlikovani su vojnim ordenima:
- general-potpukovnik medicinske službe M. N. Akhutin (glavni hirurg više frontova ),
- I. A. Kljus (šef vojno-sanitarne službe 3. ukrajinskog fronta ),
- bivši nastavnik akademije, general-potpukovnik sanitetske službe A. J. Barabanov (šef vojno-sanitarne službe 1. beloruskog fronta) – .
Više od 70% diplomaca akademije dobilo je ordene Sovjetskog Saveza tokom ratnih godina.
Mnogi diplomci akademije, ispunjavajući svoju svetu dužnost, zaštitu otadžbine, dali su svoje živote. Njima u čast postavljena je spomen ploča na zgradi Instituta.
Izvori
uredi- ^ a b „Kuйbыševskaя voenno-medicinskaя akademiя | Baza dannыh «Putevoditeli po rossiйskim arhivam»”. guides.rusarchives.ru. Pristupljeno 2022-07-20.
- ^ „Oficialьnый saйt upravleniя gosudarstvennoй arhivnoй službы Samarskoй oblasti | Kratkaя spravka po istorii administrativno-territorialьnogo deleniя Samarskoй gubernii – oblasti”. web.archive.org. 2013-10-26. Arhivirano iz originala 26. 10. 2013. g. Pristupljeno 2022-07-20.
- ^ „Setevaя zaщita SamGMU”. samsmu.ru. Pristupljeno 2022-07-20.
- ^ „Podgotovka medicinskih kadrov ne prekraщalasь…Glavnaя / Informaciя dlя žiteleй”. pohgor.ru. Pristupljeno 2022-07-20.
Literatura
uredi- Bagdasarьяn S. M. Faktы i datы iz deяtelьnosti Voenno-medicinskoй ordena Lenina akademii im. S. M. Kirova (1798—1954), L., 1954;
- Preйsman A. B. Moskovskaя mediko-hirurgičeskaя akademiя (istoričeskiй očerk), M., 1961, bibliogr.;
- Razvitie nauki v akademii za 50 let Sovetskoй vlasti, pod red. A. N. Maksimenkova, L., 1969.
Spoljašnje veze
uredi
Mediji vezani za članak Kujbiševska vojnomedicinska akademija Crvene armije na Vikimedijinoj ostavi
- Podgotovka medicinskih kadrov ne prekraщalasь… (jezik: ruski)