Википедија

Леопард ајкула

Leopard ajkula (Triakis semifasciata) vrsta je ajkule goniča iz porodice Triakidae. Nastanjuje obalne vode Tihog okeana od američke države Oregon do Mazatlana u Meksiku. Obično je dugačka od 1,2 do 1,5 m, vitka je i prepoznaje se po crnoj tufni nalik na sedlo i velikim mrljama na leđima. Zreli primerci ove vrste uobičajen su prizor u ušćima ili uvalama, a nastanjuju delove i oko stena i grebena. Najčešće se nalaze u blizini obale, u vodi dubokoj manje od 4 m.

Leopard ajkula
Vremenski raspon: paleocen−današnjost
Side view of a leopard shark, a slender gray fish with a series of black saddle-like markings and large spots on its back; there are smaller fish and yellow-brown kelp fronds in the background
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Chondrichthyes
Red: Carcharhiniformes
Porodica: Triakidae
Rod: Triakis
Vrsta:
T. semifasciata
Binomno ime
Triakis semifasciata
Girard, 1855[2]
Mapa sveta na kojoj je prikazana plava oblast duž pacifičke obale Severne Amerike od Oregona do Baha Kalifornije
Rasprostranjenost leopard ajkule na mapi sveta
Sinonimi

Mustelus felis Ayres, 1854
Triakis californica Gray, 1851

Aktivni su predatori u uglavnom se hrane školjkama, rakovima, košljoribama i jajima drugih riba. Većina leopard ajkula uglavnom ostaje unutar određenog područja i ne vrši migracije. Vrsta je živahna, mladi se izlegnu unutar materice i hrane se žumancem. Od marta do juna ženka rodi čak 37 potomaka nakon gestacijskog perioda od 10 do 12 meseci. Relativno sporo raste i treba joj mnogo vremena da seksualno sazri.[3]

Ne napada ljude, a lovi se u komercijalnom i rekreativnom ribolovu za jelo, ali i zbog akvaristike.[4] Ova vrsta se uglavnom lovi u vodama oko Kalifornije, gde je broj primeraka ove vrste značajno opao tokom osamdesetih godina 20. veka, ali su sprovedene zaštite tokom devedesetih godina. Međunarodna unija za zaštitu prirode ocenila je najmanju zabrinutost za ovu vrstu, ali napominjući da bi ona vrlo lako mogla da postane ugrožena zbog prekomernog ribolova, sporog razvitka i ograničenih migracijskih navika.

Taksonomija i filogenija uredi

Prvo naučno ime za ovu vrstu bilo je Triakis californica, a imenovao ju je britanski zoolog Džon Edvard Grej 1851. godine u Popisu primeraka riba iz 1851. godine, koji se nalazi u kolekciji Britanskom muzeja.[4] Međutim, Grej nije dao ime sa odgovarajućim opisom, pa se ono naziva „golim imenom” (lat. nomen nudum). U decembru 1854. godine američki ihtiolog Vilijam Orvil održao je predavanje gde je opisao ovu vrstu kao Mustelus felis, a njegovo predavanje objavljeno je u časopisu pod nazovom Pacifik koje je objavljeno u San Francisku, a potom u časopisu Proceedings, koji je objavila Akademija nauka Kalifornije.[5] U aprilu 1855. godine francuski biolog Čarls Frederik objavio je publikaciju za ovu vrstu i nazvao je Triakis semifasciata.[6]

Greškom u prepisivanju knjiga, T. semifasciata je dugo bilo naučno ime za vrstu leopard ajkule. U starijim literaturama ova vrsta se naziva i tigrastim morskim psom ili mačjom školjkom. Rod Triakis sadrži dva podroda, Triakis i Cazon. Leopard ajkula smeštena je u podgrupu Triakis. Filogenetska analiza J. Lopeza iz 2006. godine zasnovana na genima koji kodiraju proteine, otkrila je da Triakis i Cazon nisu usko povezani, a osim toga veruje se da je leopard ajkula možda najosnovniji član u svojoj porodici.[5]

