Mirjana Živković
Mirjana Živković (Split, 3. maj 1935 — Beograd, 26. april 2020) je bila srpska kompozitorka, muzikolog, muzički pedagog, pisac teoretičar i dugogodišnja profesorka na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.[1]
| Mirjana Živković | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 3. maj 1935. |
| Mesto rođenja | Split, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 26. april 2020. (84 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija |
Biografija uredi
Rođena je 3. maja 1935. u Splitu.[2] Opšte i muzičko obrazovanje je stekla u Beogradu.[1] U srednjoj muzičkoj školi „Josip Slavenski” je završila odsek klavir, a na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu kompoziciju 1964. u klasi profesora Stanojla Rajičića.[3] Završila je i studije svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Kao stipendista francuske vlade je 1967—68. studirala na Pariskom konzervatorijumu kod Olivija Mesijana i Nađe Bulanže.[1] Magistrirala je kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti 1974. godine.[3] Od 1964—1976. je radila kao profesor u muzičkoj školi „Josip Slavenski” u Beogradu gde je predavala harmoniju, kontrapunkt, muzičke forme i kompozicijske vežbe, a 1976. godine je postala honorarni docent na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i redovni profesor predmeta harmonija sa harmonskom analizom i teorijske metodike nastave.[1] Bila je šef Katedre za teorijske predmete na Fakultetu muzičke umetnosti 1998—2001, a nakon penzionisanja je neko vreme, na istom fakultetu, vodila master studije iz oblasti teorije muzike.[1] Radila je i kao profesor harmonije na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu.[1] Njena uloga u reorganizaciji i modernizaciji programa za predmet harmonija je značajna. Posebno se angažovala na uređenju i otvaranju Legata Josipa Slavenskog, a dugi niz godina je bila i član uredništva za štampanje sabranih dela ovog kompozitora.[1] Po odlasku u penziju se intenzivno bavila komponovanjem, kao i uređivačkim radom u pripremi za objavljivanje dela domaćih kompozitora i dela iz oblasti muzičke teorije. Od šezdesetih godina sarađuje sa mnogim listovima i časopisima među kojima su Student, Danas i Pro Musica.[1] Dobitnica je nagrade Radio televizije Beograda i nagrade Stevan Hristić 1964. godine za kompozicije Sinfonia polifonica za simfonijski orkestar, prve nagrade Konzervatorijuma u Fontenblu 1968. za mecosopran i četiri timpana Basma (Inkantacija), nagrade SOKOJ-a 1982. za klavir Mala šaljiva varijacija i prve nagrade na konkursu Udruženja kompozitora Srbije 1982. za ciklus pesama za dečiji hor i klavir Domaće životinje.[1] Za svoj pedagoški rad je dobila dve ugledne nagrade: Zlatnu plaketu Univerziteta umetnosti 1997. i nagradu za životno delo Društva muzičkih pedagoga Srbije 2004. godine.[1] Bila je član Udruženja kompozitora Srbije.[4] Objavila je dva udžbenika o muzici Harmonija II i Instrumentalni kontrapunkt[5][6] i koautor je Krađe kulturnog i nacionalnog blaga Jugoslavije 1995. Preminula je 26. aprila 2020. u Beogradu.[2]
Reference uredi
- ^ a b v g d đ e ž z i „Mirjana Živković - Kompozitor - Biografija”. www.mirjanaz.com. Pristupljeno 2022-10-03.
- ^ a b Mihajlović Marković, Jelena (2020). „Mirjana Živković (Split, 3. maj 1935 – Beograd, 26. april 2020)”. Muzikologija / Musicology (na jeziku: srpski) (29): 199—205. ISSN 1450-9814.
- ^ a b „Mirjana Živković | Udruženje kompozitora Srbije”. composers.rs. Pristupljeno 2022-10-03.
- ^ „HDS - Croatian Composers Society”. web.archive.org. 2010-03-27. Arhivirano iz originala 27. 03. 2010. g. Pristupljeno 2022-10-03.
- ^ Megamusic listing Arhivirano 2012-03-14 na sajtu Wayback Machine
- ^ Sadie, Julie Anne; Samuel, Rhian (1994). The Norton/Grove dictionary of women composers. ISBN 9780393034875. Pristupljeno 11. 11. 2010.
