Википедија

Majka Rusija

Majka Rusija (rus. Rossiя-matuška, Matь-Rossiя, Matuška Rusь) je nacionalna personifikacija Rusije u zemlji i inostranstvu; važna komponenta nacionalnog identiteta koji se ogleda u književnosti, umetnosti, vojnoj propagandi, političkoj retorici, popularnoj kulturi.

Spomenik Milenijum Rusije, podignut u Velikom Novgorodu 1862. godine u čast milenijumske godišnjice legendarnog poziva Varjaga u Rusiju. Vrh spomenika kruniše grupa od dve figure - anđeo sa krstom u ruci (oličenje pravoslavne crkve) i žena koja kleči (oličenje Rusije)

Politička retorika uredi

Simbol majke zemlje je značajan element ruske političke kulture. Da bi potvrdili sopstveni legitimitet, vlasti koriste ideju hijerogamije, svetog braka „Majke Rusije“ i vladarke [1], koja je predstavljena kao njen zaštitnik od spoljašnjih i unutrašnjih neprijatelja koji joj prete. Politička opozicija, zauzvrat, govori o imidžu Otadžbine, koja pati od samovolje vlasti, koja se proglašava nepravednom i često stranom (na primer, u populizmu 19. veka). [2]

Istorija uredi

Srednjevekovni period uredi

U drevnoj ruskoj kulturi slika ruske zemlje, prikazana u ženskom, najčešće kao majka, postala je široko rasprostranjena. [3] U 16. veku poprima izgled Svete ruske majke-zemlje (Svete Rusije) pod uticajem dela Maksima Grka i Andreja Kurbskog. [4]

Rusko carstvo uredi

U petrovsko doba, termin „Otadžbina“ se češće koristi za označavanje države, međutim, lik Majke Rusije pojavljuje se i u tekstovima Feofana Prokopoviča i Gavriila Bužinskog, a kasnije i V. Tredijakovskog i M. Lomonosova. [5] U naredna dva veka izraz se široko koristi u književnosti, likovnoj umetnosti, muzici, vojnoj i političkoj propagandi. [6]

 
"Hristos voskrese!", poster iz ruskog civilnog rata

Sovjetski period uredi

Tokom Oktobarske revolucije i građanskog rata, izraz je bio aktivno uključen u propagandu pristalica Belog pokreta, koji su borbu protiv boljševika tumačili kao bitku sa „strancima“ kao „ugnjetavačima Majke Rusije“. [7] [7] Ideja o napaćenoj Otadžbini karakteristična je i za kulturu ruske dijaspore. [8]

U ideologiji boljševizma sa klasnim prioritetom nad nacionalnim („Proleteri nemaju otadžbinu“) lik Majke Rusije je ignorisan ili korišćen kao simbol zaostalosti carske Rusije, njene inercije [9] kao i nacionalnog ugnjetavanja. [9]

Materinski imidž zemlje vratio se u sovjetsku propagandu u liku sovjetske domovine, koja je postala ključni element sovjetskog patriotizma, sredinom 1930-ih. Za razliku od predrevolucionarne „Majke Rusije“, sovjetska matica je predstavljena kao majka svih naroda SSSR-a. [10]

Ta slika Rusije kao majke je postala jedna od najuočljivijih tokom Velikog otadžbinskog rata, čiji je početak obeležen pojavom plakata I. Toidze „Otadžbina zove!“, koji je postao simbol svog vremena. Takvi zapleti ratne kulture su se odnosili na majčinski imidž zemlje, kao što je majka koja blagosilja sina da se bori protiv neprijatelja [11]; majka koja štiti svoje dete; stradanje sovjetskih žena. [12]

Tokom Hladnog rata, majčinski simbol zemlje korišćen je u praksi komemoracije, u legitimisanju vlasti u Sovjetskom Savezu, kao i u ideološkoj konfrontaciji sa Zapadom. [13] Slika ožalošćene Otadžbine, koja oplakuje svoje sinove i kćeri koji su pali u Velikom otadžbinskom ratu, naglašavala je ulogu zemlje u borbi za mir protiv američkih imperijalista kao "ratnih huškača".

Postsovjetski period uredi

Raspad SSSR- a pratila je dekonstrukcija simbola sovjetske epohe, uključujući i Otadžbinu, što se odrazilo na pojavu alternativnih ženskih slika Rusije (npr. maćeha).