Rasprostranjenost i stanište uredi

Leopard ajkula nastanjuje severoistočne delova Tihog okeana, od zaliva Kos Oregon do tropskih voda Mazatlana u Meksiku, uključujući Kalifornijski zaliv. Obično nastanjuje peščana ili muljevitna dna u zatvorenim uvalama ili u ušću, a može se sresti u blizini kamenih grebena i mesta gde ima dosta algi. Poznato je da se ova vrsta okuplja i u blizini ispuštanja toplih voda iz elektraana. Leopard ajkule uglavnom plivaju blizu dna i najzastupljenije su u vodama dubine do 4 m, ali se mogu naći i na dubinama do 91 m.[7] Mnogi primerci ove vrste, posebno na severu napuštaju svoja staništa zimi i u njih se vraćaju u ranoj proleće.[8][3][9]

Studija sprovedena u vodama severne Kalifornije utvrdila je da leopard ajkula napuštaju svoja staništa kada temperatura vode padne ispod 10–12 °C, a jedan primerak ove vrste koji je praćen, preplivao je 140 km na jug.[5]

Dokumentovano je nekoliko primeraka ove vrste kako prelaze stotine kilometara, ali ipak većina primeraka ostaje u lokalizovanom području veći deo života. Nizak nivo migracija doveo je do genetske divergencije. Identifikovano je sedam genskih razlika kod ove vrste duž obale između zaliva Humbold i San Dijega. Među njima, veruje se da je najizolovanija populacija koja nastanjuje zaliv Humbold, a primerci odatle su krupniji i imaju više potomstva od drugih tigar ajkula.[10] Pored Baha Kalifornije leopard ajkula se razliku od one na severnom delu Kalifornijskog zaliva.[11]

Opis uredi

Leopard ajkula ima umereno snažno telo sa kratkom zaobljenom njuškom. Oči su velike i ovalne sa membranom, dok su usta snažno zakrivljena.[12][13][14] Ova riba ima brazde na uglovima usta koje se protežu na obe čeljusti.[5][7] Leopard ajkula ima od 41 do 55 zuba u gornjoj vilici i 34 od 45 zuba u donjoj vilici.[5] Svaki zub je blago zakošen i ima glatke ivice.[3]

Prvo veliko dorzalno peraje nalazi se između grudnih i karličnih peraja, koja su široka i trouglasta. Donji režanj kaudalnog peraja je dobro razvijen kod odraslih primeraka. Leopard ajkula ima crne tačke po telu koje se protežu po leđima, preko srebrno sive boje. Donja strana ajkule je bela.[15][16]

 
Leopardski morski pas hvata plen kombinacijom usisavanja i ugriza.

Prosečna dužine ove vrste je od 1,2 do 1,5 m, a mužjaci retko narastu do 1,5 m, a ženke do 1,8 m.[17] Postoje podaci o ženki koja je bila dugačka 2,1 m, a najteži poznati primerak imao je 18,4 kilograma.[3][18]

Biologija i ekologija uredi

Tigar ajkula često se sreće neposredno uz zone izvan surfovanja. Aktivniji je noću nego danju, a ponekad vreme provodi na dnu. U zalivu Tomales i drugim vodama tigar ajkula sledi plimu, kako bi se hranio, a povlači se dosta brzo, kako se ne bi nasukao.[7] U vodama oko ostrva Santa Katalina meštani i ove ajkule nalaze se na malim razmacima u vodi, a noću se ove ajkule odalje od obala do 10 km.[8] Od rođenja ova vrsta formira velike skupove uglavnom po starosti i polu, mogu se mešati sa vrstama kao što su Mustelus henlei i Squalus acanthias.[17][8]

U zatočeništvu tigar ajkule uspostavljaju dominaciju nad mlađim primercima. Tokom letnjih dana velike skupine ženki okuplja se u plitkim uvalama i ušću, a noću se raziđu.[19][20][21] Pošto ženke uglavnom odlaze u tople vode, njihova temperatura tela je veća za 3 °C nego kod mužjaka, a pretpostavlja se da iskorišćavaju svoju toplotu tela kako bi ubrzale rast mladunaca tokom gestacije. U poređenju sa drugim ajkulama, tigar ajkula ima manje crvenih krvnih zrnca, što joj omogućava efikasniju obradu kiseonika.[22] Mali primerci ove vrste često postanu plen drugih ajkula kao što su Notorynchus cepedianus i velika bela ajkula. Poznati paraziti ove vrste uključuju Phyllobothrium riseri, Lacistorhynchus dollfusi, Paraorygmatobothrium barber, Echthrogaleus eoleoptratus i Achtheinus oblongatus.[17][7]

