Википедија

Medžik Džonson

Ervin „Medžik” Džonson Mlađi (engl. Earvin Magic Johnson Jr.; Lansing, Mičigen, 14. avgust 1959) bivši je profesionalni američki košarkaš. Izabran je u 1. krugu (1. ukupno) NBA drafta 1979. od strane Los Anđeles lejkersa. Celu svoju profesionalnu karijeru proveo je u dresu Lejkersa. U svojoj prvoj sezoni osvojio je nagradu za najkorisnijeg igrača NBA lige. Penzionisao se 1991. kada je objavio da je nosilac HIV virusa, ali je igrao na Ol-star utakmici 1992. godine i osvojio nagradu za najkorisnijeg igrača Ol-stara. Vratio se košarci 1996. i odigrao 32 utakmice za Lejkerse pre nego što se treći i poslednji put penzionisao.

Medžik Džonson
Džonson 2022. godine
Lični podaci
Puno ime Ervin Džonson Mlađi
Nadimak Medžik
Datum rođenja (1959-08-14)14. avgust 1959. (64 god.)
Mesto rođenja Lansing, Mičigen, SAD
Državljanstvo SAD
Visina 2,06 m
Informacije o karijeri
Broj 32
NBA draft 1979. / 1. runda / 1. ukupno
Odabrao: Los Anđeles lejkersi
Pro karijera 1979–1991, 1996
Pozicija plejmejker
Seniorska karijera
Godine Klub
1979–1991, 1996 Los Anđeles lejkersi
Trenerska karijera
1996 Los Anđeles lejkersi
Nagrade
Statistika Uredi na Vikipodacima na basketball-reference.com
Statistika  Uredi na Vikipodacima na nba.com
Medalje
Osvojene medalje
Košarka
Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto 1992. Barselona Sjedinjene Države

Tri puta je bio najkorisniji igrač lige, devet puta je igrao u NBA finalu, dvanaest puta nastupio je na Ol-staru, dok je devet puta bio izabran u najbolju prvu petorku i jednom u najbolju drugu petorku sezone. Četiri sezone je bio najbolji asistent lige i predvodio je NBA ligu sa prosečnih 11,2 asistencije po utakmici. Bio je član američkog Drim-tima koji je na Olimpijskim igrama 1992. u Barseloni osvojio zlatnu medalju.

Detinjstvo i mladost uredi

Irvin Džonson Junior, šesto je dete Irvina Seniora i Kristine. Irvin Senior je bio radnik u Dženeral motorsu, dok je Kristina obavljala posao školskog domara.[1] Odrastao je u Lansingu, saveznoj državi Mičigen i kao dečak zavoleo je košarku. Džonson je dobio nadimak „Medžik” kada je tokom igranja za srednju školu Lansing Everet u jednoj utakmici postigao tripl-dabl - 36 poena, 18 skokova i 16 asistencija.[2] Sportski novinar Fred Stebli nakon završetka utakmice nadimak je objavio u svojoj kolumni u novinama Lansing Stejt Žurnal, uprkos protivljenju njegove majke hrišćanke koja je mislila da je taj naziv svetogrdan.[2] U finalnoj utakmici sezone predvodio je Lansing Everet do skora 27-1, uz prosek od 28,8 poena i 16,8 skokova po utakmici, do pobede nakon produžetka i osvajanja državnog prvenstva.[2]

Univerzitet uredi

Iako je mogao birati među mnogim poznatim univerzitetima poput Indijane i UCLA, Džonson je odabrao univerzitet bliže svome domu.[3] Iako je u početku hteo na univerzitet Mičigen, nakon razgovora sa trenerom Mičigen Stejta, Džudom Heatkoteom odlučio je pohađati njihov univerzitet.[4]

Džonson na početku nije hteo profesionalno igrati košarku, nego se više okrenuo studirati komunikacione nauke, u želji da jednog dana postane televizijski komentator.[5] Igrajući sa budućim NBA draftovima Gregom Kelserom, Džejom Vinsentom i Majkom Brkovičem, Džonson je kao igrač prve godine u proseku postizao 17 poena, 7,9 skokova i 7,4 asistencija po utakmici. Odveo je Spartanse do skora 25-5 i naslova prvaka Big Ten konferencije. U prvom izdanju NCAA turnira 1978. godine odveo je tim među osam najboljih, ali su tamo ispali od kasnijih šampiona Kentakija.[6]

Tokom sezone 1978/79. Mičigen Stejt ponovo je igrao na NCAA turniru i odveo tim do finala. Tamo su se obračunali sa univerzitetom Indijana Stejt koji je bio predvođen igračem poslednje godine Lari Birdom. U najgledanijoj utakmici u istoriji univerzitetske košarke,[7] Mičigan Stejt je porazio je Indijanu sa 75:74, a Džonson je izabran za najistaknutijeg igrača polufinala NCAA lige.[8] Nakon dve godine provedene na univerzitetu, na kojima je u proseku postizao 17,1 poena, 7,6 skokova i 7,9 asistencija, Džonson se prijavio na draft.[9]

NBA uredi

Ruki sezona (1979–1980) uredi

Džonson je izabran kao prvi izbor NBA drafta 1979. od strane Los Anđeles lejkersa. Izjavio je da je neverovatno to što će imati priliku da igra zajedno sa Karimom Abdul-Džabarom.[10] Uprkos svojoj centarskoj dominaciji, Abdul-Džabar nikada sa Lejkersima nije osvojio NBA titulu i nadao se da će mu Džonson pomoći u tome.[11] Džonson je u proseku postizao 18, poena, 7,7 skokova i 7,3 asistencije po utakmici, a izabran je u najbolju petorku rukija i startera na Ol-star utakmici. Nagradu za NBA rukija godine dobio je njegov rival Lari Bird iz Boston seltiksa.

