Miroslav Mlinar
Miroslav Mlinar (rođen 2. aprila 1967. u Benkovcu, SFRJ) je privatni preduzetnik i nekadašnji lokalni politički aktivista iz Benkovca, poznat kao jedna od prvih žrtava u međuetničkim sukobima u SR Hrvatskoj uoči raspada SFRJ, kada je preživeo pokušaj ubistva.[1]
| Miroslav Mlinar | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 2. april 1967. |
| Mesto rođenja | Benkovac, SFR Jugoslavija |
Biografija uredi
Rano je ostao bez oca. U rodnom Benkovcu je završio osnovnu školu, a Zagrebu vojnu gimnaziju. Po završetku gimnazije, odslužio je skraćeni vojni rok u Ljubljani, a zatim upisao dizajn.
Mlinarevi preci su se u Dalmaciju doselili pre 350 godina sa tromeđe Hercegovine, Crne Gore i Srbije. Prvi su se počeli baviti mlinarski poslom, čime se objašnjava nastanak prezimena Mlinar.
Mlinar se krajem 80-ih godina 20. veka učlanio u Srpsku demokratsku stranku koju je osnovao Jovan Rašković.[traži se izvor]
Kao kandidat SDS, Mlinar je 1990. pobedio na prvim višestranačkim izborima u Hrvatskoj i ušao u gradski parlament, gde je trebalo da obavlja dužnost gradonačelnika Benkovca[traži se izvor]. Odrekao se te funkcije, na kojoj ga je zamenio Zdravko Zečević.
Bio je predsednik odbora SDS u Benkovcu, predsednik regionalnog odbora SDS, član glavnog odbora i potpredsednik SDS.
U noći 19. maja 1990. grupa nepoznatih osoba je Mlinara napala nožem i povredila ga. Dežurni lekar u zadarskoj bolnici je konstatovao „lakše telesne povrede, odnosno posekotine koje nisu zahvatile organe, krvne žile, živce ili mišiće“.[1]Ubrzo su se članovi SDS organizovali, došli po Mlinara i prevezli ga u kninsku bolnicu.
Na mitingu u Zadru, koji je organizovan sutradan, rukovodstvo SDS je, u znak solidarnosti sa Mlinarom, doneli odluku o povlačenju svojih političkih predstavnika i prekidu svih odnosa sa hrvatskim Saborom.
"Dok se tačno ne utvrdi što se sinoć dogodilo u mraku, u Benkovcu, kada je nožem izboden naš najmlađi predsednik odbora Srpske demokratske stranke i član glavnog odbora naše stranke Miroslav Mlinar, Srpska demokratska stranka suspenduje sve svoje odnose sa hrvatskim Saborom i sa svim kroatocentričnim strankama u Hrvatskoj, uključujući tu i novi Savez komunista Hrvatske. Suspenzija naših odnosa sa hrvatskim Saborom i kroatocentričnim partijama nije odraz našeg gneva ili političkog prkosa, a još je izlišnije da se u njemu odražava ultimatum, to je čin duboko povezan sa gubitkom poštovanja i samopoštovanja srpskog naroda u Hrvatskoj. Kada sam nedavno pružio Tuđmanu ruku pomirenja, rekao sam mu da se HDZ ponaša loše i da u njegovoj stranci ima ustaša. Rekao sam mu i to da ja ne želim da budem vođa srpskog naroda u Hrvatskoj, već njegov sluga, pa ako sam ušao u vaša srca i u vaše kuće, onda ste i vi ušli u moju dušu, koja je velika kao i vaša ljubav prema Srbiji. Ja od vas samo tražim da ugasite svoje mržnje, kao što je to srpski narod i do sada često radio. Ne izazivajte nikoga, ali ne dozvolite nikome da ni vas izaziva, a od fizički napada ćemo se braniti. Sinoćni napad na Mlinara u Benkovcu, prvo je napad na hrvatski narod, a tek onda napad na Mlinara i srpski narod. Benkovački zločin je težak zločin, jer nije za razlog imao samo ubijanje čoveka, već i ubijanje duše srpskog naroda. Miroslav Mlinar ovim napadom postaje beleg i merilo srpskog naroda u Hrvatskoj..." Jovan Rašković u Zadru, 20. 5. 1990.
