Википедија

Лубеница

Lubenica (Citrullus lanatus (Thunb.) Matsum. & Nakai) je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice bundeva (Cucurbitaceae), poreklom iz tropskih oblasti Afrike. Gaji se i u drugim oblastima zbog slatkog, sočnog, jestivog ploda.[2] Procentualno u sastavu ploda najviše ima vode i šećera.[3]

Lubenica
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
(nerangirano):
Angiosperms
(nerangirano):
Eudicots
(nerangirano):
Rosids
Red:
Cucurbitales
Porodica:
Cucurbitaceae
Rod:
Citrullus
Vrsta:
C. lanatus
Varijetet:
lanatus
Trinomijalno ime
Citrullus lanatus
Prinos lubenica 2005. godine
Sinonimi[1]
Spisak
    • Anguria citrullus Mill.}-
    • Citrullus amarus Schrad.
    • Citrullus anguria (Duchesne) H.Hara
    • Citrullus aquosus Schur
    • Citrullus battich Forssk.
    • Citrullus caffer Schrad.
    • Citrullus caffrorum Schrad.
    • Citrullus chodospermus Falc. & Dunal
    • Citrullus citrullus H.Karst.
    • Citrullus citrullus Small
    • Citrullus edulis Spach
    • Citrullus edulis Pangalo nom. illeg.
    • Citrullus mucosospermus (Fursa) Fursa
    • Citrullus pasteca Sageret
    • Citrullus vulgaris Schrad.
    • Colocynthis amarissima Schrad. nom. inval.
    • Colocynthis amarissima Schltdl.
    • Colocynthis citrullus (L.) Kuntze
    • Colocynthis citrullus Fritsch
    • Cucumis amarissimus Schrad.
    • Cucumis citrullus (L.) Ser.
    • Cucumis dissectus Decne.
    • Cucumis edulis Steud. nom. inval.
    • Cucumis laciniosus Eckl. ex Steud.
    • Cucumis laciniosus Eckl. ex Schrad.
    • Cucumis vulgaris (Schrad.) E.H.L.Krause
    • Cucurbita anguria Duchesne
    • Cucurbita caffra Eckl. & Zeyh.
    • Cucurbita citrullus L.
    • Cucurbita gigantea Salisb.
    • Cucurbita pinnatifida Schrank
    • Momordica lanata Thunb.
Sveža lubenica
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija127 kJ (30 kcal)
7,55 g
Šećeri6,2 g
Prehrambena vlakna0,4 g
0,15 g
0,61 g
Vitamini
Vitamin A ekv.
(4%)
28 μg
(3%)
303 μg
Tiamin (B1)
(3%)
0,033 mg
Riboflavin (B2)
(2%)
0,021 mg
Niacin (B3)
(1%)
0,178 mg
Vitamin B5
(4%)
0,221 mg
Vitamin B6
(3%)
0,045 mg
Holin
(1%)
4,1 mg
Vitamin C
(10%)
8,1 mg
Minerali
Kalcijum
(1%)
7 mg
Gvožđe
(2%)
0,24 mg
Magnezijum
(3%)
10 mg
Mangan
(2%)
0,038 mg
Fosfor
(2%)
11 mg
Kalijum
(2%)
112 mg
Natrijum
(0%)
1 mg
Cink
(1%)
0,1 mg
Ostali konstituenti
Voda91,45 g
Lycopene4532 µg
Link to USDA Database entry
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA

Mnogi veruju da je lubenica voće zato što se uglavnom konzumira bez termičke obrade (što je karakteristika voća[4]), ali pošto pripada porodici bundeva, ona je prema biologiji povrće.[5] Najpoznatije države u kojoj se uzgajaju lubenice u Evropi su Grčka i Makedonija.