Lejkersi su sezonu završili sa skorom 62-20 i stigli do NBA finala 1980. godine.[12] U finalu su igrali protiv Filadelfija seventisiksersa, predvođenim Džulijusom Irvingom. Lejkersi su vodili u seriji 3-2, ali je Abdul-Džabar, koji je prosečno u seriji postizao 33 poena,[13] u petoj utakmici iščašio zglob i propustio šestu utakmicu.[11] Glavni trener Lejkersa Pol Vesthed u šestoj utakmici premestio je Džonsona na poziciju centra, a na kraju te utakmice imao je 42 poena, 15 skokova i 7 asistencija i to je bilo dovoljno za njegovu prvu NBA titulu.[11] Džonson je postao jedini ruki u istoriji NBA koji je osvojio nagradu najkorisnijeg igrača NBA finala.[11] Isto tako postao je četvrti igrač koji je zaredom osvojio naslov NCAA i NBA prvaka.[14]

Usponi i padovi (1980–1983) uredi

U početku sezone 1980/81. Džonson je zaradio povredu hrskavice levog kolena. Propustio je 45 utakmica[9] i izjavio da mu je rehabiltacija najteže pala.[15] Vratio se pre početka doigravanja 1981. ali je Lejkersov pomoćni trener i budući glavni, Pet Rajli izjavio da je nestrpljivo čekao povratak Džonsona u tim.[16] Lejkersi su u prvom krugu doigravanja igrali protiv Hjustona[17][18] i nakon tri utakmice imali skor 2-1.

Godine 1981, Džonson je potpisao 25-godišnji ugovor vredan 25 miliona dolara sa Lejkersima što je tada bio najveći ugovor ikada potpisan u sportu.[19] Početkom nove sezone, Džonson se sukobio sa tadašnjim glavnim trenerom Polom Vesthedom, kojem je izjavio da Lejkersi igraju sporo i predvidljivo.[20] Nakon što je zahtevao da se menja u neku drugu ekipu, vlasnik Lejkersa Džeri Bas otpustio je Vestheda na mestu trenera i na klupu postavio Rajlija. Iako je demantovao da ima ikakve veze sa otkazom Vestheda,[21] Džonson je bio izviždan od publike širom lige pa čak i od Lejkersovih navijača.[2] Uprkos problemima van terena, Džonson je u proseku postizao 18,6 poena, 9,6 skokova i 9,5 asistencija, te je izabran u najbolju drugu petorku sezone.[9] Pridružio se Viltu Čemberlejnu i Oskaru Robertsonu kao jedinim NBA igračima koji su u jednoj sezoni postigli najmanje 700 poena, 700 skokova i 700 asistencija.[8] Lejkersi su ponovo stigli do NBA finala i drugi put u zadnje tri godine igrali protiv Filadelfije. U šestoj utakmici, za Lejkerse odlučujućoj, Džonson je postigao tripl-dabl i odveo tim do naslova prvaka, i drugi put je u karijeri izabran za najkorisnijeg igrača finala.[22] Tokom finalne serije u proseku je postizao 16,2 poena, 10,8 skokova, 8,0 asistencija po utakmici.[23] Kasnije je izjavio da su Lejkersi u njegovoj trećoj sezoni postali odličan tim,[24] i sve to zaslugama Rajlija.[25]

U sezoni 1982/83. Džonson je u proseku postizao 16,8 poena, 8,6 skokova i 10,5 asistencija, te je po prvi put u karijeri izabran u najbolju prvu petorku sezone.[9] Lejkersi su ponovo stigli do finala i treći put u zadnje četiri godine igrali protiv Filadelfije. U Filadelfiju je stigao Moziz Malon i on je zajedno sa Irvingom vodio tim do naslova prvaka, a Malon je proglašen najkorisnijim igračem finala.[26] Razlozi poraza Lejkersa leže i u tome da su im glavni igrači poput Norma Niksona, Džejmsa Vortija i Boba Mekadua bili povređeni.[26] Tokom finalne serije Džonson je u proseku postizao 19 poena, 7,8 skokova i 12,5 asistencija po utakmici.[27]

Rivalstvo i borba sa Seltiksima (1983–1987) uredi

U svojoj petoj profesionalnoj sezoni, Džonson je u proseku postizao 17,6 poena, 7,3 skokova i 13,1 asistenciju po utakmici.[9] Lejkersi su treću godinu zaredom stigli do NBA finala i prvi puta u doigravanju zaigrali protiv Birdovih Seltiksa.[28] Lejkersi su pobedili u prvoj i sa dva poena prednosti vodili u drugoj utakmici 18 sekundi pre kraja, a nakon pogođenog alley-oopa Džeralda Hendersona, Džonson nije uspeo da pogodi šut pre zvuka sirene i tako su Lejkersi u produžetku izgubili 124:121.[28] U trećoj utakmici, Džonson je u pobedi 137:104 postigao 21 asistenciju, ali je u četvrtoj napravio nekoliko ključnih grešaka. U poslednjem minutu utakmice, Džonson je ukrao loptu centru Seltiksa Robertu Parišu i promašio dva slobodna bacanja koji su ih stajali pobede. Seltiksi su na kraju slavili u produžetku te utakmice. Sledeće dve utakmice otišle su na stranu jedne i druge ekipe, a odlučujuća sedma utakmica igrala se u Bostonu. Lejkersi su minut pre kraja bili tri poena u zaostatku i imali loptu za novi napad, ali je Denis Džonson ukrao loptu Džonsonu i serija je otišla na stranu Seltiksa.[28] Tokom finala, Džonson je u proseku postizao 18, poena, 7,7 skokova i 13,6 asistencija po utakmici.[29]

