Međunarodna federacija bibliotečkih udruženja i institucija (IFLA)

 Međunarodna federacija bibliotečkih udruženja i institucija (engl. International Federation of Library Associations, IFLA) predstavlja svetsku, nezavisnu, nevladinu organizaciju, čiji su članovi bibliotekarska i srodna udruženja, kao i biblioteke i slične ustanove, pojedinci i pokrovitelji. Njen osnovni zadatak je da podstiče razvoj i istraživanje u svim oblastima koja se odnose na bibliotečke i informacione nauke. Takođe predstavlja bibliotekarstvo kao oblast od međunarodnog interesa, radi na stalnom poboljšanju delatnosti i bibliotekara, razvija, stimuliše i daje smernice za različite bibliotečke aktivnosti, u šta spadaju bibliotečka statistika, beleženje i pružanje bibliografskih podataka, čuvanje i konzervacija bibliotečke građe, kao i uspostavljanje organizacije kroz koju će bibliotekarstvo moći da bude predstavljeno u pitanjima od nacionalnog interesa.

Međunarodna federacija bibliotečkih udruženja i institucija (IFLA)
Datum osnivanja	1927.
Tip	Međunarodna nevladina organizacija
Lokacija	Prins Willem-Alexanderhof 5, Hag, Holandija
Predsednik	Barbara Lison
Generalni sekretar	Halo Loher
Veb-sajt	www.ifla.org

Istorijat

   Situacija pri završetku Prvog svetskog rata  bila je takva da je se osećala potreba za osnivanjem raznih međunarodnih organizacija koje bi obezbedile razmenu ideja i iskustava,  kao i rešavanje problema putem nauke i umetnosti. Zbog te potrebe, u prvim posleratnim godinama, osnovane su  Liga naroda, Međunarodni komitet za intelektualnu saradnju i Međunarodni institut za intelektualnu saradnju. Ono što je uticalo na svest i na potrebu da se organizuje udruženje međunarodnog karaktera jesu organizovani razvoj bibliotekarstva u razvijenim zemljama i udruženja koja su se u njima stvarala i jačala. Bibliotekari su iskazali želju za razmenom iskustava i potrebu za saznanjem 1926. godine, prilikom odražavanja Međunarodnog kongresa bibliotekara i prijatelja knjige u Pragu, održanom od 28. juna do 3. jula. Na Kongresu prisustvovali su delegati iz 28 zemalja.

Predsednik Društva francuskih bibliotekara G. Henriot, na Kongresu, predložio je da se osnuje međunarodna organizacija koja bi obuhvatila i ujedinila razna nacionalna bibliotečka društva. Godinu dana kasnije 30. septembra 1927. godine osnovano je udruženje IFLA. Tokom godišnje konferencije Udruženja biblioteka Britanije došlo je do potpisivanja rezolucije o stvaranju Međunarodnog bibliotečkog i bibliografskog komiteta od strane predstavnika petnaest nacionalnih bibliotečkih udruženja. Ovaj komitet 1929. godine, na prvom Kongresu održanom u Rimu, Firenci i Veneciji, prihvata statut i menja naziv u Međunarodna federacija bibliotečkih udruženja. Odlučeno je da se pored naziva IFLA koristi i skraćenica FIAR za francusko govorno područje (franc. La Fédération Internationale des Associations et Institutions de Bibliothèques) . Statut stupa na snagu sledeće godine, a postaje svetska federacija bibliotečkih udruženja, otvorena prema srodnim međunarodnim organizacijama i bibliotečkim institucijama zemanja u kojima bibliotekarska udruženja ne postoje.

