Mehmed Baždarević
Mehmed Baždarević (Višegrad, 28. septembar 1960) je bivši jugoslovenski i bosanskohercegovački fudbaler, a trenutno fudbalski trener.[1]
| Mehmed Baždarević | ||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Mehmed Baždarević, 2015. godine | ||||||||||||||||
| Lični podaci | ||||||||||||||||
| Puno ime | Mehmed Baždarević | |||||||||||||||
| Nadimak | Meša | |||||||||||||||
| Datum rođenja | 28. septembar 1960. | |||||||||||||||
| Mesto rođenja | Višegrad, FNRJ | |||||||||||||||
| Državljanstvo | SFRJ | |||||||||||||||
| Pozicija | vezni igrač | |||||||||||||||
| Seniorska karijera | ||||||||||||||||
| Godine | Klub | Nast. | (Gol) | |||||||||||||
| 1979—1987 1987—1996 1996—1997 1998 |
Željezničar Sošo Nim Olimpik Etoal Karuž |
229 308 32 6 |
(22) (20) (0) (0) | |||||||||||||
| Reprezentativna karijera | ||||||||||||||||
| 1983—1992 1996 |
Jugoslavija Bosna i Hercegovina |
54 11 |
(4) (0) | |||||||||||||
| Trenerska karijera | ||||||||||||||||
| 2003—2005 2005—2006 2006—2007 2007—2010 2011—2012 2012—2013 2014—2017 2018—2019 2020—2021 |
Istr Etoal du Sahel Al Vakra Grenobl Sošo Al Vakra BiH Pariz Gengan | |||||||||||||||
Nagrade
| ||||||||||||||||
Karijera
urediIgračka
urediSeniorsku karijeru započeo je u sarajevskom Željezničaru, gde je igrao od 1979. do 1987. godine. Bio je član čuvene generacije plavih, pod vođstvom trenera Ivice Osima, koja je u sezoni 1984/85. postigla jedan od najvećih uspeha u istoriji kluba kada su igrali polufinale UEFA kupa protiv Videotona i igrali su pre toga finale Kupa Jugoslavije 1981. godine.
U sezoni 1984/85. proglašen je za najboljeg igrača bivše države, a iste sezone izabran je u najbolji tim Evrope. 1986. je ponovo proglašen najboljim igračem Jugoslavije.[2] Za Željezničar je u 9 sezona provedenih u klubu odigrao 229 prvenstvenih utakmica i postigao 22 gola.
Za francuski Sošo je potpisao 1987. i u njemu ostao do 1996. godine. Za Sošo je odigrao ukupno 308 prvenstvenih utakmica i postigao 20 golova, a ukupno 357 računajući domaće i evropske kupove.[2] U Sošou je igrao zajedno sa Farukom Hadžibegićem, a najveći uspeh sa tim klubom je bilo finale Kupa Francuske 1988, kada je Sošo izgubio na penale.
Godine 1996, prelazi u Nim Olimpik, gde je igrao u sezoni 1996/97. i prvom delu sezone 1997/98. Igračku karijeru završava 1998. u švajcarskom klubu Etoal Karuž.
Trenerska
urediTrenersku karijeru je počeo u Sošou gde je bio pomoćnik i trener rezervnog tima. Prvi posao na mestu glavnog trenera imao je u Istru, koga je iz druge francuske lige u sezoni 2003/04. uveo u prvu ligu, što je bio najveći uspeh u istoriji kluba, a Baždarević je takođe dobio nagradu za najboljeg trenera Lige 2 2004. Zbog loših rezultata u elitnom rangu sledeće sezone, on je u januaru 2005. smenjen sa funkcije trenera.
Dana 16. jula 2005. je preuzeo tuniski Etoal du Sahel,[3] sa kojim je 2005. stigao do finala Afričke Lige šampiona. 12. aprila 2005. je otpušten nakon poraza od 1:0 na domaćem terenu, koji je koštao klub šampionske titule.[4] Vodio je katarski klub Al Vakra tokom sezone 2006/07.
Od decembra 2007. do decembra 2010. sedeo je na klupi francuskog Grenobla, sa kojim je na kraju sezone 2007/08. izborio povratak u Prvu ligu Francuske.
Dana 10. juna 2011. je izabran za prvog trenera Sošoa, kluba za koji je prethodno igrao.[5] 6. marta 2012. je smenjen zbog loših rezultata.[6]
Reprezentacija
urediBaždarević je bio član reprezentacije do 20 godina, mlade (do 21) i olimpijske reprezentacije Jugoslavije. Kao kapiten je predvodio reprezentaciju na Svetskom prvenstvu za igrače do 20 godina 1979.
Za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije je debitovao 23. aprila 1983. u prijateljskoj utakmici sa reprezentacijom Francuske u Parizu.
Bio je član jugoslovenske reprezentacije na Evropskom prvenstvu 1984. u Francuskoj, gde je odigrao tri utakmice. Takođe je bio član ekipe koja je osvojila bronzu na Olimpijskim igrama 1984. u Los Anđelesu. Zbog pljuvanja u pravcu sudije i isključenja na kvalifikacionoj utakmici 1989. sa Norveškom (1:0), kažnjen je od strane FIFA i propustio je Svetsko prvenstvo 1990. u Italiji.[7]
Poslednji meč u dresu Jugoslavije je odigrao 25. marta 1992. u prijateljskoj utakmici sa reprezentacijom Holandije u Amsterdamu. Za reprezentaciju Jugoslavije je ukupno odigrao 54 utakmice, uz 4 postignuta gola.
Nakon raspada SFRJ, bio je kapiten reprezentacije Bosne i Hercegovine, Za reprezentaciju BiH je počeo da igra 1992, ali pošto nacionalni tim nije bio priznat od FIFA do 1995. ti mečevi nisu uračunati. Nastupao je za BiH u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1998. Za reprezentaciju Bosne i Hercegovine je ukupno odigrao 11 utakmica, bez postignutog gola.
Reference
uredi- ^ „Paris FC : Le nouveau coach dévoilé (off)” (na jeziku: francuski). foot-national.com. 15. 6. 2018. Pristupljeno 15. 6. 2018.
- ^ a b „Karijera”. www.bazdarevic.net. Arhivirano iz originala 30. 09. 2011. g.
- ^ „Etoile Sahel get Bosnian coach”. BBC Sport. 16. 7. 2005. Pristupljeno 10. 2. 2009.
- ^ „Etoile du Sahel sack their coach”. BBC Sport. 12. 4. 2006. Pristupljeno 10. 2. 2009.
- ^ „Communiqué Officiel”. FC Sochaux-Montbéliard (na jeziku: French). 10. 6. 2011. Arhivirano iz originala 27. 8. 2012. g. Pristupljeno 11. 6. 2011.
- ^ „Communiqué Officiel”. FC Sochaux-Montbéliard (na jeziku: French). 6. 3. 2012. Arhivirano iz originala 9. 3. 2012. g. Pristupljeno 10. 3. 2012.
- ^ Mehmed Baždarević[mrtva veza], www.reprezentacija.rs
Spoljašnje veze
uredi- Mehmed Baždarević na sajtu Olympedia.org
- Mehmed Baždarević na sajtu reprezentacija.rs
- Mehmed Meša Baždarević: Molio bih sve ljude da se pridržavaju saveta eksperata („Mozzart Sport”, 2. april 2020)