U regularnom delu sezone, Džonson je u proseku postizao 18,3 poena, 6,2 skoka, i 12,6 asistencija i vodio Lejkerse do novog finala, gde su ponovo igrali protiv Seltiksa. Prvu utakmicu Lejkersi su započeli veoma loše i izgubili sa 34 poena razlike.[30] Međutim, tada već 38-godišnji Abdul-Džabar, u drugoj utakmici finala postiže 30 poena i sakuplja 18 skokova, dok su njegovih 36 poena u petoj utakmici odveli Lejkerse do vođstva od 3-2.[30] Nakon što su Lejkersi porazili Seltikse u šest utakmica, Abdul-Džabar je izjavio da je ovo finale njegov vrhunac karijere.[31]

Džonson je u sezoni 1985/86. u proseku postizao 18,8 poena, 5,9 skokova i 12,6 asistencija,[9] ali su Lejkersi u pet utakmica poraženi u konferencijskom finalu od Hjustona.[32] Sledeće sezone, Džonson je u proseku postizao rekordnih 23,9 poena, 6,3 skokova i 12,2 asistencija po utakmici.[9] Po prvi put u karijeri dobio je nagradu za najkorisnijeg igrača lige.[2][33] Lejkersi i Seltiksi su se po treći put susreli u NBA finalu, a Džonson je u četvrtoj utakmici sekundu pre kraja pogodio hook shot preko igrača Seltiksa Pariša i Kevina Mekhejla za pobedu 107:106.[34] Na kraju su Lejkersi u šest utakmica savladali Seltikse, a Džonson je po treći put u karijeri osvojio nagradu za najkorisnijeg igrača finala.[34][35]

Ponovni uzlet i dolazak Bulsa (1987–1991) uredi

 
Džonson u drsu Lejkersa 1987.

Pre početka sezone 1987/88. trener Lejkersa, Pet Rajli u javnosti je dao obećanje da će Lejkersi odbraniti naslov NBA prvaka, iako franšiza od 1969. godine nikada nije dva puta zaredom uzela tu prestižnu titulu.[36] Džonson je imao još jednu odličnu sezonu i u proseku postizao 19,6 poena, 6,2 skoka i 11,9 asistencija po utakmici.[9] U doigravanju 1988. Lejkersi su preživeli serije 4-3 protiv Juta džeza i Dalas maveriks i stigli do finalne serije protiv Detroit pistonsa,[37] tada poznatijih pod nazivom Bed bojs zbog njihovog stila igre.[38] Nakon šest utakmica serija je bila izjednačena i igrala se odlučujuća sedma utakmica. U poslednjoj utakmici, Lejkersovo krilo i najkorisniji igrač NBA finala Džejms Vorti postigao je svoj prvi tripl-dabl karijere - 36 poena, 16 skokova, i 10 asistencija i odveo tim do pobede 108:105.[39] Uprkos tome što nije izabran za najkorisnijeg igrača, Džonson je u finalnoj seriji igrao sjajno i u proseku postizao 21,1 poen (šut iz igre 55%), 5,7 skokova i 13 asistencija po utakmici.[40]

U sezoni 1988/89. u proseku je postizao 22,5 poena, 7,9 skokova, i 12,8 asistencija po utakmici[9] i po drugi put u karijeri osvojio nagradu za najkorisnijeg igrača lige.[41] Lejkersi su ponovo u finalu igrali sa Pistonsima, a nakon povrede Džonsona u drugoj utakmici, Lejkersi nisu imali odgovora na igru Pistonsa koji su ih pobedili sa glatkih 4-0.[42]

Sledeće sezone u penziju odlazi Abdul-Džabar, a Džonson po treći put u karijeri dobija nagradu za najkorisnijeg igrača lige[43] i predvodi svoj tim sa 22,3 poena, 6,6 skokova i 11,5 asistencija po utakmici.[9] Međutim, Lejkersi su iznenađujuće poraženi u polufinalu Zapada od Finiks sansa, što je najranije ispadanje franšize u poslednjih devet godina.[44] U sezoni 1990/91. Medžik nastavlja sa dobrim igrama i u proseku postiže 19,4 poena, 7 skokova i 12,5 asistencija po utakmici. Lejkersi su ponovo stigli do novog finala, u kojem su igrali protiv Džordanovih Bulsa.[45] Iako su u glavnim ulogama bili Džordan i Džonson,[46] Skoti Pipen odigrao je važnu ulogu u čuvanju Džonsona. Džonson je tokom finalne serije postigao dva tripl-dabl učinka, ali Džordan je slavio u seriji 4-1, uzevši naslov NBA prvaka[2] i nagradu za najkorisnijeg igrača finala. U svojoj poslednjoj sezoni sa naslovom NBA prvaka u proseku je postizao 18,6 poena, 8,0 skokova i 12,4 asistencije po utakmici.[47]

