Marinko Petrović (brat vožda Karađorđa)
Marinko Petrović (Viševac, oko 1770. – Topola, 1806), bio je mlađi brat vožda Karađorđa.
Marinko Petrović | |
|---|---|
| Puno ime | Marinko Petrović |
| Datum rođenja | oko 1770. |
| Mesto rođenja | Viševac, Rača, Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 1806. (35/36 god.) |
| Mesto smrti | Topola,, Karađorđeva Srbija |
Biografija
urediRođen je u Viševcu, u porodici Petra Jovanovića iz Viševca i Marice Živković iz Masloševa. Bio je mlađi brat vožda Karađorđa. Osim brata Đorđa, imao je sestre Mariju i Milicu[1] i braću Marka, Jovana i Milovana.
Nedugo nakon ženidbe njegovog brata Đorđa, 1786. godine, dok je još bio dete, cela porodica ce morala odseliti zbog Đorđevog ubistva Turčina, kojim je odbranio čast porodice i krenuli su ka Sremu.[2] Kad su bili kod Stojnika, Karađorđe je ubio njihovog oca, kako ih Turci ne bi pronašli, jer je njihov otac uporno hteo da se vrate kući, izmole oproštaj od Turaka, da ih ne ubiju i da žive kao do tada. Od tada se njegova porodica prezivala Petrović.
Nedugo nakon što su se preselili u Srem, u blizini manastira Krušedol, njegova sestra Marija, udala se za Miliju Pantelića (umro 1811) iz okoline Iriga, koji je sa njihovim bratom Karađorđem radio kao šumar pri manastiru Krušedol.[1] Osim njegove sestre Marije, koja je bila udata, cela porodica se vratila u Topolu 1796. godine.[2]
Potomci
urediIma potomke, porodicu Marinković[3], jedan od najpoznatijih članova ove porodice, bila je profesorka Filološkog fakulteta i istoričarka, Radmila Marinković (1922–2017).[4][5]
Jedan od njegovih potomaka je i Milovan Marinković, bivši predsednik Opštine Topola. On se 1990-ih lično i upoznao sa Tomislavom Karađorđevićem kada se on vratio u Jugoslaviju.[6] Prema njegovim rečima za knjigu Kazivanja i filmovi o heroju topolskome, Marinko je imao dva sina, Stepana i Stevana. Milovanova porodica je od Stevana, koji je imao Simu i Tanasija. Tanasije je imao Petra, Petar Blagoja, Blagoje Ivka, a Ivko naposletku Milovana. Nakon što je Karađorđe obesio Marinka, njegova udovica se udala u selu Krćevac za nekog Pavla, od kojih su potekli Pavlovići. I drugi Marinkov sin Stepan je imao porodicu, koji su se najpre prezivali Stepanovići.[7] Nakon što je knez Aleksandar Karađorđević 12. februara (31. januara) 1851. uveo zakon o stalnim porodična prezimena, po uzoru na ime najstarijeg člana porodice,[8] ti Stepanovići su vratili prezime na Marinković.[7]
Marinkovići i Pavlovići su se zvanično pomirili sa Karađorđevićima kada je prilikom venčanja kralja Aleksandra I Karađorđevića i Marije Hoencolern-Sigmaringen buklija došla do Blagoja Marinkovića u Topoli.[7] Pored toga, Milovan Marinković je sarađivao sa Tomislavom Karađorđevićem kada se on 1990-ih vratio u Jugoslaviju i Srbiju.
Smrt
urediKarađorđe, koji se aktivno borio za oslobođenje srpskih teritorija i ponovno uspostavljanje srpske države, svoju trgovačku radnju u Topoli, poverio je svom bratu Marinku. Kada se vratio u Topolu, radnja je bila prazna, a prihoda nije imalo, ali kada se jedna žena iz Topole požalila da je njegov brat obeščastio njenu ćerku, naredio je da ga obese, što je i učinjeno.[9][10]
Rodoslov potomaka
urediOvaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
- Marinko Petrović
- Stevan Marinković
- Tanasije
- Petar
- Blagoje
- Ivko
- Milovan
- Ivko
- Blagoje
- Petar
- Sima
- Tanasije
- Stepan Marinković
- Stepanovići do 12 februara. (31. januara) 1851, nakon toga Marinkovići
- Stevan Marinković
Reference
uredi- ^ a b T. Zeljajić-Srdanov, Đorđe. „Karađorđe u Sremu”. Arhivirano iz originala 31. 07. 2021. g. Pristupljeno 31. 07. 2021.
- ^ a b „ISTORIJA, Vožd Karađorđe Petrović - Crni Đorđe (biografija)”. vozd.in.rs. Arhivirano iz originala 06. 07. 2014. g. Pristupljeno 25. 12. 2022.
- ^ „Poreklo prezimena, selo Topola (Topola) - Poreklo”. www.poreklo.rs (na jeziku: srpski). 16. 08. 2013. Pristupljeno 25. 12. 2022.
- ^ „Profesorka koju pamte generacije studenata Filološkog fakulteta”. RTS. 13. 02. 2016. Pristupljeno 25. 12. 2022.
- ^ „Čas profesorke Radmile Marinković - Borka Pavićević - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 02. 07. 2017. Pristupljeno 25. 12. 2022.
- ^ „Tomislav, prvi Karađorđević koji se vratio u Srbiju”. Oko magazin. 14. avgust 2023. RTS.
- ^ a b v Nada S. Jakšić (30. avgust 2018). „Karađorđe u narodnom predanju (9): Buklija pomirenja”. Vesti online. Pristupljeno 10. maj 2024.
- ^ Branko Todorović (10. septembar 2021). „Slovo naredbe kneza Aleksandra Karađorđevića o uvođenju stalnih prezimena u Kneževini Srbiji (1851)”. poreklo.rs. Pristupljeno 30. jul 2023.
- ^ „Milan Đ. Milićević: Karađorđe Petrović 4: O ličnosti Karađorđa Petrovića”. Avant Art Magazin. 16. 12. 2017. Pristupljeno 25. 12. 2022.
- ^ Radoš Ljušić, „Vožd Karađorđe“, str. 148.
Literatura
uredi- Milan Đ. Milićević, „Pomenik znamenitih ljudi u srpskom narodu“, Srpska književna zadruga, Beograd, (1959).
- Borivoj M. Drobnjaković, „Jasenica“, (1923).
- Radoš Ljušić, „Vožd Karađorđe“.