    Kao novonastala organizacija,IFLA je bila mala, čiji je orijentir pre svega bio na Evropu i Severnu Ameriku. Razvijala se sporo, sadržala je tri podkomiteta, a narodne biblioteke su počele da se učlanuju tek 1932. godine. Njen zadatak je bio da obezbedi forume za međunarodne kontakte i razmenu ideja, kao i iskustva za potrebe bibliotekara širom sveta, naročito u poljima bibliografije. Dalji razvoj ove organizacije prekinuo je Drugi svetski rat. Poslednja konferencija pred rat održana je 1939. godine u Hagu. Drugi svetski rat u potpunosti je prekinuo aktivnost organizacije. Tadašnji predsednik upeo je sačuva i održi kontakt sa članstvom. Nakon rata, 1947. godine u Oslu, okupili su se delegati iz 18 zemalja kako bi obnovili, odnosno oživeli rad organizacije. Na tom sastanku izabran je i novi predsednik IFLA-e, a pored toga izvršena je reorganizacija podkomiteta kojih je u tom trenutku bilo trinaest.

  Godina 1963. bila je od najbitnijih godina u razvoju ove organizacije. Ove godine izdat je dugogočni plan „Biblioteke u svetu“, koji je predstavljao temelj, odnosno bazu ove organizacije sve do sredine sedamdesetih godina. Takođe je bio i prvi pokušaj da se opišu najvažnija polja aktivnosti i integrišu svi problemi bibliotekarstva u socijalno-političkom razvoju. Zbog povećanja broja članova, donošenja drugog programa, kao reorganizacije i širenja aktivnosti došlo je do izmene statuta IFLA 1964. godine. Jedna od stvari koja je uvedena ovim statutom bila je nova kategorija članova- tzv. pridruženi članovi. Pridruženi članovi su se razlikovali od redovnih članova po tome što nisu imali pravo glasa, iako su mogli da prisustvuju i sarađuju u radu komisija i sekcija, a takođe su primali besplatno IFLA periodična izdanja

   Danas IFLA svoju delatnost obavlja kroz pet centarlnih programa i kroz odeljenja, sekcije i okgrugle stolove. Sadrži preko 1600 članova u više od 146 zemalja. Izršni odbor (Executive Board) predstavlja njen najviši organ koji ima za zadatak da određuje opštu politiku organizacije, kao i da se stara o načinu upravljanja i finansijama i zadužen je za komunikaciju. Ovaj odbor čine predsednik, sedam odabranih članova i jedan oficijelan član, koji je predsedavajući Stručnog odbora (Professional Board). Stručni odbor se sastoji od predsedavajućeg svakog odeljenja i predsedavajućeg samog odbora, a ima zadatak da upravlja i nadgleda planiranje stručnih aktivnosti organizacije. Takođe stručni odbor omogućuje i stvaranje radnih grupa, koje istražuju specifične teme i koje posle dve godine mogu biti ugašene, ili mogu postati okrugli stolovi ukoliko za to postoji dovoljno interesovanja.

  Po savremenoj organizaciji okrugli stolovi su svrstani u 8 odeljenja. Četiri odeljenja se bave različitim pitanjima bibliotečke delatnosti, a tri se bave različitim tipovima biblioteka. Osmo odeljenje je orijentisano na razvoj bibliotečke i informacione usluge na područjima Afrike, Karipskih ostrva, Latinske Amerike, Azije i Okeanije.

Programi IFLA-e

IFLA je organizovala nekoliko tematskih  programa koji su se vezivali za sve tipove biblioteka i za sve korisnike, bez obzira na njihovu lokaciju. Ona je ove programe prvi put organizovala tokom sedamdesetih godina i prvi glavni program bio je Univerzalna bibliografska kontrola, koji je nastao 1974. godine. Posle ovog programa osnovani su i programi kao što su Glavni program univerzalne dostupnosti publikacija i Međunarodni   program. Godine 1984. izvršni odbro IFLA-e odobrio je stvaranje novih programa. Odbor za upravljanje programima je zadužen za ovaj deo aktivnosti IFLA-e. Danas su aktuelni programi:

- Univerzalna bibliografska kontrola i međunarodni MARC ( UBCIM)

- Univerzalna dostupnost publikacija (UAP)

- Zaštita i konzervacija (PAC)

- Univerzalni protok podataka i telekomunikacije (UDT)

- Unapređenje bibliotekarstva u trećem svetu (ALP)

  Što se tiče programa Univerzalna bibliografska kontorala i internacionalni MARC- UBCIM nastao je spajanjem programa Univerzalne bibliografske kontrole i Međunarodnog MARC programa 1987. godine. Univerzalna bibliografska kontrola imala je za cilj promociju sistema za kontrolu i razmenu bibliografskih jedinica, kao i obezbeđivanje dostupnosti bibliografskih podataka o svim publikacijama izdatim u svim zemljama sveta u obliku koji je internacionalno prihvatljiv. Osnivanje ovog programa bilo je značajno za sve nacionalne biblioteke, bibliografske zajednice, a i organizacijama sličnog profila. Sedište ovog programa nalazilo se u Londonu 1974. godine od kada je započelo  svoj rad.

