Википедија

Luj IX Sveti

Краљ Француске

Luj IX Sveti (franc. Louis IX, Saint Louis; Poasi (kod Pariza) , 25. april 1214 — Tunis, 25. avgust 1270. ) je bio kralj Francuske od 1226. do 1270, sin Luja VIII. Učestvovao je u sedmom krstaškom ratu, osvojio je tvrđavu Damijet, a pretrpeo je poraz kod Mansure, gde je zarobljen, a zatim uz veliki otkup oslobođen. Nagovorio je svog brata Karla Anžujskog da odustane od napada na Vizantiju. Ojačao je kraljevsku vlast, reformisao sudstvo i oformio sudsku komisiju iz koje će nastati parlament. Na osnovu njegovih naredbi je počela izgradnja Sent šapel i Sorbona. Godine 1259. zaključio je mir c Englezima. Organizovao je i VIII krstaški rat 1270. Došao je do Kartagine, gde je umro od kuge. Postoji romantična verzija priče, prema kojoj je pobegao sa lepom Mavarkom. Kanonizovao ga je 1297. papa Bonifacije VIII.

Luj IX Kapet
Luj IX (minijatura iz 13. veka)
Lični podaci
Datum rođenja(1214-04-25)25. april 1214.
Mesto rođenjaPoasi (kod Pariza), Francuska
Datum smrti25. avgust 1270.(1270-08-25) (56 god.)
Mesto smrtiTunis, Severna Afrika
GrobBazilika Sen Deni
Porodica
SupružnikMargareta od Provanse
PotomstvoBlanche de France, Izabela Francuska, Louis of France, Filip III Hrabri, John of France, John Tristan, Count of Valois, Peter, Count of Perche and Alençon, Blanche of France, Infanta of Castile, Margareta Francuska, Robert od Klermona, Agnesa od Francuske
RoditeljiLuj VIII
Blanka od Kastilje
DinastijaKapeta
kralj Francuske
Period1226-1270
PrethodnikLuj VIII
NaslednikFilip III Hrabri

Detinjstvo i mladost uredi

 
Novac Luja Svetog (1266)

Rođen je 25. aprila 1214. godine u Poasiju, nedaleko od Pariza.[1]. Otac mu je bio Luj VIII, a majka Blanka od Kastilje. Kršten je u crkvi Notr-dam. Deda po očevoj strani bio mu je Filip II, francuski kralj, učesnik Trećeg krstaškog rata. Deda sa majčine strane bio mu je Alfonso VIII, kralj Kastilje[2] Imao je devet godina kada mu je umro deda, a otac preuzeo presto. Otac mu je umro 8. novembra 1226. godine kada je Luj IX imao dvanaest godina[3] Krunisan je za francuskog kralja u katedrali u Remsu. Do sticanja punoletstva, regentsku vlast vršila je njegova majka[4] Blanka je Luja odgajala da bude dobar hrišćanin. Mlađi brat Luja bio je Karlo I Anžujski, osnivač grofovije Anžuj. Kao godina početka samostalne Lujeve vladavine smatra se 1234. godina[5] Blanka je od tada imala savetodavnu ulogu i nastavila je da vrši jak uticaj na kralja sve do svoje smrti 1252. godine[6][4][7]

Vladavina uredi

Luj se 27. maja 1234. godine oženio Margaretom od Provanse čija će se sestra, Eleonora, kasnije udati za Henrija III Plantageneta. I Margareta je bila veoma pobožna. Luj i Margareta uživali su u zajedničkom jahanju i slušanju muzike. To je izazivalo ljubomoru Lujeve majke koja je do svoje smrti pokušavala da ih razdvoji.[8]

Godine 1230, Nikola Donin, Jevrejin preobraćen u hrišćanstvo, preveo je Talmud i objavio 35 optužbi protiv pape Grgura IX zbog bogohuljenja. Deset godina kasnije održana je rasprava na dvoru kralja Luja. Donin je osuđen, a njegovi primerci Talmuda su spaljeni.[9]

Sedmi krstaški rat uredi

 
Statua Luja Svetog na Sakre keru

Svetorimski car Fridrih je, u savezu sa egipatskim sultanom el Kamilom, osvojio Jerusalim u Šestom krstaškom ratu 1229. godine. Međutim, el Kamilovi naslednici pokrenuli su džihad i ponovo osvojili Jerusalim 1244. godine nakon velikog poraza krstaša kod Forbije. Baš u vreme pada Jerusalima, Luj je bio teško bolestan. Kralju je bilo toliko loše da je jedna od njegovih sstara misleći da je mrtav htela da mu prekrije lice, a onda su je zaustavili. Kralj je tokom bolesti izgubio moć govora. Vremenom se njegovo stanje čudesno poboljšalo. Čim se oporavio, zatražio je da mu pruže krst. Potom ga je prikačio za odeću.[10]

 
Bitka kod Mansure.