Tigar ajkula hrani se rakovima (Cancridae, Grapsidae i Hippoidea), škampima, košljoribama, pticama, jajama drugih riba i školjkama. Plen hvata širenjem čeljusti, nakon čega ga usisava. Kao i kod drugih morskih pasa, zubi ove ajkule se menjaju, a potrebno je 9 do 12 dana da ih zameni.[3][9]

Ova vrsta ajkule je živahna, a njeni embrioni se razvijaju od žumanca. U severnim predelima ženke koriste uvale i mesta sa rastinjem kako bi položile jaja, dok na jugu rađaju u otvorenim vodama. Poznata mrestilišta ove vrste su duž obale Kalironije, uključujući zaliv Humbolt, zaliv Tomales, Bodeg, San Franciskog, Moro, Santa Monika i zaliv San Dijego. Ženke rađaju od 1 do 37 potomaka godišnje, od marta do jula, a najviše u aprili ili maju. Parenje se obavlja u rano leto, neretko blizu obala. Tek rođeni primerci su veličine d 20 cm, rastu sporo, narednih tri do četiri godine prosečno rastu oko 2 cm godišnje, a dostižu zrelost u uzrastu od 7 do 13 godina, kada budu dužine od 0,7 do 1,2 m.[5] Ženke rastu prosečno 2,3 cm godišnje, a zrelost dostižu sa 10 do 15 godina, kada budu dužine od 1,1 do 1,3 m.[9][23] Ova vrsta raste izuzetno sporo, dokumentovan je jedan primerak leopard ajkule koji je bio dužine svega 4 cm, a bio je star preko 12 godina. Maksimalni životni vek ove ajkule se procenjuje na 30 godina.[5][24]

Kontakt sa ljudima uredi

Leopard ajkula je dosta brza i okretna, ali ne predstavlja opasnost po ljude. Postoji video zapis iz 1955. godine na kojem se vidi da je leopard ajkula napala ronioca, ali je on ipak ostao nepovređen. Ova vrsta lovljena je od strane komercijalnih ribolovaca na mreže, parangale, a love je i sportski ribolovci.[3][9]

Njeno meso smatra se izvrsnim i prodaje se sveže ili smrznuto.[25][7] Međutim ova vrsta može u svom organizmu imati pesticide ili poliklorirane bifenile, a Odeljenje za ribu i divlje životinje upozorilo je ljude da je ne jedu redovno.[26] Ova vrsta takođe je cenjena u akvaristici zbog svog atraktivnog izgleda.[23] U zatočeništvu mogu da žive preko 20 godina.[7][1] Većina lova na ovu vrstu događa se u vodama Kalifornije, 4,6 tona ulovljeno je 1983. godine, a 14 tona 1991. godine. Veruje se da ovo nisu precizni podaci i da ih je ulovljeno mnogo više.[9]

U periodu od 1980. do 1988. godine sportski ribolovci su ulovili 52.000 leopard ajkukle, a od 1988. do 1993. godine 45.000 primeraka ove vrste.[27] Međunarodna unija za zaštitu prirode istakla je da za leopard ajkulu postoji najmanja zabrinutost.[28] Ipak, ova vrsta je veoma podložna ribolovu, zbog čega može da postane ugrožena. Godine 1992. država Kalifornija nametnula je ograničenje za lov na ovu vrstu.[5][29]