 Međunarodni MARC program (IMP) imao je za cilj promociju korišćenja UNIMARC-a, kako bi se MARC zapisi mogli razmenjivati u standardizovanom obliku. Njegova sedišta nalazila su se u bibliotekama u Londonu i Nemačkoj biblioteci u Frankfurtu na Majni. Program je osnovan 1983. godine.

  Svrha UBCIM programa je da stimuliše, odnosno da pruži podršku profesionalnim aktivnostima odgovarajućih sekcija, da ima ulogu centra za diseminaciju informacija, kao i da održava sastanke za bibliografiju i formate. Mada njegova uloga danas najviše je vezana za usklađivanje rasta sistema i standarda za bibliografsku kontrolu na nacionalnom nivou i međunarodne razmene bibliografskih podataka. UBCIM sa kancelarijom koja se nalazi u Nemačkoj na Majni radi na poboljšanju formata UNIMARC, a takođe izdaje i časopis za bibliografsku kontrolu pod nazivom „International Cataloting and Bibliographic Control“ (ICBC).

  Ideja o pokretanju programa Univerzalne dostupnosti publikacija pojavila se uporedo sa osnivanjem programa za bibliografsku kontrolu, a značaj ovog programa se ističe od 1975. do 1980. godine. Misao o pokretanju ovog programa razmatrana je prvi put 1976. godine na godišnjoj konferenciji IFLA-e u Lozani. Takođe iste ove godine održana je prva prezentacija rada sa temom univerzalne dostupnosti publikacija. Decembra 1980. godine formirana je međunarodna kancelarija za Univerzalnu dostupnost publikacija, a do tada je tu funkciju obavljala Kancelarija za međunarodniu pozajmicu.

  Ovaj program ima cilj koji se zasniva na principu da je pristup informacijama neprocenjiv za sveukupni ekonomski, društveni, kulturni, tehnloški i naučni razvoj. UAP se zasniva na nacionalnom planu, jer  u zavisnosti od kvaliteta nacionalnih komponenata zavisi i uspešnost internacionalnog sistema, a sama univerzalna dostupnost ostvaruje se unapređivanjem načina objavljivanja, distrubucije i snadbevanja biblioteka. Posebnu pažnju program posvećuje nabavci, razvoju i održavanju bibliotečkih fondova, obaveznom primerku, međubibliotečkoj pozajmici, zaštiti autorskih prava, zaštiti i čuvanju, kao i pažnju usluge korisnicima.

  Aprila 1986. godine zvanično je pokrenut program za Zaštitu i konzervaciju u Beču, kada je određen njegov glavni cilj, da se značajni objavljeni i neobjavljeni bibliotečki i arhivski materijali sačuvaju na nacionalnim nivou. Kongresna biblioteka predstavlja instituciju u kojoj je centralizovano upravljanje ovog programa. Program za Zaštitu i konzervaciju ima zadatak da vredan bibliotečki i arhivski materijal, objavljen i neobjavljen, naglasi na globalnom nivou i ukaže njegovu vrednost stučnjacima, vladama i javnosti. Program se sastoji iz dva aspekta, prošlog i budućeg. Zaštita bibliotečkog materijala iz prošlosti radi budućeg korišćenja i zaštite bibliotečkog materijala budućnosti koja će smanjiti buduće probleme. Sedište programa za Zaštitu i konzervaciju (Core Programme for Preservation and Conservation) – PAC nalazi se u Nacionalnoj biblioteci u Francuskoj.