Objava nalaza pozitivnog na HIV virus i Olimpijske igre (1991–1992) uredi

Nakon lekarskog pregleda pre početka sezone 1991/92. Džonson je otkrio da je nosilac HIV-a. Dana 7. novembra 1991. na konferenciji za novinare javno je objavio stanje svog zdravlja i odmah se povukao iz košarke.[48] Naveo je da njegova supruga i njihov još nerođeni sin nemaju HIV, te da će posvetiti svoj život borbi protiv te bolesti.[48] Džonson je u početku rekao da ne zna kako je došao u kontakt sa tom bolešću,[48] ali je kasnije sam sebe demantovao i priznao da je tokom svoje karijere imao više seksualnih odnosa.[49] U to vreme, samo je mali broj heteroseksualnih osoba bilo pozitivno registrovano HIV-om[50][51] i sumnjalo se da je Džonson bio gej ili biseksualac, iako je on to oštro demantovao.[50] Džonson je postao glavna vest u svim medijima Sjedinjenih Država,[51] a 2004. izabran je među ESPN-ovih sedam najvećih trenutaka u poslednjih 25 godina.[52] U mnogim člancima postao je nacionalni heroj, a američki predsednik Džordž H. V. Buš izjavio je: "Medžik je za mene heroj i heroj za sve one koji vole sport"."[51]

Uprkos svom penzionisanju, Džonson je kao starter izabran na NBA Ol-star utakmicu 1992. godine, iako su njegovi bivši saigrači Bajron Skot i Ej Si Grin izjavili da on ne bi trebalo da nastupi,[53] dok su od tada aktivnih igrača poput Karla Malouna tvrdili da bi se mogli zaraziti tom bolešću, ako bi Džonson tokom igre zaradio otvorenu ranu.[54]</ref> Džonson je predvodio Zapad do pobede 153:113 i proglašen je najkorisnijim igračem NBA Ol-star utakmice. Postigao je 25 poena, 5 skokova i 9 asistencija,[55] a nakon završetka utakmice igrači obe ekipe zatrčali su se prema Džonsonu i čestitali mu.[56]

Džonson je izabran da se takmiči na Olimpijskim igrama 1992. godine za košarkaški tim SAD, koji je bio poznat pod nazivom tim snova zbog NBA zvezda na spisku.[57] U timu snova zajedno sa Džonsonom bili su i ostali veliki igrači, kao što su Majkl Džordan, Čarls Barkli, Lari Bird i taj tim je smatran nepobedivim.[58] Tim snova je dominirao na takmičenju, osvojivši zlatnu medalju sa skorom 8-0, a svoje protivnike su pobeđivali u proseku za 43,8 poena po utakmici. Džonson je u proseku beležio 8 poena po utakmici tokom Olimpijade, a sa 5,5 asistencija po utakmici bio je drugi u svom timu.[58][59] Džonson je igrao retko zbog problema sa kolenima,[60] ali je često dočekan ovacijama iz publike i koristio svaku priliku da inspiriše HIV pozitivne osobe.[5]

Kasniji život (1992–1996) uredi

Pre početka sezone 1992/93. Džonson je najavio mogući povratak u NBA ligu. Nakon što je igrao i trenirao u predsezonskim utakmica pripremajući se za povratak, izjavio je da se neće vratiti na parkete, navodeći kao razloge neodobravanje nekih NBA igrača oko njegovog povratka.[8] Tokom svog penzionisanja napisao je knjigu o bezbednom seksu, vodio nekoliko preduzeća, radio kao komentator na televizijskoj mreži NBC i bio sa košarkaškom ekipom koja se sastojala od bivših univerzitetskih i NBA igrača na turneji po Aziji i Australiji.[2]

U NBA se vratio kao glavni trener Lejkersa i to pred kraj sezone 1993/94. zamenivši na klupi Rendija Pfunda.[61][62] Nakon što je izgubio pet od poslednjih šest utakmica, Džonson je najavio da ća dati ostavku na kraju sezone, a umesto toga odlučio je u junu 1994. kupiti 5% udela u franšizi.[2] Sledeće sezone sa već 36 godina na leđima još se jednom vratio kao igrač u tim Lejkersa.[63] Igrao je na poziciji krilnog centra i u poslednjih 32 utakmice sezone u proseku postizao 14,6 poena, 5,7 skokova i 6,9 asistencija.[9] Nakon poraza Lejkersa od Hjustona u prvom krugu doigravanja,[64] Džonson je objavio konačan kraj svoje karijere.[8][63]

Van parketa uredi

Privatan život uredi

 
Džonson je dobio zvezdu na Bulevaru slavnih

Prvi put je postao otac 1981. godine kada mu se rodio sin Andre Džonson. Iako je Andre živeo s majkom Melisom Mičel, on se preko letnjih meseci družio s ocem, a u oktobru 2005. otac ga je zaposlio u svojoj firmi Magic Johnson Enterprises.[65] Džonson se 1991. oženio sa Erlitom Keli.[66] Sa njom je dobio sina Irvina III, koji se otvoreno deklariše kao homoseksualac i učestvuje u rijaliti programu „Bogata deca Beverli hilsa“ (engl. Rich Kids of Beverly Hills).[65][67] Par je 1995. usvojio i kćerku Elisu.[68] Džonson trenutno živi u mestu Dejna Pojnt u Kaliforniji.[69]