Galerija uredi

Reference uredi

  1. ^ a b Carlisle, A.B.; S.E. Smith; Launer, A.L. & White, C.F. (2015). „Triakis semifasciata”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2015. Pristupljeno 19. 7. 2020. 
  2. ^ Girard, C.F. (13. april 1855). „Characteristics of some cartilaginous fishes of the Pacific coast of North America”. Proceedings of the Academy of Natural Sciences of Philadelphia. 7: 196—197. 
  3. ^ a b v g d đ Compagno, L.J.V. (1984). Sharks of the World: An Annotated and Illustrated Catalogue of Shark Species Known to Date. Rome: Food and Agricultural Organization. str. 433–434. ISBN 978-92-5-101384-7. 
  4. ^ a b Pietsch, T.W.; Orr, J.W.; Eschmeyer, W.N. (2012). „Mustelus felis Ayres, 1854, a Senior Synonym of the Leopard Shark, Triakis semifasciata Girard, 1855 (Carchariniformes: Triakidae), Invalidated by "Reversal of Precedence"”. Copeia. 2012: 98—99. doi:10.1643/ci-11-089. 
  5. ^ a b v g d đ e ž Ebert, D.A. (2003). Sharks, Rays, and Chimaeras of California. University of California Press. str. 144–147. ISBN 978-0-520-22265-6. 
  6. ^ Ackerman, J.T.; M.C. Kondratieff; S.A. Matern & J.J. Cech (Jr.) (2000). „Tidal influences on spatial dynamics of the leopard shark, Triakis semifasciata, in Tomales Bay”. Environmental Biology of Fishes. 58: 33—43. doi:10.1023/A:1007657019696. 
  7. ^ a b v g d đ Fowler, S.L.; R.D. Cavanagh; M. Camhi; G.H. Burgess; G.M. Cailliet; S.V. Fordham; C.A. Simpfendorfer & J.A. Musick (2005). Sharks, Rays and Chimaeras: The Status of the Chondrichthyan Fishes. International Union for Conservation of Nature and Natural Resources. str. 281–283. ISBN 978-2-8317-0700-6. 
  8. ^ a b v Leet, W.S.; Dewees, C.M.; Klingbeil, R.; Larson, E.J., ur. (2001). „Leopard Shark”. California's Living Resources: A Status Report (fourth izd.). ANR Publications. str. 252–254. ISBN 978-1-879906-57-0. 
  9. ^ a b v g d Delius, B. Biological Profiles: Leopard Shark Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. avgust 2009). Florida Museum of Natural History Ichthyology Department. Retrieved on August 9, 2009.
  10. ^ López, J.A.; J.A. Ryburn; O. Fedrigo; G.J.P. Naylor (2006). „Phylogeny of sharks of the family Triakidae (Carcharhiniformes) and its implications for the evolution of carcharhiniform placental viviparity”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 40 (1): 50–60. PMID 16564708. doi:10.1016/j.ympev.2006.02.011. 
  11. ^ Webber, J.D.; J.J. Cech (Jr.) (1998). „Nondestructive diet analysis of the leopard shark from two sites in Tomales Bay, California”. California Fish and Game. 84 (1): 18–24. 
  12. ^ Russo, R.A. (1975). „Notes on the external parasites of California inshore sharks”. California Fish and Game. 61: 228–232. 
  13. ^ Causey, D. (jul 1960). „Parasitic Copepoda from Mexican Coastal Fishes”. Bulletin of Marine Science. 10 (3): 323–337. 
  14. ^ Smith, S.E. (2004). "Leopard Shark (Triakis semifasciata) Mating Activity Observed off La Jolla, California". Southwest Fisheries Science Center, San Diego. Note.
