Leon Bakst

Leon Bakst, rođen Lejb-Haim Izraelevič Rozenberg (rus. Леон (Лев) Самойлович Бакст, Лейб-Хаим Израилевич Розенберг; Grodno, 27. januar (8. februar) 1866 — Pariz, 27. decembar 1924) bio je ruski slikar i scenograf i kostimograf jevrejskog porekla. Bio je član kruga Sergeja Djagiljeva i Ballets Russe, za koje je dizajnirao egzotične, bogato obojene scenografije i kostime. Dizajnirao je i dekor za nekoliko predstava

Leon Bakst
Autoportret (1893)
Lični podaci
Datum rođenja	(1866-01-27)27. januar 1866.
Mesto rođenja	Grodno, Ruska Imperija
Datum smrti	27. decembar 1924.(1924-12-27) (58 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska

Mladost

Lejb-Haim Izraelevič (kasnije Samojlovič) Rozenberg je rođen u Grodnu, u jevrejskoj porodici srednje klase. Pošto je njegov deda bio izuzetan krojač, car mu je dao veoma dobar položaj, a imao je ogromnu i divnu kuću u Sankt Peterburgu. Porodica se kasnije preselila u prestonicu. Sa dvanaest godina, Lejb je pobedio na takmičenju u crtanju i odlučio da postane slikar. Međutim, roditelji to nisu odobravali i čak su bacili njegove boje.

Za nekoliko godina roditelji su se razveli i zasnovali nove porodice, postalo je nemoguće živeti sa maćehom, pa su se četvoro braće i sestara razdvojili i iznajmili svoj stan. Kao najstariji, Lejb je bio zadužen za dve sestre i brata, „uzeo je da radi sve vrste slikarskih poslova“. Nakon što je završio gimnaziju, studirao je na Akademiji umetnosti u Sankt Peterburgu.

U vreme svoje prve izložbe (1889) uzeo je prezime Bakst, mada je poreklo pseudonima još uvek nejasno. Postoje najmanje tri verzije, prema glavnoj, baka njegove majke je imala devojačko prezime Bakster. Aleksander Benua, Leonov doživotni prijatelj, priseća se da je „Leo dao dugotrajno i zbunjujuće objašnjenje da je prezime uzeo po nekom od daljih rođaka“.

Početkom 1890-ih, Bakst je izlagao svoje radove u Društvu akvarelista. Od 1893. do 1897. živeo je u Parizu, gde je studirao na Akademiji Julijan. I dalje je često posećivao Sankt Peterburg. Posle sredine 1890-ih, Bakst je postao član kruga pisaca i umetnika koji su formirali Sergej Djagiljev i Benoa, koji su 1899. osnovali uticajni časopis Mir iskustva, što znači „Svet umetnosti“. Grafike koje je objavio u časopisu donele su mu slavu.

Karijera

Karneval u Parizu u čast ruske mornarice; 20. vek

Urijel da Kosta (1897), imaginarni portret oca biblijske kritike i preteče slobode govora, bila je jedna od najranijih slika Leona Baksta

Bakst je nastavio da slika, realizovao je portrete Filipa Maljavina (1899), Vasilija Rozanova (1901), Andreja Belog (1905), Zinaide Gipijus (1906).

Radio je i kao nastavnik likovne kulture za decu ruskog velikog kneza Vladimira Aleksandroviča. Godine 1902. prihvatio je zahtev ruskog cara Nikolaja II Aleksandroviča da naslika admirala Avelana i ruske mornare koji stižu u Pariz, sliku koju je tamo započeo, tokom proslava od 17. do 25. oktobra 1893. godine. Međutim, trebalo mu je 8 godina da završi posao.

Godine 1898. prikazao je svoja dela na Prvoj izložbi ruskih i finskih umetnika koju je organizovao Djagiljev; na izložbama Svet umetnosti, kao i Minhenskoj secesiji, izložbama Saveza ruskih umetnika itd. Tokom ruske revolucije 1905, Bakst je radio za časopise Župel, Adskaja pošta, Mir iskustva i Satirikon, zatim za umetnički časopis Apolon.