Godine 1998. postao je voditelj kasno večernjeg tok šoua televizijske mreže Foks, The Magic Hour, ali nakon dva meseca prikazivanja otkazan je zbog slabe gledanosti.[70] Pristalica je Demokratske stranke, podržavao je Fila Angelidisa za guvernera Kalifornije[71] i Hilari Klinton za predsednicu Sjedninjenih Američkih Država.[72]

Borba protiv HIV-a uredi

Džonson je 1991. godine dijagnostikovan nosiocem virusa HIV-a. U svojim javnim istupima često naglašava razliku između HIV-a i side. HIV je virus, a sida je završna faza bolesti koja izaziva smrt. Postao je poznati govornik o ovoj bolesti te je osnovao i fondaciju Magic Johnson Foundation za borbu protiv nje.[73] Njegovo dobro zdravstveno stanje je izazvalo sumnje da uopšte boluje od AIDS-a, što je on oštro demantovao.

Kako bi sprečio dalje širenje HIV-a, odnosno nastanka side, Džonson svakodnevno uzima lekove.[74] Reklamirao je GlaksoSmitKlajn lekove,[75] i u partnerstvu je sa kompanijom Abot laboratorije javno zagovarao borbu protiv side u Afričko-Američkoj zajednici.[74]

Rekordi i dostignuća karijere uredi

 
Džonsonov dres sa brojem 32 penzionisan je 1992. godine.

Džonson je tokom svoje NBA karijere odigrao 905 utakmica, postigao 17,707 poena, 6659 skokova i 10,141 asistenciju, što u proseku iznosi 19,5 poena, 7,2 skoka i 11,2 asistencije po utakmici.[9] Deli rekord doigravanja u asistencijama na jednoj utakmici (24),[76] drži rekord NBA finala u asistencijama (21)[76] i najbolji je asistent u istoriji doigravanja (2346).[77] Drži rekord u asistencijama na jednoj Ol-star utakmici (22) i najbolji je asistent Ol-stara sa ukupnih 127 asistencija.[76]

Džonson je košarci doneo novi stil igre nazvan "Showtime", koji je opisan kao igra sa brzim kontranapadima, atraktivnim dodavanjima i mnoštvom poena.[2] Bio je specifičan u svetu košarke, jer je sa visinom od 2,06 m bio netipične građe za plejmejkera, ali je zbog šuterskih i dodavačkih sposobnosti uglavnom igrao tu poziciju.[2] U karijeri je ostvario 117 tripl-dabl učinaka i nalazi se na drugom mestu iza još jednog velikana NBA košarke Oskara Robertsona koji ih je postigao 181.[78] Zbog svojih priznanja 1996. proglašen je među 50 najvećih igrača u istoriji NBA,[79] a 2002. ušao je u košarkašku Kuću slavnih.[80]

Rivalstvo Bird - Medžik uredi

Džonson i Bird prvi put su se susreli u finalu NCAA lige 1979. gde je Džonsonov Mičigen Stejt odneo pobedu. Tokom 80-ih puno puta su se susretali u regularnom delu, a i u NBA finalima 1984, 1985. i 1987. Uskoro je rivalstvo Seltiksa i Lejkersa, a pogotovo Džonsona i Birda postalo jednim od najvećih rivalstava u profesionalnom sportu. Tokom 80-ih Bird i Džonson zajedno su osvojili 8 NBA naslova (5 Džonson i 3 Bird).[81] Rivalstvo Lejkersa i Seltiksa tokom regularnog dela, a pogotovo za vreme finala bilo je vrlo izraženo i propraćeno putem medija. Uprkos velikom rivalstvu na terenu Bird i Džonson postali su veliki prijatelji.[82][83]

NBA statistika uredi

Legenda
  OU Odigrano utakmica   SU  Startovao utakmica  MPU  Minuta po utakmici
 PŠ%  Procenat šuta iz igre  3P%  Procenat šuta za tri  SB%  Procenat šuta slobodnih bacanja
 SPU  Skokova po utakmici  APU  Asistencija po utakmici  UPU  Ukradenih lopti po utakmici
 BPU  Bloka po utakmici  PPU  Poena po utakmici  Podebljano  Najbolje u karijeri
† označava sezonu kada osvaja NBA titulu
* najbolji u ligi