Sedmi krstaški rat drugačije se naziva i Inženjerski krstaški rat zbog opsežne četvorogodišnje pripreme flote i kopnene vojske. Luj je sakupio tehnički najopremljeniju krstašku vojsku koja je ikada krenula iz Evrope u Svetu zemlju. Zimu 1248/9. Luj i krstaši proveli su na Kipru.[11] U pohodu su učestvovali i Margareta od Provanse i kraljeva braća, Robert I od Artoa i Karlo Anžujski. Sledeće godine, na proleće, krstaši osvajaju Damijetu, a egipatski sultan nudi im Jerusalim bez borbe uz uslov da napuste Egipat. Shodno svojoj teoriji o nepregovaranju sa muslimanima, Luj odbija ponudu. U narednim mesecima krstaši sa vojskom napreduju ka ajubidskoj prestonici, Mansuri. U međuvremenu, umro je sultan Ejub, a vlast je preuzela njegova žena, Šajar al Dur u iščekivanju svoga sina Turanšaha koji je ratovao u Mesopotamiji. Veliki deo krstaške vojske stradao je pri prelasku Nila u blizini grada. Najveći grešku napravio je Robert od Artoa koji je sam napao muslimane smatrajući ih lakim plenom. Mamelučka vojska Ejbaka razbila je Robertovu vojsku, a potom je napao i glavninu. Luj je odbio njegov napad, ali je nekoliko leševa upalo u vodu i zagadilo je. Izbila je zaraza zbog koje je Luj naredio povlačenje. U povratku je pao u zarobljeništvo. Prema mirovnom sporazumu Luj je imao da plati muslimanima danak od oko milion zlatnih dukata[12] Čim je isplatio svoj otkup, Luj je predao Damijetu (6. maj 1250). Potom je otplovio za Akru. U Damijeti je ostalo mnoštvo krstaša za koje nije imao ko da plati otkup. Oni su nemilosrdno poklani. Naredne dve godine Luj je utvrđivao krstaške gradove u Svetoj zemlji (Jafu, Cezareju, Akru i Sidon). Dana 6. maja 1253. godine napao je Sidon, ali je u bezglavom jurišu samo uspeo da izgubi 1200 ljudi. Potom se vratio u Francusku.[13]

Osmi krstaški rat uredi

 
Osmi krstaški rat, krstaši pred Kartaginom 1270. godine

U periodu između Sedmog i Osmog krstaškog rata došlo je do bitnih promena u Egiptu. Dinastiju Ajubida zbacila je dinastija Bahri koja osniva Mamelučki sultanat. Jedan od najmoćnijih mamelučkih sultana, Bajbars, pokrenuo je 1265. godine džihad sanjajući o stvaranju države veličine Saladinove. Godine 1268. Bajbars osvaja Antiohiju, prestonicu istoimene kneževine formirane još u Prvom krstaškom ratu. Pad Antiohije ubrzao je Lujevo pokretanje Osmog krstaškog rata. Osmi krstaški rat nije pratilo onakvo oduševljenje kao ranije. Kralja Luja su mnogi savetovali da se ne upušta u poduhvat koji nema nikakve šanse za uspeh. Ipak, kralj pokreće vojsku, ali ne u Svetu zemlju već u Tunis. Tamošnji sultan Mustašir je krstašima ponudio novac kako ga ne bi napali. Krstaši novac primaju, ali ga ipak napadaju. Izvršavaju opsadu Tunisa. To im nije donelo sreću jer je Tunisom vladala kuga koja se proširila i na krstaše. Bajbars istovremeno pokreće armiju od 30.000 pešaka ka Tunisu. Jula 1270. njegovi brodovi su stigi do Kartagine.[14]