Kordofanske dinje iz Sudana su najbliži srodnici i mogu biti praroditelji modernih, kultivisanih lubenica.[6] Seme divlje lubenice pronađeno je u Uan Muhugijagu, praistorijskom nalazištu u Libiji koje datira od oko 3500 p. n. e.[7] Lubenice su pripitomljene u severoistočnoj Africi, a kultivisane u Egiptu do 2000. godine. p. n. e, iako nisu bili slatka moderna sorta. Slatke desertne lubenice raširile su se duž Mediterana u rimsko doba.[8]

Agrotehnički uslovi uredi

 
Rasad u tresetnim kockama
 
Lubenice u fazi cvetanja
 
Plod lubenice

Zahtevi za toplotom uredi

Minimalna temperatura zemljišta za klijanje i nicanje je 14-16 °C, a optimalna temperatura preko 25 °C. Optimalna temperatura za rast i razviće je 26-28 °C. Pri temperaturi nižoj od 13 °C prestaje cvetanje, a pri temperaturi nižoj od 10 °C prestaje rast biljaka. Na temperaturi nižoj od 8 °C brzo truli i propada.

Zahtevi u pogledu vlažnosti uredi

Lubenica za rast i razviće traži veliku količinu vode, pre svega zato što stvara veliku vegetacionu masu i mnogo plodova, pa i transpiriše značajnu količinu vode.

Zemljište uredi

Za gajenje lubenice je optimalno plodno, dobro drenirano zemljište, neutralne do blago kisele reakcije (pH 6,0-6,5). Dobra zemljišta za lubenice su černozem, livadske crnice i rečni aluvijumi, dakle dobro obezbeđena humusom, strukturna i ocedna.

Agrotehničke mere uredi

Načini gajenja uredi

Lubenica se retko gaji u zaštićenom prostoru, ali je rana proizvodnja u Srbiji vrlo razvijena pod niskim tunelima, ili pod termozaštitnim pokrivačima (agrotekstil). Ranije se rana lubenica proizvodila u toplim kućicama (gnezdima) sa punjenjem stajnjakom i prekrivanjem PE. Kako bi se zemljište brže zagrejalo u ranoj proizvodnji isključivo se praktikuje nastiranje visoke leje PE malč folijom. Srednje rana proizvodnja odvija se takođe na malč foliji sa sistemom kap po kap, dok se kasna proizvodnja uglavnom praktikuje iz direktne setve lubenice.

Plodored uredi

Najbolji predusevi za lubenicu su jednogodišnje i višegodišnje leguminoze (soja, boranija, crvena detelina, lucerka), strna žita, rano povrće, kao što je rani kupus i krompir. Predkulture za lubenicu ne smeju biti one koje napadaju iste bolesti a naročito virusi (krastavac, paradajz, paprika, tikvice). Na isto mestu lubenicu ne treba gajiti najmanje četiri godine.

Obrada i priprema zemljišta uredi

Osnovnu obradu treba obaviti u toku jeseni na dubini 30-35 cm. Duboko poorano zemljište treba tokom zime da izmrzne, kako bi se akumulirala velika količina vlage i stvorila mrvičasta struktura zemljišta. S proleća, rano, čim vreme dozvoli potrebno je izvršiti drljanje i ravnanje terena. Tom merom se postiže zatvaranje brazdi, prekida se kapilaritet i isparavanje vode iz zemljišta.

Setva i sadnja uredi

Proizvodnja rasada lubenice uredi

Proizvodnju lubenice danas karakteriše uglavnom gajenjem iz rasada. Rasad se proizvodi u kontejnerima i tresetnim kockama. Setva semena obavlja krajem marta ili početkom aprila u sterilizovan supstrat, na dubinu od 1,5-2 cm.

Rasađivanje/setva lubenice uredi

Rasađivanju se pristupa kada temperatura zemljišta dostigne najmanje 15 °C, najčešće početkom maja ne rizikujući pritom pojavu poznih prolećnih mrazeva. Obavlja se u prethodno pripremljene otvore (jame) u koje se sipa voda kako bi se napravilo blato. Rasad se spušta u blato i nagrće zemljom vodeći računa da sitna i vlažna zemlja dobro nalegne i ne ostanu nikakve šupljine oko žila.