Regularna sezona uredi

Godina Tim OU SU MPU PŠ% 3P% SB% SPU APU UPU BPU PPU
1979/80.† Lejkersi 77 72 36.3 .530 .226 .810 7.7 7.3 2.4 0.5 18.0
1980/81. Lejkersi 37 35 37.1 .532 .176 .760 8.6 8.6 3.4* 0.7 21.6
1981/82.† Lejkersi 78 77 38.3 .537 .207 .760 9.6 9.5 2.7* 0.4 18.6
1982/83. Lejkersi 79 79 36.8 .548 .000 .800 8.6 10.5* 2.2 0.6 16.8
1983/84. Lejkersi 67 66 38.3 .565 .207 .810 7.3 13.1* 2.2 0.7 17.6
1984/85.† Lejkersi 77 77 36.1 .561 .189 .843 6.2 12.6 1.5 0.3 18.3
1985/86. Lejkersi 72 70 35.8 .526 .233 .871 5.9 12.6* 1.6 0.2 18.8
1986/87.† Lejkersi 80 80 36.3 .522 .205 .848 6.3 12.2* 1.7 0.4 23.9
1987/88.† Lejkersi 72 70 36.6 .492 .196 .853 6.2 11.9 1.6 0.2 19.6
1988/89. Lejkersi 77 77 37.5 .509 .314 .911* 7.9 12.8 1.8 0.3 22.5
1989/90. Lejkersi 79 79 37.2 .480 .384 .890 6.6 11.5 1.7 0.4 22.3
1990/91. Lejkersi 79 79 37.1 .477 .320 .906 7.0 12.5 1.3 0.2 19.4
1995/96. Lejkersi 32 9 29.9 .466 .379 .856 5.7 6.9 0.8 0.4 14.6
Karijera 906 870 36.7 .520 .303 .848 7.2 11.2 1.9 0.4 19.5
Ol-star 11 10 .489 .476 .905 16.0

Plej-of uredi

Godina Tim OU SU MPU PŠ% 3P% SB% SPU APU UPU BPU PPU
1980† Lejkersi 16 16 41.1 .518 .250 .802 10.5 9.4 3.1 0.4 18.3
1981 Lejkersi 3 3 42.3 .388 .000 .650 13.7 7.0 2.7 1.0 17.0
1982† Lejkersi 14 14 40.1 .529 .000 .828 11.3 9.3 2.9 0.2 17.4
1983 Lejkersi 15 15 42.9 .485 .000 .840 8.5 12.8 2.3 0.8 17.9
1984 Lejkersi 21 21 39.9 .551 .000 .800 6.6 13.5 2.0 1.0 18.2
1985† Lejkersi 19 19 36.2 .513 .143 .847 7.1 15.2 1.7 0.2 17.5
1986 Lejkersi 14 14 38.6 .537 .000 .766 7.1 15.1 1.9 0.1 21.6
1987† Lejkersi 18 18 37.0 .539 .200 .831 7.7 12.2 1.7 0.4 21.8
1988† Lejkersi 24 24 40.2 .514 .500 .852 5.4 12.6 1.4 0.2 19.9
1989 Lejkersi 14 14 37.0 .489 .286 .907 5.9 11.8 1.9 0.2 18.4
1990 Lejkersi 9 9 41.8 .490 .200 .886 6.3 12.8 1.2 0.1 25.2
1991 Lejkersi 19 19 43.3 .440 .296 .882 8.1 12.6 1.2 0.0 21.8
1996 Lejkersi 4 0 33.8 .385 .333 .848 8.5 6.5 0.0 0.0 15.3
Karijera 190 186 39.7 .506 .241 .838 7.7 12.3 1.9 0.3 19.5

