Matična biblioteka „Svetozar Marković” Zaječar
Matična biblioteka „Svetozar Marković“ obavlja matične funkcije za sve biblioteke sa teritorije Zaječarskog okruga[1]. Ona je najstarija ustanova kulture u Zaječaru, sa tradicijom dužom od jednog i po veka.
 Matična biblioteka "Svetozar Marković" | |
| Osnivanje | 27. novembar 1866. |
|---|---|
| Lokacija | Zaječar Srbija |
| Vrsta | narodna |
| Adresa | Kumanovska 2 |
Od 1960. godine smeštena je u zgradi koja je nekada bila privatna kuća poznatog zaječarskog trgovca Marka C. Petkovića Plovaka. Izgrađena je 1936. godine i u potpunosti je sačuvan njen autentičan izgled.
Istorijat uredi
Uslovi za otvaranje čitališta u Zaječaru stvorili su se sredinom 19. veka. Nekolicina profesora Zaječarske polugimnazije, učitelja osnovnih škola, uglednijih i pismenijih građana pokrenula je inicijativu za otvaranje čitališta. Okružni načelnik Sima Božić je u njihovo ime ministru prosvete i crkvenih dela dostavio molbu za otvaranje čitaonice. Kao odgovor na njihovu molbu Čitaonica zaječarska kao javna i prosvetna ustanova otvorena je 27. novembra 1866. godine[2].
Čitaonica je od svog osnivanja pa do srpsko-turskih ratova radila u kontinuitetu. U vreme ratova sav fond i inventar bivaju uništeni i tek 1879. godine čitaonica nastavlja sa radom.
Krajem novembra 1909. godine u prostrijama zaječarske Gimnazije otvorena je Javna biblioteka[3]. Njen celokupni fond knjiga, kao i knjižni fondovi ostalih esnafskih, seoskih, školskih, privatnih i drugih biblioteka, knjižnica i čitaonica propali su u periodu od 1915. do 1918. godine.
Između dva svetska rata u Zaječaru nije postojala Javna biblioteka. Delovale su biblioteke Građanske kasine, esnafskih, strukovnih udruženja i Gimnazije.
U periodu 1944–1948. godine Biblioteka je radila u okviru Doma kulture, a nakon toga nastavila je svoj rad samostalno.
Naziv Narodna biblioteka „Svetozar Marković“ nosi od 1959. godine. Početkom 1961.godine Opštinsko veće Narodnog odbora opštine Zaječar donelo je rešenje o dodeljivanju matičnosti, te se tako menja i naziv u Matična biblioteka „Svetozar Marković“.
Odeljenja uredi
Pozajmno odeljenje za odrasle uredi
Ovo odeljenje pruža usluge korisnicima starijim od 14 godina. Nalazi se na prvom spratu glavne zgrade. Fond od preko 50.000 publikacija je uređen prema UDK sistemu, a pristup je slobodan.
Pozajmno odeljenje za decu uredi
Formirano je 1978. godine i nalazi se u zasebnoj zgradi u dvorištu Biblioteke. Korisnici su deca predškolskog uzrasta i učenici od prvog do osmog razreda osnovne škole. Odeljenje sarađuje sa svim predškolskim ustanovama i školama u opštini i organizuje veliki broj radionica i programa tokom godine.
Odeljenje periodike uredi
Nalazi se na drugom spratu glavne zgrade. Odeljenje ima više od 250 naslova periodike iz različitih oblasti. Najstariji je primerak časopisa „Srpski arhiv za celokupno lekarstvo“ iz 1874. godine.
Odeljenje nabavke i obrade uredi
Ovo odeljenje je smešteno na drugom spratu glavne zgrade. Od 1997. godine započinje se sa formiranjem eletronskog kataloga, isprva primenom lokalnog programa BIZA, a 1998. godine se prelazi na primenu programa BIBLIO sve do 2004. godine, kada Biblioteka postaje članica COBISS sistema.
Odeljenje za naučni rad i pružanje informacija uredi
Odeljenje zauzima čitav poslednji sprat glavne zgrade, zajedno sa čitaonicom koja ima 50 čitalačkih mesta. Fond ovog odeljenja se ne pozajmljuje, već se koristi isključivo u čitaonici.
Odeljenje za kulturno-obrazovne programe i podsticanje čitanja uredi
Nalazi se na prvom spratu glavne zgrade. Osmišljeno je radi intenziviranja i kvalitetnijeg organizovanja kulturnih manifestacija. U okviru delatnosti odeljenja organizuju se izložbe, književne večeri, promocije, tribine, kao i druge akcije u vezi sa popularisanjem knjige i čitanja kod korisnika u saradnji sa drugim kulturnim i sa prosvetnim ustanovama, medijima, kao i sa organizacijama i pojedincima.
Zavičajno odeljenje uredi
Zavičajno je osnovano 1985. godine i smešteno je na prvom spratu glavne zgrade. Danas ima preko 4.000 knjiga, kao i fond periodike, plakate, razglednice, fotografije, geografske karte, kompakt diskove.
U Zavičajnom odeljenju se nalazi i deset monografskih publikacija, koje po kategorizaciji za staru i retku knjigu čine kulturno dobro od velikog značaja. Najstarija od njih potiče iz 1836. a najmlađa iz 1866. godine.
Matična služba uredi
Matična služba se stara o razvoju bibliotečko-informacione delatnosti i unapređivanju kvaliteta rada biblioteka na teritoriji Zaječarskog okruga (opštine: Zaječar, Boljevac, Knjaževac i Sokobanja), vodi elektronsku bazu u sklopu programa Mreža bibliteka Srbije, pruža stručnu pomoć, vrši nadzor nad stručnim radom biblioteka starajući se o primeni bibliotečkih standarda i propisa, prati i proučava stanje i potrebe biblioteka i predlaže mere za unapređenje bibliotečko-informacione delatnosti i sarađuje sa bibliotekama iz oblasti Okruga, organizuje stručna savetovanja i seminare, prati ispunjenost uslova bibliotekara za sticanje viših stručnih zvanja i pomaže uključenju biblioteka u jedinstveni bibiotečko-infomacioni sistem Srbije.
Mrežu biblioteka Zaječarskog okruga čini 36 biblioteka.
Izdanja uredi
Izdavačka delatnost Matične biblioteke „Svetozar Marković“ traje preko četiri decenije. Za to vreme publikovano je više desetina naslova kako iz oblasti književnosti, tako i sa nekom drugom tematikom. Najznačajnije su edicije „Bibliografije“, „Istok zapad“, „Damar“, „Akacija“.
Reference uredi
- ^ „Dokumenta i propisi - Ministarstvo kulture i informisanja”. www.kultura.gov.rs. Pristupljeno 06. 06. 2018.
- ^ Arhiv Srbije, MPs, f XV P. 8/1876
- ^ Cvetinčanin, Milan (1937). Zaječarska gimnazija 1836-1936. Zaječar: Državna realna gimnazija.
Literatura uredi
- Stanković Anđelković, Violeta, Đorđević, Boban, Bulajić, Maja. Vek i po zaječarske biblioteke, Matična biblioteka „Svetozar Marković“, Zaječar. 2016. ISBN 978-86-86305-38-1.
- Stamatović, Desanka (1984). Čitališta u Srbiji u XIX veku, Narodna biblioteka Srbije, Beograd
- Gacović, Slavoljub, Veljković, Stevan (2001). Od čitališta do narodne biblioteke, Matična biblioteka „Svetozar Marković“, Zaječar