Nega useva lubenice uredi

Mere nege su: međuredno okopavanje, prihranjivanje, navodnjavanje, zaštita od bolesti i štetočina. U toku vegetacije izvode se 2-3 okopavanja i međuredna kultiviranja. Prvo okopavanje je 10-15 dana nakon nicanja, drugo u momentu kada biljke počnu da formiraju vreže i treće pred zatvaranje međurednih prostora. Voda predstavlja kritičnu komponentu u proizvodnji lubenice, s obzirom na zahteve ovog useva i činjenicu da zreli plodovi sadrže i preko 90%. U uslovima semiaridnog tipa klime i globalnih promena evidentnih poslednjih par decenija, topla i sušna proleća nameću potrebu uvođenja navodnjavanja u tehnologiju gajenja lubenice.

Berba uredi

Lubenicu treba brati u momentu pune tehnološke zrelosti koja podrazumeva sladak ukus, hrskavu konzistenciju i intenzivno crvenu boju mesa.

Taksonomija uredi

Slatku lubenicu je prvi opisao Karl Line 1753. godine i dao joj je ime Cucurbita citrullus. Nemački botaničar Hajnrih Adolf Šreder je vrstu preneo u rod Citrullus 1836. godine, pod zamenskim imenom Citrullus vulgaris.[9] (Međunarodni kodeks nomenklature za alge, gljive i biljke ne dozvoljava nazive poput „Citrullus citrullus“.)[10]

Vrsta se dalje deli na nekoliko varijanti, od kojih su gorka vunasta dinja (Citrullus lanatus (Thunb.) Matsum. & Nakai var. lanatus), citronska dinja (Citrullus lanatus var. citroides (L. H. Bailey) Mansf.) i jestivi varijetet vulgaris verovatno najvažniji. Ova taksonomija je nastala pogrešnom sinonimizacijom vunaste dinje Citrullus lanatus sa slatkom lubenicom Citrullus vulgaris od strane L.H. Bejlija 1930. godine.[11] Molekularni podaci, uključujući sekvence iz originalne kolekcije Tunberga i drugog relevantnog materijala, pokazuju da slatka lubenica (Citrullus vulgaris Schrad.) i gorka vunasta dinja Citrullus lanatus (Thunb.) Matsum. & Nakai nisu blisko međusobno povezani.[12] Predlog za očuvanje imena, Citrullus lanatus (Thunb.) Matsum. & Nakai, prihvaćena je od strane nomenklaturne komisije i potvrđen na Međunarodnom botaničkom kongresu 2017. godine.[13]

Pre 2015. godine, pretpostavljalo se da je divlja vrsta koja je najbliža Citrullus lanatus dinja bez vitica Citrullus ecirrhosus iz južnoafričkih sušnih regiona na osnovu pogrešno identifikovanog primerka iz 18. veka. Međutim, nakon filogenetske analize, za Citrullus lanatus se sada smatra da je najbliži srodnik Citrullus mucosospermus (Fursa) iz Zapadne Afrike (od Senegala do Nigerije), koji se takođe ponekad smatra podvrstom unutar C. lanatus.[14] Populacije lubenica iz Sudana su takođe bliske domaćim lubenicama.[15] Gorku vunastu dinju je formalno opisao Karl Peter Tunberg 1794. i dao joj ime Momordica lanata.[16] Japanski botaničari Džinzo Macumura i Takenošin Nakaj su je 1916. prebacili u rod Citrullus.[17]

