Мирођија

Mirođija
Status ugroženosti
	Pripitomljen
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Kladus:	Tracheophytes
Kladus:	Angiospermae
Kladus:	Eudicotidae
Kladus:	Asterids
Red:	Apiales
Porodica:	Apiaceae
Rod:	Anethum
Vrsta:	A. graveolens
Binomno ime
	Anethum graveolens; L.

Mirođija ili kopar (lat. Anethum graveolens) poznata je začinska mirisna biljka koja se gaji, a i sama se razmnožava po vrtovima.

Mirođija je jednogodišnja biljka koja naraste do oko metar. Listovi su višestruko perasti, cvetići mali i žuti, dok su plodovi jajoliki.

Potiče iz srednje Azije i najbolje uspeva na sunčanim mestima. Sadi se u nekoliko navrata cele godine. Najjaču aromu ima pre nego što procveta.

Cela biljka i plod imaju svojstven prijatan začinski i aromatičan miris i začinski ukus. Droga je zreo plod, ređe vrhovi grančica u cvetu (Anethi fructus et summitas).

Sastav uredi

U zrelim plodovima ima:

3—4% etarskog ulja, masnog ulja;

oko 18% azotnih jedinjenja i

oko 6% pektina.

Glavni lekoviti sastojak je etarsko ulje (Anethi aetheroleum), koje se proizvodi destilacijom s vodenom parom samlevenih zrelih plodova. Sveže ulje je skoro bezbojna, lako pokretljiva tečnost prijatnog i jakog mirisa na mirođiju. Glavni sastojak ulja je limonen (do 70%), a zatim karvon (najmanje 30%).

Stanište uredi

Mirođija je poreklom iz srednje Azije, uzgaja se u južnoj Evropi. Raste u šumama i šikarama u nižim i brdovitim predelima.

Upotreba uredi

Sveži i osušeni listovi mirođije koriste se kao bilje u Evropi i Aziji. Kao i kim, listovi mirođije su aromatični i mešaju se u mnoge namirnice, jela od ribe, supe, zelenu salatu, krastavaca i paradajza, a prikladna je i za salatu od krompira. Koristi se kad je svež, brzo gubi aromu ako se osuši, međutim ako se zamrzne zadrži svoj ukus relativno dobro, nekoliko meseci.

U narodnoj medicini mirođija je poznata kao sredstvo za bolji apetit i varenje, kod nadimanja, povraćanja i nesanice.

Mirođija je uz peršun i listove celera, najčešća sveža začinska biljka na našim pijacama. U prodaji se mogu naći sušeni listići mirođije, u svežnjevima okačenim nadole ili zamrznuti.^[1]^[2]

Ulje mirođije se izvlači iz lišća, stabljika i semena biljke, a koristi se u proizvodnji sapuna.^[3]

Kultura uredi

Među srpskim narodnim umotvorinama postoji i izreka^[4]:

On je u svakoj čorbi mirođija

Narodno ime uredi

Mirođija je u narodu poprimila mnogobrojna imena. U zavisnosti od regije i oblasti mirođija se naziva još i anita, dil, kopar (Vuk), koper, kopra, kopr, koprić, mi rodija, mirodija (Volni), mirudija, sladki janež, smrdilj

Reference uredi

^ Kains, M. G. (1912). American Agriculturist, ur. Culinary Herbs: Their Cultivation Harvesting Curing and Uses (English). Orange Judd Company.
^ Kelly, Scott (2017). Endurance: A Year in Space, a Lifetime of Discovery. Alfred A. Knopf. ISBN 978-1524731595.
^ The Cultural History of Plants (Routledge, 2005: eds. Sir Ghillean Prance & Mark Nesbitt), pp. 102-03.
^ O Srbiji Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. februar 2008), Pristupljeno 13. 4. 2013.