Књижевни додатак „Јужне пчеле“
Kljiževni dodatak „Južne pčele“ je list za nauku, zabavu i šalu koji je izlazio 1852. godine u Novom Sadu.[1]
Osnivanje | 1852. |
---|---|
Jezik | Srpski |
Ukidanje | 1852. |
Grad | Novi Sad |
Istorijat
urediTo je bio prvi satirični list koji su pokrenuli Srbi u doba Bahovog apsolutizma. List su izdavala braća Danilo i Milorad Medaković. Dostizao je tiraž i preko 2.000 primeraka, što je bio rekord u tadašnjoj srpskoj periodici.[1]
Sadržaj lista
urediU Književnom dodatku „Južne pčele“ objavljivana je građa iz istorije Srba u Ugarskoj, polemike o jeziku i pravopisu, šale, dosetke i drugi zabavni prilozi. List je ponekad korio patrijarha Rajačića i kritikovao više srpsko sveštenstvo što se ne zauzimaju dovoljno za srpske interese.[2]
Periodičnost izlaženja
urediList je izlazio jednom nedeljno, subotom, uz „Južnu pčelu“ i objavljeno je ukupno 15 brojeva – sve dok šaljivi list nije bio zabranjen.[3]
Izgled lista
urediList je bio dimenzija: 26 cm.
Tematika
urediMesto i godina izdavanja
urediNovi Sad, 1852.
Prvi broj je izašao 5. januara, a 15. poslednji 15. aprila 1852. godine.[4]
Saradnici
urediNika Nikolić
Ilija Zaharijević
Ivan Maršovski
Najznačajniji književni prilozi u listu su bili prilozi Jovana Sterije Popovića. Sterija je tu objavio 4 originalne pesme i 4 prevedene "iz Horacija". Sve te pesme su ušle u njegovu zbirku pesama "Davorje".[1]
Zabrana izlaženja lista
urediTo je bio prvi srpski satirični list koji je zabranjen zbog – "opasnog po državu" – aforizma! U obrazloženju stoji da je u njegovom 14. broju "uzdiže se takozvani narod nad vladu, i savetuje piscima novina neka se radije zamere vladi, nego li narodu". Autor prvog zabranjenog aforizma u srpskoj šaljivoj periodici bio je "pop Nika Nikolić iz Kneza". Cenzura nije navela aforizam koji je bio povod za zabranu lista. Taj aforizam glasi:
„ |
Ko je nesretnjii? Ko je nesretnjii od novinara koi se vlasti zameri? Novinar koi se narodu zameri.[3] |
” |
Postoje i mišljenja da je Južna pčela zabranjena zbog jednog dopisa iz Rume u kome se opisivalo nacionalno raspoloženje prilikom prikupljanja priloga za popravku Manastira Visoki Dečani i ljubljenja navodnog krsta cara Dušana koga je pronosio jedan kaluđer iz Srbije.[2]
Galerija
urediReference
uredi- ^ a b v Rošulj, Žarko (2017). Čas opisa časopisa VII: Leksikon srpske šaljive periodike ( 1830-1918). Novi Sad; Beograd: Matica srpska; Institut za književnost i umetnost. str. 98.
- ^ a b „Prvi zabranjeni satirični časopis Južne pčele 1852.”. Rasen. Pristupljeno 10. 9. 2020.
- ^ a b Rošulj, Žarko (2014). Čas opisa časopisa VI: Žanrovi u srpskoj šaljivoj periodici (1830-1918). Novi Sad; Beograd: Matica Srpska; Institut za književnost i umetnost. str. 24—25.
- ^ Kisić, Milica; Bulatović, Branka (1996). Srpska štampa : 1768-1995. : istorijsko-bibliografski pregled. Štampa i srpsko društvo 19. i 20. veka. Beograd: Medija centar. str. 60. ISBN 86-82827-01-8.