Maksimin Tračanin
Gaj Julije Ver Maksimin (lat. Gaius Julius Verus Maximinus; rođen oko 173. godine, umro 238. godine), poznat pod imenom Maksimin Tračanin ili Maksimin I, bio je rimski car od 235. do 238. godine.
| Maksimin Tračanin | |
|---|---|
 car Maksimin Tračanin | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Gaj Julije Ver Maksimin |
| Datum rođenja | 173. |
| Mesto rođenja | Trakija, Rimsko carstvo |
| Datum smrti | maj 238. |
| Mesto smrti | Akvileja, Rimsko carstvo |
| Porodica | |
| Supružnik | Kaesilija Paulina |
| Potomstvo | Gaius Julius Verus Maximus |
| Rimski car | |
| Period | 19. mart 235- maj 238. |
| Prethodnik | Aleksandar Sever |
| Naslednik | Gordijan III |
Maksimin Tračanin bio je prvi varvarin koji je postao rimski car. To je prvi car koji nikada nije kročio u Rim. On je bio prvi od takozvanih vojničkih careva 3. veka.
Maksimin je rođen u Trakiji ili Gornjoj Meziji ili pak Donjoj Meziji.[1] Njegov otac je bio Got, a majka Alanka. Navodno je bio divovske građe i veoma jak. Priključio se vojsci tokom vladavine Septimija Severa, ali sve do vladavine Aleksandra Severa on nije zauzimao važnije položaje u vojsci.
Kada je su pobunjeni vojnici iz Panonije ubili Aleksandra Severa u Majncu 235. godine, za cara je izvikan Maksimin. Izbor vojske potvrdio je senat. Odmah potom došlo je do pokušaja uzurpacije Kvartina u Mesopotamiji, ali je taj ustanak brzo propao.
Maksimin nije voleo plemstvo i bio je veoma nepoverljiv prema mogućim zaverenicima. I zaista, nekoliko zavera protiv Maksimina je bilo organizovano. Te zavere su predvodili uticajni senatori ili ljudi bliski porodici poginulog cara.
Maksimin je odustao od Aleksandrove politike prema hrišćanstvu. Proganjao je hrišćane nemilosrdno, a dvojica rimskih episkopa su poginuli mučeničkom smrću.
Maksimin je ratovao protiv Alemana, i uspeo je da ih pobedi uprkos velikim rimskim žrtvama. Pobeda je izvojevana u današnjoj nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg. Posle pobede Maksimin se prozvao Germanicus Maximus, a svog sina Maksima je podigao u rang cezara i predvodnika omladine. Zatim je Maksimin otišao u zimski logor u Sirmiju, i odatle ratovao protiv Dačana i Sarmata koji su ugrožavali rimsku granicu.
Maksimin je udvostručio plate svojim vojnicima. To je tražilo povećanje poreza, što je izazvalo otpore i pobune stanovništva. Početkom 238. godine u Africi došlo je do pobune nekih lokalnih zemljoposednika i ubrzo se ustanak proširio na čitavu provinciju. Ustanici su za proglasili upravnika te provincije, Gordijana I i njegovog sina Gordijana II za careve. Senat je odmah podržao njihov izbor, ali kada je ustanak propao senat je izabrao dvojicu careva Pupijena i Balbina. U Rimu je bilo pristalica i Gordijana III, unuka Gordijana I.
Maksimin je krenuo na Rim, ali njegove trupe, rđavo hranjene i mučene bolestima, kod Akvileje su se pobunile. Pretorijanska garda je ubila cara u vojničkom logoru, kao i njegovog sina[1]. Maksiminu je glava odsečena. Senat je izabrao trinaestogodišnjeg Gordijana III za rimskog cara.
Reference
uredi- ^ a b „Maksimin Gaj Julije Ver”. Enciklopedija. Pristupljeno 24. 1. 2019.
Spoljašnje veze
uredi