Mesec dana nakon ranjavanja, Mlinar je prebačen na Vojno-medicinsku Akademiju u Beogradu gde je završeno njegovo lečenje i oporavak.
Učestvovao je kao borac u ratu u Krajini, nakon što je zamrznuo svoje članstvo u SDS. Bio je tri puta ranjen. Krajem 1993, nakon trećeg ranjavanja, odselio se sa suprugom i sinom u Australiju.[2]
Mlinar je 30. marta 1999. u Sidneju organizovao mirne demonstracije protiv NATO bombardovanja Srbije. Dva dana nakon mitinga doputovao je u Beograd. Kada je 23. aprila bombardovana zgrada RTS, Mlinar je među prvima prišao da pomogne povređenim i ranjenima.[3]
U Australiju se vratio nakon bombardovanja.[2][4]
U Australiji je, zajedno sa arhitektom Jovanom Srdanovim, osnovao firmu koja se bavi uređenjem enterijera. Supruga Sandra radi na sidnejskoj televiziji kao finansijski menadžer. Godine 1994. osnovao je sa grupom prijatelja i prvi srpski rukometni klub u Sidneju pod nazivom „Beli orlovi“. Bavi se i slikarstvom.
Na osnovu odluke Upravnog odbora jugoslovenske fondacije za borbu protiv raka, predsednik fondacije Dušan Kanazir dodelio je 2000. Miroslavu Mlinaru zvanje ambasadora humanosti. Mlinar je sebi stavio u zadatak da Jugoslovensku fondaciju protiv raka poveže sa sličnim ustanovama i fondacijama u Australiji. Takođe je planirao organizovanje sportskih priredbi (susreti reprezentacija Jugoslavije i Australije ili velikih timova) u toj zemlji, a celokupan prihod bi bio usmeren za borbu protiv raka u Jugoslaviji.[traži se izvor]
Aprila 2008, odlukom Vlade Srbije, Miroslavu Mlinaru je dodeljen srpski pasoš sa brojem 1 u znak poštovanja i zahvalnosti za učešće u spasavanju radnika RTS iz porušene zgrade Televizije i svega što je uradio za srpski narod.[2][5]
Reference uredi
- ^ a b „Hrvatski fokus: Prije dvadeset godina”. Pristupljeno 30. 5. 2014. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. maj 2014)
- ^ a b v „Novosti: Ko su vlasnici prvih pasoša”. Pristupljeno 31. 7. 2013.
- ^ „Arhiva Glasa Javnosti”. Pristupljeno 31. 7. 2013.
- ^ „Desetine mrtvih u napadu na RTS”. Pristupljeno 31. 7. 2013. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. maj 2014)
- ^ Brodarevo: Prvi pasoš ide u prave ruke |date= |website= |publisher= |access-date=31. 7. 2013}} [https://web.archive.org/web/20121221060204/http://www.brodarevo.net/clanak/938/Prvi-paso%C5%A1i-u-prave-ruke/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. decembar 2012)
Literatura uredi
- Dr Jovan Rašković - knjiga „Luda zemlja“
- Ratko Mitrović - „Biljeg Srba u Hrvatskoj“, NIN, 27. maja 1990.
- Anđelko Kozomara i Svetozar Borak - „Moja rana boli sve Srbe“, Večernje novosti, maj 1990.
- Đorđe Vukoje - „Napad na srce“, DUGA, jun 1990.
- Zorica Konić - „Nožem na suprotno mišljenje“, TB Novosti, jun 1990.
- Radmila Grbović - „Naši u belom svetu“, Ilustrovana politika, 16. septembar 2000.
- Zoran Stojković - knjiga „Srbi u Australiji“
- Vlada RSK u izgnanstvu - „Istorija Srpske krajine“
- Jelena Subin - „Ko su vlasnici prvih pasoša“, „Prvi pasoši u prave ruke“, „U Abardarevu nikad više“, Večernje novosti, april 2008.
- Emilija Ćirić - „Nostalgija jača od uspeha“, TV Novosti, 2000.
- R. Lončar - „Život posvećen odbrani srpstva“, Frankfurtske vesti, 24. avgusta 2000.
- Aleksandar Vlajković - dokumentarni film „Povratak otadžbini“ RTS 2000.
- Živadin Jovanović - knjiga „Dijaspora“
Spoljašnje veze uredi