Reference uredi

  1. ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Arhivirano iz originala 04. 10. 2018. g. Pristupljeno 16. 04. 2014. 
  2. ^ Wehner, Todd C. (2008). „12. Watermelon”. Ur.: Jaime Prohens and Fernando Nuez. Handbook of plant breeding. Volume 1, Vegetables. I, Asteraceae, Brassicaceae, Chenopodicaceae, and Cucurbitaceae. Springer. str. 381—418. doi:10.1007/978-0-387-30443-4_12. 
  3. ^ „A Systematic Treatment of Fruit Types”. Worldbotanical.com. Pristupljeno 07. 10. 2014. 
  4. ^ Nikolić, Miroslav, ur. (2007). „vȍće”. Rečnik srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 166. „vȍće (vòće) s zb. 1. plodovi (obično sočni) voćaka i nekih žbunastih i zeljastih biljaka koji se najčešće jedu presni, neprerađeni'” 
  5. ^ „DA LI JE LUBENICA VOĆE ILI POVRĆE? Evo odgovora na dobro poznatu dilemu!”. espreso.co.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-12-08. 
  6. ^ Renner, Susanne S.; Wu, Shan; Pérez-Escobar, Oscar A.; Silber, Martina V.; Fei, Zhangjun; Chomicki, Guillaume (2021-05-24). „A chromosome-level genome of a Kordofan melon illuminates the origin of domesticated watermelons”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 118 (23): e2101486118. Bibcode:2021PNAS..11801486R. ISSN 0027-8424. doi:10.1073/pnas.2101486118. 
  7. ^ Wasylikowa, Krystyna; van der Veen, Marijke (2004). „An archaeobotanical contribution to the history of watermelon, Citrullus lanatus (Thunb.) Matsum. & Nakai (syn. C. vulgaris Schrad.)”. Vegetation History and Archaeobotany. 13 (4): 213—217. ISSN 0939-6314. JSTOR 23419585. S2CID 129058509. doi:10.1007/s00334-004-0039-6. Pristupljeno 14. 12. 2020. 
  8. ^ Paris, Harry S. (avgust 2015). „Origin and emergence of the sweet dessert watermelon, Citrullus lanatus”. Annals of Botany. 116 (2): 133—148. PMID 26141130. doi:10.1093/aob/mcv077. 
  9. ^ „Citrullus vulgaris Schrad.”, The International Plant Names Index, Pristupljeno 2019-09-26 
  10. ^ Article 23.4 "The specific epithet, with or without the addition of a transcribed symbol, may not exactly repeat the generic name (a designation formed by such repetition is a tautonym)."
  11. ^ Bailey LH. 1930. Three discussions in Cucurbitaceae. Gentes Herbarum 2: 175–186.
  12. ^ Chomicki, G.; S. S. Renner (2014). „Watermelon origin solved with molecular phylogenetics including Linnaean material: Another example of museomics”. New Phytologist. 205 (2): 526—32. PMID 25358433. doi:10.1111/nph.13163  . 
  13. ^ Renner, S. S.; G. Chomicki; W. Greuter (2014). „Proposal to conserve the name Momordica lanata (Citrullus lanatus) (watermelon, Cucurbitaceae), with a conserved type, against Citrullus battich”. Taxon. 63 (4): 941—942. S2CID 86896357. doi:10.12705/634.29. 
  14. ^ Chomicki, Guillaume & Renner, Susanne S. 2015. Watermelon origin solved with molecular phylogenetics including Linnaean material: Another example of museomics. New Phytologist, 205 (2): 526–532.
  15. ^ Renner, S. S., A. Sousa, and G. Chomicki. 2017. Chromosome numbers, Sudanese wild forms, and classification of the watermelon genus Citrullus, with 50 names allocated to seven biological species. Taxon 66(6): 1393-1405
  16. ^ „Momordica lanata Thunb.”. Australian Plant Name Index (APNI), IBIS database. Centre for Plant Biodiversity Research, Australian Government, Canberra. Pristupljeno 17. 10. 2013. 
  17. ^ „Citrullus lanatus (Thunb.) Matsum. & Nakai”. Australian Plant Name Index (APNI), IBIS database. Centre for Plant Biodiversity Research, Australian Government, Canberra. Pristupljeno 17. 10. 2013. 

Literatura uredi

  1. Zoran Broćić (2014) Ratarstvo i povrtarstvo Beograd
  2. Nebojša Mommirović, Željko Dolijanović i Oljača Jasmina

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лубеница&oldid=27673565”