Википедија

Magda Sabo

мађарска књижевница и доктор филологије

Magda Sabo (mađ. Magda Szabó, 5. oktobar 1917 − 19. novembar 2007) bila je mađarska književnica i doktor filologije. Pored romana, pisala je drame, eseje, studije, memoare, poeziju i dečju književnost. Član je i osnivač Digitalne književne akademije. Najprevođenija je mađarska autorka, sa publikacijama u 42 zemlje i preko 30 jezika. [1][2]

Magda Sabo
Magda Sabo 2005. godine
Lični podaci
Puno imeMagda Sabo
Datum rođenja(1917-10-05)5. oktobar 1917.
Mesto rođenjaDebrecin, Austrougarska
Datum smrti19. novembar 2007.(2007-11-19) (90 god.)
Mesto smrtiKerepeš, Mađarska

Rani život uredi

Magda Sabo rođena je u Debrecenu u Austrougarskoj 1917. godine. [3]

1940. godine diplomirala je na Univerzitetu u Debrecenu kao nastavnica latinskog i mađarskog jezika. [3] Iste godine je počela da predaje u Protestantskom internatu za devojke u Debrecenu i Hodmezevašarhelju. Od 1945. do 1949. radila je u Ministarstvu vera i obrazovanja.

Udala se za pisca i prevodioca Tibora Sobotku (1913 - 1982) 1947. godine. [4]

Književna karijera uredi

Sabo je započela svoju spisateljsku karijeru kao pesnikinja i objavila je svoju prvu knjigu poezije Bárány („Jagnje“) 1947. godine, nakon čega je 1949. godine usledila Vissza az emberig („Povratak čoveku“). [5]1949. godine dobila je Baumgartenovu nagradu koja je odmah povučena kada je Sabo proglašena neprijateljem Komunističke partije. [6] Iste godine je otpuštena iz Ministarstva. Staljinistička era od 1949. do 1956. cenzurisala je bilo kakvu literaturu, poput dela Magde Sabo, koja nije bila u skladu sa socijalističkim realizmom. [7] Budući da je komunistički režim cenzurisao i njenog supruga, bila je prinuđena da predaje u kalvinističkoj ženskoj školi do 1959. [1] [8]

Tokom ovih godina napisala je svoj prvi roman Freskó („Freska“), koji je objavljen 1958. [5] Roman govori o puritanskoj porodici koja se okuplja na sahrani, dok ispituje pitanja licemerja i razmišlja o mađarskoj istoriji. [2] Iste godine objavila je još jednu knjigu poezije pod nazivom Bárány Boldizsár („Lorens Jagnje“) i roman napisan za mlađu žensku publiku pod naslovom Mondják meg Zsófikának („Reci mladoj Sofi“). Az őz ("The Fawn“) objavljen je 1959. godine, roman usredsređen na glumicu i njenu borbu za prevazilaženje teškog, osiromašenog detinjstva. [1] U ovom romanu Sabo efektno prikazuje psihološki, unutrašnji svet savremene žene. Godine 1961. i 1962. Sabo je objavila još dva romana za mlade žene, Álarcosbál („Maskirana lopta“) i Születésnap („Rođendan“). Pilátus („Izina balada“), priča o lekarki i njenom odnosu sa majkom, objavljena je 1963. [9] Tündér Lala („Lara vila“), njen roman iz 1965. godine, jedan je od najpopularnijih romana za decu napisan na mađarskom jeziku. 1969. godine objavila je Katalin utca („Ulica Katalin“), realan prikaz života posle Drugog svetskog rata. Njen najčitaniji roman Abigél ("Abigail", 1970) avanturistička je priča o mladoj devojci koja je tokom Drugog svetskog rata živela u istočnoj Mađarskoj. Uspeh romana rezultirao je TV serijom, proizvedenom 1978; roman je takođe adaptiran u mjuzikl koji je premijerno prikazan u martu 2008. godine. 1971. Sabo je započela seriju autobiografskih dela koja prikazuju njenu porodičnu istoriju. Prvi iz ove serije je kratki roman Ókút („Drevni izvor“), a zatim Régimódi történet („Staromodna priča“). Sabo je 2002. godine nastavila ovu autobiografsku seriju sa Für Elise, sećanjem na autorkin život od 1917. do 1935. Danas je ovo jedno od njenih najpopularnijih dela na mađarskom jeziku.

1975. godine Sabo je objavila zbirku drama pod naslovom Az órák és a farkasok („Vukovi sati“). [2] Objavila je još dve drame 1984. godine, Erőnk szerint(„Prema našoj snazi“) i Béla Király („Kralj Bela“).