  Univerzalni protok podataka i telekomunikacija (Universal Dataflow and Telecommunications) je jedan od glavnih programa IFLA-e, a prvi koraci ka njegovom osnivanju načinjeni su 1984. godine kada je predloženo stvaranje programa pod imenom Prekogranični protok podataka od strane Izvršnog odbora IFLA-e. Za zvaničnu godinu formiranja uzima se 1986. kada su njegovi ciljevi i programska orijentacija dati u srednjoročnom programuIFLA koji se odnosio na period od 1986. do 1991. godine. Glavni cilj ovog programa je razvoj elektronskih protoka informacija u nacionalnim i međunarodnim okvirima, tako da baze podataka budu dostupne u svim bibliotekama. Godine 1986. program menja naziv po preporuci Izvršnog odbora IFLai dobija naziv po kome je danas poznat Univerzalni protok podataka i telekomunikacija- UDT. Zbog razvitka tehnologije i ciljevi ovog programa su se menjali, ali je obezbeđivanje izvora informacija, kao i olakšavanje elektronske razmene podataka i dalje najvažniji zadatak. Pored ovog zadatka, UDT ima zadatak da podstiče i stimuliše korišćenje tehnologija za elektronski prenos podataka i bavi se otklanjanjem smetnji, odnosno telekomunikacijskih barijera koje imaju negativan efekat na elektronski prenos podataka. Takođe, UDT održava i elektronske usluge IFLANET-a kroz koji se promovišu usluge organizacije. Nacionalna biblioteka Kanade predstavlja sedište ovog programa.[8]

  Program koji radi na problemima razvoja bibliotekarstva, bibliotekarskih institucija i bibliotečkih informacionih službi, kao i na njihovim rešenjima zove se program za Unapređenje bibliotekarstva (Core Programme for the Advancement of Librarianship) i predstavlja jedan od glavnih programa u IFLA. On prestavlja glavni katalogizator organizacije za sve njene aktivnosti u drugim zemljama. Godine 1975. Izvšni odbor IFLA dao je dozvolu za osnivanje tri radne grupe: za Latinsku Ameriku, Afriku, Karipska ostrva i Aziju. Kasnije 1984. godine glavni program za Unapređenje bibliotekara u zemljama Trećeg sveta pridružiće se drugim programima IFLA-e. Danas, Univerzitetska biblioteka Upsala u Švedskoj prestavlja sedište ovog programa.

Trenutna predsednica IFLA-e - Kristin MekKenzi

Odeljenja IFLA-e

IFLA je svoje sekcije i okrugle stolove grupisala u osam grupa. Od tih osam odeljenja, tri odeljenja se bave različitim tipovima biblioteka, četiri se bave pitanjima vezana za bibliotečke aktivnosti, dok je osmo i poslednje odeljenje okrenuto prema aktivnosti za razvoj bibliotečke i informacione delatnosti u zemljama u razvoju na području Karipskih ostrva, Latinske Amerike, Afrike, Azije i Okeanije.U odeljenja spadaju: Odeljenje opštih istraživačkih bibliote, Odeljenje specijalnih biblioteka, Odeljenje biblioteka za opšte korisnike, Odeljenje bibliografske kontrole, Odeljenje zbirki i usluga, Odeljenje za menadžment i tehnologiju, Odeljenje za obrazovanje i istraživanje i Odeljenje za regionalne aktivnosti.