Opozicija 1990-ih je aktivno koristila imidž ponižene Majke Rusije da kritikuje Jeljcina. [14]

Godine 2000-te karakteriše „rehabilitacija” imidža Majke Rusije od strane vlasti i njegovo uključivanje u unutrašnju i spoljnopolitičku propagandu i demografsku politiku. [15]

Slika je popularna u savremenoj ruskoj kulturi, uključujući muziku i poeziju, postavlja se na reklamne postere, sportske transparente itd. [16]

„Majka Rusija“ u stranoj kulturi uredi

„Majka Rusija“ je važna komponenta zapadnog pogleda na Rusiju, dizajnirana da ukaže na pravu ruskost i pokaže razliku između Rusije i Zapada. S jedne strane, „Majka Rusija“ izaziva simpatije zbog svoje otvorenosti, iskrenosti, bliskosti prirodi, bratstva koje pobeđuje zapadni egoizam. [17] S druge strane, ovim terminom se karakteriše „arhaizam“ Rusije, njena „necivilizacija“, ruski nacionalizam. [18] Proširio se u zapadnoj popularnoj kulturi, pojavljujući se u filmovima, fikcijama, crtanim filmovima, pop muzici, kompjuterskim igrama.

  • Mütterchen Russland je pesma sa albuma Veni Vidi Vici austrijske pevačice Nachtmahr.
  • Mother Russia je pesma sa albuma No Prayer for the Dying grupe Ajron Mejden.
  • U stihovima pesme Panzerkampf od Sabatona.
  • Mother Russia je pesma grupe Renaissance.
  • Mother Russia je pesma sa albuma Floodland grupe The Sisters of Mercy.
  • Mother Russia (Doctor Who audio) je audio drama zasnovana na britanskoj TV seriji Doktor Hu.
  • For Mother Russia! je bojni poklič ruskog rvača Zangijeva u popularnoj igrici Street Fighter IV.
  • Mother Russia je lik u stripu Kick-Ass.
  • Muva Russia je mikstejp američkog hip hop umetnika Fat Trel-a.

Izvori uredi

  1. ^ «Rossiя-Matuška»: Nacionalizm, gender i voйna v Rossii XX veka. ; Pol vlasti: Gendernыe stereotipы v sovremennoй rossiйskoй politike. 
  2. ^ „Pesnя dekabristov”. 
  3. ^ Rяbov O. V. (1999). Russkaя filosofiя ženstvennosti (XI—XX veka). Ivanovo. str. 35—46. 
  4. ^ Maksim Grek. Slovo, v kotorom prostranno i s žalostiю izlagaюtsя nestroeniя i bezčinie careй i vlasteй poslednego vremeni // Soč. prepodobnogo Maksima Greka v rus-skom perevode: V 3 č. Svяto-Troickaя Sergieva lavra, 1910—1911. Č. 1. S. 203—205; Hubbs J. Mother Russia: The Feminine Myth in Russian Culture. Bloomington, 1988. P. 187.
  5. ^ Feofan Prokopovič. Panegirikos // Panegiričeskaя literatura petrovskogo vremeni. M., 1979. S. 200. Bužinskiй G. Slovo o pobede, polučennoй u Anguta galerami // Propovedi Gavriila Bužinskogo (1717—1727). Юrьev, 1901. S. 434—439. Trediakovskiй V. Stihi pohvalьnыe Rossii // Russkie poэtы: Antologiя russkoй poэzii: V 6 t. M., 1989. T. 1. S. 42; Lomonosov M. Razgovor s Anakreonom // Tam že. S. 65-69.
  6. ^ Rяbov O. «Rossiя-Matuška»: Nacionalizm, gender i voйna v Rossii XX veka. Stuttgart; Hannover, 2007. S. 116—118, 129—166.
  7. ^ a b „Document 128. Letter to the Bolshevik leaders from a peasant, Orel Province, 10 January 1918. GARF, f. 1235, op. 140, d. 8, ll. 154-155ob. Manuscript (in red ink)”. Annals of Communism. Arhivirano iz originala 2013-08-01. g. Pristupljeno 11 iюlя 2014.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć); „Lюbo, bratcы, lюbo”. Kazačья Setь. Pristupljeno 11 iюlя 2014.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  8. ^ Stepun F. A. Rodina, Otečestvo i čužbina // Stepun F. A. Čaemaя Rossiя. SPb., 1999. S. 289, 293; Fedotov G. P. Novoe otečestvo // Fedotov G. P. Sudьba i grehi Rossii: (Izbr. st. po filosofii russkoй istorii i kulьturы): V 2 t. SPb., 1991. T. 2. S. 252.
  9. ^ a b Aleksandrovskiй V. Rusь i SSSR // Pravda. 1925. 13 avgusta; Kolьcov M. Naйdennaя Rodina // Pravda. 1934 19 iюnя.
  10. ^ Pravda. 1934. 18 iюnя; Sovetskiй patriotizm // Pravda. 1935. 19 marta.
  11. ^ I. Serebrяnый. «Beй krepče, sыnok!» 1941.
  12. ^ F. Antonov. «Sыn moй! Tы vidišь dolю moю… Gromi fašistov v svяtom boю!» 1943.
  13. ^ Šolohov M. A. Slovo o Rodine // Šolohov M. A. Rossiя v serdce: Sbornik rasskazov, očerkov, publicistiki. M., 1975. S. 340; Šolohov M. A. Lюbimaя matь-otčizna // Šolohov M. A. Rossiя v serdce. S. 319; Filimonov V. «Proщanie s Materoй»: Obraz Rodinы-materi v kinematografe 1920—1980-h godov // Istorik i hudožnik. 2005. № 3.
  14. ^ Zюganov G. A. Verю v Rossiю! Voronež, 1995. S. 165, 206. Harčikov A. (1998). „Pesni soprotivleniя: sbornik stihov”. Dviženie soprotivleniя. Pristupljeno 2014-07-12. 
  15. ^ „Putin nagradil vыdaющihsя rossiйskih ženщin”. Lenta. Ru. 2000-03-07. Arhivirano iz originala 2014-07-14. g. Pristupljeno 2014-07-12.  „Vserossiйskiй Ženskiй forum, posvящenы Dnю Materi”. Sovet Federacii FS RF. 2003-11-30. Arhivirano iz originala 2016-03-04. g. Pristupljeno 2014-07-11. 
  16. ^ „Žiteli Komi vozmuщenы reklamoй "Rodina-matь v peйntbol zovёt igratь"”. RIA "Novosti". 2009-04-14. Pristupljeno 2014-07-12.  „Naši bolelьщiki pokažut nemcam «Rodinu-matь»!”. Komsomolьskaя pravda. 2009-10-09. Pristupljeno 2014-07-12.  Tatьяna Bulanova (2009-01-23). „Matuška Rossiя”. Pristupljeno 2014-07-12.  Lяlя Razmahova (2005). „Matuška Rossiя”. Arhivirano iz originala 2014-07-14. g. Pristupljeno 2014-07-12.  Vladimir Volkov (2009-04-09). „Matuška Rusь”. Arhivirano iz originala 2014-07-14. g. Pristupljeno 2014-07-11.  Юliй Kim. „Moя matuška Rossiя”. Pristupljeno 2014-07-12. 
  17. ^ Hubbs J. Mother Russia: The Feminine Myth in Russian Culture. — Bloomington, 1988. Rяbov O. V. (2004). „«Mother Russia»: gendernый aspekt obraza Rossii v zapadnoй istoriosofii” (Obщest. nauki i sovremennostь izd.): 116—122.  „Santa Madre Russia”. mart 2010. Pristupljeno 2014-07-12. 
  18. ^ Brezna I. (2000-09-22). „Matuschka Rossija und ihr Sohn”. Der Freitag. Arhivirano iz originala 2007-06-24. g. Pristupljeno 2014-07-12.  Tome J. (2004-03-31). „Madre Rusia”. Diario de Leon. Pristupljeno 2014-07-12.  Eisenberg D. (2004-11-30). „Viktor Yanukovych: Mother Russia's Favorite Son”. Time. Pristupljeno 2014-07-12.  Pipes R. (2004-09-09). „Give the Chechens a Land of Their Own”. The New York Times. Pristupljeno 2014-07-12.  Weir F. (2010-02-09). „Ukraine heads back into the arms of Mother Russia”. The Christian Science Monitor. Pristupljeno 2014-07-12.  Brookes P. (2004-12-06). „The Bear is Back”. Military.Com: Military Opinions. Pristupljeno 2014-07-2012.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)

Literatura uredi

  • Baraban E. V. (2008). „«Rodina-matь» v sovetskom kino 1941—1945 godov” (PDF) (Alьmanah Centra эtničeskih i nacionalьnыh issledovaniй IvGU) (2: Vizualizaciя nacii) (Granicы izd.). Ivanovo: 37—70. 
  • Gюnter H. (1997). „Poющaя Rodina: Sovetskaя massovaя pesnя kak vыraženie arhetipa materi” (Voprosы literaturы izd.). 
  • Rяbov O.. «Rossiя-Matuška»: Nacionalizm, gender i voйna v Rossii XX veka. Stuttgart; Hannover. 
  • Rяbov O.V. (2008). „«Rossiя-Matuška». Istoriя vizualizacii” (PDF) (Alьmanah Centra эtničeskih i nacionalьnыh issledovaniй IvGU) (2: Vizualizaciя nacii) (Granicы izd.). Ivanovo: 7—36. 
  • Filimonov V. (2005). „«Proщanie s Materoй»: Obraz Rodinы-materi v kinematografe 1920—1980-h godov” (Istorik i hudožnik izd.). 
  • Эdmondson L. Pol. Gender. Kulьtura: Nemeckie i russkie issledovaniя. M. 
  • Gender and National Identity in Twentieth-century Russian Culture. DeKalb. 2006. 
  • Hemenway E.J. (1997). „Mother Russia and the Crisis of the Russian National Family: The Puzzle of Gender in Revolutionary Russia” (Nationalities Papers izd.). 
  • Hubbs J. (1988). Mother Russia: The Feminine Myth in Russian Culture. Bloomington. 
  • Suspitsina T. (1999). „The Rape of Holy Mother Russia and the Hatred of Femininity: The Representation of Women and the Use of Feminine Imagery in the Russian Nationalist Press” (Anthropology of East Europe Review izd.). 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мајка_Русија&oldid=27699085”