Књига за Марка

Knjiga za Marka je zbirka pripovedaka za decu srpske književnice Svetlane Velmar-Janković. Knjigu je ilustrovao Vladimir Stankovski. Priče u ovoj zbirci govore o detinjstvu srpskih vladara.

Knjiga za Marka
Naslovna strana prvog izdanja knjige (Stubovi kulture: Beograd, 1998)
Nastanak i sadržaj
Autor	Svetlana Velmar-Janković
Ilustrator	Vladimir Stankovski
Zemlja	SR Jugoslavija
Jezik	srpski
Žanr / vrsta dela	Srpska istorija / Pripovetke
Izdavanje
Izdavač	Stubovi kulture, Beograd
Datum	1998.

U srpskim osnovnim školama zbirka priča Knjiga za Marka nalazi se u programu lektire za 4. razred.

O autoru

Svetlana Velmar-Janković (1933—2014) rođena je u Beogradu gde se školovala i živela. Dela su joj prevođena na engleski, francuski, nemački, španski, italijanski, bugarski i mađarski jezik. Za svoj književni rad dobila je brojne nagrade i priznanja: „Isidora Sekulić“, Nagrada „Ivo Andrić“, Nagrada „Meša Selimović“, Nagrada „Đorđe Jovanović“, Nagrada „Bora Stanković“, Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu u 1992. godini, Ninova nagrada, Nagrada „Neven“, Nagrada „Politikinog zabavnika“, Nagrada „6. april“ za životno delo o Beogradu, Nagrada „Mišićev dukat“, Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša“ i Nagrada „Žak Konfino“. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabrana je 2006. a za redovnog člana 2009.

O knjizi

Autorka o nastanku i o ome kome je Knjige za Marka namenjena, u uvodnom delu gde se obraća svojim čitaocima kaže:

„ Ovu knjigu sam zamislila i napisala kao poklon mom unuku Marku Đ. Protiću. Ali ona je zamišljena i pisana kao poklon i svim devojčivcama i dečacima - a vole da čitaju...sva deca o kojoj se ovde priča, stvarno su postojala. Živela su u onim vremenima u kojima se nije znalo ni za automobile, ni za avione, čak ni za električno osvetljenje...Živela su ta deca davno i drugačije a ipak se, videćete, nisu mnogo razlikovala od vas... ”

Ideja za knjigu nastala je nakon što je 1991. na svet došao unuk autorke. U Knjizi za Marka deca se na interesantan i maštovit način, kroz bajke, upoznaju sa nekim od najznamenitijih ličnosti srpske istorije. Radnja priča se odigrava u srednjem veku, u detinjstvu junaka Stefana Nemanje, Svetog Save, Stefana Dečanskog, Dušana Silnog, kneza Lazara, Despota Stefana i Kraljevića Marka.

Knjiga ima bajkovitu tematiku kroz koju se provlače istorijske činjenice, ali govori i o dečjoj psihologiji. Iako su junaci ovih priča živela u srednjem veku, kao i današnja deca, imala su gotovo iste probleme. Odrastanje i ulazak u svet odraslih bio je jednako težak, mučan, pun strahova, sumnji i nesigurnosti kao i danas. Autorka navodi čitaoca da se zapita kako li su oni provodili vreme? Šta su radili? O čemu su razmišljali? Čitaoc shvata da, iako su se vreme i prostor, uslovi, menjali iz epohe u epohu, ljudska bit je ostala ista. Na kraju svake priče, posle upoznavanja čitaoca sa dogodovština iz detinjstva srpskih vladara, na kraju svake je kratka biografija ličnosti o kojoj se govorilo, navodeći bitke ili važne događaje po kojima su te istorijske ličnosti poznate. Najvažnije poruke knjige jesu one koje autorka šanje deci ovom knjigom. Najbitnija poruka govori kako je uz dovoljno vere, truda, ljubavi i upornosti, sasvim moguće nadvladati strahove i ispuniti najplemenitija dela i snove.

Sadržaj knjige

Knjiga sadrži sedam priča o srpskim srednjovekovnim vladarima kada su bili deca.