Smrt uredi

 
Smrt Luja Svetog

Dana 25. avgusta 1270. od kuge umire i sam kralj Luj.[15] Sada se njegova vojska našla u zaista teškoj situaciji. Karlo Anžujski, Lujev brat, uskoro stiže u Svetu zemlju i sklapa mir sa turskim bejom izvlačenji krstašku vojsku iz zarobljeništva. Armija engleskog kralja Henrija III pod vođstvom princa Edvarda koja je krenula u pomoć Lujevim krstašima vraća se u Englesku. Muslimani su u čast Luja IX podigli mali hram na mestu gde je umro. Lujevo telo se nije moglo preneti u Evropu zbog opasnosti od raspadanja. Zbog toga je raskuvano i odvojeno meso od kostiju. Kosti su potom stavljene u malu kutiju koja je sahranjena u Palermu. Tako je, ironično, kralj Luj Sveti, koji je iz Svete zemlje u Evropu doneo mnoštvo relikvija, i sam u nju vraćen kao relikvija[16]

Deca uredi

Porodično stablo uredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Luj VI Debeli
 
 
 
 
 
 
 
8. Luj VII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Adelaida od Savoje
 
 
 
 
 
 
 
4. Filip II Avgust
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Tibald II od Šampanje
 
 
 
 
 
 
 
9. Adela od Šampanje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Matilda od Karintije
 
 
 
 
 
 
 
2. Luj VIII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Balduin IV od Enoa
 
 
 
 
 
 
 
10. Balduin V od Enoa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Alisa od Namura
 
 
 
 
 
 
 
5. Izabela od Enoa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Tieri od Flandrije
 
 
 
 
 
 
 
11. Margareta I Flandrijska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Sibila Anžujska
 
 
 
 
 
 
 
1. Luj IX Sveti
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Alfonso VII od Leona
 
 
 
 
 
 
 
12. Sančo III od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Berengela od Barselone
 
 
 
 
 
 
 
6. Alfonso VIII od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Garsija Ramirez od Navare
 
 
 
 
 
 
 
13. Blanka od Navare
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Margarita od Navare
 
 
 
 
 
 
 
3. Blanka od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Žofrua Plantagenet, grof Anžua
 
 
 
 
 
 
 
14. Henri II Plantagenet
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Matilda od Engleske
 
 
 
 
 
 
 
7. Eleonora Engleska, kraljica Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Vilijam X Akvitanski
 
 
 
 
 
 
 
15. Eleonora od Akvitanije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Enor od Šaterloa
 
 
 
 
 
 

Mesta nazvana po Luju IX uredi

Reference uredi

  1. ^ Jacques Le Goff, Saint Louis, Paris, éditions Gallimard, le Grand Livre du mois, coll. « Bibliothèque des histoires »,‎ 1996, r. 42
  2. ^ Saint Louis, King of France, Archdiocese of St. Louis, MO.". Pristupljeno 29 September 2014.
  3. ^ Gérard Sivéry (1995). Louis VIII Le lion. Fayard. str. 16. 
  4. ^ a b Louis IX". Encarta. Microsoft Corporation. 2008.
  5. ^ Goyau, Georges. "St. Louis IX." The Catholic Encyclopedia. Vol. 9. New York: Robert Appleton Company, 1910. 24 Feb. 2013". Pristupljeno 29 September 2014.
  6. ^ Shadis 2009, str. 17–19
  7. ^ „Saint Louis IX, roi de France (1226-1270)”. www.histoire-pour-tous.fr (na jeziku: francuski). jun 2023. Pristupljeno 21. 1. 2022. 
  8. ^ Goldstone 2007, str. 27–35
  9. ^ Seidman 2010, str. 137.
  10. ^ Fajfrić 2006, str. 220.
  11. ^ Luj Sveti u Sedmom krstaškom pohodu - Istorijska biblioteka
  12. ^ Fajfrić 2006, str. 320–5.
  13. ^ Fajfrić 2006, str. 327.
  14. ^ Fajfrić 2006, str. 357–364.
  15. ^ "Bréhier, Louis. "Crusades." The Catholic Encyclopedia. Vol. 4. New York: Robert Appleton Company, 1908. 24 Feb. 2013". Pristupljeno 29 September 2014.
  16. ^ Fajfrić 2006, str. 364.
  17. ^ "Capetian Kings". Pristupljeno 29 September 2014.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Luj IX Sveti na Vikimedijinoj ostavi.


 
Francuski kraljevi
(1226 — 1270)


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Луј_IX_Свети&oldid=27346783”