Марк Шагал

јеврејски сликар

Марк Шагал (рус. Марк Захарович Шага́л; блр. Мойша Захаравіч Шагалаў, Mojša Zacharavič Šahałaŭ;[3][4]Витебск, 7. јул 1887Saint-Paul, 28. март 1985) је био јеврејски сликар рођен у Белорусији, тада део Русије. Његов правац су мешавина модерног покрета и импресионизма.

Марк Шагал
Marc Chagall 1941.jpg
Марк Шагал 1941.
Датум рођења(1887-07-07)7. јул 1887.
Место рођењаВитебск[1]
Руска Империја
Датум смрти28. март 1985.(1985-03-28) (97 год.)
Место смртиSaint-Paul
Француска
ДржављанствоРуско, касније француско[2]

МладостУреди

Марк Шагал је рођен као Мојше Шагал у јеврејској породици у Лиозни,[1] у близини града Витебска (Белорусија, тада део Руског царства) 1887. године.[а][5] У време његовог рођења, становништво Витебска је бројало око 66.000. Половина становништва су били Јевреји.[6] Живописни град цркава и синагога, уметник Иља Репин га је назвао „Руски Толедо“, по космополитском граду некадашњег Шпанског царства.[7] Како је град био изграђен углавном од дрвета, мало је од њега преживело године окупације и разарања током Другог светског рата.

Шагал је био најстарији од деветоро деце. Презиме Шагал је варијанта имена Сегал, које је у јеврејској заједници обично носила левитска породица.[8] Његов отац, Катскл (Зачар) Шагал, био је запослен код трговца харингом, а његова мајка Фејге-Ите је продавала намирнице из њихове куће. Његов отац је напорно радио, носећи тешку бурад, али је зарађивао само 20 рубаља сваког месеца (просечна плата широм Руске империје била је 13 рубаља месечно). Шагал ће касније укључити рибље мотиве „из поштовања према свом оцу“, пише Шагалов биограф Јакоб Бал-Тешува. Шагал је писао о овим раним годинама:

Дан за даном, зими и лети, у шест сати ујутру, мој отац је устајао и ишао у синагогу. Тамо је изговарао своју уобичајену молитву за неког мртваца. По повратку је спремио самовар, попио чај и отишао на посао. Паклени рад, рад галијског-роба. Зашто покушавати да се то сакрије? Како рећи о томе? Ниједна реч никада неће олакшати судбину мог оца... На нашем столу је увек било доста путера и сира. Хлеб премазан путером, као вечни симбол, никада није излазио из мојих детињих руку.[9]

БиографијаУреди

 
Родна кућа Марка Шагала

Године 1907, је започео студирање у Царској школи уметности у Санкт Петербургу. Септембра 1909. у кући своје пријатељице упознаје Белу Росенфилд у коју се заљубљује. После студија већ почиње да привлачи пажњу и ствара углед када му је Макс Винавер осигурао средства како би се преселио у Париз (тада центар збивања у уметности), и тамо наставио да ради. Све заједно са Пикасом, Бракеом и осталим кубистима почели су да мењају уметност из корена. Шагал је током својих париских година почео да употребљава модерне технике, иако никад није напустио свој сопствени стил који је изградио, и по коме је постао познат.

Париз је за Шагала постао друга кућа и он је планирао да се тамо пресели и остане да живи до краја живота. Међутим 1914, док је био у посети Русији, настао је Први светски рат па се више није мога вратити. Године 1915, жени се Белом Росенфилд, својом вереницом од 1909, и наставља да велича њихову љубав у серији својих слика које је наставио да слика чак и после њене смрти тридесет година после. У међувремену преживљава рат. 1917. постаје комесар за уметност у Витебску.

Шагалово комесарство ускоро се лоше завршава, свађом са другим уметницима, након чега одлази у Москву да би радио у Москви као сценограф у позоришту и подучавао ратну сирочад. Напокон, 1922. године Шагал, Бела и његова ћерка Ида емигрирају из СССР. У Русији је био осам година..

Године 1923, Шагал добија наруџбину од француског трговца уметничким делима Амбросеа Воларда да илуструје руски класични роман, Гогољеве Мртве душе. Шагалови налазе дом у Француској и Марк постиже нову славу као илустратор у гвашу и бакропису. Истовремено наставља и своју сликарску каријеру. Следеће године биће му веома успешне и срећне, испуњене радом и путовањима, али од тридесетих година све се мења успоном фашизма, што се одразило у Шагаловим суморним делима.

Године 1937, Шагал добија француско држављанство – која бива поништено почетком Другог светског рата, када Француска, поражена од стране Немачке, бива подељена између нациста и колаборацијских власти. Шагал касно схвата свој положај као Јевреја и као уметника којег су нацисти прогласили изопаченим. Бива ухапшен, али срећом врло брзо пуштен захваљујући америчком посредовању па током рата бежи у САД.

