Mihail Kutuzov

Mihail Ilarionovič Kutuzov (rus. Михаи́л Илларио́нович Голени́щев-Куту́зов; Sankt Peterburg, 16. septembar 1745 — Bunclau, Šleska, 28. april 1813) je bio ruski general-feldmaršal, kome se pripisuje da je spasao Rusiju za vreme Napoleonove invazije Rusije 1812. godine.

Mihail Kutuzov
Mihail Kutuzov
Lični podaci
Puno ime	Mihail Ilarionovič Kutuzov
Datum rođenja	(1745-09-16)16. septembar 1745.
Mesto rođenja	Sankt Peterburg, Ruska Imperija
Datum smrti	28. april 1813.(1813-04-28) (67 god.)
Mesto smrti	Bunclau, Šleska, Pruska

Detinjstvo i mladost

Rođen je u Sankt Peterburgu. Usvojio ga je nakon smrti roditelja, general Goleniščev, pa je mladi Mihail poneo i njegovo prezime. Završio je 1759. godine artiljerijsku i inženjersku školu. Od 1770. godine učestvovao je u Rusko-turskom ratu (1768—1774). Već 1771, unapređen je u potpukovnika. Ranjen je u 1774, pa se posle toga lečio u više zemalja. Kad se vratio u Rusiju 1776, služio je 6 godina na Krimu pod komandom Aleksandra Suvorova. Unapređen je 1777. u pukovnika, a 1784. u general-majora. Istakao se u Rusko-turskom ratu (1787—1792). Zauzeo je Očakov, Odesu, Tiginu i Izmail. Posle toga rata bio je ambasador u Konstantinopolju, komandant i inspektor vojske u Finskoj 1795, komandant korpusa u Sankt Peterburgu, ambasador u Berlinu.

Rat u Austriji

Komandovao je ruskim korpusom 1805. kada je Napoleon napredovao prema Beču. Pobedio je u bici kod Direnštajna 11. novembra 1805. godine. Izveo je strateške manevre, koji su ušli u istoriju ratovanja. Strateškim manevrom od Braunaua do Olomouca izveo je vojsku iz opasnosti okruženja i porazio je maršala Miru kod Amštetena i Mortijea kod Direnštajna.

Uoči bitke kod Austerlica pokušao je da spreči savezničke komandante da ulaze u bitku. Međutim bio je preglasan od strane Austrijanaca, pa je za bitku pokazao jako malo interesa. Učestvovao je u bici kod Austerlica 2. decembra 1805. i u bici je ranjen. Posle te bitke ruski car je sklonio Kutuzova od komandovanja armijom. Od 1806. do 1811. godine bio je vojni gubernator Kijeva i Litvanije.

Rusko-turski rat (1806—1812)

Car Aleksandar I Pavlovič ga ponovo postavlja za komandanta moldavske armije tek 1811. godine. U bici kod Rusa višestruko brojnija turska vojska doživela je poraz. Bilo je 60.000 Turaka protiv 15.000 Rusa. Posle toga Kutuzov je namerno povukao rusku vojsku na drugu stranu Dunava zavaravši na taj način protivnika. Tajno je nekoliko meseci kasnije preko Dunava na tursku stranu prebacio manju jedinicu, sa kojom je noću iznenadio tursku vojsku. Više od 9.000 Turaka poklano je te noći, pa se turski komandant Ahmet-paša predao Kutuzovu 23. novembra 1811. godine. Posle toga je 1812. sklopljen Bukureštanski sporazum po kome je Besarabija pripala Rusiji. Car je Kutuzova posle tog uspeha imenovao knezom.

Otadžbinski rat 1812.

Glavni članak: Napoleonova invazija na Rusiju

Kada je Napoleon 1812. izvršio invaziju Rusije ruski vojni ministar Barklaj de Toli je odlučio da se primeni taktika spržene zemlje i da se ruska vojska povlači umesto da rizikuje veliku bitku. Ta strategija je izazvala negodovanje vojnika i generala, a posebno kneza Petra Bagrationa. Zbog toga je Kutuzovljevo imenovanje kao glavnokomandujućeg 17. avgusta 1812. dočekano sa oduševljenjem. Kutuzov se odlučio na veliku bitku na prilazima Moskvi. Dve vojske su se sukobile u bici kod Borodina 7. septembra 1812. godine. To je dotada bila jedna od najvećih bitaka u istoriji u kojoj je učestvovalo oko četvrt miliona vojnika. Rezultat bitke je bio neodlučan, ali pola ruske vojske i četvrtina francuske vojske je poginulo ili ranjeno. Posle savetovanja u selu Fili, Kutuzov se vratio na strategiju svoga prethodnika o povlačenju kao načinu da se spasi ruska vojska što je moguće duže. Cena je bilo gubljenje Moskve. Moskva je evakuisana. Posle toga, Napoleon je bio prisiljen na povlačenje, tokom koga ga je progonila ruska vojska. Samo mali delovi francuske vojske napustili su Rusiju.

Starost i smrt

Feldmaršal Kutuzov - Smolenski počiva u ruskoj pravoslavnoj crkvi Kazanski sabor u Sankt Peterburgu. Ispred hrama se nalazi njegov impozantan bronzani spomenik.

Moguće srpsko poreklo

U Rusiji postoji mišljenje da je Kutuzov bio po majci srpskog porekla. I kod Srba se sačuvalo predanje o "slavnom generalu " Kutuzovu, koji je bio ne samo Srbin, nego i rodom iz Bačke. Pominju se dva mesta: Šandor i Leđen. Jugoistočno od Baje, kod sela Riđice nalazilo se u vreme carice Marije Terezije graničarsko mesto, stari Leđen, u kojem su pre iseljenja u Rusiju živeli Srbi graničari. Navodno je Mihaila u njemu rođenog "majka u povoju odnela u Rusiju". Deo meštana tog napuštenog sela se naselio u Riđici.

Literatura

• Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura. 

Spoljašnje veze

• Kutuzov's military career
• Short biography & painting from the Hermitage Museum Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. februar 2012)
• History of the memorial at Kutuzov's place of death
• The Russian Army during the Napoleonic Wars