Njen roman Az ajtó (Vrata) objavljen je 1987. godine i postaće jedno od njenih najpoznatijih dela širom sveta. [1] Roman se vrti oko odnosa dve žene, jedne istaknute mađarske spisateljice slične samoj Sabo, a druge svoje tajne domaćice. Claire Messud piše u New York Times da je čitanje Vrata potpuno promenilo njen pogled na život, dok ga Cynthia Zarin, saradnica The New Yorker-a, naziva "knjigom koja trese kosti". [6] Vrata je na engleski preveo 1995. Stefan Draughoni, 2005. Len Rik. [10]

Izabrana bibliografija uredi

  • Mondják meg Zsófikának (1958).
  • Az őz (1959).
  • Disznótor (1960).
  • Pilátus (Daljine) (1963).
  • Katalin utca (Ulica Katalin)(1969).
  • Abigél (1970).
  • Az ajtó (Vrata)(1987).
  • Régimódi történet (Starinska priča)
  • Freskó (Freska) (1958).
  • Mondják meg Zsófikának (Recite Žofiki)

Nagrade i priznanja uredi

  • 1949: dodeljena Baumgartenova nagrada, iako je povučena istog dana. [6]
  • 1959, 1972: dodeljena nagrada Jožef Atila, glavna mađarska književna nagrada. [2]
  • 1978: dodeljena Košut nagrada. [11]
  • 2003: francuski prevod "Vrata" Chantal Philippe dodeljuje se Prix Femina étranger, francuska književna nagrada, za najbolji strani roman.
  • Abigél je izabran za šesti najpopularniji roman u mađarskoj verziji Velikog čitanja. Još tri njena romana pojavila su se među prvih 100: Für Elise, An Old-Fashioned Story i The Door.
  • 2006: Prevod Vrata na engleski jezik Len Rika dodelio je nagradu za prevod Oxford-Weidenfeld.
  • 2006: Len Rikov engleski prevod Vrata ušao u uži izbor za Nezavisnu stranu fiktivnu nagradu 2006.
  • 2007: Francuski prevod Ulice Katalin dodelio je 2007. Prix Cévannes.
  • 2015: Len Rikov engleski prevod Vrata naveden je kao jedan od najboljih pregleda knjiga New York Times 10 najboljih knjiga 2015. [12]
  • 2018: PEN-ova nagrada za prevod za Ulicu Katalin za 2018. godinu, prevod Len Rik. [13] [14] [15]
  • 2019: Warwick nagrada za žene u prevodu (uži izbor) za prevod Len Rikov Ulice Katalin. [16]
  • 2020: Nagrada Hyman Wingate za pisanje o jevrejstvu, na dugom spisku za prevod Len Rik Ulice Katalin. [17]
  • 2020: Warwick nagrada za žene u prevodu (uži izbor) za prevod Abigail Len Rik. [18]

Poštovanje uredi

5. oktobra 2017. godine, Google je proslavio svoj 100. rođendan sa Google Doodle. [19]

Reference uredi

  1. ^ a b v g „Magda Szabó”. Publishing Hungary. 2016. Arhivirano iz originala 18. 05. 2019. g. Pristupljeno 16. 04. 2021. 
  2. ^ a b v g „Magda Szabó: Acclaimed author of 'The Door'”. The Independent. 
  3. ^ a b „Magda Szabó”. Frankfurt '99 Non-Profit Organization. 
  4. ^ Gömöri, George (2007-11-28). „Obituary: Magda Szabó”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2019-04-18. 
  5. ^ a b „Szabó Magda”. Kortárs Irodalmi Adattár. Arhivirano iz originala 2005-08-26. g. 
  6. ^ a b v Zarin, Cynthia (29. 4. 2016). „The Hungarian Despair of Magda Szabó's "The Door"”. The New Yorker. 
  7. ^ Czigány, Lóránt (1986). „A History of Hungarian Literature”. Library of Hungarian Studies. 
  8. ^ „A Powerful and Haunting Story of Two Very Different Women: Magda Szabó’s “The Door””. On Art and Aesthetics (na jeziku: engleski). 2017-07-04. Pristupljeno 2020-06-09. 
  9. ^ Groff, Lauren (11. 11. 2016). „In Magda Szabo's Novel, A Widow is Uprooted From What She Loves”. The New York Times. 
  10. ^ Messud, Claire (6. 2. 2015). „'The Door,' by Magda Szabo”. The New York Times. 
  11. ^ „Szabó Magda - Petőfi Irodalmi Múzeum”. pim.hu. 
  12. ^ „Magda Szabó's The Door is one of The New York Times Book Review '10 Best Books of 2015'”. 4. 12. 2015. Arhivirano iz originala 10. 12. 2015. g. Pristupljeno 29. 4. 2020. 
  13. ^ John Maher (21. 2. 2018). „Long Soldier, Zhang, Le Guin Win At 2018 PEN Literary Awards”. Publishers Weekly. Pristupljeno 21. 2. 2018. 
  14. ^ „The 2018 PEN America Literary Awards Winners”. PEN America. 20. 2. 2018. Pristupljeno 21. 2. 2018. 
  15. ^ Porter Anderson (31. 1. 2018). „Industry Notes: PEN America’s Finalists”. Publishing Perspectives. Pristupljeno 21. 2. 2018. 
  16. ^ „2019 Warwick Prize for Women in Translation shortlist announced”. University of Warwick. 28. 10. 2019. Pristupljeno 29. 4. 2020. 
  17. ^ „Long List Announced for the 2020 Wingate Prize”. The Harold Hyam Wingate Foundation. 20. 12. 2019. Arhivirano iz originala 20. 12. 2019. g. Pristupljeno 29. 4. 2020. 
  18. ^ „2020 Warwick Prize for Women in Translation shortlist announced”. University of Warwick. 11. 11. 2020. Pristupljeno 20. 11. 2020. 
  19. ^ „Magda Szabó's 100th Birthday”. Google. 5. 10. 2017. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Магда_Сабо&oldid=26409242”