У Америци његова жена Бела се разболева и убрзо умире. Шагал је неутешан. 1944. после неколико година остварује нову везу са Енглескињом Вирџинијом Хагард која је трајала до 1952. У међувремену се 1948. вратио у Француску, и заувек се настанио на југу земље. Касније се жени са Валентином Бродски и са њом остаје до краја живота.

Током свог живота Шагал се опробао на свим сликарским материјалима. Израђивао је таписерије, графике, мозаике, витраже, скулптуре и фреске.

Шагалова уметностУреди

 
Јури Пен - Портрет Марка Шагала, око 1915.

Шагал је узимао инспирацију из старих белоруских бајки, а радио је мотиве из јеврејских религијских прича. Око 1960-их и 1970-их, Шагал прихвата и пројекте који су обухватали холове и зидине великих зграда чак осликавајући пар цркава.

Шагалов рад се може сврстати у више категорија. Мешао се са авагардним пројектима, али за његов рад мешају се разни правци као што су Кубизам и Фовизам. Био је чврсто повезан са Париском школом и њиховим члановима, укључујући и уметника под именом Амедео Модиљани.

Чести симболи у Шагаловим радовимаУреди

  • Коза: Лагодност живота: млеко, месо, кожа, рогови, моћ и снага.
  • Дрво: још један симбол живота.
  • Петао: Верност, најчешће насликан са љубавницима.
  • Груди (често голе): Еротика, плодност љубави (Шагал је волео и поштовао жену).
  • Виолиниста: у Шагаловом селу Витеберг виолиниста је пратио људе током њихових прекретница у животу (рођење, венчање, смрт).
  • Харинга (понекад насликана и као летећа риба): Сећање на Шагаловог оца који је радио у фабрици за прераду риба
  • Сат са клатном: време, скромни живот
  • Свећа: две свеће симболизују Сабат. Свећа је симобол у његовим делима повезан са Јудаизмом
  • Прозори: Шагалов Љубав ка слободи.
  • Куће Витебска (често сликане док је живео у Паризу): жудња за домовином
  • Сцене циркуса: Хармонија човека и животиње, представља Креативност у човеку.
  • Распеће Исуса: Холокауст, Јевреји прогоњени од стране нациста.

ЦитатиУреди

  • „На кругу боја, све боје су пријатељи са њиховим суседима и љубавници са њиховим контрастима.."
  • „У животу постоји само једна боја, само једна на уметничкој палети, која даје смисао и животу и уметности. То је боја љубави."

Листа познатијих радоваУреди

  • Млада жена на софи (Mariaska), 1907, (Приватна колекција)
  • Венчање, 1910
  • Рођење, 1910, Цирих
  • Ја и село, 1911, Њујорк, (Музеј Модерне уметности)
  • Адам и Ева, 1912
  • Аутопортрет са седам прстију, 1913, Амстердам
  • Виолиниста, 19111914, Диселдорф, Немачка
  • Рођендан, 1915, Њујорк, Музеј Модерне уметности
  • Плава кућа, 19171920
  • Пад анђела, 19231947, Базел
  • Зелени виолиниста, 19231924,
  • Жена Акробата, 1930, Париз, (Национални музеј модерне уметности)
  • La Mariée (Невеста), 1950.
  • Љубавници изнад црвеног неба, 1950
  • Мојсије прима десет божијих закона, 19501952
  • Зелена ноћ, 1952
  • Бастиља, 1953
  • Мост изнад сене, 1954, Хамбург
  • Прелажење црвеног мора, 1955
  • Аутопортрет, 19591960
  • Краљ Давид, 1961
  • Рат, 19641966, Цирих
  • Мозаици мурала у холу Метрополитанска опера, Њујорк, 1966
  • Библијски осликани прозори, 1968, Мец Катедрала
  • Пророк Јеремаја, 1968
  • Посао, 1975
  • Библијска порука, 17 радова (Ница, -Национални музеј)
  • Амерички прозори, 1977, Уметнички институт Чикага
  • Жути магарац, 1979
  • Породица, (1975—1976)
  • Девет прозора библијске тематике, 19781985, St. Stephan Church, Мец, Немачка
  • Велика парада, 19791980, Гарелија Пјер Матис-Њујорк.

НапоменеУреди

  1. ^ Most sources uncritically repeat the information that he was born on 7 July 1887, without specifying whether this was a Gregorian or Julian date. However, this date is incorrect. He was born on 24 June 1887 under the then Julian calendar, which translates to 6 July 1887 in the Gregorian calendar, the gap between the calendars in 1887 being 12 days. Chagall himself miscalculated the Gregorian date when he arrived in Paris in 1910, using the then-current 13-day gap, not realising that this applied to births that occurred only from 1900 onwards. For further details, see Marc Chagall and His Times: A Documentary Narrative, p. 65.