  15. ^ Hopkins, T.E.; J.J. Cech (Jr.) (2003). „The influence of environmental variables on the distribution and abundance of three elasmobranchs in Tomales Bay, California”. Environmental Biology of Fishes. 66 (3): 279—291. doi:10.1023/A:1023907121605. 
  16. ^ https://www.nbcnews.com/sciencemain/one-female-sharks-litter-may-have-many-dads-study-finds-6C10848675
  17. ^ а б в Lewallen, E.A.; T.W. Anderson; A.J. Bohonak (2007). „Genetic structure of leopard shark (Triakis semifasciata) populations in California waters”. Marine Biology. 152 (3): 599—609. doi:10.1007/s00227-007-0714-0. 
  18. ^ Ebert, D.A.; T.B. Ebert (2005). „Reproduction, diet and habitat use of leopard sharks, Triakis semifasciata (Girard), in Humboldt Bay, California, USA”. Marine and Freshwater Research. 56 (8): 1089–1098. doi:10.1071/MF05069. 
  19. ^ Ruhnke, T.R. (јануар 1996). „Taxonomic resolution of Phyllobothrium van Beneden (Cestoda: Tetraphyllidea) and a description of a new species from the leopard shark Triakis semifasciata”. Systematic Parasitology. 33 (1): 1–12. doi:10.1007/bf00009715. 
  20. ^ Sakanari, J.A.; M. Moser (октобар 1989). „Complete Life Cycle of the Elasmobranch Cestode, Lacistorhynchus dollfusi Beveridge and Sakanari, 1987 (Trypanorhyncha)”. The Journal of Parasitology. The American Society of Parasitologists. 75 (5): 806–808. JSTOR 3283069. doi:10.2307/3283069. 
  21. ^ Ruhnke, T.R. (мај 1994). „Paraorygmatobothrium barberi n. g., n. sp. (Cestoda: Tetraphyllidea), with amended descriptions of two species transferred to the genus”. Systematic Parasitology. 28 (1): 65–79. doi:10.1007/BF00006910. 
  22. ^ Manley, J.F. (1995). Diel movement patterns of leopard sharks, Triakis semifasciata, at Santa Catalina Island, California. MS Thesis. California State University, Long Beach, CA.
  23. ^ а б Martin, R.A. Estuaries: Leopard Shark. ReefQuest Centre for Shark Research. Retrieved on August 9, 2009.
  24. ^ Triakis semifasciata
  25. ^ Hight, B.V.; C.G. Lowe (2007). „Elevated body temperatures of adult female leopard sharks, Triakis semifasciata, while aggregating in shallow nearshore embayments: Evidence for behavioral thermoregulation?”. Journal of Experimental Marine Biology and Ecology. 352: 114—128. doi:10.1016/j.jembe.2007.07.021. 
  26. ^ Ferry-Graham, L.A. (1998). „Effects of prey size and mobility on prey-capture kinematics in leopard sharks Triakis semifasciata” (PDF). Journal of Experimental Biology. 201 (16): 2433–2444. PMID 9679105. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 8. 2018. г. Приступљено 14. 5. 2020. 
  27. ^ Reif, W.E.; D. McGill & P. Motta (1978). „Tooth replacement rates of the sharks Triakis semifasciata and Ginglymostoma cirratum”. Zoologische Jahrbücher (Anat.). 99: 151—156. 
  28. ^ Sillman, A.J.; G.A. Letsinger; S. Patel; E.R. Loew & A.P. Klimley (1998). „Visual pigments and photoreceptors in two species of shark, Triakis semifasciata and Mustelus henlei”. Journal of Experimental Zoology Part A: Comparative Experimental Biology. 276 (1): 1–10. doi:10.1002/(SICI)1097-010X(19960901)276:1<1::AID-JEZ1>3.0.CO;2-T. 
  29. ^ Martin, R.A. Sandy Plains: Broadnose Sevengill Shark. ReefQuest Centre for Shark Research. Retrieved on August 9, 2009.