Uspesi uredi

Klupski uredi

Pojedinačni uredi

Reprezentativni uredi

Reference uredi

  1. ^ Eldridge, Earle (8. 11. 2004). „Rebounding from basketball court to boardroom”. USA Today. Pristupljeno 23. 2. 2009. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i „Magic Johnson Bio”. nba.com. 8. 11. 2004. Pristupljeno 18. 9. 2015. 
  3. ^ Johnson & Novak, str. 45.
  4. ^ Johnson & Novak, str. 48.
  5. ^ a b Bork 1994, str. 56–66
  6. ^ „1978 Men's NCAA Basketball Tournament”. www.cbssports.com. Pristupljeno 6. 5. 2008. 
  7. ^ Katz, Andy. „From coast to coast, a magical pair”. www.espn.com. Pristupljeno 6. 5. 2008. 
  8. ^ a b v g Schwartz, Larry. „Magic made Showtime a show”. www.espn.go.com. Pristupljeno 13. 9. 2007. 
  9. ^ a b v g d đ e ž z i j k „Magic Johnson Statistics”. www.basketball-reference.com. Arhivirano iz originala 25. 05. 2012. g. Pristupljeno 13. 9. 2007. 
  10. ^ Johnson & Novak, str. 113.
  11. ^ a b v g „Rookie Makes the Lakers Believe in Magic”. NBA Encyclopedia: Playoff Edition. Arhivirano iz originala 21. 02. 2012. g. Pristupljeno 7. 5. 2008. 
  12. ^ „1979–80 NBA Season Summary”. www.basketball-reference.com. Arhivirano iz originala 04. 10. 2012. g. Pristupljeno 17. 5. 2008. 
  13. ^ „1980 NBA Finals Composite Box Score”. www.basketball-reference.com. Arhivirano iz originala 03. 06. 2012. g. Pristupljeno 28. 2. 2009. 
  14. ^ „Magic Johnson timeline”. USA Today. Gannett Co. Inc. 11. 7. 2001. Pristupljeno 8. 5. 2008. 
  15. ^ Johnson & Novak, str. 135.
  16. ^ Riley 1993, str. 48.
  17. ^ „Houston Rockets”. www.basketball-reference.com. Arhivirano iz originala 25. 05. 2012. g. Pristupljeno 24. 5. 2008. 
  18. ^ „Los Angeles Lakers”. www.basketball-reference.com. Arhivirano iz originala 19. 06. 2012. g. Pristupljeno 14. 5. 2009. 
  19. ^ „Johnson rubs LA's Magic lantern for 25 million bucks”. Pittsburgh Post-Gazette. 27. 6. 1981. str. 10. Pristupljeno 12. 8. 2012. 
  20. ^ Johnson & Novak, str. 141.
  21. ^ Johnson & Novak, str. 143.
  22. ^ „Lakers' Arduous Season Ends in Victory”. NBA Encyclopedia: Playoff Edition. Arhivirano iz originala 21. 02. 2012. g. Pristupljeno 7. 5. 2008. 
  23. ^ „1982 NBA Finals Composite Box Score”. www.basketball-reference.com. Pristupljeno 3. 11. 2008. 
  24. ^ Johnson & Novak, str. 148.
  25. ^ Johnson & Novak, str. 149.
  26. ^ a b „Moses Helps Dr. J, Sixers Reach Promised Land”. NBA Encyclopedia: Playoff Edition. Arhivirano iz originala 21. 02. 2012. g. Pristupljeno 8. 5. 2008. 
  27. ^ „1983 NBA Finals Composite Box Score”. www.basketball-reference.com. Pristupljeno 19. 2. 2008. 
  28. ^ a b v „Celtics Win First Bird-Magic Finals Showdown”. NBA Encyclopedia: Playoff Edition. Arhivirano iz originala 21. 02. 2012. g. Pristupljeno 7. 5. 2008. 
  29. ^ „1984 NBA Finals Composite Box Score”. www.basketball-reference.com. Pristupljeno 19. 2. 2008. 
  30. ^ a b „Aging Abdul-Jabbar Finds Youth”. NBA Encyclopedia: Playoff Edition. Arhivirano iz originala 20. 05. 2012. g. Pristupljeno 11. 5. 2008. 
  31. ^ Johnson & Novak, str. 199.
  32. ^ „1986 Playoff Results”. NBA Encyclopedia: Playoff Edition. Arhivirano iz originala 20. 05. 2012. g. Pristupljeno 7. 5. 2008. 
  33. ^ „1986–87 NBA MVP Voting”. www.basketball-reference.com. Arhivirano iz originala 09. 05. 2012. g. Pristupljeno 19. 2. 2008. 
  34. ^ a b „Magic Maneuvers Lakers Past Celtics”. NBA Encyclopedia: Playoff Edition. Arhivirano iz originala 22. 6. 2011. g. 
  35. ^ „1987 NBA Finals Composite Box Score”. www.basketball-reference.com. Arhivirano iz originala 17. 01. 2012. g. Pristupljeno 3. 11. 2008. 
  36. ^ „Riley Guarantees A Repeat”. NBA Encyclopedia: Playoff Edition. Arhivirano iz originala 20. 05. 2012. g. Pristupljeno 9. 5. 2008. 
  37. ^ „1988 Playoff Results”. NBA Encyclopedia: Playoff Edition. Arhivirano iz originala 20. 05. 2012. g. Pristupljeno 7. 5. 2008. 
  38. ^ „Bill Laimbeer career summary”. NBA Encyclopedia: Playoff Edition. Arhivirano iz originala 20. 05. 2012. g. Pristupljeno 13. 9. 2007. 
  39. ^ „Lakers Capture the Elusive Repeat”. www.nba.com. Turner Sports Interactive, Inc. Arhivirano iz originala 21. 02. 2012. g. Pristupljeno 15. 5. 2008. 
  40. ^ „1988 NBA Finals Composite Box Score”. www.basketball-reference.com. Pristupljeno 19. 2. 2008. 
  41. ^ „1988–89 NBA MVP Voting”. www.basketball-reference.com. Arhivirano iz originala 10. 05. 2012. g. Pristupljeno 19. 2. 2008. 
  42. ^ „Waiting Game Ends for Impatient Pistons”. NBA Encyclopedia: Playoff Edition. Arhivirano iz originala 21. 02. 2012. g. Pristupljeno 7. 5. 2008. 
  43. ^ „1989–90 NBA MVP Voting”. www.basketball-reference.com. Arhivirano iz originala 10. 05. 2012. g. Pristupljeno 19. 2. 2008. 
  44. ^ „1990 Playoff Results”. NBA Encyclopedia: Playoff Edition. Arhivirano iz originala 20. 05. 2012. g. Pristupljeno 7. 5. 2008. 