1.   Prvo odeljenje je Odeljenje opštih istraživačkih biblioteka (Division of General Research Libraries) koje se bavi bibliotekama čiji je zajednički cilj podrška istraživanja u svim oblastima ljudskog znanja. Ovo odeljenje se bavi bibliotekama kao što su istraživačke, univerzitetske i nacionalne biblioteke.  Njega čine tri sekcije, a to su sekcija za nacionalne biblioteke, sekcija za univerzitetske i druge opšte istraživačke biblioteke i sekcija za parlamentarne biblioteke.
2.    Drugo odeljenje je Odeljenje specijalnih biblioteka (Division of Special Libraries). Odeljene čine biblioteke koje vrše istraživanja vezena isključiva za jednu naučno prodručje , kao što su medicinska, geografska, naučna i tehnološka biblioteka. Veliko zalaganje odenje stavlja u poboljšanje saradnje između specijalnih biblioteka, informacionih centara i matičnih organizacija. Sastoji se od šest sekcija, sekcija vladinih biblioteka, sekcija za biblioteke društvenih nauka, sekcija za geografske i kartografkse biblioteke, sekcija naučnih i tehnoloških biblioteka, sekcija za biblioteke bioloških i medicinskih nauka i sekcija za biblioteke umetnosti.
3.   Treće odeljenje je Odeljenje biblioteka za opšte korisnike (Division of Libraries Serving the General Public). Glavno istaživanje koje ova sekcija obavlja vezuje se za biblioteke koje omugućavaju istraživanje, pristup različitim informacijama,  radom sa specifičnom grupom korisnika, kao što su deca, ljudima u bolnicama ili zatvoru. Ono što se smatra principom ovog odeljenja jeste promocija čitanja i navika čitanja. Sastoji se od šest sekcija i od četiri okrugla stola.
4.   Četvrto odeljenje je Odeljenje bibliograske kontrole (Division of Bibliographic Control) čiji je fokus vezan za razmenu bibliografskih podataka, organizaciju kolekcija, a takođe spaja i stručnjake koji se bave bibliografijom, katalogizacijom i klasifikacijom. Odeljenje sadrži tri sekcije, Sekcija za bibliografiju, Sekcija za katalogizaciju, Sekcija za klasifikaciju
5.   Peto odeljenje je Odeljenje zbirki i usluga (Division of Collections and Services). Ovo odeljenje sakuplja posebne bibliotečke fondove, kao što su stara i retka knjiga, fond serijskih publikacija, ali poseban značaj stavlja na sakupljanje informacija radi unapređenja ovih fondova. Takođe akcenat stavlja i na nabavku publikacija, međubliotečku pozajmicu i refersne usluge korisnika. Odeljenje se sastoji iz pet odseka i jednog okruglog stola.
6.   Šesto odeljenje je Odeljenje za menadžment i tehnologiju (Division of Management and techology).  Kao što i samo ime odeljenja govori, ono se najviše bavi marketingom, opremom i statistikom. Pokriva različite tehnološke oblasti, kao što su informatička tehnologija, čuvanje, audiovizuelno i multimedijalno. Rad odeljenja vezan je sve tipove biblioteka i bibliotekih udruženja. Pet sekcija i dva okrugla stola se nalaze u strukturi ovog odeljenja.
7.   Sedmo odeljenje je Odeljenje za obrazovanje i istraživanje (Division of Education and Research) bavi se različitim oblastima obrazovanja vezanog za struku. U te oblasti spadaju stučno usavršavanje, istraživanje i istoriju, stručne časopise. Njemu pripadaju četiri okrugla stola i tri sekcije.
8.   Osmo odeljenje je odeljenje za regionalne aktivnosti (Division of Regional Activities) i u njegovom sastavu se nalaze zemlje Latinske Amerike i Karipskih ostrva, Afrike i Azije. Glavni zadatak ovog odeljenje je nadgledanje razvoja u ovim zemljama. Takođe obavlja saradnju sa drugim odeljenjima koja su organizovana po tipu biblioteka ili po vrsti aktivnosti. Odeljenju pripadaju tri sekcije, a to su: Sekcija za Afriku, , Sekcija za Aziju i Okeaniju, Sekcija Latinsku Ameriku i Karipska. Sve tri sekcije se bave razvojem biblioteka, bibliotečkih i informacionih usluga, pismenosti.

Publikacije IFLA-e

Tokom godina, IFLA je sklopila dogovore sa velikim brojem izdavača kako bi izdavala štampane publikacije o raznim problemima vezanih za bibliotekarstvo. IFLA svoje aktivnosti objavljuje u nekoliko piblikacija, kao što su IFLA Novine, Serijal IFLA publikacija, IFLA Publikacije za Bibliografsku kontrolu, IFLA Profesionalni izveštaji. Osim ovih publikacija, organizacija daje preglede aktivnosti sekcija i glavnih programa, kao i svojih odeljenja.