Počevši od 1909. godine, Bakst je uglavnom radio kao scenograf, dizajnirajući scenografije za grčke tragedije. Tokom tog vremena, Bakst je živeo u zapadnoj Evropi jer, kao Jevrejin, nije imao pravo da trajno živi van određenih granica u Ruskoj imperiji..

• Odabrani scenski dizajn
• 
  Kleopatra, 1910.
• 
  Daphnis et Chloé, 1912.
• 
  La Pisanelle où la Mort parfumée, 1913.
• 
  Uspavana lepotica, 1921.

• Odabrana dizajn kostima
• 
  .
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Terror Antiquu je prikazao uništenje Atlantide, Lavlje kapije Mikene, Tirinsa i Akropolja, sa Korom koja je predsedavala da simbolizuje haos; 1908, ulje na platnu, 250 × 270 cm, Ruski muzej.

Uprkos tome što je bio poznat po svom scenografskom radu, njegova umetnička dela su takođe naručivale razne engleske porodice tokom perioda art dekoa. Za to vreme, proizveo je dela poput serije slika Uspavana lepotica za Džejmsa i Doroti de Rotšild u Vedsdon Menoru 1913. Priča Uspavana lepotice je prikazana na sedam panela koji su duž zidova ovalne, teatralne „Bakst sobe“ u dvorcu Bakingemšir.

Tokom svojih poseta Sankt Peterburgu, predavao je u Zvancevovoj školi, gde je jedan od njegovih učenika bio Mark Šagal (1908–1910). Bakst je opisao Šagala kao omiljenog učenika, jer kada bi mu bilo rečeno da uradi nešto, pažljivo bi slušao, ali bi onda uzeo boju i četke i uradio nešto sasvim drugačije od zadatka.

Bakst 1916. godine

Bakst je 1914. izabran za člana Imperijalne akademije umetnosti. Bakstov sveobuhvatan, mnogostrani talenat pokazao se u raznim oblastima — radio je kao dizajner odeće, dekoracije garnitura, enterijera, tekstila i drugog. Osim serije enterijera za Rotšilde, dizajnirao je i izložbe za „Mir Iskustva“. Američki biznismen aktivan u industrije svile Artur Selig pozvao je Baksta da radi na dizajnu tekstila i njihova saradnja je imala veliki uspeh.

Tokom ovog perioda njegov rad je bio naširoko prikazan u Sjedinjenim Američkim Državama. Martin Birnbaum, menadžer Berlinske fotografske kompanije u Njujorku, organizovao je izložbu Bakstovih dela 1913. u Njujorku koja je potom putovala u Detroit (1913), Bafalo (1914), Sinsinati (1914), Čikago (1914) i Montreal (1914). Posle Revolucije 1917. Leonova sestra je umrla od gladi u Rusiji. Kada je Bakst primio vest, doživeo je nervni slom, postao je toliko bolestan da nije mogao da toleriše svetlost, buku ili dodir. Njegova sluškinja, Linda, iskoristila je njegovo stanje da mu ukrade novac - uzela je sve honorare koji su dolazili u kuću i zastrašila umetnika, primoravajući ga da nju i njenog muža uvrsti kao naslednike svog testamenta. Igrom slučaja uspeo je da pošalje poruku uticajnoj prijateljici i meceni Alis Vorder Geret (1877–1952), koja je pomogla njegovoj sestri Sofiji da spase Leona. Prvi put su se sreli u Parizu 1914. godine, kada je gospođa Geret bila u pratnji svog muža diplomate koji je službovao po Evropi. Bakst je ubrzo zavisio od Geretove kao osobe od poverenja i svog agenta.

Jedna od poslednjih Bakstovih slika: Portret Rejčel Strong, 1924, ulje na platnu, 130×89 cm, Muzej avangardnog majstorstva.

Godine 1922. Bakst je prekinuo vezu sa Djagiljevom i Ballets Russes. Tokom ove godine posetio je Baltimor i, konkretno, Evergrin Haus — rezidenciju njegove američke prijateljice Alis Geret. Geret je postala Bakstov predstavnik u SAD po povratku kući 1920. godine, organizujući dve izložbe umetnikovih radova u njujorškoj galeriji Knoedler, kao i putujuće izložbe.

U SAD je radio na uređenju živopisnog modernističkog privatnog pozorišta. Veruje se da je ovo jedino postojeće privatno pozorište koje je dizajnirao.