• Biljka-čudotvorka (U kojoj se priča o Nemanji koji će postati župan Stefan Nemanja)
• Zlatno jagnje (U kojoj se priča o Rastku Nemanjiću koji će postati Sveti Sava)
• Palvetna ribica (U kojoj se priča o jednom Urošu koji će, uprkos svemu što mu se događa, postati kralj Stefan Uroš III, poznatiji kao Stefan Dečanski)
• Dečak i soko (U kojoj se priča o Dušanu koji će postati car Dušan Silni)
• Zmijska košuljica (U kojoj se priča o Lazaru koji će postati slavni knez Lazar)
• Stefanovo drvo (U kojoj se priča o Stefanu Lazareviću koji koji će postati veliki Despot Stefan)
• Siroto ždrebre (U kojoj se priča o Kraljeviću Marku kad je bio dečak)

Sadržaj priča

• Biljka čudotvorka

Priča Biljka čudotvorka govori o Nemanji i njegova dva brata, Stracimiru i Miroslavu, sinovima župana Zavide. Govori o tome kako je Nemanja kao dečak želeo da ukrade mami medvedici njeno meče, kako je zbog sposobnosti da priča sa životinjama spasao medvedicu iz zamke, kao i od razbojnika. Posle tog događaja župan Zavida je bio veoma ponosan na svoje sinove, koji su od tada svakoga dana išli u šumu i igrali se sa medvedićima. Nemanja je kasnije postao slavni srpski župan Stefan Nemanja koji je stvorio prvu srpsku državu i dinastiju Nemanjića.

• Zlatno jagnje

Priča Zlatno jagnje govori o dečaku Rastku, sinu velikog župana Stefana Nemanje koji je živeo u gradu Ras. Dečak se bojao vukova zbog čega su mu se braća rugala. Boraveći jednom prilikom u biblioteci, na svitcima sa molitvama, ugledao je zlatno jagnje. Sanjajući zlatno jagnje ono ga je savetovalo kako da savlada strah od vuka, pripitomi ga I dovede u grad. Otac je bio veoma ponosan na njega i dozvolio mu da zadrži pripitomljenog vuka. Dečak iz bajke je Rastko Nemanjić, koji je otišao na Svetu Goru, gde se zamonašio i dobio ime Sava. Danas ga slavimo kao Svetog Savu. Legenda kaže da je Svetog Savu na njegovim putovanjima uvek pratio ogromni crni vuk.

• Plavetna ribica

Priča Plavetna ribica govori o dečaku Urošu koji ima deset godina i živu u zarobljeništvu kao taoc kod tatarskog hana (kneza). Iako je živeo u izobilju kao gost a ne zarobljenik, smatrao je da je tu jer ga otac ne voli I to je uporno pokušavao da sazna od Vrutka, mladog viteza. U jezeru, u pećini koju su slučajno otkrili, dok je plivao u mnoštvu malih, plavih ribica, uočio je jednu koja se izdvaja i počeo da pliva za njom. Ona ga je odvela do tajne oružnice. Shvatio je da je on jedini vidi. Uspeo je da pobegne I skriva se u pećini skoro pla godine nakon čega je pobegao u Srbiju. Kada je porastao, Uroš je hteo da postane kralj, zbog čega ga je otac oslepeo. 1321. nakon smrti kralja Milutina, ustanovilo se da Uroš nije sasvim slep, te je postao srpski kralj Stefan Uroš III Dečanski, koji je podigao manastir Dečane, u znak zahvalnosti Bogu koji mu je povratio vid.

• Dečak i soko

Priča Dečak i soko govori o dečaku Dušanu koji je živeo u Carigradu, u manastiru Svetog Pantokratora, zajedno sa majkom, princezom Teodorom i ocem Urošem, koji je tada bio slep. Tamo ih je sklonio grčki car Andronik drugi, car Vizantije. Dečak je sumljao da su tu zatvoreni, a ne sklonjeni kako mu je rečeno. Stalno je zapitkivao očevog viteza Vrutka da mu kaže istinu, što je ovaj u jednom trenutku i učinio. Saznao je da je njegovog oca deda kralj Milutin bacio u tamnicu, naredio da ga oslepe, držao ih zatočene sve njih jer je mislio da mu Uroš želi preoteti presto. Vizantijski car je ocu postao prijatelj iako se deda nadao suprotnom. Dečak je nosio stalno mač sa sobom i bio oprezan te je zbog toga od oca dobio sokola koji mu je stalno bio na ramenu. Soko Munja je jednom prilikom spasao dečakov život dok je ovaj otkrivao carigradske ulice. Munja mu je tada otkrio da ume da govoriti, ali samo sa njim. Priča se da je srpski car Stefan Dušan Silni uvek na ramenu nosio sokola po imenu Munja, koji se, nakon njegove smrti, nepovratno vinuo u nebo.