РеференцеУреди

  1. ^ а б Benjamin Harshav, "Chagall, Marc", The YIVO Encyclopedia of Jews in Eastern Europe
  2. ^ Harshav, Benjamin. "Marc Chagall and his times: a documentary narrative". Contraversions: Jews and Other Differences (1st ed.). Stanford University Press. August (2003) ISBN 0804742146.
  3. ^ „Chagall”. Collins English Dictionary. HarperCollins. Приступљено 27. 7. 2019. 
  4. ^ „Chagall”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 27. 7. 2019. 
  5. ^ Harshav, Benjamin; Chagall, Marc; Harshav, Barbara (2004). Binyāmîn Haršav, Marc Chagall, Barbara Harshav Marc Chagall and his times: a documentary narrative. ISBN 9780804742146. Приступљено 15. 3. 2012. 
  6. ^ Lewis, Michael J. "Whatever Happened to Marc Chagall?" Commentary, October 2008 pp. 36–37
  7. ^ Wullschlager, Jackie (27. 11. 2008). „'Chagall'. The New York Times. 
  8. ^ „Segal.org”. Segal.org. 22. 5. 2005. Приступљено 15. 3. 2012. 
  9. ^ Chagall, Marc. My Life, Orion Press (1960)

ЛитератураУреди

  • Antanas Andrijauskas, Litvak Art in the Context of the École de Paris. Library of Vilnius Auction, Vilnius, 2008. ISBN 978-609- 8014-01-3.
  • Chagall, Marc (1947). Heywood, Robert B., ур. The Works of the Mind: The Artist. Chicago: University of Chicago Press. OCLC 752682744. 
  • Sidney Alexander, Marc Chagall: A Biography G.P. Putnam's Sons, New York, 1978.
  • Monica Bohm-Duchen, Chagall (Art & Ideas) Phaidon, London, (1998) ISBN 0-7148-3160-3
  • Marc Chagall, My Life, Peter Owen Ltd, London, 1965 (republished in 2003) ISBN 978-0-7206-1186-1
  • Susann Compton, Chagall Harry N. Abrams, New York, 1985.
  • Sylvie Forestier, Nathalie Hazan-Brunet, Dominique Jarrassé, Benoit Marq, Meret Meyer, Chagall: The Stained Glass Windows. Paulist Press, Mahwah, 2017.
  • Benjamin Harshav, Marc Chagall and His Times: A Documentary Narrative, Stanford University Press, Palo Alto, (2004) ISBN 978-0-8047-4214-6
  • Benjamin Harshav, Marc Chagall on Art and Culture, Stanford University Press, Palo Alto, (2003) ISBN 0-8047-4830-6
  • Aleksandr Kamensky, Marc Chagall, An Artist From Russia, Trilistnik, Moscow, 2005 (In Russian)
  • Aleksandr Kamensky, Chagall: The Russian Years 1907–1922., Rizzoli, New York, 1988 (Abridged version of Marc Chagall, An Artist From Russia) ISBN 0-8478-1080-1
  • Moynahan, Brian (1992). Comrades: 1917 - Russia in Revolution (на језику: енглески). Brown and Company. ISBN 0-316-58698-6. 
  • Aaron Nikolaj, Marc Chagall., Rowohlt Verlag, Hamburg, 2003 (In German)
  • Gianni Pozzi, Claudia Saraceni, L. R. Galante, Masters of Art: Chagall, Peter Bedrick Books, New York, (1990) ISBN 978-0-8722-6527-1
  • V.A. Shishanov,Vitebsk Museum of Modern Art – a History of Creation and a Collection 1918–1941, Medisont, Minsk, 2007.
  • Jonathan Wilson, Marc Chagall, Schocken Books, New York, (2007) ISBN 0-8052-4201-5
  • Jackie Wullschlager, Chagall: A Biography Knopf, New York, 2008
  • Ziva Amishia Maisels & David Glasser, Apocalypse: Unveiling a Lost Masterpiece by Marc Chagall, Ben Uri Gallery and Museum, 2010
  • Shishanov, V.A. Polish-language periodicals about Marc Chagall (1912 - 1940) / V. Shishanov, F. Shkirando // Chagall's collection. Issue 5: materials of the XXVI and XXVII Chagall readings in Vitebsk (2017 - 2019) / M. Chagall Museum; [editorial board: L. Khmelnitskaya (chief editor), I. Voronova]. - Minsk: National Library of Belarus, 2019. - P. 57–78. Russian language

Спољашње везеУреди