Leon Bakst je takođe bio plodan pisac. Njegova književna zaostavština je na tri jezika i obuhvata romane, brojne publikacije u časopisima, kritike, eseje, pisma prijateljima i kolegama.

Ummro je 27. decembra 1924. na klinici u Rijej Malmezonu, blizu Pariza, od problema sa plućima (edema). Njegovi brojni poštovaoci među najpoznatijim umetnicima tog vremena, pesnicima, muzičarima, plesačima i kritičarima, formirali su pogrebnu povorku koja je pratila njegovo telo do njegovog poslednjeg počivališta, na Cimetière des Batignolles, u Parizu, 17. arondisman, tokom veoma dirljive ceremonije.

Krajem 2010. godine, Muzej Viktorije i Alberta u Londonu predstavio je izložbu Bakstovih kostima i grafika.

Galerija

• 
  Bakstov portret Aleksandra Benua; 1898, akvarel i pastel na papiru, 65×100 cm Državni ruski muzej.
• 
  Večera; 1902, ulje na platnu, 150×100 cm,Ruski muzej.
• 
  Dizajn scenskog nameštaja za Le Spectre de la Rose Mišela Fokina; oko 1911.
• 
  Poster zaPopodne jednog faune; 1912, privatna zbirka.
• 
  Crtež konja koji pije;, olovka, akvarel i gvaš na papiru položenom na karton, 33×49 cm, privatna kolekcija, početak 20. veka
• 
  Print tekstila; oko 1922.
• 
  Markapovodom 150. godišnjice rođenja Leona Baksta; 2016, Belpošta.

• Serija Uspavana lepotica; 1913–1922, ulje na platnu, dvorac Vadesdon
• 
  Loša vila u poseti
• 
  Obećanje dobre vile;
• 
  Princeza bode prst na vreteno
• 
  Ostareli kralj moli dobru vilu
• 
  Princeza i dvor padaju u san sto godina
• 
  Princ u lovu vidi zamak u kome princeza spava;
• 
  Princ otkriva princezu i budi je

Vidi još

• Orijentalizam

Literatura

• Marc Chagall, My Life, St.-Petersburg, Azbuka, 2000. ISBN 5-267-00200-3.
• Codell, Julie," Convergences: Art History, Museums and Scholar-Agent Martin Birnbaum's Transatlantic Art for the Public," Art Markets, Agents and Collectors, eds. A. Turpin and S. Bracken. Bloomsbury, 2021, 316-327
• Léon Bakst, Serov et moi en Grèce, translation and introduction by Olga Medvedkova, preface by Véronique Schiltz, TriArtis Editions, 2015, 128 p., 24 illustrations ( ISBN 978-2-916724-56-0; OCLC 902790439)
• Usova, M. N. (2016). „"Trehfamilie" Baksta: Rabinovič, Rozenberg, Bakst. Ot Leйbы Rabinoviča do Leona Baksta” [Three Surnames of Leon Bakst: Rabinovich, Rosenberg, Bakst. From Leyb Rabinovich to Leon Bakst]. Journal of the Vaganova State Ballet Academy (na jeziku: ruski). 5 (46): 72—82. 
• Bowlt, J. E.; Chernukhina, A.; Kovaleva, O.; Terkel, E. (2008). „"Words of Magic": The Literary heritage of Leon Bakst” (PDF). The Tretyakov Gallery (1): 80—82. 

Spoljašnje veze

• Leon Bakst (1866–1924) Slike, izložbe, recenzije na vvar.com
• Umetničko delo Leona Baksta na lokaciji Ben Uri
• Radovi Leona Baksta u Galeriji ruske umetnosti
• „Bakst pozorište i zbirka performansa”. Arhivirano iz originala 11. 04. 2009. g.  u Muzeju Viktorije i Alberta
• „Muzej i biblioteka Evergrin”. Arhivirano iz originala 25. 06. 2015. g. 
• Dizajn Leona Baksta, oko 1911–1923, u posedu Odeljenja za pozorište Bilija Rouza, njujorška javna biblioteka za scenske umetnosti
• Djagiljev i ruski baleti, 1909–1929: izložba Kada je umetnost plesala uz muziku 2013. u Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu