Руска дијаспора

Руска дијаспора је глобална заједница етничких Руса у свету. Под ову групу људи, спадају они којима је руски матерњи језик, без обзира да ли су етнички Руси или, на пример, Белоруси, Татари или Јевреји.[21]
Број етничких Руса који живе ван Руске Федерације процењује се на отприлике између 20 и 30 милиона људи (у зависности од појма "етничка припадност"), већина њих живи у земљама бивше Совјетске уније. Процењује се да око 30 милиона изворних говорника руског језика живи ван Руске Федерације (у поређењу са 147 милиона становника у Руској Федерацији).[22]
Највећа прекоокеанска заједница налази се у САД и она се процењује на око 3 милиона људи. Следеће највеће заједнице руских говорника изван бившег Совјетског Савеза је у Израелу, а затим у Њемачкој. Поред тога, у Канади, Аргентини, Бразилу, Парагвају и Венецуели, неколико стотина хиљада грађана се идентификује да је руског порекла или им је матерњи језик руски.

Руска дијаспора
Flag of Russia.svg
Albert Abraham Michelson.JPG
Ipatieff1.jpg
Владимир Ипатјев
Mikhail Baryshnikov 1984.jpg
GeorgeDeGodzinsky.jpg
Жорж Гоздински
REPIN portret REPIN.jpg
LeichtenbergskiySG.jpg
Сергеј Геогријевич
Rossilemeni.jpg
Никола Роси
Pimen Nikitich Orlov1.jpg
Пимен Орлов
Lebedev-Timm.jpg
Василиј Федорович
Sandra Milowanoff postcard.jpg
Сандра Милованоф
S.Kragujevic, Yul Brynner in Sarajevo,1969.JPG
Укупна популација
22–39 милиона[1]
 Украјина8.334.141 [2]
 Казахстан3.793.764[3]
 САД3.072.756[4]
 Белорусија785.084[5]
 Летонија556.422[6]
 Узбекистан620.000[7]
 Бразил578.000[8]
 Киргистан500.000[7]
 Естонија342.000[9]
 Канада500.600 [10]
 Литванија278.000[11]
 Молдавија259.000[12]
 Немачка178.600[13]
 Азербејџан119.300 [14]
 Туркменистан142.000[7]
 Француска115.000
 Уједињено Краљевство100.000
 Аргентина100.000
 Таџикистан79.000[15]
 Грузија70.000[16]
 Аустралија67.055[17]
 Парагвај55.000
 Куба50.200[18]
 Абхазија22.077
 Република Српска177 [19]
 Србија3.290[20]
Језици
Руски језик
Религија
Доминира православна, али има атеиста.
Сродне етничке групе
Индоевропљани, Словени, Источни Словени

ИсторијаУреди

Прва велика руска емиграција догодила се у 17. веку (на пример, Липовани,[23] који су мигрирали на југ око 1700. године). Касније су етничке руске заједнице, као што су Духоборци (који су емигрирали на Закавказје од 1841. године и даље у Канаду од 1899.), такође емигрирали као верски дисиденти.

Емиграција из Совјетског Савеза често је подељена на три "таласа" емиграције. Валови су "Први талас" или "Бели талас", који су кренули током комунистичке револуције 1917. године и Руског грађанског рата. "Други талас" се односи на миграције током и после Другог светског рата и "Трећи талас", који обухвата миграције током педесетих, шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година 20. века.[24]
Велики број етничких Руса емигрирао је након Октобарске револуције 1917. и Руског грађанског рата 1917-1922. Они који су емигрирали у том периоду, постали су познати као бели и мигранти.[25]
Током Другог светско рата, СССР су углавном напуштале избеглице, совјетски ратни заробљеници, источни радници или и антикомунистичке оружане јединице које су служиле под немачком командом. У непосредном послератном периоду највеће руске заједнице у емиграцији настаниле су се у Немачкој, Канади, САД, Уједињеном Краљевству и Аустралији.[26]
Емигранти који су отишли након смрти Стаљина, али пре перестројке, често су груписани у "Трећи талас". Ови емигранти су углавном били Јевреји, Јермени, Немци и други народи који су живели изван бивших граница Руског царства, али су се нашли унутар граница Совјетског Савеза.

Почетком деведесетих година 20. века, Русија је доживела један од најдраматичнијих периода у својој историји. Распад Совјетског Савеза резултирао је порастом међународних миграција у Русију, а велики број њих укључује кретање становништва између Русије и других пост-совјетских држава.[27][28]

Емиграција током СССРУреди

Данас највеће руске дијаспоре ван Русије постоје у бившим совјетским државама као што су Украјина (око 8 милиона), Казахстан (више од 3,5 милиона),[29][30] Белорусија (око милион), Летонија (више од пола милиона), Узбекистан (око 650.000) и Киргистан (око 500.000-600.000). Ситуација са којом су се суочиле етничке руске дијаспоре широко се разликовала. У Белорусији није постојала никаква промена у статусу. Док су у Естонији и Летонији, Руси [45] били означени странцима или не-држављанима, ако ниједан од њихових предака није био држављанин ових земаља пре совјетске ере и ако нису тражили држављанство Руске Федерације током периода на који је био доступан.[31]

Руси у источној АзијиУреди

Руси су једна од 56 етничких група које је званично признала Народна Република Кина. Руси живе углавном у западном делу покрајине Синкјанг, а такође и у покрајини Унутрашња Монголија и Хејлунгђанг. Током 1920-их у Харбин је стигло 100.000 до 200.000 руских белих емиграната који су долазили из Русије. Неки Руси из Харбина преселили су се у друге градове као што су Шангај, Пекинг и Тијенђин. До тридесетих година 20. века шангајска руска заједница бројала је више од 25.000 људи.[32]

Руси Сједињеним Америчким ДржавамаУреди

Први масовни талас Руса на просторе САД догодио се крајем 19. века, док је након завршетка Првог светског рата, стотине хиљада Јевреја из Русије имигрирало у САД.[33]
Други велики талас исељавања Руса у САД трајао је у периоду 1917-1922, уочи Октобарске револуције и Руског грађанског рата, када се велики број знаменитих људи иселило из Русије.

Руси у ФинскојУреди

Детаљније: Руси у Финској

Финска се директно граничи са Русијом и била аутономно руско Велико војводство између 1809. и 1917. године, али никад део Совјетског Савеза. У Финској око 30.000 људи има држављанство Руске федерације,[34] и око 70.000 лица који причају на руском језику, по попису из 2012. године.[35] Први имиграциони талас Руса на подручје данашње Финске, почео је почетком 18. века, када је Финска била део Шведске империје.[36]

ГалеријаУреди

ЗнаменитостиУреди

СтатистикеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Анатольев, Сергей (29. 9. 2003). „Нас 150 миллионов Немного. А могло быть меньше.”. russkie.org. Приступљено 20. 2. 2012. 
  2. ^ Попис становмиштва у Украјини 2001.
  3. ^ „(2009 census)”. Архивирано из оригинала на датум 23. 7. 2011. Приступљено 22. 7. 2012. 
  4. ^ „American FactFinder - Results”. Data Access and Dissemination Systems (DADS). Архивирано из оригинала на датум 12. 02. 2020. Приступљено 29. 08. 2017. 
  5. ^ „CIA — The World Factbook — Belarus”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 
  6. ^ On key provisional results of Population and Housing Census 2011 | Latvijas statistika, Приступљено 24. 4. 2013.
  7. ^ а б в Greenall, Robert (23. 11. 2005). „BBC NEWS. Asia-Pacific. Russians left behind in Central Asia”. BBC News. Приступљено 13. 1. 2012. 
  8. ^ „Россия-Бразилия”. Brasil-russia.com.br. Приступљено 13. 1. 2012. 
  9. ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 
  10. ^ 2006 Census of Canada: Topic-based tabulations, Приступљено 24. 4. 2013.
  11. ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 
  12. ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 
  13. ^ „Statistisches Bundesamt Deutschland”. Destatis.de. 20. 10. 2008. Приступљено 13. 1. 2012. 
  14. ^ [1], Приступљено 24. 4. 2013.
  15. ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 
  16. ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 
  17. ^ „Australian Bureau of Statistics”. Abs.gov.au. Приступљено 22. 7. 2012. 
  18. ^ „Официальная статистика Кубы за 2002 г”. Cubagob.cu. Архивирано из оригинала на датум 03. 02. 2007. Приступљено 13. 1. 2012. 
  19. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 23. 3. 2017. 
  20. ^ „Миграциони профил Републике Србије за 2013. годину” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 29. 8. 2017. Приступљено 29. 8. 2017. 
  21. ^ „Russian worldwide”. Архивирано из оригинала на датум 02. 09. 2017. Приступљено 29. 08. 2017. 
  22. ^ native speakers of Russian do not necessarily identify as ethnically Russian; notably, Russian language in Ukraine, 5.5 million native speakers of Russian self-identified as ethnic Ukrainians in the 2000 census (see demographics of Ukraine); in Israel, up to a million Russian speakers may or may not identify as "ethnic Russians" on top of self-identification as Jewish.
  23. ^ „Water world”. The Independent. London. 18. 6. 2005. Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2007. Приступљено 7. 5. 2010. 
  24. ^ Third wave - Russian migration
  25. ^ Russians, white imigrants
  26. ^ Barnarvi, Eli ed. A Historical Atlas of the Jewish People. New York: Schocken Books, 1992. Print.
  27. ^ Uma A. Segal Professor of Social Work University of Missouri; Doreen Elliott Professor of Social Work University of Texas at Arlington; Nazneen S. Mayadas Professor Emerita University of Texas at Arlington (2009). Immigration Worldwide : Policies, Practices, and Trends: Policies, Practices, and Trends. Oxford University Press. стр. 47. ISBN 978-0-19-974167-0. Приступљено 1. 9. 2013. 
  28. ^ Russian migration post-soviet Russia
  29. ^ Численность населения Республики Казахстан по отдельным этносам на начало 2016 года
  30. ^ Uzbekistan: People: Ethnic Groups. World Factbook of CIA
  31. ^ John Pike. „KYRGYZSTAN: Economic disparities driving inter-ethnic conflict”. Приступљено 5. 4. 2015. 
  32. ^ „Tales of Old Shanghai - cultures - Russians”. Архивирано из оригинала на датум 28. 9. 2007. Приступљено 29. 8. 2017. 
  33. ^ Nitoburg, E. (1999). New and newest history. New and newest history (на језику: руски) (3): 34—51. Приступљено 8. 5. 2008. 
  34. ^ Tilastokeskus: Ulkomaiden kansalaiset (Statistics Finland: Foreign Citizenship) in Finnish, 2008
  35. ^ „Nearly every tenth person aged 25 to 34 of foreign origin”. Tilastokeskus. Statistics Finland. 27. 9. 2013. Приступљено 22. 1. 2017. 
  36. ^ Socmag: Russian Immigrants in Finnish Society Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јул 2011) 18 November 2007