•  IFLA Novine su internacionalne novine koje objavljuju članke vezane za bibliotečke i informacione usluge i za socijalne, političke i ekonomske probleme koji utiču na pristup informacijama u bibliotekama. Novine objavljuju istraživanja, eseje koji odražavaju širok spektar profesije na međunarodnom nivou. IFLA Novine izlaze šest puta godišnje. Svaki problem  se nalazi na sajtu IFLA-e i slobodan je pristup informacijima.
•   Serijal IFLA publikacije je serija publikacija koja se bavi pitanjima raznim ,  koja biblioteka, informacioni centar, profesionalni informer može da formuliše njihove ciljeve, da li ima uticaj kao grupa, može li da zaštiti interesovanje i pronađe rešenje za globalne probleme. Takođe bavi se radom sa decom, odraslima i pristupom bibliotekkog materijala na svim jezicima. Tokom godine izađe od dva do tri naslova. Izdanja su dostupna u odštampanom i elektronskom obliku.
•   IFLA Publikacije za Bibliografsku Kontrolu prvobitno su se zvale UBCIM (Universal Bibliographic Control and International MARC). Izdanja su dostupna u elektronskom i štampanom obliku.
•   IFLA Profesionalni Izveštaji promovišu visok standard biblioteke i informacionih usluga i napredno znanje u profesiji. Sadržaj uključuje savete i upustva za umetanje standarda IFLA-e i smernice, izvaštaje i članke o rastućim trendovima u oblastima profesionalne prakse i izveštaje bitnih projekata. U ovom serijalu izlaze i vodiči za školske biblioteke, izveštaji sa stručnih seminara i bibliografije dokumenata sa konferencija ove organizacije. Profesionalni Izveštaji su otvorenog pristupa i izdaju su pod vođstvom Profesionalnog odbora.
•   Globalne studije u Bibliotekama i Informacijama je još jedna vrsta publikacija koju objavljuje IFLA. Ova monografska publikacija služi kao sredstvo za profesionalne i školske komunikacije u polju razvijanja globalnih studija u bibliotekama.

Grafički prikaz odnosa žena i muškaraca predsednika Međunarodne federacije bibliotečkih asocijacija. Žutom su obeleženi predsednici sa člankom na Vikipediji, sivom oni bez. Crveno su obeležene žene predsednice, a zeleno muškarci predsednice.

Predsednici IFLA-e

Predsednici Međunarodne federacije bibliotečkih asocijacija

Ime i prezime		Period
Isak Kolijn	Isak Collijn	1927 do 1931
Vilijam Varner Bišop	William Warner Bishop	1931 do 1936
Marsel Godet	Marcel Godet	1936 do 1947
Vilhem Munthe	Wilhelm Munthe	1947 do 1951
Pjer Buržuj	Pierre Bourgeois	1951 do 1958
Gustav Hofman	Gustav Hofmann	1958 do 1963
Sir Frank Francis	Sir Frank Francis	1963 do 1969
Herman Libers	Herman Liebaers	1969 do 1974
Preben Kjerkgard	Preben Kirkegaard	1974 do 1979
Else Grenhejm	Else Granheim	1979 do 1985
Hans-Piter Geh	Hans-Peter Geh	1985 do 1991
Robert Vedžvort	Robert Wedgeworth	1991 do 1997
Kristin Dešamps	Christine Deschamps	1997 do 2003
Kej Raseroka	Kay Raseroka	2003 do 2005
Aleks Birn	Alex Byrne	2005 do 2007
Klaudija Luks	Claudia Lux	2007 do 2009
Elen Tise	Ellen Tise	2009 do 2011
Ingrid Parent	Ingrid Parent	2011 do 2013
Sinika Sipilo	Sinikka Sipilä	2013 do 2015
Dona Šeder	Donna Scheeder	2015 do 2017
Gloria Peres-Salmeron	Gloria Pérez-Salmerón	2017 do 2019
Kristin MekKenzi	Christine Mackenzie	2019 do danas

Spoljašnje veze

• Onlajn biblioteka Međunarodne federacije bibliotečkih asocijacija