  45. ^ „Michael Jordan Bio”. www.nba.com. Arhivirano iz originala 02. 09. 2006. g. Pristupljeno 27. 2. 2009. 
  46. ^ „Bulls Finally Get That Championship Feeling”. www.nba.com. Turner Sports Interactive, Inc. Arhivirano iz originala 21. 02. 2012. g. Pristupljeno 25. 5. 2008. 
  47. ^ „1991 NBA Finals Composite Box Score”. www.basketball-reference.com. Pristupljeno 3. 11. 2008. 
  48. ^ a b v Weinberg, Rick. „7: Magic Johnson announces he's HIV-positive”. www.espn.com. Pristupljeno 10. 5. 2008. 
  49. ^ Friend, Tom (7. 11. 2001). „Still stunning the world 10 years later”. www.espn.com. Pristupljeno 10. 5. 2008. 
  50. ^ a b Johnson & Novak, str. 225
  51. ^ a b v Dworkin & Wachs 2000
  52. ^ Weinberg, Rick. „Magic Johnson announces he's HIV-positive”. www.espn.com. Pristupljeno 20. 5. 2008. 
  53. ^ McCallum, Jack (17. 2. 1992). „Most Valuable Person”. Sports Illustrated. Time Inc. Arhivirano iz originala 20. 01. 2012. g. Pristupljeno 10. 5. 2008. 
  54. ^ Bork 1994, str. 90–94.
  55. ^ Cooper, Jon. „1992 NBA All-Star Game”. www.nba.com. Turner Sports Interactive, Inc. Arhivirano iz originala 20. 05. 2012. g. Pristupljeno 7. 5. 2008. 
  56. ^ „Classic NBA Quotes: Magic and Larry”. nba.com. Arhivirano iz originala 20. 05. 2012. g. Pristupljeno 19. 9. 2015. 
  57. ^ Ten of the 12 players on the team were named on the NBA's list of 50 Greatest Players: „The Original Dream Team”. www.nba.com. Turner Sports Interactive, Inc. Arhivirano iz originala 20. 05. 2012. g. Pristupljeno 12. 5. 2008. 
  58. ^ a b "Games of the XXVth Olympiad – 1992." www.usabasketball.com. Retrieved April 13, 2013.
  59. ^ „The Original Dream Team”. www.nba.com. Arhivirano iz originala 20. 05. 2012. g. Pristupljeno 28. 2. 2009. 
  60. ^ Barnard, Bill. "Knee injury knocks Magic out of Dream Team lineup against Germany." The Bulletin [Bend, Oregon], July 29, 1992. Google News Archives. Retrieved May 15, 2013.
  61. ^ Araton, Harvey. "Los Angeles Lakers hire Magic Johnson to be head coach." The New York Times, March 23, 1994. www.nytimes.com. Retrieved April 4, 2013.
  62. ^ "1993–94 Los Angeles Lakers Schedule and Results." www.basketball-reference.com. Retrieved April 3, 2013.
  63. ^ a b The Associated Press. "Magic Johnson Retires Again." Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. septembar 2015) . www.deseretnews.com, May 14, 1996. April 1, 2013.
  64. ^ „1996 Playoff Results”. NBA Encyclopedia: Playoff Edition. Arhivirano iz originala 20. 05. 2012. g. Pristupljeno 7. 5. 2008. 
  65. ^ a b Rovell, Darren (8. 10. 2005). „Passing on the Magic”. www.espn.com. Arhivirano iz originala 25. 11. 2005. g. Pristupljeno 8. 5. 2008. 
  66. ^ Lazenby 2006, str. 281.
  67. ^ „Earvin Johnson III, Magic Johnson's Gay Son, Goes Public With Boyfriend, Parents Very Proud”. Huffington Post. 2013. 
  68. ^ Brozan, Nadine (1995). „Chronicle”. The New York Times. The New York Times Company. Pristupljeno 8. 5. 2008. 
  69. ^ Swayne, Andrea (27. 3. 2012). „Dana Point Resident Earvin "Magic" Johnson Part of a Group Buying Dodgers for $2 Billion”. Dana Point Times. Arhivirano iz originala 25. 7. 2012. g. Pristupljeno 28. 3. 2012. 
  70. ^ „'Magic Hour' Canceled”. The New York Times. The New York Times Company. 8. 8. 1998. Pristupljeno 8. 5. 2008. 
  71. ^ „Magic Johnson Endorses Angelides' Run for Governor”. latimes.com. 30. 11. 2005. Pristupljeno 15. 9. 2015. 
  72. ^ „Magic Johnson: ‘I Feel Hillary Clinton Will Be A Great President’”. dailycaller.com. 13. 4. 2015. Pristupljeno 15. 9. 2015. 
  73. ^ McCallum, Jack (20. 8. 2001). „Life After Death”. Sports Illustrated. Time Inc. Arhivirano iz originala 10. 02. 2012. g. Pristupljeno 15. 5. 2008. 
  74. ^ a b Sternberg, Steve (30. 11. 2006). „Magic Johnson combats AIDS misperceptions”. USA Today. Pristupljeno 16. 2. 2009. 
  75. ^ „Magic Johnson assists drugmaker to advertise HIV treatment”. USA Today. 20. 1. 2003. Pristupljeno 17. 2. 2009. 
  76. ^ a b v „Magic Johnson Career Stats”. NBA Encyclopedia: Playoff Edition. Arhivirano iz originala 20. 05. 2012. g. Pristupljeno 8. 5. 2008. 
  77. ^ „All-Time Playoffs Individual Career Leaders”. NBA Encyclopedia: Playoff Edition. Pristupljeno 8. 5. 2008. 
  78. ^ Wojnarowski, Adrian (18. 11. 2006). „Making triple trouble”. Yahoo! Sports. Pristupljeno 13. 9. 2007. 
  79. ^ „The NBA at 50”. www.nba.com. Turner Sports Interactive, Inc. Pristupljeno 15. 5. 2008. 
  80. ^ „Johnson, Brown elected to Hall of Fame”. www.espn.com. 5. 6. 2002. Pristupljeno 15. 5. 2008. 
  81. ^ „Larry Bird inducting Magic Johnson”. www.cbc.ca. 15. 8. 2002. Pristupljeno 8. 5. 2008. 
  82. ^ Aamidor 2006, str. 151.
  83. ^ Schwartz, Larry. „Eye for victory”. www.espn.com. Pristupljeno 28. 2. 2009. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Меџик_Џонсон&oldid=27554734”