Литература uredi

  • Bigelow, H.B., M.G. Bradbury, J.R. Dymond, J.R. Greeley, S.F. Hildebrand, G.W. Mead, R.R. Miller, L.R. Rivas, W.L. Schroeder, R.D. Suttkus and V.D. Vladykov (1963) Fishes of the western North Atlantic. Part three New Haven, Sears Found. Mar. Res., Yale Univ.
  • Eschmeyer, William N., ed. 1998 Catalog of Fishes Special Publication of the Center for Biodiversity Research and Information, no. 1, vol 1–3. California Academy of Sciences. San Francisco, California, USA. (2905) ISBN 0-940228-47-5.
  • Fish, M.P. and W.H. Mowbray (1970) Sounds of Western North Atlantic fishes. A reference file of biological underwater sounds The Johns Hopkins Press, Baltimore.
  • Flower, S.S. (1935) Further notes on the duration of life in animals. I. Fishes: as determined by otolith and scale-readings and direct observations on living individuals Proc. Zool. Soc. London 2:265-304.
  • Food and Agriculture Organization (1992). FAO yearbook 1990. Fishery statistics. Catches and landings FAO Fish. Ser. (38). FAO Stat. Ser. 70:(105):647 p.
  • Joensen, J.S. and Å. Vedel Tåning (1970) Marine and freshwater fishes. Zoology of the Faroes LXII - LXIII, 241 p. Reprinted from,
  • Jonsson, G. (1992). Islenskir fiskar. Fiolvi, Reykjavik, 568 pp.
  • Kinzer, J. (1983) Aquarium Kiel: Beschreibungen zur Biologie der ausgestellten Tierarten. Institut für Meereskunde an der Universität Kiel. pag. var.
  • Koli, L. (1990) Suomen kalat. [Fishes of Finland] Werner Söderström Osakeyhtiö. Helsinki. 357 p. (in Finnish).
  • Laffaille, P., E. Feunteun and J.C. Lefeuvre (2000) Composition of fish communities in a European macrotidal salt marsh (the Mont Saint-Michel Bay, France) Estuar. Coast. Shelf Sci. 51(4):429-438.
  • Landbrugs -og Fiskeriministeriet. (1995). Fiskeriårbogen 1996 Årbog for den danske fiskerflåde Fiskeriårbogens Forlag ved Iver C. Weilbach & Co A/S, Toldbodgade 35, Postbox 1560, DK-1253 København K, Denmark. p 333–338, 388, 389 (in Danish).
  • Linnaeus, C. (1758) Systema Naturae per Regna Tria Naturae secundum Classes, Ordinus, Genera, Species cum Characteribus, Differentiis Synonymis, Locis 10th ed., Vol. 1. Holmiae Salvii. 824 p.
  • Munroe, Thomas, A. / Collette, Bruce B., and Grace Klein-MacPhee, eds. 2002 Herrings: Family Clupeidae. Bigelow and Schroeder's Fishes of the Gulf of Maine, Third Edition. Smithsonian Institution Press. Washington, DC, USA. 111–160. ISBN 1-56098-951-3.
  • Murdy, Edward O., Ray S. Birdsong, and John A. Musick 1997 Fishes of Chesapeake Bay Smithsonian Institution Press. Washington, DC, USA. xi + 324. ISBN 1-56098-638-7.
  • Muus, B., F. Salomonsen and C. Vibe (1990) Grønlands fauna (Fisk, Fugle, Pattedyr) Gyldendalske Boghandel, Nordisk Forlag A/S København, 464 p. (in Danish).
  • Muus, B.J. and J.G. Nielsen (1999) Sea fish. Scandinavian Fishing Year Book Hedehusene, Denmark. 340 p.
  • Muus, B.J. and P. Dahlström (1974) Collins guide to the sea fishes of Britain and North-Western Europe Collins, London, UK. 244 p.
  • Reid RN, Cargnelli LM, Griesbach SJ, Packer DB, Johnson DL, Zetlin CA, Morse WW and Berrien PL (1999) Atlantic Herring, Clupea harengus, Life History and Habitat Characteristics NOAA Technical Memorandum NMFS-NE-126, NOAA.
  • Robins, Richard C., Reeve M. Bailey, Carl E. Bond, James R. Brooker, Ernest A. Lachner, et al. 1991 Common and Scientific Names of Fishes from the United States and Canada, Fifth Edition. American Fisheries Society Special Publication, no. 20. American Fisheries Society. Bethesda, Maryland, USA. 183. ISBN 0-913235-70-9.
  • Robins, Richard C., Reeve M. Bailey, Carl E. Bond, James R. Brooker, Ernest A. Lachner, et al. 1991 Common and Scientific Names of Fishes from the United States and Canada, Fifth Edition. American Fisheries Society Special Publication, no. 20. American Fisheries Society. Bethesda, Maryland, USA. 183. ISBN 0-913235-70-9.
  • Whitehead, Peter J. P. 1985. Clupeoid Fishes of the World (Suborder Clupeoidei): An Annotated and Illustrated Catalogue of the Herrings, Sardines, Pilchards, Sprats, Shads, Anchovies and Wolf-herrings: Part 1 - Chirocentridae, Clupeidae and Pristigasteridae FAO Fisheries Synopsis, no. 125, vol. 7, pt. 1. Food and Agriculture Organization of the United Nations. Rome, Italy. x + 303. ISBN 92-5-102340-9.

Spoljašnje veze uredi

 
Leopard ajkula na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Leopard ajkula.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Леопард_ајкула&oldid=26917039”