• Zmijska košuljica

Priča Zmijska košuljica govori o dečaku Lazaru. Lazar je imao svoje tajno skrovište, slagao se sa životinjama, a posebno sa zmijama. Za to je znao samo Radan, domoupravitelj koga je otac, Pribac Hrebeljanovi, moćni vlastelin na dvoru kralja Stefana Dušana, ostavio da bude uz majku i dečaka u njegovom odsustvu. Zmije su dečaku jednom prilikom pomogle kada ga je ranjenik kome je priskočio u pomoć, hteo prevariti. One su opkolile ranjenika sa još jednim strancem i tada je dečaku priskočio u pomoć i Radan koji je kasnije njegovoj majci rekao za dečakovu moć da zna jezik prirode i govori nemušti jezik. Dečak iz priče je knez Lazar. Legenda kaže da je u ranu zoru. 15. juna 1389. pred Boj na Kosovu, Lazaru skliznula zmijska košuljica sa grudi. Tada se zahvalio kraljici što ga je čuvala, poveo vitezove i vojsku u crkvu na poslednje pričešće i otišao u boj iz koga se nije vratio.

• Stefanovo drvo

Priča Stefanovo drvo govori o dečaki Stefanu koji živi u Kruševcu, utvrđenju kojim gospodari njegov otac Lazar Hrebeljanović. Kada je napunio sedam godina otac je počeo da ga obučava mačevanju. Pošto mu je predstavljalo teškoću, majka Milica je rešila da mu olakša. Odvela ga je u šumu u nameri da mu pomogne da pronađe svoje drvo koje će mu pomoći da skine gvozdeni prsten teškoće oko srca tako što će mu se poveriti. Pronašao je svoje drvo koje mu je tada, kao i svakoj drugoj prilici kada je osećao da mu se gvozdeni prsten steže oko srca, pomoglo. Taj dečak je despot Stefan Lazarević.

• Siroto ždrebe

Priča Siroto ždrebe govori o dečaku Marku. Priča je o tome kao Marko ima dve zanimacije, jedna je da je po dva puta na dan čistio podrum gde je smestio svoje životinje: tri kornjače, jednog ježa i dva puža. Druga zanimacija mu je bila da sedi kraj prozora i da dok pada kiša kao ova sada, i razmišlja da on bude kao Noe i izgradi barku i tako spasi životinje. Bio je zabrinut i zbog ždrebenceta koje je sakrio u skrovište. Ždrebence je pronašao kraj ubijene majke, spasao ga i smestio u skrovište. Padaju velike kiše i Marko sada ne može do ždrebenceta. Kiša je stala, a ždrebe je tokom padanja kiše poraslo i ojačalo. Krajem leta Marko je boravio u skloništu kada su ga dva Turčina zgrabila i vezala. Ždrebce je Marku pomoglo da se oslobodi. Dečak je otrčao do grada i pozvao stražu koja je zlikovce sprovela u grad Prilep u ropstvo. Marko je kao nagradu dobio to da može da zadrži podrum i sve svoje životinje. Njegov otac, Vukašin Mrnjačević mu je rekao da je dostojan naslednik. Sutradan, dok je timario ždrebe, primetio je na leđima šaru, te ga je nazvao Šarac. Taj dečak bio je Kraljević Marko, a ždrebe njegov verni Šarac.

Nagrade

Za Knjigu za Marka autorki su nagrađena nagradom „Neven“ i nagradom Politikinog „Zabavnika“.

Spoljašnje veze

• Knjiga za Marka
• Knjiga za Marka
• O mitologizaciji i globalizaciji u Knjizi za Marka Svetlane Velmar-Janković